News Ticker

I Pošta i SPC zarađuju milione na doplatnoj markici za Hram Svetog Save

U samo dve godine i dva tiraža markica, Pošta je u saradnji sa SPC zaradila više od 23 miliona.

Ne samo Srpska pravoslavna crkva, već i Javno preduzeće Pošte Srbije zarađuje na „dobrovoljnoj“ poštanskoj markici za Hram svetog Save u Beogradu. Istraživanje VOICE-a je pokazalo da je Pošta za dve godine zaradila 23 miliona dinara od prodaje obavezne doplatne poštanske markice za izgradnju tog verskog objekta.

Samo tokom 2016. godine, Pošta je na ime usluge prodaje i kreiranja idejnog rešenja za tu markicu, od Srpske pravoslavne crkve (SPC) dobila uplatu višu od 11 miliona dinara.

Doplatne markice izdaju se na osnovu Zakona o izdavanju doplatne poštanske marke i uredbe koju za svaku markicu posebno donosi Vlada Srbije. Jedna od njih, pod nazivom „Izgradnja Spomen-hrama Svetog Save”, naplaćivana je od 15. juna do 31. avgusta 2016. godine na pošiljke u unutrašnjem poštanskom saobraćaju (osim na slanje novina i časopisa), a pripremljen je bio tiraž od 7,6 miliona komada, po ceni od 10 dinara.

markica-hramPrema ugovoru koji je Pošta Srbije zaključila sa Svetim arhijerejskim sinodom SPC-a, u koji je VOICE imao uvid, na ime „izrade idejno-likovnog rešenja i pripreme za štampu markice“, Pošti je pripala naknada od 5,2 odsto ukupne prodajne vrednosti tiraža, koji je u ovom slučaju iznosio 76 miliona dinara. Prema jednostavnoj računici Pošta je samo po ovom osnovu od SPC-a dobila 3,9 miliona dinara.

Tokom perioda kada je markica za Hram Svetog Save bila u opticaju 2016. godine, prema dostupnim podacima prikupljeno je ukupno 73,7 miliona dinara od prodaje, a od te sume prema ugovoru Pošti pripada još i 10 odsto „na ime prodaje i naplate“. Prema ovom članu ugovora, Pošta je prihodovala još 7,3 miliona. To znači da je samo u jednoj godini, za prodaju jednog tiraža doplatne markice, javno preduzeće zaradilo više od 11,2 miliiona dinara.

VOICE je od Ministarstva pravde, u sklopu kojeg funkcioniše Uprava za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, zatražio objašnjenje da li neko uopšte kontroliše šta se dešava sa novcem koji građani na taj način obezbeđuju crkvi. U odgovoru ministarstva navedeno je i da je, prema zakonu, korisnik sredstava dužan da im podnosi tromesečni izveštaj o korišenju novca, te da je Sinod SPC-a usvojio izveštaj o utrošku sredstava za 2015. godinu i isti dostavio Upravi za saradnju sa  crkvama i verskim zajednicama. Iz tabele koju je dostavilo Ministarstvo vidi se da je i 2015. godine Pošta Srbije na isti način prihodovala iznos od 12.180.116,60 milion dinara.

Dakle, u samo dve godine i dva tiraža markica, Pošta je u saradnji sa SPC zaradila više od 23 miliona, a potrebno je uzeti u obzir i činjenicu da to nije jedina doplatna markica koju Pošta naplaćuje tokom godine, već da su građani obavezni da ih plaćaju više puta za razne humanitarne svrhe, odnosno za „obeležavanje istorijskih i kulturnih događaja, projekte od javnog interesa kao i druge akcije od šireg društvenog značaja“.

nemanja nenadic,

Nemanja Nenadić: Građani ni na koji način nisu obavešteni kako se troši njihov novac (foto: Medija centar)

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić za VOICE kaže je u ovom slučaju bitno utvrditi da li je postojao monopolski položaj javnog preduzeća.

„Ako je postojao monopolski položaj javnog preduzeća, bilo bi primereno da ta tarifa bude podvrgnuta regulatornom nadzoru, i valja proveriti da li je ona bila predmet odobrenja ili naknadne provere Republičke agencije za poštanske usluge (RAPUS), Komisije za zaštitu konkurencije ili nekog drugog nadležnog tela. Ugovorene naknade za Poštu u ovom slučaju su očigledno previsoke. Možda je to deo unapred postignutog dogovora između vlade koja je odobrila izdavanje ove markice, SPC-a i Pošte, a možda je Pošta jednostavno iskoristila to što je crkva morala sa njima da posluje“, ocenjuje Nenadić.

