Srbija nepogrešivo na pogrešnoj strani

16. Jun 2020 by Ekipa VOICE | Nema komentara

"Kao da se guramo tamo gde nam nije mesto"

Rasizam je u Srbiji prisutan a sukobi na rasnoj osnovi i protesti koji potresaju SAD poslednjih nedelja zbog brutalnog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda od strane policije samo su ga ogolili, smatraju sagovornici VOICE-a. Pretnje, omalovažavanja i uvrede koje su upućene onima koji podržavaju protestante dodatno su produbile ionako duboke podele u društvu, pre svega između levičara i desničara, odnosno onih kojima su ljudska prava bitna i onih koji se na kršenje tih prava ne obaziru,ukazuju naši sagovornici.

U navedenom periodu desničari i nacionalistički opredeljeni građani, oni koji Ameriku inače mrze iz brojnih razloga, pre svega zbog bombardovanja 1999. godine, listom daju podršku Donaldu Trampu i policiji, pozdravljaju i najavu angažovanja vojske, te pretnju da će Antifu proglasiti terorističkom organizacijom. Iako svakodnevno kritikuju Ameriku zbog vođenja ratova širom sveta i njene ekspanzionističke politike, te neretko potežu argument o istrebljenju Indijanaca, u ovom slučaju je upadljiva podrška koju nedvosmisleno daju Trampu i njegovoj administraciji.

Može i suprotno logici

Predsednik Društva psihologa Srbije prof. dr Ivan Jerković za VOICE napominje da su ljudi sposobni da veruju u ispravnost svog mišljenja čak i onda kada je ono u suprotnosti sa logičkim pravilima, a pogotovo kada je ono zasnovano na emocionalnoj osnovi. Podseća i da su Milgramovi eksperimenti (Stenli Milgram) pokazali da su ljudi spremni da naude drugom i bez nekog ličnog razloga za to.

Ivan Jerković (Foto: pef.uns.ac.rs)

– Dovoljno je da veruju nekom autoritetu koji se prikazuje kao neko ko umesto njih donosi odluke i odgovornost za počinjeno izmešta iz osobe. Tako je moguće počiniti sve moguće zločine i tako su se najveći zločini u istoriji i dogodili. Počinioci ih nikada nisu činili u svoje ime, već u ime nekog višeg cilja, a neko im je taj viši cilj obrazložio i učinio prihvatljivim. U prizemnim vidovima debate na temu sada aktuelnog rasizma to se ogleda u podršci protestima crnaca s jedne strane i optužbi za podršku pljačkama i paljevinama sa druge strane. Uz dodatke folklornih detalja, to je okvir debate na društvenim mrežama gde svako veruje da je poznavalac situacije jer je tako intenzivno oseća – ističe Jerković.

Pretnje zbog crnog kauboja

Pored standardnih prepucavanja i vređanja, ovoga puta se, potpuno neočekivano, na meti desničara i nacionalista našla i izdavačka kuća “Veseli četvrtak”. Naime, izdavač je izlazak novog stripa o crncu kauboju objavio u postu u kojem je dao i podršku pokretu protiv rasizma. To je izazvalo salvu komentara i uvreda, od onih da uopšte ne treba da se petljaju u politiku, da prećutkuju šta se dešava našim svetinjama, te da će zbog ovog poteza “Veselog četvrtka” prestati da čitaju njihove stripove, do onih da bi sada trebalo objaviti strip o Srbima na Kosovu ili Crnoj Gori, kao kontratežu. Pojedinci su baš izdavača optuživali za rasizam i neofašizam, pretili im migrantima…

Komentarišući te napade, socijalni antropolog Aleksandar Bošković za VOICE upozorava da u Srbiji rasizam i te kako postoji, ali da se o njemu ne govori.

– Čitav obrazovni sistem i sve kulturne institucije su postavljene tako da rasizam nije i nikada ne može biti tema u Srbiji. A stvar je vrlo jednostavna, kao što je nedavno upitao Rambo Amadeus: “Imate li nekog prijatelja Roma?” Zato se i bilo kakav pokušaj dijaloga o rasizmu doživljava kao u najmanju ruku neprikladan, a u najgorem slučaju uvredljiv za Srbe – navodi Bošković.

