Centralizacija i partokratija sahranile lokalnu samoupravu u Srbiji

07. Sep 2020 by Ekipa VOICE | Nema komentara

"Građani su izgubili svoje demokratsko pravo da utiču na donošenje odluka i kontrolu vlasti"

Na poslednjim izborima u Srbiji održanim u jeku pandemije virusa korona Srpska napredna stranka na čelu sa svojim liderom i predsednikom države Aleksandrom Vučićem pobedila je u skoro svim gradovima i opštinama u Srbiji. Programski menadžer Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD) Danijel Dašić ocenjuje za Vojvođanski istraživačko-analitički centra (VOICE) da takav izborni performans predstavlja “završni ekser u kovčegu kojim je sahranjena lokalna samouprava u Srbiji”.

Komentarišući izborni skor u gradu Nišu, gde je vladajuća SNS u junu ostvarila bolje rezultate nego pre četiri godine, Dašić je upozorio da će konačna cena centralizacije vlasti biti takva da će se od Niša napraviti samo jedno od predgrađa glavnog grada, bez adekvatnih finansija, političke vlasti i lokalnih ingrenecija.

„Za sada nas je koštalo gubitkom ekonomski održivog razvoja, nestankom Elektroistoka i Regionalne privredne komore kao lokalnih elemenata privrede, prelaska AIK banke u Beograd, otimanja Aerodroma… Međutim, još je opasnija promena načina razmišljanja koja podrazumeva da je mnogo bolje sve odluke u vezi Niša donositi u Beogradu, unutar kruga moći koji ne poznaje, ne razume i nema ekspertizu koja bi omogućila ravnomerni regionalni razvoj“, ukazuje Dašić.

Danijel Dašić, NKD (Foto: MRCN/Aleksandar Đokić)

On dodaje da je taj proces započeo još 2008. izmenama zakona kojima je ukinuta mogućnost direktnog biranja gradonačelnika, te nastavljen brojnim podzakonskim aktima kojima je jačana vlast partokratije i urušavane institucije koje bi trebale da obezbede legitimitet izbornog procesa, a dovršen izmenama zakona koji se odnosio na izbore u Vojvodini.

“I na kraju samo ’de fakto’ dovedeni do nivoa u kome ’hipnotisana gomila’ prihvata da učestvuje u procesu nelegitimnog i nezakonitog odabira predsednika republike (čitaj predsednika jedne partije) kao univerzalnog gradonačelnika i predsednika opštine u svakoj jedinici lokalne samouprave u Srbiji. Da, svi građani su izgubili svoje demokratsko pravo da utiču kroz legalne institucije sistema na donošenje odluka i kontrolu vlasti, nakon ovakve rijaliti predstave, što može da ima dalekosežne posledice“, upozorava Dašić.

On dodaje da sve to vodi u legalizaciju protivustavnog modela upravljanja lokalnim samoupravama, gde će jedina zaduženja, obaveze i odgovornosti izabranih predstavnika građana i građanki na lokalu biti da bez pogovora slušaju i izvršavaju naredbe iz jedne partijske centrale koja nema nikakvih dodira sa realnošću i specifičnim potrebama na lokalu.

Niš je grad koji će morati da daje ogroman novac za isplatu kamate na ime dugovanja za zemljište aerodroma Beogradu, a to je novac građana Niša. NKD je tim povodom pisao apele vlastima, ali se oni nisu odazivali.

„Izvršna vlast (čitaj jedna partija, odnosno jedan čovek) imaju skoro potpunu kontrolu nad sudskom i zakonodavnom vlašću u Srbiji, što dovodi do paradoksa da je za ovu vlast moguće raditi nezakonite radnje i ne snositi posledice za iste, čak i nakon dobijanja potvrde od nezavisnih institucija da je proces otimanja aerodroma bio nezakonit da bi se to moralo poništiti i vratiti aerodrom lokalnoj samoupravi. Sa druge strane, da li će biti isplaćen taj novac ili ne, opet ne zavisi od institucija, već od (samo)volje jednog čoveka, koji može da obriše taj dug ili ga uveća, po svom nahođenju, naravno bez ikakve kontrole, zakonitosti takvih postupaka ili odgovornosti za učinjeno“, napominje Dašić.

Foto: N1

On ocenjuje da takav sistem mora da se menjai tako što će se početi sa čišćenjem od uticaja partokratije, jačanjem institucija sistema i omogućavanjem nezavisnosti rada sudstva i samostalnosti rada tužilaštva, te vraćanje ingerencija Skupštini da služi građanima i građankama Srbije kao pravi predstavnički, zakonodavni i kontrolni mehanizam vlasti.

Politički sistem mora da obezbedi nezavisne, održive i efikasne mehanizme za kontrolu vlasti, jer je postulat svake demokratije da nema dobre vlasti, već samo dobre kontrole vlasti“, ističe.

