News Ticker

Ako vam je stalo do pruga – platite!

Zašto preduzeće Infrastruktura železnice Srbije traži od opština i gradova da plate za održavanje pruga?

Državno preduzeće „Infrastruktura železnice Srbije“ (IŽS) do juče je želelo da brigu o održavanju pruga prepusti lokalnim samoupravama. Kada su shvatili da lokalne samouprave za to nisu sposobne, na stolu se našla nova ponuda, po kojoj će održavanje pruge ostatati u ingerenciji IŽS ali će za to opštine – morati da plate. Neizvesno je, međutim, šta će za sve to dobiti.

Odbornici Skupštine grada Sombora usvojili su 23. maja, uz protivljenje opozicije, nacrt ugovora kojim se uređuju međusobna prava i obaveze upravljača infrastrukture i lokalne samouprave.

Kada ovakav, inače tipski ugovor budu potpisali Grad Sombor, te opštine Kula i Vrbas, sve tri lokalne samouprave plaćaće godišnje ukupno, kako nam je potvrđeno, 10,5 miliona dinara preduzeću „Infrastruktura železnice Srbije“ za održavanje pruge Sombor-Vrbas, koja je stanovništu u tim sredinama inače od velikog značaja.

Još samo krajem prošle i početkom ove godine lokalne samouprave, na čijim teritorijama se nalaze pružni pravci koje je IŽS prošle godine proglasila nerentabilim, razmatrale su sasvim drugačiju ponudu: da od državnog preduzeća koje je i formirano radi održavanje železničke infrastrukture u potpunosti preuzmu pravo upravljanja nad prugama, te da o njima, u sopstvenoj režiji, nastave da vode brigu.

Do ovakvog obrta, kako objašnjavaju u IŽS, došlo je zbog toga što lokalne samouprave „nisu ovog momenta spremne da preuzmu pravo upravljanja“. Inače, VOICE je već ukazao upravo na takvo raspoloženje među lokalnim samoupravama prema prvobitnoj ponudi IŽS.

„Lokalne samouprave nisu ovog momenta spremne da preuzmu pravo upravljanja, shodno članu 9. Zakona o železnici, jer ne mogu da ispune sve zakonske procedure, odnosno nemaju ni sredstva, ni adekvatne kadrove, ni potrebne dozvole, sertifikate…“, naveli su za VOICE u IŽS.

Istraživanje VOICE-a pokazalo je, međutim, da je ponuđeni model saradnje neprihvatljiv čak i za one koji su prethodno prihvatili da preuzmu upravljanje nad pružnim pravcima na svojoj teritoriji. Istovremeno, za sagovornike VOICE-a ponuđeni ugovor budi sumnju o tome da bi se lokalne samouprave našle u ulozi onih koji finansraju rad IŽS a pri tome nemaju nikakvu moć da utiču na razvoj železničke infrastrukture i saobraćaja, pa tako ni na sopstveni razvoj.

Posezanje za novim članom Zakona

Processed by: Helicon Filter;

Sombor: Skupština grada usvojila odluku uprkos argumentima opozicije (Foto: Wikipedia, Pudelek (Marcin Szala))

Raniji predlog za preuzimanje prava upravljanja odnosio se na pružne pravce koje je IŽS, u procesu smanjenja svojih troškova, proglasio nerentabilnim. U Vojvodini se na „listi za odstrel“ našlo ukupno 12 pravaca: uz one na kojima se već dugo ne odvija bilo kakav saobraćaj, tu su se našle i pruge čije gašenje bi umnogome uskratilo potrebe lokalnog stanovništa. U Vojvodini jedna od takvih pruga bila je Sombor-Vrbas.

Iz IŽS su ranije za VOICE potvrdili da je od svih lokalnih samouprava kojima je upućen takav predlog pozitivan odgovor stigao samo od Opštine Paraćin.  

S tavkim epilogom, u IŽS su, delom i nakon razgovora s predstavnicima zainteresovanih lokalnih samouprava, odlučili da umesto člana 9. Zakona o železnici, lokalnim samoupravama upute novi predlog, ovaj put potežući član 34. istog zakona.

„Upravljač infrastrukture i Vlada, odnosno autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave zaključuju ugovor kojim se uređuju međusobna prava i obaveze u pogledu finansiranja troškova upravljanja železničkom infrastrukturom u delu koji čini razliku između stvarnih troškova upravljanja železničkom infrastrukturom i ostvarenih prihoda od naknada za korišćenje infrastrukture i cena usluga“, navodi taj član zakona.

Nova ponuda u suštini podrazumeva da „Infrastruktura železnice Srbije“ ostane upravljač javnom železničkom infrastrukturom, organizuje i reguliše železnički saobraćaj, dok bi, kako ističu za VOICE u tom preduzeću, lokalne samouprave učestovale „u finansiranju samo dela troškova u redovnom održavanju gornjeg i donjeg stroja pruge“

U IŽS navode da su, osim Grada Sombora, ugovor s tim preduzećem spremni da potpišu i Kula, Vrbas, Temerin, Žabalj, Trstenik, Kruševac, Kučevo, Kanjiža, Bačka Palanka, Kuršumlija, Požarevac, Majdanpek, Kraljevo i Vrnjačka Banja. Do sada, kažu u IŽS, ni sa jednom lokalnom samoupravom nije potpisan ugovor.

