News Ticker

Državne institucije odgovorne za zagađenje Krivaje

Zagađenje u Bačkoj Topoli je dostiglo toliko visok nivo da je sada potrebno usaglašeno delovanje svih relevantnih institucija i zainteresovanih strana; Krivaja postala "mrtva" reka

Reka Krivaja, duga 109 kilometara, najduži je vodotok koji u celosti protiče kroz Vojvodinu. Međutim, usled pokretanja novih industrijskih pogona iz kojih se u reku direktno ispuštaju zagađujuće materije, naročito u opštini Bačka Topola, ovaj vodotok sada je potpuno mrtav.

To potvrđuje i studija hemičara sa Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) u Novom Sadu o kvalitetu životne sredine u Pokrajini iz 2015. godine. I ekolozi i građani nastanjeni u ovom delu Bačke, godinama se bore protiv zagađenja i ukazuju na taj problem, ali on do danas nije rešen.

Početkom 2016. godine doneta je uredba kojom je zagađivačima u ovom gradu naloženo da donesu akcione planove na osnovu kojih će regulisati ispuštanje otpadnih voda u reku i zagađenje životne sredine. Uredbom je propisan i krajnji rok za implementaciju ovih akcionih planova – za pravna lica do 2025. godine, dok javna i komunalna preduzeća imaju rok do 2040. godine. Dok građanima Bačke Topole ovaj rok izgleda  predaleko, stručnjaci su stava da se ni on neće ispoštovati, te da će rok biti prekoračen i da će rešenje problema opet biti odloženo.

Izvor: PMF

Izvor: PMF

U studiji PMF-a o kvalitetu životne sredine u Vojvodini iz 2015. godine Krivaja je opisana kao reka sa veoma lošim ekološkim statusom. do čijeg zagađenja najviše dolazi u industrijskoj zoni Bačke Topole. Prema rečima profesora Bože Dalmacije, čiji je tim sproveo istraživanje, u reci Krivaji pronađeno je najviše problematičnih materija azota, fosfora, kao i fekalnog otpada.

“Što se tiče organskih materija, poput azota i fosfora situacija iz godine u godinu može biti samo gora i gora, zato što se oni sve više nakupljaju i kada se ne zagađuje voda, azot i fosfor podstiču razvoj zelenih algi koje u jesen izumiru i padaju na dno čime se povećava nivo mulja. Ovaj proces naziva se prirodna eutrofizacija koja inače traje hiljadu godina, a mi smo je sada doveli na period od pet godina”, objašnjava Dalmacija.

Zagađenje sa njiva uzrokovalo azot i fosfor

Deo problema zagađenja Krivaje jeste i takozvano difuzno zagađenje koje potiče sa njiva. Prema rečima profesora Dalmacije ono ima veliku ulogu u povećanju nivoa azota i fosfora u ovoj reci.  “Nemanjem vetrobranskih pojaseva, sečenjem šume i svega onoga što ide okolo i duvanjem vetrova podiže se prašina koja u sebi sadrži azot i fosfor sa njiva i to se onda taloži u reci. Sa druge strane spiranje sa površinskih zemljišta utiče da je danas Krivaja, eutrofna, odnosno sa puno algi”, objašnjava Dalmacija i napominje da bi ovo država mogla  da reši vraćanjem mere o državnoj zemlji koja bi u ovom slučaju trebalo da bude osam metara oko reke. Na toj zemlji, dodaje, treba napraviti amfiteatar od drveća koje bi zaustavljao raspršivanje štetnih supstanci sa njiva.

Za kontrolu kvaliteta voda i proveru ispuštanja zagađujućih materija u reke u Vojvodini nadležna je pokrajinska inspekcija, koja redovno vrši proveru kvaliteta vode i u Bačkoj Topoli.

