News Ticker

Jagodina “u svoja četiri zida”: Srediće Palma u Beogradu

Formula za “uspeh” Jagodine – bliskost sa svim vlastima i državnim kasama

Grad Jagodina krije od javnosti vlastita finansijska dokumenta, od budžeta i njegovog izvršenja, preko završnog računa, pa sve do podataka o finansijskim sredstvima koje svake godine dobija iz republičke kase, pokazuje analiza VOICE-a. Činjenice ipak govore da “standard” građana Jagodine praktično plaćaju svi građani Srbije, zahvaljujući političkoj penetraciji Dragana Markovića Palme u sam vrh političke i finansijske moći u Beogradu.

Iako je članom 45. Zakona o budžetskom sistemu propisano da se odluka o budžetu lokalne vlasti sa obrazloženjem objavljuje na internet stranici nadležnog organa lokalne vlasti, a odredba se odnosi i na rebalans budžeta i odluku o završnom računu budžeta, Jagodina nema nijedan od navedenih podataka na svom sajtu, niti nam ga je dostavila na zahtev. Jedini dokument koji se nalazi u rubrici „Budžet“ jeste pdf dokument o predlogu budžeta za 2012. godinu. Očigledno je da je Dragan Marković Palma i na svoje finansijsko poslovanje primenio omiljenu krilaticu, pa jagodinski budžet troši “u svoja četiri zida“, a da ikome polaže račune. To mu, s druge strane, omogućuje da od Jagodine pravi neku vrstu zemlje Dembelije.

Budžet kao zmijske noge

Početkom oktobra VOICE je od Grada Jagodine zatražio podatke o svim prihodima i rashodima u proteklih pet godina (2012-2016), kao i prihode koje Jagodina godišnje uplati u republički budžet. Nakon žalbe instituciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, dobili smo samo zbirne cifre nenamenskih sredstava, bez detalja o utrošku. Zahtev za istim podacima uputili smo i Upravi za trezor Ministarstva finansija, ali nam odgovor nije stigao ni nakon žalbe Povereniku, što stvara utisak da je koalicionim partnerima u Republici veoma važno da u javnost ne dospeju podaci koji bi mogli pomutiti sliku o uspešnosti Jagodine.

Iste podatke o finansijama, VOICE je tražio od još četiri grada: Sremske Mitrovice, Užica, Novog Pazara i Šapca. Gradovi nisu u potpunosti ispoštovali zahtev (Šabac, Sr.Mitrovica, Novi Pazar, Užice), pa smo do uporedivih podataka dolazili ukrštajući vesti iz medija ili zvaničnih sajtova navedenih gradova, pronalazeći one u kojima se pominju iznosi planiranih budžeta za određene godine, iako te cifre, zbog rebalansa, sigurno nisu bile konačne, pa su moguće greške. I dok četiri grada, u skladu sa zakonom, na svojim sajtovima imaju manje ili više ažurne podatke, Jagodina nema ništa. U izveštajima sa sednica na kojima su usvojeni budžeti za 2014. i 2016. godinu nema nijedne cifre, čak ni iznosa ukupnog budžeta.

U JAGODINI 2.000 SOCIJALNO UGROZENIH CEKALO KOD PALME ZA POMOC

U Jagodini 2.000 socijalno ugroženih građana čeka na redu za pomoć koji uručuje lično Dragan Marković Palma (foto: Beta)

Ono što je iz dostupnih podataka vidljivo jeste da se, kada su u pitanju nenamenski transferi od Republike u korist gradova, u odnosu na posmatrane gradove izdvajaju Jagodina i Novi Pazar. Na osnovu analize koju je VOICE sproveo, nenamenski transferi čine više od 13odsto godišnjih budžeta ovih gradova, dok je za preostala tri to u rasponu između 10 i 12, sa tendecijom opadanja poslednjih godina, pa je 2016. to bilo ispod 10 odsto. Novi Pazar je dostavio zbirne prihode po dva osnova, iz čega ispada da dobija mnogo više sredstava od ostalih, što zapravo nije slučaj.

Jagodina i Užice prećutali su odgovor na pitanje VOICE-a o tome koliko godišnje doprinesu budžetu Republike Srbije, dok Novi Pazar, Šabac i Sremska Mitrovica nisu dali brojke za svih pet godina. Mitrovica je tako u 2015. godini republici uplatila 43.66 miliona dinara, a 2016. godine 43.26 miliona. Država je od Šapca u 2015. godini prihodovala 58.65 miliona, a u 2016. čak 62.83 miliona. Novi Pazar je u državnu kasu 2015. uplatio 62.76 miliona, a u 2016. nešto manje – 60.4 milion dinara.

