News Ticker

Budžet kao Alajbegova slama

Država troši milijarde dinara na "povezivanje staža", nesavesni poslodavci bez ikakvih posledica.

Od 2003. do 2013. godine država je potrošila za “povezivanje staža” više od 60 milijardi dinara za 421.604 radnika, a taj trend se nastavlja. Radnici su bez ikakve zaštite, a poslodavce koji ne izmiruju obaveze niko ne dira. Sve to na kraju postane budžetski trošak, a budžet se u Srbiji, kao što je poznato, smatra Alajbegovom slamom. Na ovaj način je budžet dvostruko oštećen, prvog puta kada poslodavac nije uplatio svoje obaveze, a drugi put kada se iz budžeta isplaćuje novac za povezivanje staža. I šteta je dvostruka…

Vlada Republike Srbije donela je 3. februara 2017. godine novi zaključak, kojim je do 31. 12. 2017. godine produžen rok za povezivanje staža osiguranja za bivše zaposlene u subjektima privatizacije i preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, koji su na dan 13. avgusta 2014. godine u poslovnom imenu imali oznaku „u restrukturiranju“. To se odnosi na one koji su stekli uslov za penziju, ali im poslodavac nije uplatio doprinose za ceo period rada, kao i za zaposlene koji u 2017. godini ispunjavaju uslove za penziju i kojima po tom osnovu prestaje radni odnos. Zaključkom su obuhvaćeni i bivši zaposleni u stečajnim dužnicima nad kojima je stečaj otvoren u 2015, 2016. i 2017. godini, i u kojima je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika imenovana za stečajnog upravnika.

Iz budžeta Republike Srbije biće isplaćen novac za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za zaposlene u preduzećima kojima se povezuje staž po ovom Zaključku, a na najnižu mesečnu osnovicu. Slični zaključci doneti su i i u martu 2016. godine, kao i 18. juna 2015. godine.

Kako za VOICE kažu u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) od početka sprovođenja zaključaka, od juna 2015. godine, do danas, ukupno je povezan staž za 21.933 radnika, u trajanju od 63.604 godina, 3 meseci i 5 dana staža u iznosu od 4,08 milijardi dinara.

Dvostruko oštećen budžet

Poslodavac koji nije redovno uplaćivao doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, oštetio je budžet, a zatim je budžet ponovo oštećen kada je Vlada Srbije odlučila da poveže staž njegovim zaposlenima, kako bi mogli da odu u penziju. Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić za VOICE upozorava da je Srbija jedna od retkih država u kojoj poslodavci mogu da ne uplaćuju poreze i doprinose, ali i plate zaposlenima i da za to ne odgovaraju, dok se teret njihovog nemara i bezobrazluka prebacuje na poreske obveznike, koji plaćaju socijalni mir.

– Kontrola uplate poreza i doprinosa je u nadležnosti Poreske uprave. Sva odgovornost za nečinjenje je na njima. Čim konstatuje da se duže od tri meseca ne uplaćuju porezi i doprinosi, oni moraju da izvrše inspekciju, alarmiraju resorna ministarstva i preduzmu kazne koje im nalaže zakon – navodi Savić.

novac

Srbija je jedna od retkih država u kojoj poslodavci mogu da ne uplaćuju poreze i doprinose, ali i plate zaposlenima i da za to ne odgovaraju

U Poreskoj upravi odgovaraju za VOICE da je odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisano da, ako poslodavac ne isplati zaradu do poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec, dužan je da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.

– Poreska uprava na dnevnoj bazi preduzima mere i aktivnosti iz sopstvene nadležnosti, u cilju sprovođenja postupka obračuna i uplate poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u zakonom propisanim rokovima – navodi se u odgovoru. Podseća se i da je odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano da pojedinačnu poresku prijavu po službenoj dužnosti podnosi Poreska uprava umesto poreskog obveznika, odnosno poreskog platca, u slučaju kada poreski obveznik, odnosno poreski platac propusti da je podnese u roku propisanom zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Zatvorska kazna za neplaćanje zarada i doprinosa

Ranka Savic

Ranka Savić: Ko ne plaća zarade i doprinose treba da ide u zatvor! (foto: Medija centar Beograd)

Sindikati nemaju podatke o tome da je ijedan poslodavac odgovarao za to što nije uplaćivao poreze i doprinose. Predsednik sindikata „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković upozorava da se to nikada ne tretira kao krivično delo, iako je reč o uzurpaciji osnovnih prava.
Predsednica ASNS Ranka Savić podseća da je njen sindikat zbog toga pre nekoliko godina pokrenuo inicijativu za promenu Krivičnog zakona.
– Predlog je bio da neplaćanje zarada i doprinosa bude predmet Krivičnog zakona i da poslodavci za ovo delo krivično odgovaraju. Zaprećena kazna je do pet godina zatvora. Zemlje Evropske unije su ovaj problem rešile upravo na ovaj način, na primer Nemačka, koja predviđa kaznu do pet godina zatvora – dodaje Savić.