Izvor: PMF

Izvor: PMF

“Kontrola kvaliteta ispuštanja otpadnih voda na teritoriji opštine Bačka Topola obuhvatila je četiri operatera u toku 2015. ali i 2016. godine i to: IM Topola (industrija mesa), Topiko Perutnina Ptuj (klanica i prerada živinskog mesa), AIK Žibel (prerada animalnog otpada) i JKP Komgrad (sekundarne komunalne otpadne vode). Prilikom redovnih ali i vanrednih kontrola, odnosno kontrola po prijavama građana ili udruženja građana,  ustanovljeno je da svi operateri imaju merače protoka otpadnih voda i da redovno vode evidenciju o ispuštenim količinama otpadnih voda, da u skladu sa Zakonom o vodama redovno, četiri puta godišnje, vrše merenja kvaliteta ispuštenih otpadnih voda i da su prilikom svih merenja uočena prekoračenja pojedinih parametara u odnosu na Zakonom i Uredbom propisane granične vrednosti emisije”, navode iz Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine i dodaju da ovo nije prvi slučaj prekoračenja graničnih vrednosti, te da je inspekcija i ranije dolazila do sličnih podataka o prekoračenjima, što je rezultiralo podnošenjem prekršajnih prijava protiv zagađivača.

“U toku 2014. protiv ovih operatera zbog nepravilnosti u radu postupajući pokrajinski inspektor je podneo prekršajne prijave. Postupajući po ovim prijavama i Topiko Perutnina Ptuj je proglašena krivom, ali je na osnovu žalbe Apelacioni sud naložio ponavljanje postupka. Početkom 2016. godine Postupajući sud u Bačkoj Topoli doneo je oslobađajuće presude po prijavama pokrenutim protiv IM Topola i Topiko Perutnina Ptuj”, pojašnjavaju u Sekretarijatu.

Problem i sa vazduhom

Problem zagađenja u Bačkoj Topoli ne odnosi se samo na zagađenje vode već je ono počelo da utiče i na kvalitet vazduha u ovom vojvođanskom gradu, zbog čega su građani i počeli da izražavaju svoje nezadovoljstvo. Jedan od najglasnijih svakako je Dragan Pečurica, koji je 2014. godine počeo sa protestima usmerenim ka glavnim zagađivačima životne sredine u Bačkoj Topoli zbog smrada koji se, kako kaže, oseti i u njegovom stanu.

“Moje pravo na zdravu životnu sredinu već više od deset godina svojom bahatošću, nemarom i lošim poslovanjem neko od zagađivača – Žibel, IM Topola, Perutnina ili Komgrad, više njih ili svi zajedno – krše. Po Bačkoj Topoli širi se smrad od kojeg moja porodica i ja više ne možemo da živimo. Naši prijatelji i rođaci više nam ne dolaze u posetu i kažu da je Bačka Topola i okolina najsmrdljivije mesto koje su ikada videli. Verujem da ću morati da se iselim iz Bačke Topole ukoliko smrad ne prestane, jer je ovo postalo nepodnošljivo. Plašim se i da pretpostavim koliko nam je zdravlje narušio ovaj neizdrživi smrad i njegov hemijski sastav za koji verujem da je toksičan”, kaže Pečurica.

Ovom porukom Pečurica se obratio i republičkom Ombudsmanu, koji je 2015. izdao preporuku u kojoj se navodi da je veliki problem u vezi sa zagađenjem vazduha taj da u Srbiji nema akreditovanih laboratorija koje bi mogle meriti neprijatne mirise i njihove granične vrednosti, pa je merenje smrada svedeno na subjektivan osećaj pojedinca. Za sada lokalna inspekcija u Topoli meri samo prisustvo zagađujućih materija u vazduhu, koje su po njihovim merenjima u granicama dozvoljenih.

Izvor: PMF

Izvor: PMF

Profesor Dalmacija kaže da bi problem smrada mogao lako biti rešen ukoliko bi se regulisalo ispuštanje otpadnih voda u Krivaju koje dolaze iz pomenutih preduzeća. Načini na koji se trenutno tretira otpad zavise od firme do firme, a većina njih, prema njegovim rečima, nije adekvatna. Sve tri privatne firme tretiraju otpadne vode u lagunama i koriste dodatne biofiltere, dok JKP Komgrad otpad odlaže u crpnu stanicu i propušta ga kroz biofilter. Osim biofiltera firma Topiko Perutnina Ptuj nedavno je uvela i tehnologiju ekoloških tableta.

“U prethodnom periodu smo otpočeli sa tretmanom otpadnih voda primenom inovativne tehnologije MTS (tehnologije  razdvajanja na mikro nivou). Tretman se zasniva na upotrebi ‘inteligentnih’ ekoloških tableta, koje imaju funkciju  da obogate otpadne vode kiseonikom, uklone mirise, biološki razgrade organske  zagađivače i generalno poboljšaju kvalitet otpadne vode”, objasnila je Sonja Jeremić iz te kompanije.