Dodajmo i da je, prema trenutno poslednjim podacima RZS o godišnjem proseku zaposlenosti, Jagodina u 2015. godini imala 16.608 zaposlenih, Novi Pazar 20.967, Sremska Mitrovica 19.056, Užice 24.434, a Šabac 31.025.

Skriveni budžet

Do podataka o finansiranju Jagodine teško dolaze i državni organi, pa je tako i Savet za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije, tokom rada na svom Izveštaju o svrsishodnosti trošenja budžetskih sredstava jedinica lokalne samouprave, koji je u decembru 2016. dostavljen Vladi Republike Srbije, a koji je obuhvatio 16 lokalnih samouprava, u više navrata morao da se obraća Povereniku. Izveštajem je, između ostalog, utvrđeno da je Jagodina u periodu od 2011. do 2014. godine dobijala ogromna sredstva iz republičke kase.

– U posmatranom periodu kao što je prikazano u tabeli najveći su prihodi po osnovu poreza, ali je i učešće prihoda po osnovu prenetih transfera veoma zastupljeno, sa procentom od 30,3 odsto. Učešće prihoda po osnovu zaduživanja sa 5,9 procenata je značajno, što ukazuje da se grad Jagodina i pored značajnih sredstava dobijenih od Republike i drugih nivoa vlasti, zaduživao kreditima – naveo je Savet u svom izveštaju. Dodaje se i da potpunu strukturu namenskih transfera nisu dostavili Jagodina, Čačak, Zrenjanin, Kragujevac i Tutin. Najveće nenamenske transfere u odnosu na ostvarene izvorne prihode dobile su opštine Jagodina, Bujanovac i Tutin. Savet je upozorio i da su u tom periodu među najzaduženijim lokalnim samoupravama koje su predmet analize bile Jagodina, Niš, Kragujevac, Vršac, Zrenjanin, Zaječar…

Zlatko Minić: U Jagodini – evidentna namera da se budžet krije (foto: Medija centar Beograd)

A istraživanje organizacije Transparentnost Srbija (TS) Indeks transparentnosti lokalne samouprave LTI 2017 pokazalo je da je Jagodina na začelju liste koja se formira analizom preko 80 indikatora. Prema tim podacima, najveći problem kod Jagodine jeste što je budžet skriven od javnosti i nije ga, kao ni prateće dokumente, moguće pronaći ni na sajtu opštine niti u lokalnom Službenom glasniku, koji je takođe nedostupan. Zlatko Minić iz TS za VOICE pojašnjava da pojedine lokalne samouprave, pored osnovnog dokumenta ažurno objavljuju i obrazloženje budžeta, podatke o javnoj raspravi i završnom računu za prethodnu godinu, reviziju, a neke čak i šestomesečni i devetomesečni izveštaj o trošenju budžeta.

Loše je kad neko krije najvažniji osnovni dokument. Mi možemo da pričamo o ostalim dokumentima ove “švedske socijalne politike” koju Dragan Marković Palma vodi, ali sve se uvek vraća na najosnovnije, a to je budžet. Ovde je evidentna namera da se budžet krije. Niko nije naivan da poveruje da tamo ne znaju da treba objaviti te podatke – kaže Minić.

Ocenjuje da je Jagodina profitirala od toga što je 2008. godine Jedinstvena Srbija bila jezičak na vagi koji je opredelio da Vladu Srbije formira DS.

– Dobro se sećamo žirafa i izjave „patriotizam se ne sipa u traktor“, čak i borbe tadašnje vlasti DS da Palma ostane na dve funkcije, kada su pokušali da promene Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije da bi se ispunila njegova želja. To su ti partneri koji lako prolaze sa jedne na drugu obalu sve dok se ispunjavaju njihove želje – kaže Minić.

Dodaje da se u Jagodini indirektno kupuju glasovi kroz poklone i pogodnosti koji se dele građanima, a koje ne mogu da finansiraju sopstvenim prihodima već zahvaljujući republičkom budžetu i, navodno, neimenovanim donatorima.

