News Ticker

Bivši radnici Vupika iz Vukovara ostali bez poljoprivrednog zemljišta u Srbiji

Aneks G Sporazuma o sukcesiji je mrtvo slovo na papiru

Država Srbija uvela je u stečaj Društveno preduzeće „Ratarstvo Tovarnik“ Šid i uzela 375 hektara obradivih površina u šidskoj opštini, vrednih oko 4,5 miliona evra. Radnici koji su do 1991. godine, odnosno do početka rata učestvovali u kupovini tog zemljišta, a koji su bili zaposleni u nekadašnjem poljoprivrednom gigantu  – vukovarskom „Vupiku“ (Radnoj jedinici „Tovarnik“ i Poljoprivrednoj zadruzi „Tovarnik“ u Hrvatskoj) – ostali su bez prava na te parcele. Njihove oranice od prošle godine u zakup daje država Srbija koja godišnje, potvrđeno je VOICE-u, na njima zarađuje oko 19 miliona dinara.

Problem je nastao kada je pre tri godine isticao rok za privatizaciju društvenih preduzeća u Srbiji. Radnici tvrde da se država domogla 375 hektara u šidskoj opštini kršeći od tada vlastite zakone (Zakon o privatizaciji), ali i međunarodni dokument – Sporazum o sukcesiji. Iako nadležno Ministarstvo privrede negira da je u ovom slučaju prekršen pomenuti zakon i naglašava da je stečaj otvoren isključivo zbog propusta šidskog „Ratarstva Tovarnik“, problem je što se u celom tom postupku nije vodilo računa o tome da se na ovo preduzeće odnosi međunarodni akt, koji bi trebalo da je iznad domaćeg zakonodavstva.

Reč je o pedesetak radnika koji su za vreme ratnih dešavanja izbegli iz Tovarnika u Hrvatskoj u Srbiju, a najviše na područje opštine Šid. Pre toga, godinama su izdvajali iz svojih zarada da bi kupovali  zemljište koje je do rata bilo u jednoj državi. Deo tih VUPIK-ovih radnika zaposlio se po dolasku u Srbiju u novoosnovanom preduzeću DP „Ratarstvo Tovarnik“ Šid. Uz tvrdnju da su višestruko oštećeni, za VOICE kažu da su za sve ove godine uspeli da „sačuvaju to poljoprivredno zemljište od raznih malverzacija i ličnih aspiracija lokalnih moćnika“, ali od države koja krši zakone nisu mogli.

-Bio sam direktor Radne jedinice „Ratarstvo Tovarnik“ u Tovarniku u Hrvatskoj od 1977. godine. Odlučili smo „na organima upravljanja“, to jest na radničkom savetu 1979. godine, da počnemo sa kupovinom zemljišta u Republici Srbiji, u opštini Šid jer tada nije bilo granica, zemljište je bilo dva-tri puta jeftinije nego na području Tovarnika, a udaljenost od ekonomskog dvorišta bila je tri do šest kilometara – kaže za VOICE magistar poljoprivrednih nauka Vaskrsije Vuksanović. – Dužnost mi je bila, a i sada je, da se brinem i borim za radnike. Sasvim je prirodno i logično da radnici prilikom privatizacije DP „Ratarstvo -Tovarnik“ Šid ostvare zaslužena prava u Republici Srbiji jer se po imenu i prezimenu zna ko je kupovao te parcele, navodi Vuksanović.

Ni moralno ni ekonomski opravdano

Preduzeće „Ratarstvo -Tovarnik“ Šid bilo je pripremljeno za privatizaciju 2007. godine ali je uredbom Vlada Srbije prekinula proces privatizacije preduzeća iz drugih republika. Po toj uredbi data je mogućnost takvim firmama da se sporazumeju sa domicilnim preduzećima o udelu kapitala u preduzećima u Srbiji, što je „Ratarstvo Tovarnik“ Šid i uradilo. Bilo je među prvim firmama u Srbiji registrovanim iz drugih republika koje su potpisale zvaničan sporazum sa domicilnom firmom – u ovom slučaju „Agro Tovarnikom“ iz Tovarnika u Hrvatskoj.

-Ostvarili smo dogovor sa rukovodstvom „Agro Tovarnika“,  pravnim sledbenikom VUPIK-a, što je bilo sasvim zadovoljavajuće i nije bilo teško usaglasiti se jer se poznajemo. Sa nekima od njih smo zajedno kupovali zemljište u šidskoj opštini, a u procesu reintegracije, 1997. godine, deo radnika srpske nacionalnosti ostao je tamo u radnom odnosu – kaže Vuksanović.