Prugom Rimski Šančevi-Orlovat, koja se prošle godine našla na listi nerentabilnih pruga, IŽS će nastaviti da upravlja, dok je sudbina drugog strateški važnog pružnog pravca u Vojvodini, Šid-Sremska Rača, prema informacijama iz IŽS, „trenutno predmet dogovora IŽS i Sremskog okruga“.

VOICE je uputio pitanja svim lokalnim samoupravama u Vojvodini koje su, kako tvrde u IŽS, spremne da potpišu ugovor o daljem održavanju pruga. Jedini odgovor stigao je iz Opštine Kanjiža, koja je, kako navode u odgovoru, zainteresovana za održavanje pruge Kanjiža-Horgoš.

Taj pružni pravac nije se našao na listi 12 pružnih pravaca u Vojvodini koje su nuđene lokalnim samoupravama za dalje upravljanje i održavanje.

Robert Fejstamer

Robert Fejstamer: Tri miliona dinara za održavanje pruge Kanjiža-Horgoš (foto: Agrosmart)

Robert Fejstamer, predsednik Opštine Kanjiža, navodi za VOICE da bi – po preliminarnim procenama – ta opština na ime održavanja pruge Kanjiža-Horgoš godišnje trebalo da izdvaja oko tri miliona dinara. Na pitanje o razlozima za prihvatanje nove ponude IŽS, Fejstamer kaže da za Kanjižu ne postoji „apsolutno nikakva ekonomska opravdanost za održivost tog pružnog pravca“.

„S obzirom na to, možemo reći da je razlog sufinansiranja opstanak dela pruge na teritoriji naše opštine“, kaže predsednik Opštine Kanjiža, koji gaji nadu da će „u bližoj budućnosti zaživeti i teretni i putnički saobraćaj u Srbiji i da će se nastaviti ulaganje u poboljšanje kvaliteta železničke infrastrukture“.

Poboljšanje umesto ozbiljnijih ulaganja

Glavne primedbe onih koji i dalje koriste železnički prevoz već dugi niz godina jesu mali broj polazaka i – gotovo mitsko mala prosečna brzina vozova. Na pruzi Sombor-Vrbas ona, tako, i to na samo nekim deonicama, iznosi tek 60 kilometara na čas. Na drugim pak pružnim pravcima u Vojvodini prosečna brzina vozova ume da bude i daleko manja.

Hoće li budući ugovorni odnos lokalnih samouprava i Infrastruktura železnice Srbije dovesti do toga da na pružnim pravcima za koje lokali budu izdvajali novac iz budžeta – vozovi dostižu brzine koje više neće biti predmet podsmeha?

U IŽS ističu da tipski ugovor sa lokalnim samoupravama „ne podrazumeva  rekonstrukciju pruga gde su potrebna ozbiljnija ulaganja, ali da će na ovaj način postići poboljšanje tehničkog stanja pruga“. „Predviđeno je da se radi na otklanjanju trenutno ’slabih’ mesta, što podrazumeva zamenu elemenata gornjeg stroja, odnono pragova, šina i kolosečnog pribora, što će svakako dovesti i do povećanja brzina“, objašnjavaju u IŽS.

Mr Milan Vučinić, predsednik Vojvođanskog društva za železnicu i nekadašnji savetnik generalnog direktora „Železnica Srbije“, kaže u razgovoru za VOICE, nakon analize ugovora, da je nepreciznost u pogledu projektovanih ciljeva obnove pruga i nedostatak garancija za obećana ulaganja, samo deo problematičnosti u ponudi IŽS.

„Ko će, recimo, da proverava, i na koji način, da li je Infrastruktura zaista obavila poslove za koje ispostavlja fakture?“, ističe Vučinić ocenjujući predlog IŽS kao „nedorečen i pravno neprecizan“.

„Dobijaju novac iz budžeta, od zakupa zemljišta, od imovine, plaćaju im i ’Srbija voz’ i ’Srbija kargo’ za trase za koriščenje pruga, i sad traže novac od lokalnih samouprava, koje bi u budućnosti mogle da se nađu u situaciji da, recimo, dobiju kvalitetne pruge, s pristojnom brzinom, ukoliko IŽS uspe da rekonstruiše pruge, što je malo verovatno u dogledno vreme, ali da tada ne bude interesa u ’Srbija vozu’ ili ’Srbija kargu’ za saobraćajem putničkih i teretnih kompozicija.