– Ukoliko se postupi suprotno odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i suprotno odredbama Zakona o porezu na dohodak građana, primenjuju se odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojima je propisana prekršajna odgovornost isplatioca i odgovornog lica u istom, zbog nepodnošenja i neblagovremenog podnošenja poreske prijave, neobračunavanja, neplaćanja i neblagovremenog plaćanja poreza – kažu u Poreskoj upravi.

Nisu, međutim, odgovorili na pitanje da li je ijedan poslodavac odgovarao zbog rupa u stažu i na koji način, kao i kako smo došli do toga da zbog nesavesnih poslodavaca plaćamo milijarde dinara iz budžeta, a da nekim radnicima godinama nisu uplaćivani predviđeni doprinosi.

Oproštajnice i urgencije za grehove

Zoran Stojiljkovic

Zoran Stojiljković: Neuplaćivanje staža i subvencije prijateljima – sve se može politički pokriti (foto: Medija centar Beograd)

Predsednik sindikata „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković, koji je nekada bio i član Upravnog odbora PIO fonda, za VOICE podseća da praksa deljenja „oproštajnica“ ili „urgencija za grehove“ datira od ranije, te da je država povremeno, po minimalnoj osnovici, uplaćivala staž za sve one kojima njihovi poslodavci to nisu radili. Kaže i da nikada nije objavljen spisak institucija, organizacija, preduzeća, privatnih ili javnih ustanova u kojima se negovala praksa neuplaćivanja staža, već bi zaposleni to saznali tek u trenutku kada počnu da prikupljaju dokumentaciju za penziju.

– To je oproban manir nezameranja, produžavanja plaćanja dubioza, pogrešnih i neproverenih subvencija prijateljima, neisplaćivanja penzija, a sve to na kraju završi kao trošak poreskih obveznika. To je nešto što, praktično, pokazuje da se kod nas javni sektor, javna svojina i javni interes tretira kao Alajbegova slama: to se može, to se sme, to se može politički pokriti. A nastavlja se kao praksa zato što poreski obveznici, ili oni najsiromašnjiji u društvu pokazuju i najmanje otpora – rekao je Stojiljković.

Slučaj “Goša” ili više od 300 hiljada radnika u Srbije ne prima redovno plate

Pre desetak dana u Smederevskoj Palanci dogodila se tragedija, kada se radnik fabrike „Goša“ ubio na radnom mestu zbog, kako su za Televiziju N1 potvrdile njegove kolege, teške materijalne situacije. Fabrika je privatizovana 2007. godine, a za probleme s kojima se susreću radnici saznalo se tek nakon ovog tragičnog događaja: dug poslodavca od 15 plata, tri godine bez zdravstvenog osiguranja i rupe u radnom stažu! U međuvremenu je otkriveno i da je preduzeće prodato krajem marta kiparskoj kompaniji, dok ministar za rad, boračka i socijalna pitanja, Aleksandar Vulin, kako je preneo N1, rekao da država ne može da reši pitanje ni zdravstvenog osiguranja niti povezivanja staža, ali da je spremna na razgovore. Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije za VOICE kaže da to što država ne spaja staž u privatnim preduzećima, ne znači da ne treba da ima kontrolu.
– Svi mi finansiramo i državne činovnike, te oni zauzvrat moraju da vrše kontrole i reaguju na vreme dok dug ne postane milionski. Ko ne uplaćuje doprinose, poreze i plate više od tri meseca, ide u stečaj. Imovina se prodaje, radnici naplaćuju – navodi Savić. Prethodno je za N1 iznela procenu prema kojoj u Srbiji između 300 i 320 hiljada ljudi ne prima redovno plate.

Prema podacima ANSN, država je od 2003. do 2013. godine za povezivanje staža radnicima dala 60 milijardi dinara!

– Uplatila je staž za 421.604 radnika. Prva odluka o povezivanju staža, ili popuna rupa u stažu koju su napravili nesavisni poslodavci, doneta je 2003. godine, kada je prvi put donet Zakon o povezivanju staža, koji se odnosio na period 1. januara 1991. godine do 31. decembra 2003. godine. Posle toga je još nekoliko puta, ali uredbama ili odlukama, dolazilo do povezivanja staža – navodi Ranka Savić.

Politička bahatost koju niko ne sprečava

Podatke PIO fonda o povezivanju staža, po Stojiljkovićevim rečima, treba posmatrati u širem kontekstu, zajedno sa smanjenjem primanja penzionerima i zaposlenima u javnom sektoru za 10 odsto i subvencijama koje se dele stranim investitorima.

