Kad država reši da preuzme vlast nad ženskim telom

06. Feb 2021 by Ekipa VOICE | Nema komentara

Poljska - ekstremna desnica i crkva udruženi protiv prava žena, u Srbiji - tihi rat

Protesti u Poljskoj zbog odluke Ustavnog suda ne jenjavaju od oktobra meseca. Poljakinje masovno izlaze na ulice i protestuju širom države zbog dodatnog pooštrenja jednog od već najrestriktivnijih zakona o prekidu trudnoće. Kako je do sada abortus bio dozvoljen u slučajevima silovanja i incesta, u situacijama kada je život žene ugrožen i u situacijama kada dolazi do teškog deformiteta fetusa, novom odlukom je poslednja tačka — prekid trudnoće u slučajevima deformiteta fetusa — takođe ukinuta.

Prema rečima Daše Stevović iz grupe “Ženska solidarnost”, nakon prvog talasa masovnih protesta i sukoba sa policijom predsednik Poljske Andžej Duda izjavio je da će se primena odluke ipak odložiti, međutim, to se nije desilo.

„Odluka je stupila zvanično na snagu sada kada je sud objavio obrazloženje presude, nakon čega su se demonstracije ponovo intenzivirale. Slična inicijativa postojala je i ranije, ali je takođe došlo do masovnih demostracija žena na ulicama širom Poljske, te je ona tada sprečena. Pitanje prekida trudnoće uvek se tiče ne toga da li će abortusa biti, već hoće li biti izveden u bezbednim, sigurnim uslovima po ženu. Dakle, ovakve inicijative ekstremne desnice uz podršku crkve jesu zaista udarac na zdravlje i bezbednost žena, kao i ženska prava uopšte” , dodaje Stevovićeva za VOICE.

Anita Marković, takođe iz ove grupe, dodaje da je bitno podsetiti da se govori o zemlji u kojoj žene godinama vode bitku sa restriktivnim zakonima i merama državne kontrole nad pitanjima kontracepcije i abortusa.

„Uprkos sprovođenju već rigidnog zakona o abortusu iz 1993. godine i pobunama Poljakinja i Poljaka protiv pooštravanja mera kontrole, imamo slučaj da kontroverzan zakon poput ovog ipak stupi na snagu i oduzme još od već suženog ženskog izbora kada su u pitanju reproduktivna prava. Takav razvoj događaja dokazuje snagu i rešenost vladajuće ultrakonzervativne struje da preuzme vlast nad ženskim telom i životom. Drugim rečima, svedoci smo jakih namera da se odluke i kontrola nad ženskim životom stave u svačije ruke, sem u ženske. Iza manipulativne predstave borbe za pravo na izbor kao ‘ubistvo’, ‘čedomorstvo’ i odbrane države ‘prava na život’, krije se nemar za žensku dobrobit i sigurnost, ali i nametanje ženama dužnost održavanja nataliteta” , navodi ona z anaš portal.

Kako dodaje, polako ali sigurno ukidanje skoro svih osnova za legalan abortus u Poljskoj jeste direktan napad vlasti na osnovna ljudska prava i ženski psihofizički integritet.

Foto: Pixabay

„Smanjivanjem opcija za legalan abortus, Poljska smanjuje opcije i za bezbedan abortus, čemu u prilog ide podatak poljske NVO Federacija za žene i planiranje porodice (Federation for Women and Family planning), da svake godine između 80.000 i 200.000 žena izvrši ilegalan prekid trudnoće. Abortus ne nestaje, već kreće ilegalnim putem. Ove korake samo lažno možemo nazvati ‘Pro Lajf’ (Pro Life) zalaganjem jer ne doprinose rešavanju pitanja abortusa, već samo demonizaciji žena, ograničavanju njihovih prava na izbor ali i ugrožavanju njihove sigurnosti”, napominje Markovićeva.

Srbija: Tihi rat protiv abortusa

Bezbedan prekid trudnoće do desete nedelje je, dakle, pitanje javnog zdravlja, kažu iz ove grupe, i dodaju da Zakon o postupku prekida trudnoće garantuje da se abortus može izvršiti do navršene desete nedelje trudnoće.

„Situacija u Srbiji nije bliska trenutnom scenariju koji se odvija u Poljskoj, ali jačanje ekstremne desnice zahteva opreznost. Situacija koju pratimo u Srbiji jeste tendenciozno igranje podacima i prekrajanje statistika vezanih za broj prekida trudnoće, u čemu često učestvuju televizije sa nacionalnom frekvencijom, političari, pa i lekari, iako su tačni podaci javni i dostupni. Paralelno sa medijskim plasiranjem laži o abortusu i državnih strategija za podizanje nataliteta, pratimo sve gori položaj trudnica i porodilja, odnosno umanjenje nadoknada porodiljama, što je ministar Ratko Dmitrović nedavno ocenio kao ‘kolateralnu štetu’. Time postaje očigledno da napadi na pravo na siguran prekid trudnoće nisu motivisani brigom o natalitetu, već predstavljaju oblik kontrole ženskih tela i dodatno ograničenje prava žena”, ocenjuje Stevovićeva.