Međutim, bez obzira na sve postojeće tretmane, ukupno zagađenje nije smanjeno. Prema pomenutoj preporuci Ombudsmana krivci za postojeću situaciju su državne institucije.

“Neprimenjivanje efikasnih sankcija prema zagađivačima u vidu zabrane ispuštanja otpadnih voda i eventualnog nalaganja privremenog prestanka rada, iako isti konstantno zagađuju vodotok reke Krivaje, već duži niz godina, predstavlja akt loše uprave nadležnih inspekcijskih organa, na štetu prava šire zajednice na zdravlje i zdravu životnu sredinu”, naznačeno je u preporuci.

Početkom 2016. godine usvojena je Izmena uredbe o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje, kojom je svim zagađivačima, među kojima su i pomenuti u Bačkoj Topoli, naloženo da u roku od šest meseci izrade akcione planove na osnovu kojih bi regulisali zagađenje i emisiju zagađujućih materija uskladili sa zakonom.

Obaveza godišnjeg podnošenja izveštaja

Izmenom uredbe o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje predviđeno je i da zagađivači svake dve godine podnose izveštaj o sprovođenju akcionog plana. Pokrajinska inspekcija je u septembru obavila nulti inspekcijski pregled kako bi se ustanovilo početno stanje i kako bi se periodično moglo pratiti ostvarivanje akcionih planova. Kazne koje su predviđene za prekršaj ovog člana uredbe su od pola miliona do milion dinara.

Osim toga, uredba nalaže da zagađivači moraju kvalitet ispuštenih otpadnih voda uskladiti najkasnije do 2025. godine. Ovaj rok ne važi za kompanije Žibel i Topiko Perutnina Ptuj koji se svrstavaju u IPPC postrojenja, odnosno u grupu postrojenja koja moraju da imaju integrisanu dozvolu zbog negativnog uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu, te oni kvalitet otpadnih voda moraju usaglasiti do 2020. godine, dok javna preduzeća, odnosno Komgrad, to treba da urade do 2040.

Prekršajna prijava zbog izostanka plana

Prema podacima Sektora za inspekcijske poslove Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, tri od četiri firme su dostavile akcione planove na vreme – Žibel, Perutnina Ptuj i Komgrad, dok IM Topola to nije uradila, zbog čega je inspektor podneo prekršajnu prijavu. Jelena Pavlović iz IM Topola, pak, tvrdi da je ovo preduzeće obavilo sve u skladu sa zakonskim obavezama i propisima, i u predviđenom roku.

S obzirom na to da su akcioni planovi privatni dokumenti firmi, njihovi predstavnici nisu želeli da ih podele sa javnošći, a većina njih nije želela da komentariše problem zagađenja i odgovori na pitanja VOICE-a. Sa druge strane profesor Dalmacija, koji je imao uvida u akcione planove, kaže da su oni običan spisak želja.

“Vi kada pogledate taj akcioni plan shvatite da je to jedan smešan papir na kome su napisani neki datumi i ništa više. Gde piše da će 31. decembra 2025. biti gotovo postrojenje. Ako mi znamo da za projektovanje jednog postrojeja i iznalaženje dokumentacije i svega onoga što je potrebno treba godinu dana, da sama izgradnja postrojenja traje dve godine, da puštanje u pogon traje najmanje šest meseci, nakon čega se dobija upotrebna dozvola i to sve treba da se uradi pre 31. decembra. Dakle, sve fabrike bi već 2019, 2020. godine trebalo da imaju idejno rešenje, odnosno glavni projekat izgradnje i da imaju i lokacijsku dozvolu i sve ono što moraju da nabave. Takođe, moraju imati i studiju uticaja na životnu sredinu, a njeno ishodovanje traje najmanje pola godine”, kazao je Dalmacija.