Kako je objasnio, u tom smislu je sporno ugovaranje naknade u visini od 5,2 odsto ukupnog prometa na ime idejno-likovnog rešenja i pripreme za štampu. „To je jednokratan posao, koji u normalnim tržišnim uslovima košta isto, bilo da se štampa 100 ili 100 miliona markica. S druge strane, razumno je da Pošta naplaćuje određeni deo cene markica za trošak angažovanja svojih službenika i deset odsto vrednosti markice (dinar po komadu), ne zvuči kao previše za taj posao“, kaže Nemanja Nenadić.

Javnost ne zna ništa 

Na pitanje da li se činjenica da višemilionski iznosi odlaze na račun Pošte Srbije u slučaju markice za hram, može smatrati obmanjivanjem građana koji su novac donirali “za izgradnju Hrama Svetog Save”, Zaštitnik građana nije imao odgovor.

„Na Vaše dodatno pitanje odgovor je da Zaštitnik građana nije vodio postupak kontrole u vezi sa navedenom temom, te ne možemo ni iznositi stav da li se radi o obmanjivanju građana ili ne“, piše u odgovoru ove institucije.

Nemanja Nenadić kaže da je druga strana problematike vezane iznose koje Pošta zarađuje na doplatnoj markici upravo – javnost podataka. Naime, građani nisu ni na koji način obavešteni o tome kako se troši taj novac, iako donošenje uredbe iz godine u godinu podiže ogromnu buru u javnosti.

„Bilo bi dobro da je već iz same uredbe bilo nedvosmisleno jasno da neće sav novac od naplate otići za izgradnju hrama na Vračaru, već da postoje i drugi troškovi. Pošto unošenje takve odredbe nije bilo obavezno za vladu, bilo bi dobro da su akteri učinili nešto da se ovi podaci o prikupljenom novcu približe građanima makar naknadno, na primer objavljivanjem izveštaja koje SPC dostavlja o korišćenju sredstava od ovih markica na sajtu vlade ili Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, u prostorijama Pošte i slično“, kaže Nenadić.

jovanka nikolic

Jovanka Stojković Nikolić: Markicabi trebalo da predstavlja doniranje na dobrovoljnoj bazi, a ne obavezu

Pravnica iz Asocijacije potrošača Srbije (APOS) Jovanka Stojković Nikolić smatra da bi Pošta, kao javno preduzeće koje pruža usluge od opšteg interesa i u ovom slučaju omogućava građanima da daju novac za hram, i sama trebala da se ponaša kao društveno odgovorna i da i ona na neki način bude donator. „S obzirom da je to javno preduzeće, koje na neki način finansiraju građani Srbije, a zbog opšteg interesa koji je naveden u Uredbi Vlade Srbije, oni bi trebalo da budu upravo institucija koja će se odreći i naknade za distribuciju i za idejno rešenje i pripremu štampe“, kaže Jovanka Stojković Nikolić za VOICE.

Osim toga, prema njenom mišljenju, markica o kojoj govorimo ipak bi trebalo da predstavlja doniranje na dobrovoljnoj bazi, a ne obavezu, čak i ako je navedeno da se ona plaća zbog javnog intersa ili zbog opšteg dobra. „Ukoliko je navedeno da je nešto obaveza, onaj ko to navodi, u ovom slučaju vlada, mora da kaže zbog čega je to obaveza i kako će se taj novac utrošiti. Ispostavlja se da mi godinama zapravo nemamo odgovor na to ključno pitanje, i da novac od markica ne ide samo korisniku, već i onom ko vrši ulugu naplate. Netransparentno navođenje na određenu obavezu dovodi u problem primenu Zakona o zaštiti potrošača, jer se u navedenom slučaju ne možemo žaliti Tržišnoj inspekciji. Pitanje utroška novca, koji je došao od uplata građana za markicu, je isključivo pitanje koje može da razmatra Ustavni sud“, dodaje ona..

Prikupljanje novca za jednu crkvu je diskriminacija 

Naplata doplatne markice za Hram Svetog Save godinama u javnosti izaziva polemiku. Osim pitanja netransparentnosti trošenja novca koji građani doniraju, pojedine organizacije ukazale su i na to da se naplaćivanje doplatne markice za izgradnju hrama samo jedne verske zajednice, može smatrati kršenjem prava građana koji ispovedaju drugu religiju.

Vlada Srbije od 2006. godine donosi Uredbe o izdavanju doplatne poštanske marke namenjene za hram. Prema navodima Zaštitnika građana , pred Ustavnim sudom su od tada više puta pokretane inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe, ali je taj sud „obe odbacio“.

