News Ticker

Agencija za konsalting “proizvodi” akademce u Kuli

VOICE: Šta se krije iza “Kulskog obrazovnog centra”?

„Kulski obrazovni centar“ u javnosti promovisan kao „univerzitetski centar u Kuli“, „kulska akademija“, „visokoobrazovna ustanova“ zapravo nije to, već je, kako otkriva VOICE, agencija registrovana za konsalting i menadžment u vlasništvu Milorada Bejatovića, profesora na nekoliko privatnih fakulteta u Srbiji i BiH, koji je do sada već u nekoliko navrata na sebe skretao pažnju javnosti različitim povodima.

„Akademska agencija“ skrivena iza naziva „Kulski obrazovni centar“ već treću godinu – bez dozvole ali i ometanja nadležnih organa – nudi široku paletu studija na više privatnih fakulteta od kojih nijedan nema dozvolu za rad u isturenom odeljenju u Kuli. „Obrazovna“ agencija smeštena je u više od 500 sopstvenih metara kvadratnih kupljenih tokom stečajne rasprodaje propale fabrike armatura „Istra“ u Kuli.

Pompezno i javno otvaranje „Kulskog obrazovnog centra“ u sopstvenom prostoru upriličeno je u oktobru 2012. godine, gotovo istovremeno kada je u medijima najavljena „vanredna kontrola i zatvaranje skoro stotinu isturenih odeljenja privatnih fakulteta“ od strane republičke prosvetne inspekcije. Kao jedan od razloga zbog kojih inspekcija ima problema sa radom na terenu, Velimir Tmušić, načelnik republičke Prosvetne inspekcije, naveo je tada kako pojedini privatni fakulteti angažuju menadžere da “vrbuju” studente pa zavisno od broja zainteresovanih, zakupljuju prostor. „Teško im je ući u trag, jer nemaju svoje objekte, već se sele sa jedne na drugu adresu“, rekao je načelnik republičke prosvetne inspekcije kojoj je od 2012. godine „Kulski obrazovni centar“ (KOC) kao izuzetak od pravila sa sopstvenim krovom nad glavom, podrškom lokalne samouprave i reklamom – promakao.

Akademski barjak

“Akademski barjak” se vije nad Kulom

Zvanična web-prezentacija „Kulskog obrazovnog centra“ izgleda gotovo kao prazan prostor. Na ovoj adresi postoje tek osnovni podaci o preduzetniku, agenciji za konsalting i menadžement – vlasnika Milorada Bejatovića. Nema ni pomena o studijskim smerovima, programu, broju studenata, a univerzitetsko sedište u Kuli ne pominje se ni na zvaničnim internetskim prezentacijama privatnih fakulteta čije se studije nude KOC-u. Međutim, o akademskoj ponudi Bejatovićeve agencije može se pročitati na Fejsbuk stranici gde „Kulski obrazovni centar“ poziva na upis na studije finansija, računovodstva i bankarstva Beogradske poslovne škole visokih strukovnih studija i novosadskog Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe, kao i u novoosnovanu Srednju školu „5. april“, uz najavu upisa u Akademiju bezbednosti i sporta za koju je „postupak akreditacije u toku“. Da ne bude nedoumice, administrator stranice pohvalio se i tekstom objavljenim u novosadskom Dnevniku 27. aprila 2013. u kome piše: „U Kuli je počeo da radi Kulski obrazovni centar, u okviru kojeg su otvorena odeljenja Beogradske poslovne škole (BPŠ) i Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe iz Novog Sada”. Inače, obe privatne ustanove poseduju dozvole i akreditacije za studije u sedištu i pojedinim akreditovanim odeljenjima, ali ne i u Kuli.

Na anoniman upit o uslovima pohađanja odeljenja Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe, sekretarka mr Sanja Škorić je odgovorila:„Fakultet ima akreditovana odeljenja u Šapcu, Subotici, Nišu i od skoro u Beogradu, gde se održavaju predavanja i ispiti. U ostalim mestima, gde spada i Kula, imamo saradnike preko kojih možete poslati dokumenta i eventualno dobiti informacije o Fakultetu, ali se ispiti i predavanja održavaju u Novom Sadu ili u nekom od akreditovanih centara“. Na pitanja o radu BPŠ u Kuli u sedištu ove ustanove uputili su nas na „referente za studiranje na daljinu“, ali se na navedeni broj telefona niko u desetine navrata – nije javljao.

U sedištu „studija na daljinu“ u Kuli na dati broj telefona javio se Dragoljub Kojašević. Na naše pitanje da li KOC poseduje dozvole i akreditacije odgovara: „Naravno“, ali ne može da kaže gde se to može proveriti. Prema njegovim rečima, u prostorijama centra se, i pored raznovrsne ponude na FB stranici, odvijaju samo studije BPŠ. Na pitanje šta je sa oglašenim studijama Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe, kao i pozivom na upis u Srednju školu „5. april“, Kojašević kaže da su one u fazi „mirovanja“.