Ono što bi prema mišljenju stručnjaka bilo optimalno rešenje ovog problema jeste izgradnja jednog zajedničkog uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, čija izgradnja košta 12 miliona evra. Osim toga potrebno je da svaki industrijski zagađivač izgradi primarni prečistač. Razlozi za to su što bi u tom slučaju postojao samo jedan izliv, troškovi bi bili mnogo manji i dosta bi bilo lakše kontrolisati rad jednog uređaja nego više njih. Međutim, da bi se ova ideja realizovala neophodna je zainteresovanost svih aktera, počevši od lokalne samouprave pa do viših nivoa vlasti i naravno samih zagađivača. Dosadašnje iskustvo pokazalo je da je njihovo usaglašavanje teško ostavarivo.

Kompanije spremne za zajedničku izgradnju prečistača

Kako kažu iz Perutnine Ptuj oni su, zajedno sa ostalim kompanijama, bili spremni da se uključe u projekat izgradnje zajedničkog prečistača, ali je problem bio to što je lokalna samouprava odustala od ove ideje.

“Aprila 2012. godine potpisan je Protokol o namerama tri najveće industrije koje su se saglasile u ideji da ozbiljno pristupe projektnim aktivnostima koje bi omogućile izradu postrojenja za primarno prečišćavanje do kvaliteta otpadnih voda za kanalizaciju. Kako pozitivan odgovor iz opštinske samouprave nije došao, mi smo krenuli sa razradom drugačijih formi ekološke zaštite” kazala je Jeremić.

Izvor: PMF

Izvor: PMF

Član Opštinskog veća za zaštitu životne sredine u Bačkoj Topoli Zoltan Ivanič kaže da je ovaj problem nasleđen od prethodne vlasti i slaže se sa stavom da je izgradnja zajedničkog prečistača najbolje rešenje.

“Opština u budžetu za 2017. godinu planira izdvojiti značajna sredstva za realizaciju izgradnje prečistača u Bačkoj Topoli i sa time namerava da započne rešavanje problema zagađivanja rečice Krivaje. Izrada projekta za izgradnju je pri kraju. Izgradnja će biti fazno realizovana. U prvoj fazi bi se pokrila potreba već izgrađene kanalizacije. Sa drugom  fazom bi pokrili buduće proširivanje kanalizacionog sistema. U trećoj fazi bi uključili privredu u sistem,  a u međuvremenu privreda bi trebalo da izgradi svoje predprečistače i specijalne prečistače u zavisnosti od delatnosti”, naveo je Ivanič.

Sa druge strane, Dalmacija smatra da bi neke više instance, poput JVP Vode Vojvodine trebalo da pokrenu inicijativu za rešenje problema, jer bi tako sve išlo dosta brže i efikasnije.

“Dakle, sad fali taj akcioni plan za Krivaju, ali urađen onako kako treba. Za Krivaju bi trebalo da se napravi jedan akcioni plan, kompletno za ceo tok od strane upravljača, odnosno Voda Vojvodine, čime bi se skratili rokovi i omogućilo da se ta Krivaja dovede na onaj kvalitet koji ona zaslužuje kao najveća reka u Vojvodini. To bi onda faktički bio primer i ostalim strukturama na drugim rekama. To nisu neka silna sredstva da mi ne možemo rešiti problem, nego tu jednostavno imamo nedostatak svih kapaciteta – kapaciteta inspekcija, kapaciteta lokalne samouprave i kapaciteta u samim fabrikama, a i pomalo nerazumevanja”, istakao je Dalmacija.

Prebacivanje nadležnosti i odgovornosti

Dragana Keravica iz Javnog vodoprivrednog preduzeća Vode Vojvodine kaže da nikome ne mogu da nameću rešenja.

“Mi nemamo nadležnost da namećemo i određujemo koncept. To je pre svega u nadležnosti lokalne samouprave i svakog zagađivača pojedinačno. Naša nadležnost je isključivo u davanju mišljenja na predloženi koncept i to samo u stručnom smislu (propisivanje kvaliteta prečišćene vode, izlivne građevine i slično). Na svaki poziv na ovu temu smo se odazivali i konstruktivno uzimali učešće u raspravi”, rekla je Keravica.

Uprkos tome što se svi slažu da je najbolje rešenje ovog problema izgradnja zajedničkog prečistača, niko od nadležnih institucija još uvek nije preduzeo konkretne korake da se prečistač napokon i izgradi. Svi organi vlasti odriču se odgovoronosti pod izgovorom da to nije u njihovoj nadležnosti, ili nije u potpunosti pod njihovom ingerencijom. Sa druge strane zagađivači čekaju državne mere i plaćaju kazne koje su im isplativije od izgradnje prečistača.