Markovićeva dodaje da relativno česte promene u zakonu o abortusu u Poljskoj, od abortusa aktuelnog sedamdesetih godina prošlog veka koji se dobijao „na zahtev” do pooštrenog zakona kojem prisustvujemo ove godine, govore da ženska prava nisu zagarantovana, te da ih trend desno orijentisane ideološke struje lako može poljuljati.

„Ne zaboravimo da je u febraru 2018. godine Savet za populacionu politiku Vlade Republike Srbije pokrenuo inicijativu izrade slogana koji će podsticati rađanje u našoj zemlji. Deo pomenute inicijative podrazumevao je ograničenje prava na abortus, kao i pozivanje na nehumane procedure pre donošenja odluke o abortusu (kao što je slušanje otkucaja bebinog srca), takođe i nagrade za one žene koje su ‘uspele’ ostvarivši se kao majke. Takođe, bitno je napomenuti da uprkos aktuelnom zakonu o abortusu u našoj zemlji, žene koje se odlučuju na ovaj korak bivaju etiketirane i podvrgnute okrutnom tretmanu u medicinskim ustanovama, zbog čega se nameće pitanje da li nam legalno pravo na izbor garantuje istinski izbor?”, dodaje ona.

Jelena Riznić kaže da je pravo na abortus više od prava na izbor.

Foto: Pixabay

„To je suštinsko pitanje prava žene na sopstveni psihofizički integritet. Drugim rečima, nema političkog subjektiviteta žene, nema mogućnosti participacije, borbe ili pregovaranja o sopstvenom položaju bez prava na sopstveni psihofizički integritet. Više od emocionalnog i psihičkog stanja žena bih istakla politički momenat jer je mogućnost žene da kontroliše sopstvenu reproduktivnu sposobnost ključno za borbu za žensko oslobođenje. Globalna ideološka i praktična ofanziva desnice koja nastoji da ženama oduzme prava koje smo izborile, a ne dobile, zahteva udruženi odgovor, i to ne samo po ovom pitanju. Žene plaćaju kapitalističke krize za koje nisu odgovorne svojim telima i zato je ključno boriti se ne samo za pravo na abortus, već za pravo na dostupan i bezbedan rani prekid trudnoće kao oblik zdravstvene zašite žena koji će u potpunosti biti javno finansiran”, kaže Riznićeva, takođe članica grupe „Ženska solidarnost”.

Ona pritom dodaje da je abortus tabu tema, na isti način na koji je i menstruacija ili seks.

„Kapitalistički patrijarhat ženama nudi isključivo plejadu reakcionarnih narativa koji veličaju materinstvo i retradicionalizaciju uloga koje se smatraju adekvatnim za ženski, podređeni pol. Zato su diskursi o abortusu odlika odnosa moći u jednom društvu. Konkrektno kod nas, i kada se o tome govori, pozajmljuje se retorika evropskih i američkih hrišćanskih fundamentalista, pa se kaže da je to čedomorstvo, holokaust itd. Abortus se dakle predstavlja kao ubistvo deteta što naprosto ne odgovara materijalnoj realnosti, ali računa sa jakim emocijama koje takva retorika može izazvati”, kaže ona.

Riznić je ujedno podsetila na situaciju iz novembra prošle godine, kada je na Happy televiziji, televiziji sa nacionalnom frekvencijom, rečeno da na godišnjem nivou ima 250 hiljada abortusa.

„Naša organizacija, ‘Ženska solidarnost’ je zahtevala od Instituta za javno zdravlje dr Milan Jovanović Batut da da tačne informacije o tome i ispostavilo se da su te cifre značajno drugačije — 13.901 izvršenih abortusa naspram 62.372 porođaja. Drugim rečima, tihi rat koji se vodi protiv abortusa vrši se izazivanjem moralne panike koja priprema teren za eventualne promene legislativnog okvira koji reguliše pravo na abortus i protiv toga se podjednako moramo boriti” , poručuje ona.

Slučaj Poljakinja: Opasna i važna vest

Novinarka, glavna i odgovorna urednica portala „Zoomer” i članica grupe „Novinarke protiv nasilja” Tamara Urošević za VOICE kaže da su mediji u Srbiji uglavnom prenosili šta strani portali i mediji izveštavaju, samo toliko kako bi preneli i ispratili aktuelnosti.