Ministarstvo prosvete: Slučaj prosleđen inspekciji

Plakat KOC

Ko tu koga upisuje, kako i zašto?

Da li je “Kulski obrazovni centar” agent u posredovanju između studenata i privatnih fakulteta ili sabirni centar daljinskog studiranja, na pitanja VOICE-a nisu imali odgovor ni u Ministarstvu prosvete. Na pitanje o zakonitosti rada “Kulskog obrazovnog centra” i njegovih partnera iz sektora za saradnju sa medijima odgovorili su: „Isključivo visokoškolska ustanova ovlašćena je da vrši upis studenata i zakon ne predviđa nikakvo posredovanje prilikom upisa. Nastava se izvodi u sedištu visokoškolske ustanove ili izdvojenom odeljenju koje ima akreditaciju koju izdaje Komisija za akreditaciju i dozvolu za rad Ministarstva. U Kuli ne postoji nijedno, što se vidi iz spiska visokoškolskih ustanova koje imaju potrebne dozvole“, rekli su u Ministarstvu napominjući da će Republička prosvetna inspekcija ispitati o čemu se radi i doneti odluku o daljem postupanju.

Podršku bez zadrške za preduzetnički poduhvat Bejatović je od 2012. godine pridobio od dve različite vladajuće koalicije u Kuli uz gotovo istovetno obrazloženje da je „Kula zbog svoje pozicije dobro mesto za otvaranje visokoobrazovne ustanove“. Prvo je u martu 2012. godine, četiri meseca pre formalnog nastanka KOC-a, budući „univerzitetski centar“ podržao tadašnji Privremeni organ u sastavu DS-DSS-SRS-SPS. Predsednik Privremenog organa Željko Kovač (DS) javnosti se bio obratio izjavom: „Privremeni organ dao je podršku profesoru Bejatoviću za otvaranje univerzitetskog centra sa tri fakulteta. Kula je, prema rečima profesora, pogodna za visokoškolsku ustanovu kao mesto na magistralnom putu Novi Sad-Sombor, koje može da privuče studente iz susednih opština Odžaci, Vrbas, Sombor i Bačka Topola“. Tek polovinom jula 2012. godine, rođen je „Kulski obrazovni centar“, ali ne – kako bi se očekivalo – kao visokoškolska ustanova sa neophodnim dozvolama za rad i akreditacijom, već kao agencija za konstalting i menadžment u vlasništvu Milorada Bejatovića.

U Kuli se, nakon vanrednih lokalnih izbora u maju 2012, politička struktura na vlasti potpuno promenila, ali ne i odnos prema “Kulskom obrazovnom centru”. Nova koalicija SNS-DSS-SPS-URS-SPO-SVM nastavila je da daje „vetar u leđa“ Bejatovićevoj agenciji odlazeći korak dalje. Otvaranju KOC-a u oktobru 2012. godine, u upravnoj zgradi propale Fabrike armatura „Istra“, prisustvovali su najviši opštinski funkcioneri, direktori javnih preduzeća, kao i osnovnih i srednjih škola. Svršenim srednjoškolcima ponuđene su studije na više odseka Beogradske poslovne škole, Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe i ALFA BK Univerziteta.

memorandum-u-kulibejatovic levo trifunovic desno

Potpisivanje memoranduma: Milorad Bejatović (levo), Dragan Trifunović (desno)

Uz parolu da je „obrazovanje mladih jedan od prioriteta lokalne samouprave“, predsednik opštine Dragan Trifunović (SNS) je u dva navrata, oktobra 2012 i decembra 2013. godine, potpisao Memorandum o saradnji i razumevanju sa direktorom “Kulskog obrazovnog centra” Miloradom Bejatovićem i predstavnicima Beogradske poslovne škole, Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe i ALFA (BK) Univerziteta. Predsednik-naprednjak u oktobru 2012. godine dao je medijima istovetnu izjavu kao njegov kolega iz DS na čelu Privremenog organa u martu iste godine:„Kula je dobro mesto za visokoškolsku ustanovu i može da privuče studente iz susednih opština Odžaci, Vrbas, Sombor i Bačka Topola“.

Kao konačna potvrda da nema mesta sumnji u kredibilitet „Kulskog obrazovnog centra“, isti se našao u obrazovnim kapacitetima opštine pobrojanim u „Akcionom planu za mlade 2014-2019. godine“, strateškom dokumentu objavljenom na zvaničnoj prezentaciji lokalne samouprave.