Bespoštedna propaganda

Aleksandar Bošković, socijalni antropolog, za VOICE kaže da je odnos građana Srbije prema SAD posledica kombinacije bespoštedne propagande započete sredinom 1980-ih i totalnog neznanja o američkoj istoriji i kulturi. Takvo neznanje, dodaje, učvršćuje se time što mediji retko u goste zovu nekoga ko bilo profesionalno bilo lično ima nekog znanja o SAD.

– Što se tiče obožavanja aktuelnog američkog predsednika, treba se setiti bilborda iz centra Beograda “Trampe Srbine”, dan posle američkih predsedničkih izbora 2016. Tramp se doživljava kao neko ko je “na strani Srbije” u sporu oko priznavanja Kosova, i kao takav uživa nepodeljenu podršku nacionalista u Srbiji. A oni su dominantni i na vlasti i u opoziciji – rekao je Bošković, dodajući da ljubav prema Trampu nema veze sa sklonošću većine građana ka autoritarizmu.

Bošković smatra i da je nemoguće imati društvo “zrelo za demokratiju” ako mediji stalno napadaju i ismevaju sve demokratske ustanove i institucije, kao i demokratske države.

Jerković pak podseća da su pojedine studije, koje su ispitivale sklonost čvrstoj ruci u našem društvu, pokazale da je ona prilično raširena.

– Istoričari bi mogli reći i da je to nasleđe naše nacionalne i državne istorije, a književnici da takav narativ prevladava u tradicionalnoj narodnoj književnosti, možda i u predanjima. Uglavnom, parlament i policija, sudovi i inspekcije, senati i saveti, odbori i regulatorna tela, veća, zavodi, instituti… nisu mesta sa kojih se upravlja procesima u određenim oblastima, već mesta kojima se upravlja. Ako pogledamo rad i odluke svih ovih tela, neko bi rekao da je sasvim moguće dati za pravo onima koji smatraju da su sve ove nazovi institucije farsa, pravljenje magle i nepotrebna igranka koja samo predstavlja smetnju i trošak za društvo. Uverenje da sve što treba može da obavi pošteni seoski knez, da tuži i sudi, da deli i oduzima, da dozvoljava i zabranjuje, da napada i brani, hvali i kudi i misli umesto svih nas, ima neko istorijsko uporište u organizaciji vlasti. A i u ljudskoj prirodi – kaže Jerković.

Dodaje da bi na isti način za nekoliko meseci bilo moguće postići i da se javno mnjenje formira i potpuno suprotno trenutnom: da ne volimo Orbana, Trampa, Erdogana i Putina, a volimo nekog sasvim trećeg. Kada taj zaokret bude nastupio, smatra on, sve će delovati baš kako treba, transformacija će biti skoro neosetna.

– I neće biti prva u našoj političkoj istoriji. Ono što je naizgled paradoksalno u tom mogućem preokretu, iskrenost, posvećenost i emocionalna ostrašćenost neće se promeniti, samo će biti usmereni prema nekom drugom. Jedina moja želja je da u svim previranjima niko ozbiljno ne strada (što je nažalost više želja nego prognoza), da stripovi mogu da se štampaju, a ne moraju da se čitaju – rekao nam je Jerković.

Napade na društvenim mrežama i omalovažavanje zbog podrške pokretu #BlackLivesMatter pretrpele su i javne ličnosti poput Novaka Đokovića i Vlada Divca, uglavnom skretanjem teme na situaciju u Crnoj Gori i na Kosovu, i to ne samo od anonimnih profila i običnih građana. Divcu su uglavnom spočitavali prijem Kosova u Međunarodni olimpijski komitet i slično, dok je dramski pisac Siniša Kovačević Đokoviću preko tvitera poručio da “baci pogled i na svoj narod”.

– Novak uz borce protiv rasizma. Bravo. I koale zaslužuju Tvoju brigu, Amazon takođe, siromašni teniseri sa zaradom ispod sto hiljada dolara godišnje, gladni u Africi, bolesni od korone u Italiji. Kad uhvatiš malo vremena, baci pogled i na svoj narod. Znaš, diko naša, ovde je surova diktatura – poručio je Kovačević.