– To je sa stanovišta opasnosti od korupcije još gore i još opasnije. Posle ne znamo da li i kakve pogodnosti kod opštine dobijaju oni koji zadovoljavaju socijalne potrebe opštine – ističe Minić.

„120 miliona za gospodina…“

Kraj ove godine Jagodinci su opet proveli u redu, čekajući da im se Dragan Marković smiluje i udeli neki dinar. Kako je sam Palma rekao, na prijemu je bilo 2.000 porodica lošijeg materijalnog stanja, pre svega onih sa više dece, zatim starijih i bolesnih. Nije pojasnio otkud u tako uspešnoj lokalnoj samoupravi, koja treba da bude primer svima u Srbiji, toliko ljudi lošeg materijalnog stanja. A javnost u Srbiji je prvi put svedočila takvom događaju još krajem avgusta, kada je objavljen video u kojem se vidi kako Dragan Marković po sopstvenom nahođenju, „odokativnom metodom“ deli „2.000 za gospođu, 3.000 za gospodina“, a par dana kasnije on je za Blic pojasnio odakle novac:

– Mi štedimo. Članovi gradskog veća ne primaju platu, a u ostalim gradovima plata je bruto čak i do 150.000 dinara. Članovi nadzornih odbora u Jagodini ne primaju plate, kao ni odbornici. Grad ne plaća mobilne telefone funkcionera, a ne koriste ni automobile. Mi smo jedini grad u Srbiji u kome te automobile koriste građani kad idu u Beograd na kliniku. Mi ne izdvajamo novac ni za komunalnu policiju, jer ne želimo da punimo budžet od kazni građana i jedini smo grad u Srbiji koji nema pauk vozilo – rekao je tada Marković.

I žirafa iz budžeta

Dragan Marković Palma pokazao se kao vešt šićardžija, pa mu je 2008. godine, navodno tokom pregovora o formiranju vlade, Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj iz budžeta odobrilo 19.239.640 dinara, (oko 250.000 evra), za nabavku životinja, transport i smeštaj u zoo vrtu. Iako se o tome mnogo govorilo u javnosti, nikada nije dokazano da je žirafa ostavila bez vlasti Vučića, Nikolića i bratiju.

Na značajno povećanje budžeta Jagodine u periodu podrške vlasti sam Marković je ukazao tokom izborne kampanje 2012. godine: “Jagodina je 2004. godine imala budžet od pet miliona evra, a 2011. godina je završena sa direktnim i indirektnim prilivima od 25 miliona evra“.

Da navodne uštede ne znače mnogo, najbolje pokazuje to što je Jagodina godinama unazad nezaobilazna kada su u pitanju sredstva iz budžetske rezerve Republike. Tako je 2011. godine, baš kada je Palma negirao državnu podršku rekavši da “žutu banku nije dobio od države“ Jagodina dobila čak 120 miliona dinara za „finansiranje tekuće likvidnosti“. Inače, to je bila trećina od ukupno 363,5 miliona dinara koliko je tada iz budžetske rezerve usmereno ka više desetina lokalnih samouprava pogođenih poplavama.

Jagodinu nije zaobišla ni uredba Vlade Srbije iz 2014. godine, kada joj je pripalo 56 miliona dinara iz budžetske rezerve. Isto se ponovilo i 2015. godine – Jagodina je dobila 59 miliona dinara. U 2016. godini Jagodini je pripalo 130 miliona,a igrokaz je nastavljen i u 2017. godini, pa je Vlada nedavno od 350 miliona budžetskih rezervi Palmi namenila opet trećinu – 120 miliona.

„2.000 za gospođu, 3.000 za gospodina“ i ode 972 miliona

Državna revizorska institucija konstatovala je u svom izveštaju o kontroli trošenja budžeta u 2016. godini u Jagodini da je vlast u tom gradu nezakonito i nepropisno potrošila 972 miliona dinara. DRI u svom izveštaju upozorava i da grad Jagodina nije u potpunosti uspostavio efikasan sistem internih kontrola, što je prouzrokovalo značajne nepravilnosti.

Nezaobilazan faktor

Cvijetin Milivojević: Palma je jedan od najpromućurnijih političara “B“ lige u Srbiji (foto: N1)

Politički analitičar Cvijetin Milivojević za VOICE ocenjuje da je Dragan Marković Palma jedan od najpromućurnijih političara “B“ lige u Srbiji i čovek koji s obe noge vlada dobrim delom Pomoravlja – delovima Ćuprije, Paraćina i Svilajnca, što znači i daleko više od jagodinskih 66.000 birača. Smatra da je Palmina tajna u tome što sve vlasti, bez obzira na ideološki predznak, računaju na njega i podseća da su na kik-boks meču koji se održava tokom seoske slave u Markovićevom rodnom Končarevu bili svi, od Borisa Tadića, preko Aleksandra Vučića, s izuzetkom Vojislava Koštunice.

