Skip to main content

Izbori za Komoru medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije: Kao na ratištu, pritisci, pretnje, maltretiranje

19. jun 2018. Istraživanja
6 min čitanja

Autor

"Novinar od 2001. godine. Počeo je u novosadskoj TV produkciji "UrbaNS” koja je, u sklopu ANEM-a, funkcionisala i kao dopisništvo TV B92 iz Beograda. Nakon toga, radio je nekoliko godina u novosadskom "Građanskom listu", i pisao za portale "Autonomija.info", "Magazin Vojvodina" i međuregionalnu agenciju "AIM-ng". Od februara 2017. saradnik VOICE-a. Karikaturista portala "Autonomija.info" od maja 2016. godine. Dobitnik godišnje nagrade NDNV-a 2018. godine za analitičko novinarstvo."

Srpska napredna stranka pokušava da preuzme kontrolu nad Komorom medicinskih sestara i tehničara Srbije (KMSZTS) tako što preko rukovodstava zdravstvenih institucija vrši pritiske na članove Komore da glasaju isključivo za njene kandidate, saznaje VOICE.

Prema našim saznanjima, poslednjih dana pred izbore, održane u nedelju 17. juna, u pritiske koje medicinari trpe već mesecima, dodatno se uključio i Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo svojim dopisom direktorima domova zdravlja i glavnim sestrama u kojem im je naloženo da utiču na rezultate izbora i kandidature „nepodobnih kadrova“.

Predsednica UO Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije Jovanka Ralić kaže za VOICE da je izborni dan pratio neviđeni mobing nad kolegama u Vojvodini, te da su ljudi sa radnih mesta izvođeni pod prisilom i pretnjama.

– Iza svega, očigledno, stoje i Ministarstvo zdravlja i Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i to je iscenirano i osmišljeno. Sami pojedinci, naše kolege, to nisu mogle da odrade. Mi koji smo vodili i želeli fer izbore bili smo u situaciji kao da smo ratu i to „goloruki na tenkove“. To je bila totalno neravnopravna trka, posebno u Vojvodini. A drugim mestima u Srbiji, u Nišu i Prokuplju, bilo je i takvih incidenata da su interevenisali policija i tužilaštvo – kaže Ralić.

U Zrenjaninu je, dodaje, bilo posebno neprijatno, glasalo se do devet sati uveče, iako je predviđeno vreme za glasanje bilo do 19 časova, ljudi su vređani, maltretirani, čak dovođeni na štakama da glasaju. Ističe da je najgore od svega što se u obične „sestrinske izbore“ uključlila visoka politika.

– A upozoravali smo na to da je Ministarstvo zdravlja mnogo ranije moralo da uvede prinudne mere i formira radnu grupu koja bi sprovela iole korektne izbore – kaže naša sagovornica.

O brojnim problemima u Komori VOICE je već pisao pre nekoliko meseci, a nadležni se do sada nisu oglasili. Nisu se oglasili ni o zahtevima funkcionera KMSZTS, niti o prijavama koje su u protekle dve godine podnosili protiv direktorke Komore.

Ćutanje vlasti na nepravilnosti i incidente 

Pokrajinskom sekretarijatu za VOICE su u petak 15. juna rekli da je sekretar Zoran Gojković službeno odsutan do ponedeljka, a da su njegovi saradnici na godišnjim odmorima. Sekretaru smo pitanja prosledili mejlom, a u ponedeljak smo dobili potvrdu da su pitanja tamo, da su upoznati s njima, te da ćemo odgovor dobiti. Ipak, odgovore nismo dobili ni posle brojnih kontakata telefonom. Istovremeno, u petak smo telefonom kontaktirali i njegovu pomoćnicu Snežanu Bojanić, ali bez uspeha. Nije bila dostupna, niti je odgovarala na sms s pitanjima.

