Arapski investitori agrobiznis u Srbiji vode u gubitak, država neće da kaže da li joj plaćaju zakup njiva

24. Aug 2020 by Ekipa VOICE | Nema komentara

Od Šarića do Ujedinjenih Arapskih Emirata

Poljoprivredno preduzeće AD „Zobnatica“, koje je od 2014. godine u vlasništvu kompanije „Elit agro“ (Elite Agro LLC) iz Abu Dabija, u 2018. godini poslovalo je sa gubitkom od 1,9 milion evra (230.206.000 dinara), a nepoznato je kako je završilo 2019, jer nije blagovremeno dostavilo izveštaj o poslovanju za tu godinu. Finansijski izveštaj za 2019. nije predao ni „Al Ravafed Srbija“, u većinskom vlasništvu istoimene firme iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja gazduje državnim imanjem u Karađorđevu, a koja je od prošle godine takođe pod kapom arapske kompanije „Elit agro“. „Al Ravafed“ je, kao i „Zobnatica“ u 2018. poslovao s gubitkom od oko dva miliona evra (247.897.000 dinara).

Osim toga što su pretprošlu godinu završili s poslovnim gubitkom i što za 2019. za njih nema zvanično objavljenih finansijskih izveštaja, zajedničko „Zobnatici“ i Vojnoj ustanovi „Morović“ u Karađorđevu, odnosno arapskim kompanijama „Elit agro“ i „Al Ravafed“, jeste i to što se od početka njihovog poslovanja u Srbiji ne zna da li plaćaju zakup poljoprivrednog zemljišta koje im je država dala na dugogodišnje korišćenje. Država, to jest resorna ministarstva, opštine i AP Vojvodina, izbegavaju da nam odgovore na ta pitanja. Ni po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja VOICE nije dobio odgovor od opštine Bačka Topola u kojoj se nalazi dobar deo tih oranica, Ministarstvo poljoprivrede nije nam odgovorilo na novinarsko pitanje, a Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu nam je poručio da proceduru o davanju državnih njiva u zakup sprovodi lokalna samouprava, a odluku o izdavanju donosi resorno ministarstvo, te nas je uputio na te adrese.

Pomenimo, po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu u budžet Srbije i budžet Vojvodine sliva se po 30 odsto novca od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta u vojvođanskim opštinama dok lokalnoj samoupravi na čijoj se teritoriji nalaze te oranice pripada 40 odsto prihoda. Imajući to u vidu, pitanja smo poslali onima koji su u državi nadležni i za te njive i za te pare.

„Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo nema uvid ni u jedan pojedinačan ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koji Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede zaključuje sa pravnim i fizičkim licima, tako da nemamo uvid ni u visinu sredstava koja su prihod budžeta AP Vojvodine od bilo kog zakupca, pa ni od zakupaca koje ste naveli u zahetvu za pristup informacijama od javnog interesa“, rečeno nam je u Pokrajini.

Ovo nije prvi put da VOICE ostaje bez odgovora kada je o poslovanju arapskih poljoprivrednih firmi u Srbiji reč. U nekoliko navrata ista pitanja uzalud smo slali lokalnim samoupravama od kojih arapski investitori zakupljuju državne oranice, Ministarstvu poljoprivrede, Vladi Srbije, kao i Ministarstvu odbrane, u čijoj je nadležnosti Vojna ustanova „Morović“.

Čuvena vojvođanska ergela „Zobnatica“ pala u ruke Šariću pa arapskim investitorima

Poslovanje „Zobnatice“, ali i drugih poljoprivrednih firmi kojima gazduju arapski investitori je velika nepoznanica od njihovog dolaska na vojvođanske oranice. Svojevremeno je Savet za borbu protiv korupcije, ukazujući na 24 sporne privatizacije čiju je istragu tražila Evropska unija, vladi Ivice Dačića dostavio i izveštaj o poljoprivrednom dobru i ergeli „Zobnatica“, uvrstivši je među sumnjive svojinske transformacije. U izveštaju je Savet naveo da je prvi put prodaja društvenog kapitala „Zobnatice“ oglašena 2008. godine. Ona tada nije realizovana a za narednu prodaju Agencija za privatizaciju je, kako navodi Savet za borbu protiv korupcije, bez objašnjenja predvidela da kupac bude hotelijer sa hotelom od četiri zvezdice. Cela “Zobnatica” otišla je za 1,8 milion evra iako je 2006. njena imovina procenjena na 11 miliona evra. Kupac 70 odsto društvenog kapitala AD ”Zobnatica” bio je konzorcijum pravnog i fizičkog lica Petrisa Hristoforosa iz Grčke i „Nju kompani” iz Beograda, čiji je ovlašćeni predstavnik bio – Hristoforos, a osnivač firme “Nju kompani” bila je of-šor kompanija iz Liberije. Mali akcionari tada su tvrdili da je “Zobnatica” kupljena prljavim novcem nedavno osuđenog Darka Šarića.

