Javna preduzeća i pristup informacijama – šta se najčešće krije

11. Dec 2019 by Ekipa VOICE | Nema komentara

Poražavajuća je činjenica da apsolutno nijedno javno preduzeće ne potpada pod kategoriju potpuno transparentnih

Prema istraživanjima o transparentnosti u radu javnih preduzeća zaključak je jasan – netransparentnost vlada državnim sektorom: nedovoljan broj pruženih informacija, nepoštovanje Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i moguće sporne izmene tog zakona u pravcu usvajanja zakona o „ograničenom“ pristupu informacijama od javnog značaja…

Kako je jasno definisano u trećem članu Zakona o javnim preduzećima, javna preduzeća su preduzeća koja obavljaju delatnosti od opšteg interesa, a njihov osnivač može biti Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne uprave. Javna preduzeća predstavljaju organe vlasti i samim tim potpadaju pod Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Međutim, postoje informacije za koje uopšte ne bi trebalo podnositi zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, pošto javna preduzeća imaju zakonski propisanu normu šta treba pravovremeno učiniti građanima dostupnim.

Kako piše u članu 71. Zakona o javnim preduzećima, svako javno preduzeće dužno je da na svojoj veb stranici objavi radne biografije članova nadzornog odbora, direktora i izvršnih direktora, organizacionu strukturu, godišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja, kao i sve njegove izmene i dopune, odnosno izvod iz tog programa ako javno preduzeće ima konkurenciju na tržištu, tromesečne izveštaje o realizaciji godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja, godišnji finansijski izveštaj sa mišljenjem ovlašćenog revizora i ostale informacije od javnog značaja.

U ovom članu takođe je naglašeno da Vlada Srbije može utvrditi i druge elemente poslovanja javnog preduzeća koji će se objavljivati, a koji su od naročitog značaja za javnost. U članu 78. koji se odnosi na propisane kaznene odredbe, novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se javno preduzeće ukoliko ne objavi na internetskjoj stranici podatke propisane članom 71. ovog zakona.

Nemanja Nenadić, programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija, kao i autor Indeksa transparentnosti javnih preduzeća za 2019. godinu nastalog u saradnji ove organizacije i Transparency International iz Češke, kaže da mu nije poznato da je ijedno javno preduzeće kažnjeno zbog neobjavljivanja onih podataka koji su obavezni na osnovu Zakona o javnim preduzećima, Zakona o javnim nabavkama ili nekog drugog propisa.

Nenadić kaže da Indeks transparentnosti preduzeća u državnom vlasništvu meri ne samo ispunjavanje zakonskih obaveza, već i postizanje standarda dobre prakse.

„Zabrinjava nas to što ima mnogo situacija u kojima nisu ispunjene ni zakonske obaveze. U zavisnosti od indikatora, broj onih koji su se oglušili o takve obaveze iznosi negde oko jedne četvrtine uzorka“, navodi Nenadić.

Nemanja Nenadić: Zabrinjava nas to što ima mnogo situacija u kojima nisu ispunjene ni zakonske obaveze (foto: Medija centar Beograd)

Dodaje da su podaci prilikom rada na Indeksu transparentnosti javnih preduzeća prikupljani pretragom podataka na sajtovima preduzeća, kao i slanjem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. „Pošto način objavljivanja podataka na sajtovima nije uređen na jedinstven način, u nekim slučajevima nije lako pronaći ni one dokumente koji su objavljeni“, ilustruje Nenadić. On je naveo da tokom njihovog istraživanja javna preduzeća nisu odgovorila na blizu polovinu upućenih zahteva.

Indeks transparentnosti javnih preduzeća nevladine organizacije Transparentnost Srbija rađen je na uzorku od 40 javnih preduzeća, što lokalnih, što republičkih. Na osnovu 37 indikatora određuje se ukupna procentualna transparentnost javnih preduzeća. Poražavajuća je činjenica da apsolutno nijedno javno preduzeće ne potpada pod kategoriju potpuno transparentnih, dok čak devet preduzeća potpada pod kategoriju potpuno netransparentnih. Popisi imovine su dostupni kod svega 8,8 odsto preduzeća, dok su ugovori za reklamiranje, marketing konsultantske usluge i pravne usluge potpuno jednaki nuli.

Među najnetransparentnijim preduzećima nalaze se čak tri republička: NP Kopaonik, Aerodromi Srbija i MB Namenska ad. Transparentnost JP NP Kopaonik procentualno u ovom istraživanju iznosi svega 16,2 posto, a u obrazloženju se navodi da na sajtu postoje stranice poput informatora o radu, javne nabavke i slično ali se u njima ne nalazi apsolutno nijedan dokument. Biografija članova nadzornog odbora postoji, dok biografija direktora nigde ne postoji. Konkursi za primanje direktora raspisani su u julu 2013. i martu 2016. i nikada nisu okončani. Na sajtu piše da je aktuelni direktor na poziciji od 2008. što znači da mu je mandat istekao pre šest godina.