Do predsednice Centralne izborne komisije KMSZTS Jelene Stojković takođe nismo uspeli da dođemo, uz obrazloženje da je zauzeta.

Ipak, da je nepravilnosti i incidenata bilo, za VOICE je potvrdila i Emilija Orestijević iz CeSID-a. Ta organizacija je pratila proces izbora, njeni posmatrači bili su prisutni na svim izbornim mestima, a osim nekih važnih tehničkih nepravilnosti u radu biračkih odbora koje su uticale na ukupnu atmosferu odvijanja izbora (u smislu neproveravanja identifikacionih dokumenata, neorganizovanosti rada i nedovoljnog poznavanja procedura, sporosti brojanja glasova i slično), po njihovim saznanjima, na dva biračka mesta su se dogodile nepravilnosti koje su uticale na nemogućnost utvrđivanja konačnih rezultata.

– Biračko mesto u Prokuplju zatvoreno je 20 minuta nakon otvaranja, jer su u toj prostoriji bile uključene kamere, a članovi biračkog odbora nisu dobili dozvolu da kamere prelepe ili isključe, kako bi se osigurala tajnost glasanja. U Nišu, na biračkom mestu u opštini Medijana pronađen je višak listića u glasačkoj kutiji u odnosu na broj birača koji su glasali, usled čega je brojanje prekinuto, a ta nepravilnost je uneta u Zapisnik o radu biračkog odbora – rekla je Orestijević.

Dodala je da posmatrači centralnoj kancelariji nisu prijavili prisustvo, odnosno dolazak policije, jer nisu mogli da imaju uvid u sve radnje koje se događaju van biračkog mesta.

– Radna tela Centralne izborne komisije će, po pravilu, izvršiti uvid u sve zapisnike o radu biračkih odbora, na osnovu čega će utvrditi da li je i na drugim biračkim mestima došlo do povređivanja procedura i posledično, da li ima potrebe za ponavljanjem izbora na još nekom biračkom mestu – navela je Orestijević.

U Vojvodini naredbe o glasanju i pretnje otkazima

Jovanka Ralić kaže da su pritisci posebno jaki bili u Vojvodini, gde su svi direktori medicinskih ustanova, kao i glavne sestre dobili spiskove i naredbe za koga jedino mogu da glasaju.

– Inače, u protivnom od nedelje, ukoliko njihova lista ne prođe, na žalost u pitanju je stranačka lista Srpske napredne stranke, slede sankcije prema osobama, odnosno direktorima i glavnim sestrama, a pretpostavljam i drugima, koji ne ispune tu naredbu Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo – rekla je Ralić, dodajući da je još pre mesec dana pisanim putem upozorila da se u prethodnih 12 godina nijedna stranka niti bilo koja vlast nije mešala u izbore u Komori, te da je u pitanju presedan. Kao primer navodi pretnju jednoj od kandidatkinja da mora sama da odustane od kandidature jer time “ugrožava Vladu Srbije i Aleksandra Vučića“.

 

– Ja tako nešto u svom životu nikada nisam čula. Preti se otkazima, premeštanjima na lošija radna mesta – kaže ona.

U kasi Komore od članirana 2,5 miona evra godišnje

Komora medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije je obavezna profesionalna organizacija u koju svi tehničari i sestre u zemlji, ukoliko žele da rade u struci u privatnom ili državnom sektoru, moraju biti učlanjeni.
Komora im izdaje licence koje se obnavljaju na svakih sedam godina, a oni su tokom tih sedam godina obavezni da idu na edukacije i sakupljaju bodove kako bi mogli da produže licencu.
Takođe, svi članovi Komore su u obavezi da plaćaju mesečnu članarinu u iznosu od 0,6 odsto na neto platu što na mesečnom nivou izađe između 250 i 300 dinara. Pošto Komora ima oko 100.000 članova, od članarina se na godišnjem nivou sakupi oko dva i po miliona evra, a to su sredstva kojima Komora samostalno raspolaže.