Nakon šest godina “Zobnatica” je opet bila na prodaju ali – podsetimo – nije išla u paketu vojvođanskih poljoprivrednih preduzeća spremljenog za kupce iz Ujedinjenih Arapskih Emirata shodno međudržavnom sporazumu koji je Vlada Srbije potpisala sa arapskim kompanijama. U tom paketu su bila preduzeća poput “Jadrana” iz Nove Gajdobre, “Bačke” iz Sivca, “Mladog borca” iz Sonte, kao i Vojne ustanove “Morović”. “Zobnaticu” je 2014. kupilo novoosnovano preduzeće Jugo elit agro (Yugo Elite Agro), iza kojeg stoji Elit agro iz Abu Dabija. Ako izuzmemo 2017. godinu u kojoj je AD “Zobnatica” poslovala s dobitkom od 12.479.000 dinara, sve ostale godine nakon prelaska u arapske ruke donosile su joj gubitak.

APR: Nije poznato zašto nisu dostavljeni finansijski izveštaji

Agenciji za privredne registre nije poznato zašto privredna društva AD „Zobnatica“ i Jugo elit agro nisu podnela redovne godišnje finansijske izveštaje za 2019. godinu do zakonom propisanog roka 4. avgusta, rečeno nam je u APR-u.

U Agenciji podsećaju na to da je rok za predaju izveštaja ove godine izuzetno pomeren sa 30. juna, u skladu sa Uredbom o pomeranju rokova za održavanje redovne sednice skupštine privrednog društva i dostavljanje godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja privrednih društava, zadruga, drugih pravnih lica i preduzetnika, zbog bolesti kovid 19.

“Međutim, Zakonom o računovodstvu je propisano da obveznici svoje redovne godišnje finansijske izveštaje mogu dostaviti najkasnije do 31. 12. 2020. uz plaćanje naknade uvećane po osnovu neblagovremenog dostavljanja”, objašnjavaju u APR-u.

Jedan od prvih poteza arapskih investitora po dolasku u „Zobnaticu“ bio je rasprodaja svinja i zatvaranje farme koja je u okviru agroturističkog kompleksa postojala decenijama i godišnje isporučivala 11.000 tovljenika. Umesto toga, na oko stotinu hektara zasađene su borovnice. Kako se navodi na sajtu „Zobnatice“, koji je samo na engleskom jeziku i ne daje mnogo informacija o vlasniku i poslovanju, trenutno se borovnica gaji na oko 250 hektara. Kako smo se uverili obilazeći ovo imanje, nedavno je završena berba, a prema rečima radnika s kojima smo razgovarali, uglavnom je roba otišla u izvoz. Očigledno, ulaganja u zasade borovnica bila su velika jer su gotovo sve parcele pokrivene protivgradnim mrežama, sistemima za navodnjavanje, a kako zemljište u Vojvodini nije pogodno za uzgoj ovog voća, i ono je menjano, to jest nasipano je odgovarajuće. Na imanju su izgrađene i hladnjače, to jest skladišni kapaciteti, a ima i sadnica spremnih za nove zasade. Ipak, ova plantaža ne daje sliku imanja o kojem se jako vodi računa i u kojem se primenjuju sve potrebne mere jer je dobar deo parcela zakorovljen i neuredan.