„Vupik“ traje od 1945.

vupikPočeci hrvatskog „Vupika“ sežu od 1945. godine, kada je osnovano Savezno poljoprivredno dobro Vukovar, navodi se na internetskoj prezentaciji ovog preduzeća.

Pripajanjem poljoprivrednih zadruga od 1960. do 1964. godine povećava se posed i formira PIK Vukovar, koji obrađuje velike površine zemljišta od Osijeka do Iloka i Tovarnika. Nakon mirme reintegracije, 2000. godine se izdvojio „Agro Tovarnik“ sa 3.600 hektara oranica.

Inače, rukovodstvo i radnici u Tovarniku su privatizovali svoje preduzeće – „Agro Tovarnik“ i danas uspešno posluju.

Prema dokumentaciji koju poseduje VOICE, ali i prema dostupnim zvaničnim izveštajima o poslovanju, kada je 2015. otvoren stečaj nad DP „Ratarstvo Tovarnik“ Šid, preduzeće nikome nije ništa dugovalo, a tokom celog poslovanja sve obaveze prema državi i dobavljačima izvršavalo je na vreme i nije nikada bilo u blokadi.

Zvanično objašnjenje Agencije za privatizaciju, kasnije Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU), bilo je da je do stečaja došlo zato što DP „Ratarstvo Tovarnik“ Šid nije blagovremeno dostavilo valjanu, fer procenu vrednosti imovine, što nije tačno, izričit je naš  sagovornik.

Mr Vaskrsije Vuksanović

Vaskrsije Vuksanović: Preduzeće nikome ništa nije dugovalo

– Sve što su tražili im je dostavljeno – i procena veštaka iz 2014. godine, i završni računi, to jest bilansi stanja i bilansi uspeha. Preduzeće od imovine poseduje samo 375 hektara obradivog zemljišta i vrlo jednostavno se može odrediti koliko vredi. Tržišna vrednost zemljišta u šidskoj opštini nije se menjala značajno već šest – sedam godina i kreće se oko 12.000 evra po hektaru, što znači da je vrednost „Ratarstva Tovarnik“ Šid oko 4,5 miliona evra – naglašava Vuksanović. – Malo je verovatno da tako vredno preduzeće ode u stečaj zbog neke „procene vrednosti“, a da mene kao direktora za sve ove godine niko ne pozove da čuje moje mišljenje. Nije moralno niti ekonomski opravdano za radnike i državu Srbiju da „Ratarstvo Tovarnik“ Šid ide u bankrot i da ga prodaje stečajni upravnik, a da radnici koji su kupovali to zemljište nemaju nikakva prava. Prošli smo kroz ogromne probleme sve ove godine, menjale su se vlade, ministri poljoprivrede i privrede, zakoni i uredbe, a mi smo nastojali da zaštitimo sebe i preduzeće. Među prvima smo potpisali sporazum sa domicilnom firmom iz Republike Hrvatske, „Agro Tovarnikom“, navodi Vuksanović.

VOICE poseduje kopiju sporazuma iz 2009. godine o uređivanju imovinsko-pravnih odnosa između DP „Ratarstvo Tovarnik“ iz Šida i firme „Agro Tovarnik“, na osnovu uredbe o zaštiti imovine delova preduzeća čije je sedište na teritoriji bivših republika SFRJ. Preduzeća sa srpske i hrvatske strane postupila su onako kako je propisala država Srbija, odnosno usaglasila se i dogovorila u datom roku, ali taj sporazum na kraju nije uzet u obzir.

Sporazum između šidske i tovarničke firme se odnosio na utvrđivanje udela u kapitalu i, shodno Sporazumu o sukcesiji, DP „Ratarstvo Tovarnik“ Šid imalo bi 30 odsto, a „Agro Tovarnik“ i PZ „Tovarnik“ iz Tovarnika – 70 odsto.

„Agro Tovarnik“ bi u tom slučaju, kao većinski vlasnik, imao obavezu da zaposli 10 do 12 radnika, da svim radnicima koji su učestvovali u kupovini zemljišta u opštini Šid obezbedi otpremnine u zavisnosti od dužine radnog staža, kao i udele onima koji su bili zaposleni u šidskom preduzeću. „Agro Tovarnik“ bi, po sporazumu, obezbedio i finansiranje za normalan nastavak proizvodnje. U konačnom dogovoru trebalo je da učestvuje Ministarstvo privrede, koje je, u slučaju da se predlozi šidskog i tovarničkog preduzeća ne prihvate, trebalo da iznađe model privatizacije po kojem bi radnici koji su kupovali to zemljište bili obeštećeni.