Najviše kandidata bliskih vladajućim strankama

Izvori VOICE su neposredno pred izbore u više zdravstvenih institucija u Vojvodini potvrdili nezvanično da su izloženi pritiscima. Od toga da se članovima i članicama Komore preporučivao što masovniji odziv, preko potenciranja imena kandidata za koje je poželjno glasati.

Takođe, nalagano im je da se identifikuju slanjem sms poruka, kako bi osoba koja je zadužena za evidentiranje glasanja podatke o odzivu „prosledila dalje“. Nezvanično se moglo čuti i da je u pojedinim ustanovama na delu bio sukob između novih direktora, koji su ili članovi SNS-a ili su lojalni naprednjacima i kadrova ranijih direktora, koji su bili bliski DS-u. U nekim institucijama čak su deljeni spiskovi s imenima kandidata predloženih od strane uprave, a kako smo čuli, u Domu zdravlja Novi Sad najveći broj kandidata koji se nalazio na listama bio je blizak vladajućim strankama.

– Uvek je bilo vrbovanja prilikom izbora, ali nikad kao sada. Pritisci su ogromni – rekao je jedan od izvora VOICE.

Takođe, saznajemo i da su po nekim zdravstvenim ustanovama postavljene posebne osobe čiji zadatak je da vode evidenciju o tome ko izlazi na glasanje, kako bi se tačno znalo ko je poslušao „preporuke“.

Kao glavni motiv za ovakvo ponašanje Ralić vidi kasu Komore, jer se od članarina godišnje prikupi oko 2,5 miliona ervra. U kasi vojvođanskog ogranka nalazi se trenutno oko 60 miliona dinara, odnosno oko pola miliona evra, kaže Ralić.

– Naša je procena da je to najveći cilj političke liste na ovim izborima. Ne napredak struke, ne da se nešto učini, nego da se pojedinci dočepaju tih para na računima ogranaka – smatra ona.

Praćenje izbora dozvoljeno samo CeSID-u, odbijeno 36 drugih organizacija

Prema biračkom spisku, pravo glasa na ziborima za Komoru medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije imalo je 107.042 birača u šest ogranaka, koji su glasali na ukupno 95 izbornih mesta. Praćenje izbora dozvoljeno je jedino Centru za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), dok je odbijeno čak 36 drugih organizacija, od sindikalnih, preko brojnih udruženja zdravstvenih radnika zainteresovanih za ove izbore.

Prema upozorenjima Ralićeve, problematičan je bio i birački spisak.

– U martu je data konačna lista birača u celoj Srbiji, zdravstvenih radnika koji imaju važeću licencu. Posle toga, od marta do juna, povećavaju se spiskovi na pojedinim ograncima i pojedinim okruzima, što ukazuje na realnu pretnju da se s tim manipuliše u samim izborima – navela je naša sagovornica.

Kako je za VOICE pojašnjeno u CeSID-u, ta organizacija poziv za praćenje izbora dobila je od Komore, između ostalog jer su pratili i prethodni izborni cilus 2014. godine. Takođe, CeSID je pratio i izbore za Lekarsku komoru Srbije od 2010. godine do poslednjih, okončanih pre otprilike mesec dana.

– Nas je Komora pozvala da posmatramo izbore jer su, pretpostavljam, na taj način hteli da podignu legitimitet celokupnog procesa – rečeno je u CeSID-u.

Inače, ta organizacija nije angažovana u celokupnom izbornom procesu, već samo za izborni dan, a nakon izbora će sastaviti izveštaj koji će biti prosleđen KMSZTS, sa eventualnim sugestijama kako da se proces u budućnosti unapredi. Posmatrači CeSID-a su na licu mesta prikupljali rezultate glasanja, kako bi mogli da ih uporede sa konačnim i uvere se da nema razlika u odnosu na dan glasanja.

Dalibor Stupar (VOICE)