– Na neki način, njega nikada ne možete držati za reč, za obraz. Čovek je, faktički, odlučio da uvek bude uz one koji su na vlasti i, jednostavno, vrlo često bude među onima koji pretežu da jedna strana formira vlast. I on i Dačić su 2012. godine u predizbornoj kampanji podržavali Borisa Tadića, da bi onda, kada su shvatili da je Tadić izgubio predsedničke izbore, oni pretrčali na drugu stranu kod Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. A bez obzira na izborni poraz Borisa Tadića, mogli su opet da formiraju vladu sa Demokratskom strankom – podseća Milivojević.

Loši ekonomski pokazatelji

Uprkos utisku javnosti da u Jagodini teku med i mleko, prosečna plata godinama je daleko ispod republičkog proseka (tabela 1), a čak nije najveća ni u Pomoravskom okrugu, jer su plate veće u Despotovcu i Svilajncu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prema visini prosečne neto zarade u trećem kvartalu 2017. godine, Jagodina se sa 35.835 dinara nalazi tek na 113 mestu od ukupno 167 lokalnih samouprava u Srbiji. Tokom izborne kampanje 2012. godine Dragan Marković izjavio je da će u tom gradu do 2015. godine bez posla biti samo oni koji neće da rade, jer će “svi nezaposleni biti zaposleni”. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Jagodina je 2015. godinu završila sa 10.432 nezaposlena.
O lošem finansijskom poslovanju Jagodine govore i brojni krediti. Tako je Skupština grada 2011. godine donela odluku da podigne kredit od 50 miliona dinara, od čega je najveći deo planiran za kupovinu steonih junica koje bi se besplatno delile poljoprivrednicima. Onda je 2014. godine doneta odlukao zaduživanju od 250 miliona dinara “radi finansiranja kapitalno investicionih rashoda i refinansiranja obaveza iz 2013. godine”. I 2015. godine Jagodina se zadužila za 80 miliona dinara radi finansiranja tekuće likvidnosti.

Ističe da je Palmin kapacitet u tom smislu nepotrošiv, ali da je najvažnije zapravo to što ga birači u Jagodini nikada ne kažnjavaju.

Njima je, očigledno, bitan signal da je on uvek pri vrhu vlasti u Beogradu. Nije gramziv, u smislu da traži previše za sebe i svoje ljude u Beogradu, a istovremeno, sada umesto žirafe dobija pomoć budžetu grada Jagodine, koliko treba da se začepi rupa – navodi naš sagovornik podsećajući da je isti tretman imao i za vreme DS.

Tabela 1: Prosečna zarada bez poreza i doprinosa – Jagodina i republički prosek

Milivojević podseća na veoma uspešan Markovićev marketing i PR za Jagodinu – od akvaparka, preko zoo vrta, do ozbiljnih ulaganja u sport, ekskurzija po Evropi, socijale i ostalih „čuda neviđenih“ koja Jagodincima očigledno nešto znače. Na opasku da je nepravedno da takav standard Jagodinaca plaćaju svi građani Republike Srbije kaže:

– Tako je, apsolutno. Ali govorim iz pozicije birača zašto on bez problema može da menja koalicione partnere, pa da od Tadića ode kod Vučića, sutra kod Šešelja, prekosutra sa Čedom Jovanovićem ili nije ni važno s kim. A u principu, birači tamo to nikada neće kazniti. I dok god postoji svest u vlasti u Beogradu, bez obzira ko je na vlasti, da na neki način kupuje lojalnost Palme, kao simbola, kao metafore, i njegovih birača, on će apsolutno tako funkcionisati.