Sporazumom između preduzeća u Šidu i Tovarniku i radnici i dve države imale bi potpuno rešenu situaciju. Međutim, dokument nije zaživeo ali je produžavan sve do 2014. godine, odnosno do novog Zakona o privatizaciji u kojem je pisalo da se firme iz drugih republika SFRJ prodaju ali da će novac ići na poseban račun i da će se čuvati do rešenja pitanja sukcesije.

Sporazum o sukcesiji mrtvo slovo na papiru

-Aneks G Sporazuma o sukcesiji još uvek je mrtvo slovo na papiru, iako je  od potpisivanja Sporazuma o sukcesiji proteklo više od 16 godina. Države sukcesori bivše SFRJ nisu preduzele mere neophodne za efikasnu primenu Aneksa G Sporazuma o sukcesiji koje bi omogućile da prava na pokretnu i nepokretnu imovinu, koja se nalazi u nekoj državi naslednici i na koju su građani ili druga pravna lica SFRJ imali pravo na dan 31. decembra 1990, budu priznata, zaštićena i vraćena od te države – ocenjuje u razgovoru za VOICE predsednik Upravnog odbora Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju Ratko Bubalo.

RatkoBubalo

Ratko Bubalo: Aneks G Sporazuma o sukcesiji je mrtvo slovo na papiru

Ukazuje na to da su Aneksom G ugovorena samo osnovna načela na kojima se temelje pitanja sukcesije u pogledu privatne imovine i stečenih prava, kao što su: načelo jednakosti u priznavanju i zaštiti stečenih prava, načelo priznavanja i zaštite prava stečenih do određenog datuma, načelo naturalne restitucije, načelo prava na naknadu ukoliko naturalna restitucija nije moguća, načelo uvažavanja standarda i normi međunarodnog prava… Zato su se članom 4. Aneksa G države naslednice obavezale da će preduzeti aktivnosti, odnosno mere „da bi se obezbedila efikasna primena principa koji se navode u ovom Aneksu kao što je zaključivanje bilateralnih sporazuma i obaveštavanje svojih sudova i drugih ovlašćenih organa“, dodaje on.

-Uskoro će se napuniti osam godina otkako je Stalni komitet visokih predstavnika država naslednica, zadužen za praćenje efikasnosti primene Sporazuma o sukcesiju, doneo preporuku vladama zainteresovanih država sukcesora da zaključe bilateralne sporazume kojim bi se omogućila efikasna primjena Aneksa „G“, kao i da se uzdrže od donošenja bilo kojih akata i preduzimanja koraka koji su suprotni odredbama Aneksa „G“. Do danas nije zaključen niti jedan bilateralni sporazum. Krajem ove godine napuniće se i punih osam godina otkako je Ministarstvo finansija Republike Srbije sastavilo Nacrt sporazuma između Republike Srbije i Republike Hrvatske o provođenju Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije i uručilo ga hrvatskoj strani. Republike Srbija je više puta urgirala odgovor, međutim, hrvatska strana se još uvek nije izjasnila u vezi s ponuđenim Nacrtom – naglašava Bubalo.

On objašnjava da je u sudskoj praksi dominantan stav da se Aneks G ne može neposredno, to jest direktno primenjivati, jer sadrži samo pravna načela,  te je za njegovu primenu neophodno preduzeti sve mere kojima se osigurava provođenje tih načela, što podrazumeva donošenje odgovarajućih zakonskih i podzakonskih akata, sklapanje međunarodnih ugovora…

-Činjenice da je do zaključenja Ugovora o pitanjima sukcesije došlo nakon višegodišnjeg mukotrpnog pregovaranja i uz asistenciju i raznovrsne pritiske evropske i međunarodne zajednice, kao i da je prošlo više od 16 godina a da države naslednice nisu ispunile svoje preuzete obaveze u vezi s primenom Aneksa G, upućuju na potrebu sazivanja zajedničke regionalne konferencije predstavnika nadležnih tela država naslednica, stručnjaka za imovinsko pravo i pitanja sukcesije, predstavnika nevladinih organizacija i izbegličkih udruženja, predstavnika kompanija – a koja bi bila posvećena identifikovanju mera nužnih za efikasnu primenu Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije, uz aktivno sudelovanje i predstavnika evropske i međunarodne zajednice.