U pokušaju da otkrijemo koji je zajednički imenitelj DS i SNS čiji su kulski predstavnici u vremenskom razmaku od sedam meseci dali istovetnu izjavu podrške Bejatovićevom KOC-u: „Kula je pogodna za visokoškolsku ustanovu kao mesto na magistralnom putu Novi Sad-Sombor…“, izvori upućeni u kulske prilike uputili su nas na DSS, koji je koalicioni partner u vlasti kontinuirano više od tri mandata. Najčešće pominjani kao glavni agitator za otvaranje „kulskog fakulteta“ Vladan Krtolica (DSS), aktuelni pomoćnik predsednika opštine, rekao je da mu je Bejatović – prijatelj i da trenutno pohađa treću godinu Beogradske poslovne škole u “Kulskom obrazovnom centru”. Krtolicu je iznenadilo da je njegov lični broj telefona naveden kao kontakt za informacije zainteresovanima za upis na studije koje nudi KOC i pride neakreditovanu srednju školu „5. april“, koju promovišu od aprila 2014. godine. „To je bilo u početku. Hteo sam da pomognem i mislio sam da je dobro da se takva ustanova otvori u Kuli“, rekao je Krtolica. Na pitanje VOICE-a da li je znao da je “Kulski obrazovni centar” zapravo agencija i da li se interesovao u vezi sa zakonitošću posredovanja agencije između studenata i fakulteta, Krtolica je odgovorio: „To stvarno ne znam. Nisam pravnik“. O saznanjima o tome kako je Bejatović postao vlasnik upravne zgrade „Istre“ u stečaju, Krtolica je rekao da je on to kupio kao fizičko lice i da je to njegova privatna stvar.

Kupio stečajnu imovinu za 100 evra po kvadratu?

Agencija koja nudi „studiranje na daljinu“ smeštena je u sopstvenom prostoru. Direktor KOC-a Milorad Bejatović je, kao privatno lice, kupio 520 kvadratnih metara upravne zgrade Fabrike armatura „Istra“ ad u stečaju. Podatak da je Milorad Bejatović vlasnik poslovnog objekta u ulici Ise Sekickog 30 u Kuli dostupan je javno na sajtu republičkog Geodetskog zavoda. Inače, zgrada poslovnih usluga Milorada Bejatovića na adresi na kojoj se nalazi upravna zgrada “Istre” u evidenciji republičkog Geodetskog zavoda prostire se na 520 metara kvadratnih, iako upućeni izvori VOICE tvrde da je kvadratura zgrade daleko veća. Da se upravna zgrada fabrike armatura prostire na 1125 kvadratnih metara potvrđuje i javni oglas o prodaji imovine iz aprila 2008. godine. Nije poznato ni kada je oglašena prodaja zgrade, te ni kada ju je Bejatović kupio. Da je do kupoprodaje došlo neposredno pre nego što su lokalni čelnici započeli sa propagiranjem “akademske agencije” pokazuje tekst objavljen 26. januara 2012. godine u dnevnom listu “Press” pod naslovom “Nekadašnji gigant ne može da nađe kupca-Istra kao ukleta” u kome stečajna uprava pravda rasparčavanje imovine fabrike nezainteresovanošću investitora, a zamenik stečajnog upravnika Željko Dragić za Press kaže da je “najveći problem to što nema zainteresovanih kupaca za industrijsko jezgro fabrike, koje čine livnica, pogon mašinske obrade, alatnica i veliki međufazni magacin, kao ni za upravnu zgradu „Istre” i bivši restoran društvene ishrane”.

Amfiteatar KOC

Amfiteatar u propaloj fabrici

O ovim nejasnoćama, kao ni o ostalim detaljima kupoprodaje, stečajni upravnik „Istre“ Milorad Veljović nije bio raspoložen da govori za VOICE, rekavši da je postupak urađen u skladu sa zakonom, a javni poziv upućen putem dnevnih listova „Danas“ i „Dnevnik“. Stečajni upravnik nije želeo da odgovori na naše pitanje o datumu javnog poziva za prodaju, kao ni o postignutoj ceni, pravdajući se da je po zakonu obavezan da „drži dokumentaciju tri godine“. Kako otkriva VOICE od više izvora koji su želeli da ostanu anonimni, Bejatović je upravnu zgradu kupio po veoma niskoj ceni. „Bilo je par javnih poziva koji su redovno objavljivani u dnevnim listovima sa malim tiražom, pa zaključujem da su se pojedinci interno informisali. Upravna zgrada je samo delić imovine ‘Istre’ koja je prodata u bescenje. Bejatović ju je kupio po ceni od oko 50 hiljada evra dinarske protivvrednosti. U pitanju je objekat u odličnom stanju sa kompletnom infrastrukturom i dozvolama. Zgrada je renovirana devedesetih godina. Samo mermerni pod koji je dopremljen iz Italije košta višestruko. Ne mogu pouzdano da znam putem kojih veza je Bejatović uspeo da dobije kvadratni metar po ceni od 100 evra. Zanimljivo je da je neko vreme u toku stečaja, za obezbeđivanje imovine fabrike bila angažovana agencija BIMK Bejatovićevog sina”, kaže izvor VOICE-a, inače bivši radnik Istre i predstavnik malih akcionara fabrike.