Problem je u tome, ukazuje sagovornik VOICE-a, što ugovori poput ovog koji je ponudila IŽS, lokalnim samoupravama nisu na pojedinim prugama ugovore istovremeno ponudili i ’Srbija voz’ i ’Srbija kargo’, preduzeća koja su uz IŽS nastali „cepanjem“ Železnica Srbije.

Milan Vucinic

Milan Vučinić: Dobijaju novac iz budžeta, od zakupa zemljišta, od imovine, plaćaju im i “Srbija voz” i “Srbija kargo” za trase za koriščenje pruga, i sad traže novac od lokalnih samouprava (foto: YouTube Screenshot, SO Kanjiža)

Može lako se desi, napominje Vučinić, da lokalne samouprave, nakon obnove pruga, zatraže dodatne kompozicije i za putnički ali i za robni prevoz, i da im preduzeća zadužena za takav prevoz kažu – može, ali za to morate da platite. To se već događa sa „Srbija vozom“, koje traži određena sredstva od lokalnih samouprava, za saobraćaj pojedinih putničkih vozova. „Smatram stoga da je na sastancima sa predstavnicima lokalnih samouprava, trebalo da prisustvuju i predstavnici ’Srbija voza’ i ’Srbija karga’, te da se već sada o ovom pitanju povede dijalog.“ Osnovni princip je da sva tri železnička preduzeća moraju nastupati  koordinirano.

„Infrastrukturu železnice Srbije očito ne zanima da li će jednog dana na prugama koje sufinansiraju lokalne samouprave biti dovoljno saobraćaja“, zakljućuje mr Milan Vučinič.

Da li je ugovor zakonit?

Prilikom glasanja o sklapanju ugovora sa IŽS u somborskom parlamentu, odbornici DJB, DS i Nove stranke bili su protiv. Jedan od razloga za takav stav, objašnjava za VOICE odbornik Nove stranke Milan Milanko, jeste što se o ponudi IŽS nije izjasnilo javno pravobranilaštvo te da je ostao nejasan zakonski osnov za sklapanje takvog ugovora.

„Ugovor se svodi na to da građani Sombora pokrivaju nerentabilnost i javašluk Infrastruktura železnice Srbije i da nemaju jasan benefit od toga, izuzev formalnosti da pruga neće biti ugašena“, kaže Milanko.

On podseća na to da somborska opozicija jesenas predala elaborat na više stotina strana, koji je napravio Saobraćajni fakultet u Novom Sadu, sa analizom svih relevantnih podataka o stanju železnica na teritoriji Zapadnobačkog okruga. U njemu su, objašnjava sagovornik VOICE-a, navedene mogućnosti revitalizacije železnice, vodilo se  računa o zakonskoj regulativi, potrebama građana i privrede i realnim mogućnostima revitalizacije. “Sve ovo smo pokrenuli sa ciljem da se očuva putna infrastruktura i popravi položaj Sombora ka dovođenju investitora. Naš cilj je bio da se u ovaj projekat uključe i lokalne samouprave ostalih opština Zapadnobačkog okruga i opština Vrbas, kao i preduzeća koja imaju interes da svoje proizvode transportuju železnicom. Razmatrana je i mogućnost davanja koncesije investitoru”, navodi Milanko.

Sasa Paunovic

Saša Paunović: Ne pada nam na pamet da plaćamo železnici ili bilo kome drugome za održavanje pruge (foto: Twitter)

O ponudi IŽS, Opština Paraćin tek treba da se zvanično izjasni, međutim, stav predsednika te Opštine Saše Paunovića jeste da ponudu treba odbiti. Za VOICE kaže da ga je iznenadila ponuda iz IŽS, tim pre jer je Paraćin još ranije pristao da preuzme pravo upravljanja nad prugom Paraćin-Stari Popovac.

„Ne pada nam na pamet da plaćamo železnici ili bilo kome drugome za održavanje pruge“, poručuje Paunović. „Mi smo pristali da preuzmemo upravljanje nad prugom Paraćin-Stari Popovac zato što je postojala mogućnost da se njome upravlja u budućnosti preko javno-privatnog partnerstva i da bude u interesu kompanija kojima ona može da služi, poput Staklare, cementare i drugih, ali nemamo interes da preduzeću, koje za to već dobija novac iz budžeta, plaćamo održavanje te pruge“, navodi Paunović.

Na toj pruzi, dodaje sagovornik VOICE-a, već dugo godina nema saobraćaja, ali lokalna samouprava uredno godišnje plaća 10 miliona dinara IŽS-u za održavanje pružnih prelaza. „Preuzimanje prava upravljanja bio bi jedini motiv za zainteresovane fabrike za ulaganje u tu prugu, ali ovako, bez garancija da će IŽS ulagati u rekonstrukciju te pruge, a da lokalna samouprava za to mora da plaća 2,5 milona godišnje, interesovanja za korišćenje te pruge jednostavno nema, zaključuje predsednik Opštine Paraćin Saša Paunović.

Denis Kolundžija (VOICE)

voice_logo

 

Leave a Reply