Ministarstvo privrede odbilo procenu „Ratarstva-Tovarnik“

Dok naši sagovornici, radnici koji su osnovali „Ratarstvo Tovarnik“ iz Šida tvrde da su procenu imovine i sve pokazatelje poslovanja preduzeća Agenciji za privatizaciju dostavili u oktobru 2014. godine, ovo ministarstvo odgovara da ti dokumenti „nisu bili u skladu sa propisima“.

Na pitanje zbog čega država nije odredila model privatizacije za DP „Ratarstvo Tovarnik“ i zašto je ono otišlo u stečaj, iz Ministarstva privrede dobili smo odgovor u kojem se podseća na to da je, u skladu sa novim zakonom iz 2014. godine, šidska firma bila u obavezi da nadležnom organu dostavi popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza i kapitala, sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine.

Da se izjasni Ustavni sud

Nedavno je, prema saznanjima VOICE-a, podneta Ustavnom sudu Srbije inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbi Zakona o privatizaciji, zbog toga što je, kako se u inicijativi navodi, „taj zakon u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i Sporazumom o pitanjima sukcesije, ratifikovanim u srpskom parlamentu“.

Predloženo je da se obustavi i neustavnom proglasi odredba zakona koja se odnosi na privatizaciju preduzeća u Srbiji, koja su osnovala preduzeća iz republike bivše SFRJ.

Ova dokumenta su ključna i za donošenje odluke o modelu i metodu privatizacije, kažu u Ministarstvu. Međutim, ocenjeno je da dostavljeni podaci nisu u skladu sa propisima i da zbog toga Agencija nije bila u mogućnosti da predloži Ministarstvu donošenje odluke o modelu, metodu i merama za pripremu i rasterećenje subjekata privatizacije.

Ovo preduzeće je, podsećaju u Ministarstvu, bilo u grupi od 188 preduzeća za koje je Vlada Srbije donela Akcioni plan za okončanje postupka privatizacije kroz pokretanje stečaja.  Privredni sud je u septembru 2015. godine doneo rešenje kojim je stečajni postupak otvoren.

Skrivali podatke o zakupu njiva

tabla tovarnik vukovar osijekOd kada je „Ratarstvo Tovarnik“ Šid u stečaju, za njega je zadužena Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Pod njenom palicom i u njenim prostorijama održana je 30. septembra 2016. godine licitacija oko 305 hektara poljoprivrednog zemljišta šidskog preduzeća. ALSU nije dostavila našoj redakciji podatak i dokaz da je zakup ovih oranica plaćen sve dok VOICE nije uputio žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja.

Kako se može videti u zapisniku sa licitacije koji nam je ALSU poslala nakon rešenja Poverenika, postojale su dve ponude za zakup – jedna od 260 evra po hektaru (godišnje 79.500 evra) i druga od 295 evra po hektaru (90.000 evra godišnje).

Nakon poziva da poboljšaju ponudu, oba zainteresovana poljoprivrednika podigla su zakupnine – jedan na 500 evra po hektaru, a drugi na 328 evra, te je 305 hektara zemljišta „Ratarstva Tovarnik“ izdato po višoj ceni, odnosno za 152.500 evra godišnje.

Izvod banke, koji je VOICE dobio od ALSU nakon žalbe Povereniku, pokazuje da je godišnja zakupnina od 18,8 miliona dinara uplaćena iz dva dela, mimo zakonskog roka.

Tri dana pre licitacije budući zakupac uplatio je čak 9,8 miliona dinara. Zbunjuje to što je reč o ukupnom iznosu koji je prvobitno ponudio za godišnji zakup šidskih njiva, a u tom momentu licitacija još nije bila održana i nije bilo nužno da se na ime depozita uplaćuje toliki novac. Nakon poboljšanja ponude i okončanog postupka izdavanja zemljišta u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, zakupac je uplatio dodatnih devet miliona dinara. Drugi deo zakupnine ulpatio je po isteku zakonskog roka.

Država je, sudeći po dokumentima koje nam je ALSU dostavila, u kasu stavila po 500 evra za svaki hektar „Ratarstva Tovarnik“ koji je izdala.

Slađana Gluščević (VOICE)

voice_logo

Leave a Reply