Dašić ukazuje da je u tom pogledu neophodna i izmena izbornih porpisa za lokalne samouprave.

„Izborni model koji omogućuje personalizaciju izbornog sistema, kroz veću odgovornost izabranih predstavnika, postojanje lokalne kontrole nad radom odbornika i obavezu da prioritet odlučivanja na lokalu bude više u interesu građana i građanki, a manje u interesu političkih partija i njihovih centrala. Tu postoje dva puta. Jedan je kroz jačanje postojećih sistema koji obezbeđuju legalnost izbornog procesa i sprečavaju nepravilnosti prilikom sprovođenja izbora, a drugi je kroz reformu sistema lokalne samouprave koji bi obezbedio neophodan kvalitet i poštovanje demokratskih normi. Dobra vest je da je potreba za reformom izbornog sistema na lokalu prepoznata i od strane vlasti i nalazi se u okviru predviđenih elemenata reforme sistema javne uprave čiji je deo i Nacionalna koalicija za decentralizaciju. Da zaključim sa citatom Napoleona, koji kaže: ‘iz daljine se može dobro vladati, ali se samo iz blizine može dobro upravljati’“, naveo je on za VOICE.

Koga predstavljaju narodni poslanici?

Od 250 poslanika Skupštini Srbije, 27 dolaze sa juga Srbije, što je troje više u odnosu na prošli saziv. Kad je reč o zastupljenosti gradova sa juga Srbije, u novom sazivu svoje predstavnike u klupama imaće Preševo, Trgovište, Crna Trava, Lebane, Babušnica dok će broj poslanika iz Vranja biti uvećan dva puta, dok će manje poslanika imati Niš koji je sa 11 pao na sedam predstavnika. Predstavnike u Skupštini imaće i Aleksinac, Bujanovac, Kuršumlija, Leskovac, Pirot, Prokuplje i Surdulica.

Milan Babić iz Proaktiva i urednik portala Moj Poslanik ocenjuje za VOICE da trenutni broj poslanika sa juga Srbije nije dovoljan i dodaje da su više puta radili istraživanja odnosa broja poslanika i broja stanovnika na osnovu popisa iz 2011. godine, koja su pokazala da postoji ozbiljna disproporcija u tom pogledu između Beograda i region juga Srbije.

Milan Babić (Foto: proaktiv)

„Jug Srbije treba da predstavlja između 34 i 40 poslanika, jer taj broj oscilira imajući u vidu promene u broju stanovnika, tako da nije dovoljan broj poslanika jer je izborni sistem takav kakav jeste i ne odlučuje se na pravi način koji regioni će biti zastupljeni. Posle dosta godina jug Srbije ima poslanika koji spadaju u grupu mladih, kojih je trenutno dvoje iz našeg regiona. Ono što je problem jeste da oni taj status neće imati tokom celokupnog mandata zato što će jako brzo napustiti grupu mladih, ali opet, važno je istaći da imamo mlade poslanike i ono što je bitno da oni počinju da razumeju i shvataju potrebe svojih vršanjaka i rade u interesu te grupacije ljudi”, kaže Babić.

On, međutim, ukazuje da je pitanje koliko mladi poslanici mogu samostalno da donose odluke.

Javljanja poslanika u prethodnom sazivu 2016-2020 (Foto: mojposlanik.rs)

„Naša istraživanja pokazuju da mladi poslanici dobijaju na značaju. I povećanje broja mladih je jako važno imajući u vidu da u prošlom sazivu nije bilo više od petoro mladih u parlamentu. U početku će njihovo delovanje svakako biti više kontrolisano od strane lidera njihovih poslaničkih grupa, ali ukoliko budu dovoljno slušali građane i ukoliko budu dovoljno radili i ukoliko ih pre svega građani prepoznaju tim će lakše donositi samostalne odlike”, smatra Babić.

Portal Moj Poslanik se ispostavio kao dobro sredstvo za praćenje javljanja poslanika u parlamentu. Babić kaže da su često radili poređenja i istraživanja vezana za javljanje poslanika sa juga Srbije, te dodaje da su više prostora za obraćanje imali u skupštinskim odborima nego na plenarnim sednicama.

„Poslanici sa juga Srbije su se stvarno trudili da budu zastupljeni i na sednicama skupštine tako da imamo Jelenu Žarić koja je u prošlom mandatu više od 300 puta bila za govornicom, ali i poslanici koji su imali po 200 i više javljanja. Problem je bio i veliki broj ćutologa. Jako je važno da poslanici sa juga Srbije budu aktivni, da se češće obraćaju, ali je još bitnije da teme o kojima oni govore budu povezane sa lokalnim problemima mesta koja predstavljaju i iz kojih dolaze”, ocenjuje Babić.

Aleksandar Đokić (VOICE, naslovna fotografija: Pixabay)

Print Friendly, PDF & Email