Osam zagađivača plaća kazne

Kazne za zagađenje, koje su definisane Uredbom Vlade Republike Srbije, trenutno plaća osam registrovanih zagađivača na celom toku Krivaje, od čega su četiri u Bačkoj Topoli. Visina naknade koju oni plaćaju obračunava se po specifičnoj metodologiji. Osnov za izračunavanje je količina ispuštene otpadne vode, njen hemijski sastav i jedinična cena svakog parametra zagađenja. Njihova godišnja zaduženja kreću se od 240.000 do 3,5 miliona dinara, sa koliko je zaduženo JP „Komgrad“ Bačka Topola.

Imajući u vidu da pomenute fabrike iz Bačke Topole zapošljavaju veliki broj ljudi, kao i to da je Žibel jedna od samo dve fabrike za preradu životinjskog otpada u Srbiji, razumljivo je zašto oštro sankcionisanje ovih firmi do sad nije bilo praktikovano, a što je s vremenom povećalo zagađenje Krivaje. S obzirom na to da je zagađenje u ovom gradu dostiglo tako visok nivo sada je potrebno usaglašeno delovanje svih relevantnih institucija i zainteresovanih strana.

U ovom slučaju mnoštvo je faktora koji utiču na to da se zagađenje nastavlja na uštrb građana i reke Krivaje koja propada, a ima mogućnost da se razvija. Kao najveća izvorno vojvođanska reka ona ima potencijal za razvoj turizma, ribolova i sistema navodnjavanja, a rešavanje problema njenog zagađenja moglo bi da bude primer uspešnog zajedničkog delovanja države i privrede, kao i toga da je izlazak iz začaranog kruga odricanja od odgovornosti moguć.

Krivaja hronologija

Marija Zemunović, Nedeljka Borojević (VOICE)

voice_logo

 

 

3 Comments on Državne institucije odgovorne za zagađenje Krivaje

  1. A šta zagađivači rade – zagađuju i dalje.
    Gde je imenovanje njih kao jedinih krivaca.
    Ostavimo mi državu i AV i gledajmo svoja posla. Nema tog opravdanog razloga da se zagađuje. Ne očekujemo valjda da u vreme opsežne zaštite svakojakih prava država bude ta koja će batinom zavoditi red.

  2. Пре него што је одлучио да јавно изнесе свој став,”tomkarlo” је имао на располагању могућност да прочита законе који су у Народној скупштини Републике Србије донети како би се у држави Србији успоставио систем заштите животне средине.
    Влада Републике Србије у обавези је да обезбеди извршавање донетих закона.
    У законима се не помиње “батина”,али зато постоје казнене одредбе којима су предвиђене казне за загађиваче.Спровођење казнене политике,преко републичких инспектора за заштиту животне средине,дужност је Владе Републике Србије!

  3. Dragan Pecurica // April 1, 2017 at 7:29 pm // Reply

    Drazava i ljudi koji njom upravljaju momentalno moguu da rese ovaj problem ako zele. Medjutim ocigledno je da oni to ne zele, nesmeju i li ne umeju da rese. Treba promeniti Zakone ove zemlje. Treba uciniti da svaki Zakon koji se donese prodje proveru naroda i da je sav strpan u tom jednom Zakonu. Ne sme se dozvoljavati nikome da te Zakone menjaju vec da ih primenjuju doslovno. Ne sme se desiti da postoji Zakon koji ne moze da resi odredjeni problem koji inace postoji. To je ono sto treba uciniti pa onda moze da vlada ovom zemljom bilo ko! Do tada mi smo zatocenici malog broja ljudi koji su na novcu moci! Ne sme se dozvoliti nikome da ga ponese snaga novca i moci. Svakome u ovom drustvu treba dati onoliko novca koliko u svom zivotu moze da potrosi na normalne prohteve. Treba mu dati toliko moci da koja bi bila ogranicena Zakonom! I konacno trebamo uspostaviti sistem zakonodavstav koje ce postupati dosledno po Zakonima koji su doneseni, Ovoje recept za blagostanje gradjana i recept za moj pakao.!

1 Trackbacks & Pingbacks

  1. A környezetvédelem valójában önvédelem - Szó-Beszéd Online

Leave a Reply