Da od 2004. godine postoji DOO za obezbeđenje i pratnju novca BIMK vlasnika Gorana Bejatovića sa sedištem u Novom Sadu, potvrđuju i podaci Agencije za privredne registre. Navode o ceni po kojoj je Bejatović postao vlasnik prostora u kome je smešten “Kulski obrazovni centar” potvrdio nam je i jedan od bivših članova odbora poverilaca fabrike. “Iako je vrednost zgrade desetostruko veća, cena je padala jer navodno nije bilo zainteresovanih. Sećam se da je priča o nekakvom fakultetu koji će se tu otvoriti počela još pre nego što se Bejatović pojavio kao kupac”, kaže nekadašnji član odbora poverilaca za VOICE.

Ko je Milorad Bejatović? 

milorad bejatovicVlasnik agencije za konsalting i menadžment „Kulski obrazovni centar“ Milorad Bejatović inače je redovni profesor Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe, u javnosti pominjanom kao novosadskom navodnom „protočnom bojleru“ za instant-akademce, a sam Bejatović u 2013. godine pominjan je kao mentor za master rad Tomislava Bokana, tadašnjeg direktora novosadskog JP Urbanizam u kojem je Bejatović istovremeno bio član nadzornog organa. Inače, Bejatović je i ranije dolazio u žižu javnosti, ali retko akademskim povodom.

O njemu se pisalo 2006. godine kada je Narodna banka Srbije (NBS) oduzela dozvolu za rad “Morava osiguranju” iz Beograda zbog brojnih nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju i zabranila raspolaganje imovinom do otvaranja postupka likvidacije. Tada je ustanovljeno da je „Morava osiguranje“ nesolventno, i to zbog prelivanja sredstava društva na privatne i povezane firme u vlasništvu direktora društva Milorada Bejatovića.

Bejatović neće da priča za VOICE, već napada novinarku

Na pitanja o Kulskom obrazovnom centru koje je VOICE uputio elektronskim putem, Bejatović nije odgovorio, a u pokušaju da odgovore nedelju dana kasnije dobijemo telefonom, vlasnik agencije reagovao je ofanzivno. Unapred revoltiran, rekao je da “na tu temu neće da priča”, a onda besmisleno optužio novinarku da mu je, kako je rekao, “poslala preteću poruku” o kojoj su ga “obavestili neki ljudi”.

O Bejatoviću su mediji pisali i tokom 2011. i 2012. godine kada je „presavio tabak“ protiv novosadskog JKP Parking servis tražeći da mu preduzeće za pretrpljenji duševni bol isplati 1,5 miliona dinara jer mu je pauk odneo automobil, ali i protiv neurohirurga VMA za navodno ubistvo brata koji je preminuo u ovoj ustanovi 1. avgusta 2012. godine. Bejatović je putem medija pompezno 2011. godine obavestio javnost i o osnivanju udruženja „Pravda za sve“, u kojem će sa svojim kolegama građanima u sporovima sa državnim organima obezbeđivati besplatnu pravnu pomoć, ali se o daljim aktivnostima ovog pro bono udruženja ne zna ništa.

Najsvežiji istupi u javnosti Milorada Bejatovića su aktivna učešća u seriji tribina tokom 2014. godine u organizaciji Srpske napredne stranke i to na temu „Borba protiv korupcije“ na kojima je vlasnik obrazovne agencije u Kuli govorio „o korupciji u privredi i finansijama, sprezi kapitala i politike, korupciji u sportu i medijima, ukidanju duplih funkcija, „ukrštenoj proveri“ primanja i imovine bogatijih građana, osavremenjavanju poreske administracije i rešavanju pojedinih teških slučajeva, kao što su hapšenje Dragoslava Kosmajca, preispitivanju investicija u Beogradu u vreme Dragana Đilasa i skorom raspletu afera Šarić, Mišković, „Agrobanka“ i drugih.

Ranka Ivanoska 

voice_logo

 

About Ranka Ivanoska (24 Articles)
<p>Ranka Ivanoska u novinarstvu je od 1999. godine u redakciji novosadskog magazina “Kibic fenster”. Od 2000. godine, angažovana je za lokalne medije Radio Vrbas i TV Bačka, kao i dnevni list Danas. Osnivačica je nezavisnog dvonedeljnika “Vrbaske novine”. Radila je kao novinarka dnevnog izdanja Ringier Axel Springer (Blic, Alo). U izbegavanju cenzure saradnica je VOICE-a i blogerka.</p>

Leave a Reply