AD „Zobnatica“, kako se može videti u dokumentma državnih tela i agencija, obavlja poljoprivrednu delatnost na površini od 1.621 hektara, od čega je svega 114 hektara u vlasništvu a sve ostalo uzima u zakup. To se ne podudara u potpunosti sa podacima iz godišnjeg programu o uređenju i izdavanju u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta za 2019. u opštini Bačka Topola. Naime, u programu se navodi da je AD „Zobnatica“ u Bačkoj Topoli u dugogodišnji zakup na 15 ili 20 godina dobila 1.141 hektar državnih oranica. Uglavnom je te njive dobijala po osnovu prava prečeg zakupa jer na njima odranije postoji infrastruktura, odnosno sistemi za navodnjavanje. Bačka Topola je „Zobnatici“ njive izdala po cenama koje se kreću od 212 do 265 evra po hektaru, a ukupno bi za to dobila oko 120.000 evra, pod uslovom da ovo preduzeće plaća zakup 15 ili 20 godina. Sve parcele date u arendu AD „Zobnatici“ u opštini Bačka Topola su u katastarskoj opštini Mali Beograd. Kako se može videti u godišnjem planu za izdavanje državnog zemljišta, u Malom Beogradu pod voćnjacima se vodi tek 0,1 hektar. Ukupno se u celoj Bačkoj Topoli pod voćnjacima podignutim na državnoj zemlji vodi samo 5,5 hektara, pa i tu dolazi do neslaganja i nelogičnosti – ne može se na osnovu dostupnih podataka utvrditi stvarno vlasništvo AD „Zobnatice“ nad poljoprivrednim zemljištem. Da stvar bude zamršenija, prema podacima iz katastra u koje je VOICE imao uvid preduzeće „Jugo elit agro“, odnosno „Elit agro“ u Srbiji u vlasništvu nema nijedan hektar poljoprivrednog zemljišta. A „Zobnatica“, za koju državne agencije poput Agencije za zaštitu konkurencije, kažu da poseduje 114 hektara posluje u sastavu „Jugo elita“.

U preduzeću AD „Zobnatica“ nismo uspeli da dobijemo odgovore na pitanja niti da razjasnimo nepoznanice oko vlasništva nad zemljištem, zakupa i plaćanja zakupa – oglušili su se o naš upit.

Arapski agrobiznis u Srbiji vodi se na jednog čoveka

Prošle godine Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije odobrila je kompaniji „Elit agro“ koncentraciju i saopšteno je da je ona preuzela „Al Ravafed holding“, pa samim tim i preduzeće „Al Ravafed Srbija“. „Al Ravafed Srbija“ je zajedničko preduzeće „Al Ravafed internešenl investmenta“ (Al Rawafed International Investment) (80 odsto) i Republike Srbije (20 odsto). Pod njegovom su kapom VU „Morović“, „Bačka“ iz Sivca, „Jadran“ iz Nove Gajdobre, te dobra u Baču i Sonti.

Iako je Komisija za zaštitu konkurencije odobrila ovu koncentraciju u martu 2019, u Agenciji za privredne registre nije registrovana promena vlasništva, to jest ne vidi se da je „Elit agro“ preuzeo „Al Ravafed“. I dalje se među privrednim društvima može naći „Al Ravafed Srbija“ u kojem vlasničke udele imaju arapski „Al Ravafed internešenl investment“ i Republika Srbija.
U januaru ove godine „Jugo elit agro“ podneo je APR-u zahtev, to jest odluku o promeni sedišta ali mu to nije odobreno. Uvidom u dostavljenu dokumentaciju utvrđeno da je priložena neuredna odluka o promeni sedišta društva – nedostaju imena i funkcije onih koji u ime stranog pravnog lica Elit agro potpisuju tu odluku. U slučaju „Al Ravafeda“, APR je lane dozvolio promenu adrese, članova nadzornog odbora i ostalih zastupnika.

Elem, jedan čovek, Saeed Humaid Salem Bin Bader Al Suwaidi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, direktor je AD „Zobnatica“ i firmi „Al Ravafed Srbija“ i „Jugo elit agro“. Pomenimo, u Srbiji osim ovih arapskih kompanija u poljoprivredi posluje samo još jedna – „Al Dahra“, tako da Al Suwaidi u najvećem delu vodi arapski agrobiznis u našoj zemlji.

U poljoprivrednoj branši, međutim, ovo ime nije jako poznato. Al Suwaidi se nije pojavljivao u javnosti, ako izuzmemo učešće na biznis forumu na Kopaoniku 2016. godine, kada je najavio zaokret u poslovnoj politici AD „Zobnatica“ u smislu orijentacije ka gajenju povrća i voća i revitalizacije ergele konja i hotelijerske delatnosti.

Međutim, sudeći po onome što smo videli prilikom prošlonedeljnog obilaska ovog kompleksa, poznata zobnatička ergela nije procvetala od dolaska Arapa. Od preko 200 grla, čuli smo od zaposlenih, sada ih je sedamdesetak, a sedam-osam konja koji su bili napolju nisu izgledali reprezentativno.

Slađana Gluščević i Miloš Katić (VOICE)

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!

Print Friendly, PDF & Email