„Zaštitnik građana nema saznanja o tome da li je bilo inicijativa drugih verskih zajednica da se štampa doplatna marka za njihov verski objekat, odnosno da vlada na isti način postupi i na primer donese uredbu o doplatnoj poštanskoj marki radi restauracije ili rekonstrukcije katedrale ili džamije, kao akcije od šireg društvenog značaja, ako se ima u vidu da su ovi objekti i kulturna baština Srbije. U tom slučaju, ako se druge crkve i verske zajednice, ili njihovi vernici budu žalili ovim povodom, Zaštitnik građana može da iznese mišljenje i da da konačan odgovor o povredi verskih sloboda ili nejednakom tretmanu građana, imajući u vidu da uredbu donosi vlada, čiji rad ombudsman nije ovlašćen da kontroliše“, naveli su u ovoj instituciji za VOICE.

Međutim, udruženje Ateisti Srbije više puta je ocenilo da je „protivustavno i protivzakonito“ to što se u poštama Srbije naplaćuje obavezna doplatna markica za potrebe izgradnje hrama jedne verske zajednice. To udruženje je prošle godine u saopštenju za javnost kritikovalo Vladu i ocenilo da je problematično i to što se javnosti nameće ideja da je izgradnja hrama javni interes i to u „državi koja je prema Ustavu odvojena od crkve, u kojoj je ekonomska situacija katastrofalna i u kojoj je nauka i obrazovanje spalo na najniže grane“.

Ateisti-srbije

“Javni interes ne može biti trošenje miliona evra na hram jedne verske zajednice”

„Navod iz uredbe u kojoj se kaže da je projekat izgradnje hrama od javnog interesa i najveće važnosti teško je razumeti, jer javni interes ne može biti trošenje miliona evra na hram jedne verske zajednice u zemlji u kojoj škole nemaju učila, grejanje ili čak mokre čvorove. Teško je shvatiti da je još jedna crkva projekat od najveće važnosti, u društvu u kom je obrazovanost na sve nižem nivou, inoformatička pismenost na evropskom začelju, a siromaštvo pravilo, a ne izuzetak”, naveli su tada Ateisti Srbije.

Vlada je i dalje oduševljena hramom

Društvo za podizanje Hrama Svetog Save je u decembru 2016. godine, nakon redovne 14. sednice skupštine, saopštilo da za završetak izgradnje Hrama Svetog Save na Vračaru nedostaje još oko 19 miliona evra. Sednici su tada prisustvovali patrijarh SPC-a Irinej i predsednik MK grupe Miodrag Kostić, koji je i predsednik skupštine društva, ali i predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Kostić je tada najavio da će deo od četiri miliona obezbediti Rusija, čime će biti finansirano oslikavanje kupole Hrama. Prema njegovim najavama, ostalih 15 miliona evra biće obezbeđeno donacijama članova društva, privrednika, ali i Vlade Srbije. “Predviđeni rok za završetak svih radova na izgradnji hrama je 2021, a radovi se odvijaju planiranom dinamikom”, istakao je tada Kostić.

I ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ocenio je tokom razgovara sa direktorkom ruske Federalne agencije “Rosotrudničestvo” Ljubov Glebovom, važnost izgradnje Hrama Svetog Save za Srbiju i srpski narod, ukazavši na značaj uloge koju ruska strana ima u projektu unutrašnjeg ukrašavanja hrama.

Očito, izjave kojima državnici, funkcioneri i deo stručne javnosti Srbije podržavaju izgradnju ovog objekta i predstavljaju ga kao „projekat od javnog interesa najveće važnosti“, mogu nam poslužiti za projekciju koliko će doplatnih markica vlada još izdati do 2021. godine, kao i sa koliko ćemo novca na taj način i pod obavezno finansirati i rad Javnog preduzeća Pošte Srbije.

Maja Leđenac (VOICE) 

naslovna fotografija: Google Street View 

voice_logo

2 Comments on I Pošta i SPC zarađuju milione na doplatnoj markici za Hram Svetog Save

  1. Meni ovde jedna stvar nije jasna, jer sam i ja sam protiv nametnutih obaveza. Iz tog razloga sam odlučio da ne plaćam doplatnu markicu – kupujem samo obične markice na šalteru pošte (23 dinara) i na taj način šaljem poštu. Mesečno 20-tak pisama. Na taj način šaljem poslednjih nekoliko godina i ne plaćam doplatnu markicu. Sva pošta se uredno isporučuje.

  2. neko nebitan // April 19, 2017 at 1:08 pm // Reply

    Lacko misljenje: koliko vlast zaradjuje od imovine koja je nacionalizovana od SPC? A drugo, tu u u tom hramu rade i srpske i slovenacke i hrvatske i ko zna koje ne firme tako da se od dopl markice pomaze i privreda susednih drzava. Basnoslovno je kostao rad slovenackih firmi a u podzemnim odajama se lepo mogu cuti orgulje kao u katolickim crkvama. Elem, taj hram je predvidjen za ekumenu pa zato ne treba dizati temp oko dopl markice.

Leave a Reply