Kako se navodi u Indeksu transparentnosti javnih preduzeća, transparentnost javnog preduzeća Aerodromi Srbija u okviru ovog istraživanja iznosi 13,5 odsto. Sajt javnog preduzeća ima samo dve stranice – javni oglasi i javne nabavke. Javni oglasi sadrže i oglas vezan za primanje radnika, ali ne i odluku o zapošljavanju radnika. Pozitivna stvar kod ovog preduzeća jeste da su odgovorili na oba zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja koje im je Transparentnost Srbija uputila. Rezultat ovog istraživanja jeste da je najnetrasparentnije preduzeće MB Namenska ad. čija veb stranica na srpskom ne radi i koja je odbila oba zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Izmene zakona o „ograničenom“ pristupu informacijama od javnog značaja

Polemiku u javnosti izazivaju najavljene izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Jedan od razloga je odredba koja lišava takozvana „društva kapitala“, obaveze postupanja po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Kako se navodi u Indeksu transparentnosti javnih preduzeća: „Odluka o tome koja će preduzeća promeniti svojinski oblik uglavnom je diskreciona. Ona zavisi od slobodne procene Vlade Srbije i lokalne skupštine o tome da li je celishodno da se promeni oblik organizovanja preduzeća. Nakon promene oblika organizovanja, preduzeće može ostati u potpunom ili pretežnom vlasništvu države neograničeno dugo“.

Rodoljub Šabić: Ni BIA nije izuzeta iz zakona, a državna preduzeća će biti

foto: Medija centar Beograd

Bivši poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja Rodoljub Šabić izjavio je za Insajder da predmet interesovanja javnosti apsolutno nikada nisu bile stvari koje bi ugrozile njihovo poslovanje na tržištu. “Ni BIA nije potpuno izuzeta iz zakona, a državna preduzeća će biti izuzeta. Predmet interesovanja javnosti preduzeća nikada nisu bila sa onog stanovišta koje se sada koristiti kao argument – da će neko njima tražiti informacije koje će ugroziti njihovo poslovanje na tržištu. Predmet građana, novinara nikada nisu bile takve informacije. Predmet zahteva su uvek bile informacije koje su se ticale zone koja govori o mogućoj korupciji ili o mogućem finansiraju političkih stranaka i slično”, rekao je Šabić.

Insajder takođe navodi da je Šabić istakao da postoje situacije u kojima javna preduzeća masovno kriju rashode za marketing i neka državna preduzeća teško mogu objasniti zašto se reklamiraju, a što neminovno, kako je dodao, asocira na korupciju. Šabić ističe da bi izuzimanje javnih preduzeća iz ovog zakona bilo u direktnoj suprotnosti sa Evropskim trendovima, jer ne postoji odgovornost prema javnosti.

Rade Đurić, autor publikacije „Kako do odgovornijeg i transparentnijeg rada društava kapitala u javnom vlasništvu?“, kaže da postoji realna bojazan da će javna preduzeća menjati pravnu formu ne samo iz jasne potrebe, već i zbog činjenice da na osnovu izmena njihov rad neće više morati da bude transparentan.

Rade Đurić: Društva kapitala veoma slabo postupaju ili skoro uopšte ne postupaju kada su u pitanju informacije od javnog  značaja (foto: Medija centar Beograd)

On kaže da je činjenica da društva kapitala veoma slabo postupaju ili skoro uopšte ne postupaju kada su u pitanju informacije od javnog  značaja.

“Partneri za demokratske promene su pre analize koju smo mi radili sproveli i detaljno istraživanje u vezi sa postupanjem organa javne vlasti po primljenim zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja. U istraživanju ‘Primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u Srbiji – Analiza postupanja Upravnog inspektorata i prekršajnih sudova’, može se videti protiv kojih organa su najčešće pokretani prekršajni postupci zbog odbijanja da dostave podatke. Telekom Srbija je svakako na prvom mestu, zatim idu Železnice Srbije. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da Air Serbia takođe ne odgovara na zahteve. Problem sa društvima kapitala je što oni ne smatraju da su obveznici, međutim država ih i dalje treira na taj način takođe. Prekršajni sud je stava da društva kapitala (DOO i AD) moraju da postupaju po pristup informacijama”, rekao je Đurić.

Kako se navodi u publikaciji „Primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u Srbiji – analiza postupanja Upravnog inspektorata i prekršajnih sudova“, upravni inspektorat podneo je ukupno 19 zahteva preduzeću Telekom Srbija ad, dok se iza Telekoma nalaze Železnica Srbije sa 9 zahteva i JP Srbijagas sa 6 upućenih zahteva.

U svom istraživanju Đurić je naveo da neke od informacija za koje je javnost pokazala veliku zainteresovanost neće više morati biti dostupne, poput informacije o sklopljenim poslovnim ili drugim ugovorima sa drugim pravnim licima (posebno informacije o investicionim ugovorima), podaci o izmenama i dopunama postojećih sačinjenih ugovora, prateći dokumenti uz poslovne ugovore, studije, analize i procene uspešnosti koje prethodn sklapanju sporazuma i ugovora, izveštaji ili analize o izvršenju investicionih ugovora, memorandumi ili sporazumi o saradnji sa drugim institucijama ili pravnim licima, kao i informacije o angažovanju određenih lica u izvršenju poslova, podaci o zapošljavanju, akti o unutrašnjoj sistematizaciji.

Sve u svemu, ako takve izmene zakona budu donete, one će pružiti priliku javnim preduzećima da opravdaju netransparentnost u radu.

Aleksandar Bugarin (VOICE, naslovna fotografija: Pixabay)

Tekst je nastao u okviru projekta „Informisani građani, kontrolori lokalne vlasti“, koji NDNV realizuje u saradnji sa organizacijom CRTA

 

 

 

Print Friendly, PDF & Email