Aleksandar Bošković (Foto: Medija centar Beograd)

Bošković upozorava da je društvo u Srbiji duboko bolesno jer su u njemu odavno izgubljene veze sa normalnošću.

– Ako iko pokuša da kaže ili uradi nešto što bi u nekoj drugoj sredini bilo doživljeno kao prikladno i razumno, ovde se to doživljava kao atak na srpski narod i sve njegove tradicionalne vrednosti. Koje god da su – ističe Bošković.

Trampe Srbine!

Inače, Aleksandar Vučić je među retkim evropskim političarima koji je eksplicitno podržao Trampa u sukobima koji traju u SAD, kao i suprugu fudbalera Aleksandra Kataija koja je uputila više rasističkih poruka protestantima zbog kojih je LA Galaxy raskinuo ugovor s Aleksandarom. Vučić je rekao da je iznenađen njegovim otkazom i optužujući za to atmosferu hajke i harange protiv svih koji podržavaju Trampa. Njene rasističke ispade nije osudio niti uopšte pomenuo.

Politikolog Vuk Velebit za VOICE kaže da je njegov utisak da uvek kada se radi o nekoj velikoj međunarodnoj temi, koja prevazilazi naše okvire i granice, mi nikada ne propustimo priliku da dodatno podelimo već dovoljno podeljeno društvo.

– Kada je reč o ovom specifičnom slučaju, gde se oni koji inače ne vole Ameriku sada svrstavaju na stranu Trampa, meni to samo pokazuje koliko ljudi ne razumeju dešavanja. Čim su pronašli nekoga s kim se u nečemu slažu, a to je na primer predsednik Tramp, oni potpuno sklanjaju u stranu to što inače imaju taj antizapadni narativ, što mi pokazuje da oni uopšte nisu iskreni u svojim stavovima i da samo pronalaze neku osobu koja će da potvrdi njihove stavove. Ako je ta osoba danas predsednik Amerike, sutra predsednik Kine ili predsednik Rusije, njima to uopšte nije bitno. Njima je bitno samo da imaju neku potvrdu nekih svojih vrednosti od strane neke veće sile – rekao je Velebit.

Vuk Velebit (Foto: youtube-screenshot)

Dodaje da vlast do sada nije propustila nijednu priliku da bude na pogrešnoj strani, bilo da je u pitanju Kina, Rusija, Venecuela ili Ukrajina. Ocenjuje da upravo činjenica da je Vučić pre nekoliko godina bio gost Bila Klintona najbolje pokazuje kakvu šizofrenu politiku Srbija danas vodi.

– Imaš Vučića koji piše pismo podrške predsedniku Kine povodom Hong Konga, kada nijedan veliki svetski lider ne radi to. Mi nekako kao da se guramo tamo gde nam nije mesto i gde se uopšte ne traži od nas da se mi izjašnjavamo o nekim pitanjima – navodi Velebit.

Interesantno je da je kritika bilo i na račun narodne poslanice Marinike Tepić, zbog toga što je u nekoliko navrata pohvalno pomenula Trampa, te izbrisala reč antifa iz svoje biografije na društvenim mrežama.

– Da li je to bila neka nepromišljenost, da li pokušaj da se pridobiju neki drugi ljudi? Ne vidim nijedan smislen komentar koji bi objasnio taj njen čin – kaže Velebit.

Dodaje da ipak ne bi rekao da su građani Srbije nezreli za demokratiju, ali da je očigledno da se jako mora raditi na etici odgovornosti.

– Da ljudi koji govore u javnom prsotoru, ali i svako od nas, snose posledice za ono što govore i da ne mogu da menjaju stavove baš preko noći. Mislim da baš treba da radimo na razvijanju tog koncepta odgovornosti. Jer, na kraju krajeva, nema ni slobode ako nismo odgovorni – rekao je Velebit.

Dalibor Stupar (VOICE, naslovna fotografija: Pixabay)

Print Friendly, PDF & Email