Tabela 2: Sredstva za Jagodinu iz budžetske rezerve

Budžetski rezervisti

Fiskalni savet je u svojoj analizi “Lokalne javne finansije – Problemi, rizici i preporuke”, iz juna ove godine, upozorio da su sredstva dodeljena lokalnim samoupravama kroz nenamenske transfere iz budžetske rezerve tokom prethodnih deset godina premašila 100 miliona evra. Uz obrazloženje potrebe da se izvrše obaveze usled smanjenog obima prihoda budžeta pojedinih jedinica lokalne samouprave, 2016. godine podeljeno je čak 2,5 milijardi dinara. Niš je tada dobio 260 miliona dinara, Kragujevac 220, Novi Sad 190, Jagodina 130, Zaječar 115, Bečej 106 i Vranje 100 miliona, a Fiskalni savet je upozorio da je deo tih opština dobio tu pomoć i 2015. Reč je o sredstvima koja se troše bez saglasnosti gradske skupštine i informisanja javnosti, isto kao i budžetske rezerve lokalnih budžeta što, prema oceni Fiskalnog saveta, može biti predmet zloupotreba.
– Pored toga što ne postoji obaveza dobijanja saglasnosti gradske skupštine niti informisanje javnosti, transparentnost čitavog procesa je dodatno ugrožena time što u praksi ne postoje kontrolni mehanizmi koji omogućavaju da se u realnom vremenu utvrdi ko je krajnji korisnik ovih sredstava, tj. koja je njihova namena. Time je stvoren snažan podsticaj da lokalne samouprave sredstva iz tekuće budžetske rezerve troše potpuno neopravdano – stoji u analizi, uz opasku da to potvrđuju i brojni nalazi DRI.
Ova sredstva uglavnom dobijaju opštine u kojima je SNS na vlasti, ali u tom društvu su i Jagodina i Novi Pazar, koji je iz budžetskih rezervi 2011. godine za saniranje posledica poplava dobio 20 miliona dinara, dok je 2014. i 2015. godine dobio po 120 miliona dinara.

Sve preko naše grbače

Kada sledeći put pročitate vest o tome da je Palma odveo nekoga na more ili u beli svet, da je nabavio novu živuljku za zoo vrt ili voštanu figuru za svoj kabinet čudesa ili da će se u Jagodini uskoro sklapati avioni za SAD, setite se da ste najverovatnije vi to platili!

Kada se sagleda sve navedeno, jasno je odakle Palmi sredstva za putovanje više stotina studenata ili poljoprivrednika u Beč, za stranačke prostorije u Paraliji, za odlazak na more za neženje i neudate devojke ili 1.200 evra za svako novorođenče u tom gradu, odakle deli junice ili socijalnu pomoć i prosipa nebrojene populističke poteze poput rasprodaje fotelja da bi funkcioneri sedeli na hoklicama.

Na kraju, kada sledeći put pročitate vest o tome da je Palma odveo nekoga na more ili u beli svet, da je nabavio novu živuljku za zoo vrt ili voštanu figuru za svoj kabinet čudesa ili da će se u Jagodini uskoro sklapati avioni za SAD, setite se da ste najverovatnije vi to platili! U tom svetlu, jasno je i da je titula „Najevropljanin“, nedavno uručena Draganu Markoviću Palmi, samo logičan sled okolnosti u promociji priče koja se pomno gradi oko njegovog „uspeha“ na lokalu. Jagodina je pre nekoliko dana usvojila budžet za 2018. godinu u iznosu od 2,96 milijardi dinara i, što se tiče finansiranja, ostala je samo još jedna nedoumica – koliko miliona Jagodini sleduje iz budžetske rezerve za 2018. godinu.

Dalibor Stupar (VOICE)

Print Friendly, PDF & Email
About Dalibor Stupar (40 Articles)
Novinar od 2001. godine. Počeo je u novosadskoj TV produkciji "UrbaNS” koja je, u sklopu ANEM-a, funkcionisala i kao dopisništvo TV B92 iz Beograda. Nakon toga, radio je nekoliko godina u novosadskom "Građanskom listu", i pisao za portale "Autonomija.info", "Magazin Vojvodina" i međuregionalnu agenciju "AIM-ng". U novembru 2006. godine za reportažu “Čokoladni reper i beli brat”, snimljenoj u sklopu projekta “Triput” Novosadske novinarske škole na takmičenju TV minijatura Press Vitez dobio “Povelju za studentski rad”. Decembra 2007. dobija drugu nagradu za najboljeg mladog novinara koju uručuju NNŠ i Fondacija “Konrad Adenauer”. Od februara 2017. saradnik VOICE-a. Karikaturista portala "Autonomija.info" od maja 2016. godine.

Leave a comment

Your email address will not be published.


*


This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.