News Ticker

Čije je ostrvo u Bečeju – odlučiće sud

Kad su zakoni i propisi za državu "pravna začkoljica" i "tamo neka procedura".

Pompezno najavljivana investicija od 120 miliona dolara koje će kuvajtski šeik uložiti u izgradnju banje u Bečeju nakon godinu i po dana od potpisivanja Memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije, opštine Bečej i preduzeća “Alganim” iz Kuvajta te domaćeg “Arab-investa”, završila je u sudskom ćorsokaku. Kamen spoticanja je ostrvo između dve prevodnice u Bečeju i pitanje kome pripada: pokrajini, koja tvrdi da je upis vlasništva republike “greška u katastru”, ili republici, koja ga je Memorandumom o razumevanju obećala na prodaju šeiku iz Kuvajta.

Dokazivanje vlasništva nad ostrvom pred sudom usledilo je nakon što se služba Republičkog geodetskog zavoda oglušila o zahtev pokrajinskog pravobranilaštva da u roku od 30 dana ispravi grešku u katastru. O sudskom sporu koji se vodi pred Osnovnim sudom u Bečeju nije bilo govora na sednici Skupštine opštine Bečej 10. decembra, na kojoj se pred odbornicima našla odluka o prenameni parcele na kojoj se nalazi ostrvo.

“U pitanju je samo usklađivanje sa postojećim planovima u cilju realizacije Memoranduma, za šta su dobijene sve potrebne saglasnosti, pa i ona koju je dalo JVP Vode Vojvodine”, rečeno je tokom obrazlaganja predloga Odluke o izmenama Plana generalne regulacije naselja Bečej,  kojim se ostrvu između dve prevodnice menja namena iz vodnog u građevinsko zemljište.

VOICE nije uspeo da potvrdi tvrdnju da je iz JVP Vode Vojvodine dato pozitivno mišljenje ili saglasnost za promenu namene. U tom vodoprivrednom preduzeću nisu pronašli ni traženi dokument ni zahtev opštine po ovom pitanju, a na odgovor iz opštine Bečej VOICE još uvek čeka.

Promenom namene na ostrvu na kome je prethodnim planovima bila zabranjena bilo kakva trajna gradnja zbog odbramenog nasipa i vodnih objekata koji ga okružuju, ostrvo je postalo građevinsko zemljište na kome će, ako se investitor ne predomisli, nići rezidencijalno naselje sa luksuznim vilama.

Iako sudski spor koji se vodi oko vlasništva nad ovom parcelom nije pomenut tokom obrazlaganja, više puta je naglašeno da “izmene planova ne diraju u pitanje svojine”.

“Da li opština Bečej ima pravo da menja namenu parceli na kojoj nema pravo vlasništva”, jedno je od pitanja koje su vladajućoj većini uputili opozicioni odbornici iz pokreta Dosta je bilo naglašavajući da “pretpostavka o investiciji nije izgovor da se krše zakoni”. Ukazujući na dileme kako zemljište – koje je u skladu sa Zakonom o vodama neotuđivo javno dobro – postaje građevinski plac, odbornica Svetlana Dimić rekla je da je javni podatak da je Javno pravobranilaštvo Vojvodine uputilo zahtev da se ispravi greška u katastru i da se kao nosilac prava javne svojine umesto republike upiše pokrajina Odluka je usvojena sa 27 glasova za, uz rezervu da – ukoliko ima “previda” – isti će se pokazati tokom ranog javnog uvida.

Ko će plaćati odštetu vlasnicima luksuznih vila ako dođe do poplave?

Neposredno pre sednice, na kojoj je glasovima vladajuće većine predvođene SNS-om izglasana promena namene ostrva, opštinska uprava u Bečeju donela je rešenje da se za Izmene i dopune Plana generalne regulacije ne izrađuje Strateška procena uticaja plana na životnu sredinu. S druge strane, u saopštenju Pokreta DJB ukazano je na činjenicu da je ostrvo prva linija odbrane od poplave i da opština može doći u situaciju da u budućnosti vlasnicima luksuznih vila isplaćuje odštetu. “Potpuna neodgovornost u raspolaganju prirodnim resursima koji pripadaju svim građanima ove zemlje, a koja je počela prodajom zemlje ispod žita, a evo, nastavlja se uništavanjem vodnog dobra, jeste nešto protiv čega ćemo se boriti svim raspoloživim sredstvima. U skladu sa tim, ova odluka imaće svoj epilog na Ustavnom sudu Republike Srbije”, navodi se u saopštenju DJB.