– Saberite ove cifre, uvedite pogrešno date subvencije, uglavnom davane strancima koji su, uglavnom, onog trenutka kad su ih iskoristili ponovo otpustili te koje su zaposlili i pogledajte šta je efekat. Videćete koliko je nedostatak integriteta javnosti i upornosti ne samo sindikata, nego i medija i svih u civilnom društvu, omogućio ovu vrstu, ja bih rekao, političke bahatosti – zaključio je Stojiljković, ocenivši da će se takva praksa deljenja „oproštajnica“ nastaviti.

stojan stamenkovic

Stojan Stamenković: SDK u Sloveniji još postoji iako je ta država odavno u EU (foto: N1)

Ekonomista Stojan Stamenković za VOICE ukazuje da je u pitanju sistemska greška koju poslodavci koriste, a koju bi upravo sistem morao da spreči.

– Mislim da bi sistema mogao da spreči ako ima volje i želje da se to uradi. Država mora da uspostavi tu kontrolu kao što smo nekada imali u vreme SDK. Kako je moguće da, recimo, pet godina neko drži radnike i obavlja posao, a ne uplaćuje svoje obaveze – ističe Stamenković, pitajući se da li je ikada iko zbog toga kažnjen.

– Ona firma koja ne ispunjava te obaveze, zatvoriti joj vrata, kao što zatvore vrata trafici ili mesari koja ne izdaje fiskalne račune. Prvi put, recimo, na mesec dana, drugi put definitivno. I još, zbog neispunjenja tih obaveza, morala bi da postoji i jasno zakonski definisana kazna za gazdu. Da bude dodatno kažnjen – navodi on.

Podaci PIO

U 2015. godini izvršeno je povezivanje staža u 59 privrednih subjekata (48 subjekata privatizacije, pet “invalidnih preduzeća” i šest preduzeća u stečaju), za 923 radnika, u ukupnom trajanju od 2.479 godina, 9 meseci i 6 dana, u ukupnom iznosu od 154,3 miliona dinara – navodi se u PIO.
Dalje, po sledećem Zaključku, u 2016. godini izvršeno je povezivanje staža u 171 privrednom subjektu (71 subjekat privatizacije, šest “invalidnih preduzeća” i 94 preduzeća u stečaju), za 16.311 radnika, u ukupnom trajanju od 47.916 godina, 2 meseca i 17 dana staža, u ukupnom iznosu od 3,02 milijarde dinara.
– Po novom Zaključku u 2017. godini povezivanje staža je do sada izvršeno u 43 privredna subjekta (15 subjekata privatizacije, “tri invalidna preduzeća” i 25 preduzeća u stečaju), za 4.699 radnika, u ukupnom trajanju od 13.208 godina, 3 meseca i 12 dana staža, u ukupnom iznosu od 901,58 miliona dinara – navode u PIO za VOICE.

Abolicija za kršioce zakona

U julu 2013. godine tadašnji Zaštitnik građana Saša Janković je, u intervjuu za „Politiku“ upozorio na to da je tada usvojenim setom poreskih zakona država prihvatila predlog o zastarevanju poreza i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, čime je, praktično, zaštitila poslodavce koji su se oglušili o zakon, oštetili i radnike i budžet.

Ranka Savić podseća da su tada usvojeni Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Zakon o penzijskom i inavlidskom osiguranju i Zakon o računovodstvu, Zakon o faktoringu, Zakon o reviziji i Zakon o preuzimanju obaveza Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ prema privrednim društvima po osnovu neizmirenih obaveza i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije.

SDK ili kako je bilo nekada

Ekonomista Stojan Stamenković objašnjava da je problem s neuplaćivanjem staža, odnosno poreza i doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje, nastao nakon ukidanja Službe društvenog knjigovodstva (SDK). Obrazloženja su bila da je to u skladu sa tržišnom orijentacijom i Evropskom unijom, podseća Stamenković, navodeći da to nije tačno, te da, koliko mu je poznato, Slovenci još uvek imaju takvu instituciju, iako su u EU.
– Tu bi morala da se obrazuje, da li pri poreskoj upravi ili samostalna, agencija koja će imati pravo da vrši tu kontrolu. Kad je postojala SDK, ona je imala funkciju platnog prometa, ali je imala i funkciju kontrole uplaćivanja tih obaveza. Jednostavno, niko nije mogao da vrši platni promet, da isplati plate dok nije namirio porez. I treća je bila njena statistička uloga. Mi smo to ukinuli onako brzopleto, platni promet prebacili u banke, a ovo drugo praktično niko ne radi – upozorava Stamenković.

– Do usvajanja novih poreskih zakona postojala je odredba da neuplaćeni doprinosi ne zastarevaju. Nove odredbe predviđaju zastarelost. Dakle, svi oni koji su uspeli na sudu da se izbore za pravdu ostaju sa papirom u ruci ukoliko je nastupila zastarelost – zaključuje ona.

Sa druge strane, u PIO fondu objašnjavaju da je uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje trajna, zakonska i isključiva obaveza poslodavca, koja ne zastareva.

– Ukoliko poslodavac ne izmiruje svoje obaveze, osiguranici bi trebalo da se obrate inspekciji rada, finansijskoj inspekciji i na kraju nadležnom sudu, kako bi ostvarili svoja prava iz radnog odnosa – kažu u PIO.

Dalibor Stupar (VOICE)

voice_logo

Leave a Reply