U sukobu stanja na terenu i šeikovih želja, bečejsko ostrvo je od vodnog postalo građevinsko zemljište zahvaljujući “greškama u katastru”, ali i propustu da se odrede granice vodnog zemljišta u skladu sa Zakonom o vodama. Ovaj propust navodi se u odgovoru iz juna 2016. godine JVP Vode Vojvodine pokrajinskom pravobranilaštvu. “Ostrvo u prirodi predstavlja ostrvo između kanala DTD “Bečej – Bogojevo”, prve odbrambene linije na reci Tisi, brodske prevodnice, ustave i crpne stanice. Međutim,granice vodnog zemljišta nisu određene u skladu sa članom 11. Zakona o vodama”, navodi se u odgovoru tog vodoprivrednog preduzeća. Tako je, pokazuje kartografski prikaz RGZ, nakon brisanja prava korišćenja JVP Vode Vojvodine, unutar parcele predviđene za prodaju ostao odbrambeni nasip do kojeg će vodoprivredno preduzeće, ukoliko ostrvo postane privatna svojina, dolaziti preko tuđe tarabe.

“Najmanje je bitna procedura”

Dragan Tosic

Dragan Tošić: “Po meni je najmanje bitna ta neka procedura i čije je ostrvo”

Do sudskog epiloga kuvajtske investicije u bečejsku banju dovele su “pravne začkoljice”, zaključio je aktuelni predsednik opštine Bečej Dragan Tošić. U intervjuu za lokalni medij webinfo pod naslovom “Trudimo se da ispratimo tempo premijera Srbije”, Tošić je o ovom slučaju rekao: “Ovde imamo jednu pravnu začkoljicu. Sa jedne strane imamo zemljište, koje je predmet rasprave, pa se polemiše da li je parcela opštinska, pokrajinska ili republička, a sa druge strane imamo kuvajtskog investitora koji čeka da kupi zemljište i na njemu gradi, prema propisanim uslovima. Ova investicija bi bila pravi potez za našu opštinu, ali sada, pre realizacije, moramo da sačekamo odluku Suda”.

Objašnjavajući za VOICE svoj stav, predsednik opštine je rekao:”Ja kao predsednik opštine na to gledam kao da sve to Republika Srbija i po meni je najmanje bitna ta neka procedura i čije je ostrvo. Mi kada bi znali čije je ostrvo, lako bi dogovorili sa investitorom, ali uložena je žalba i to je sad na sudu”.

VOICE nije uspeo da potvrdi da li je Bašir Alghanim, javnosti predstavljen kao šeik iz Kuvajta, i dalje zainteresovani kupac. Memorandumom o razumevanju koji su potpisali u maju 2015. godine republička Vlada i opština Bečej sa jedne i investitori “Alghanim National” i “Arab-invest” ustanovljen je rok za realizaciju od 90 dana tokom kojih je domaća strana trebalo da reši vlasničke odnose nad preko 24 hektara građevinskog zemljišta uključujući sporno ostrvo. Investitor je, u skladu sa Memorandumom, osnovao domaće preduzeće, odnosno dva – “Alghanim finansijski menadžent” i “Alghanim renesansa consulting”. Drugo preduzeće osnovano je u parnerstvu sa tadašnjim pravnim zastupnikom Vladimirom Galićem (SNS).

Galić je, kako je potvrdio VOICE iz evidencije Agencije za privredne registre, iz zajedničkog preduzeća istupio nakon što je izabran za pokrajinskog sekretara za urbanizam, gradnju i zaštitu životne sredine. Kolega u Pokrajinskoj vladi mu je i potpisnik Memoranduma u ime Bečeja, bivši predsednik opštine Vuk Radojević koji je imenovan za pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Iz uvida u jedinstveni registar računa Narodne banke Srbije, vidi se da nijedno od šeikovih preduzeća nema registrovan bankovni račun.

Ranka Ivanoska (VOICE) 

voice_logo

Leave a Reply