„Kada se ne tiče nas i kada je u pitanju marginalizovana grupa – žene – naši mediji kao da nauče da pišu i izveštavaju. Kada je u pitanju jedan takav fenomenološki problem, koji se ne tiče pojedinca ili pojedinke, i kada se ne tiče Srbije (a tiče nas se i te kako), pojedini mediji kao da nauče kako treba izveštavati: profesionalno, etički i objektivno. Potkrade im se po koja greška, ali sve u svemu nema one senzacije i neprofesionalizma. Takođe, moramo pohvaliti i onu drugu stranu medija (zapravo, jedinu) koja od početka prati ovaj slučaj i priređuju nam odlične analize i tekstove, a to su imena kojima verujemo poput Jovane Gligorijević, Ive Parađanin, Ivane Mastilović Jasnić, Tamare Skrozze, Milice Kravić”, dodaje Uroševićeva.

Ona ističe da novinarke i feministkinje stalno ponavljaju kako žene gube već osvojeno pravo i da je situacija u Poljskoj opasna i važna vest, jer je, kako kaže Uroševićeva, poprilično bliska.

Tamara Urošević (Foto: privatna arhiva)

„Onda se vratite malo unazad i setite se populacione politike države Srbije uz slogane ‘dosta reči nek zakmeči’ dok se porodiljama i trudnicama ukidaju sve beneficije. Na kraju, dođete do toga da se u sred pandemije i u 2021. godini ukida pravo na abortus, da je zvanično usvojeno od Ustavnog suda, da u sred pandemije hiljade građana i građanki izlaze na ulice u znak podrške, solidarnosti i borbe. Ogroman je problem što je ovaj zakon usvojen, jer ovo ne znači da abortusa neće biti – ovo znači samo da će se mnogo teže, uz mnogo posledica i snalaženja, abortus dešavati. I da citiram veliku naučnicu, filozofkinju i feministkinju, Adrianu Zaharijević: ‘Nije ovo prvi pokušaj da se to ograničeno pravo ograniči do ukidanja, ali jeste prvi gde se u pomoć priziva Ustav. Sud odlučuje da je postojeći zakon o abortusu, na snazi od 1993. godine, neustavan, jer nije u skladu s članom 38 prema kojem će Republika Poljska obezbediti pravnu zaštitu života svakog ljudskog bića. Budući da je Ustav na snazi od 1997, te da otad nije menjan, izgleda da se nešto u međuvremenu dogodilo s kategorijom ljudskog bića”, dodaje ona.

Kada je u pitanju medijsko izveštavanje, Uroševićeva kaže da bi trebalo jasno da se ukazuje na to da je nasilje prema ženama društveni problem koji počiva na nejednakim odnosima moći između muškaraca i žena, ali dodaje da je abortus u medijima i dalje tabu tema.

„Ovo je jedna od smernica naše Grupe – što, ako nekome nije jasno, znači da je zabrana abortusa nasilje prema ženi, prema njenom telesnom integritetu. Abortus je tabu, abortus je stigma. Pojedini novinari i novinarke previše sebi daju slobode kada pišu o ovako osetljivim temama, kao da pišu kolumnu. O ovakvim temama se mora izveštavati profesionalno i etički, uz poštovanje identiteta i potencijalne traume žene. I onda dolazimo do pitanja koje su najčešće greške – nema objektivnosti i nema edukativne funkcije. Kada pričamo o tome kako se o abortusu izveštava u Srbiji, odgovor je poprilično jednostavan: zavisi koje medije pratite. Hoćete li pravo objektivno novinarstvo koje poštuje ženu, ili želite senzacionalizam i negovanje patrijarhalnog koncepta moći?”, dodaje ona.

Po njoj, tema nije samo osetljiva, već je i ozbiljno političko pitanje, jer kako kaže, „država i muškarci na njenom čelu izgleda vole da odlučuju o telesnom integritetu žene”.

„S tim u vezi, tabloidi i njihovi medijski radnici i radnice i sami nisu dovoljno senzibilisani ali i edukovani, i to je jedan od velikih problema – kada oni koji prave vesti i podstiču na kritičko promišljanje, sami to ne rade. Tabloidi i njihovi internet portali jure klikove i senzaciju, i ne prezaju ni od čega. Onda dolazimo do toga da mnoge žene bivaju izložene vestima koje ih obeshrabruju da progovore, koje ‘upiru prstom’ u njih da su one krive, koje se plaše da se bore za svoje već osvojeno pravo, ali i ono najvažnije – umnogome utiče na njihovo mentalno i emotivno zdravlje. Jer, ako pitate bilo koju ženu da li je lako podvrgnuti se abortusu, reći će da nije. A isto tako nije ni lako kada neko drugi odlučuje o našem telu, kao što to radi država i pojedini mediji”, rekla je Uroševićeva.

Grupa Novinarke protiv nasilja uz pomoć UNDP-a je još 2019. godine izdala Smernice za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama. Ona dodaje da svakom novinaru i novinarki u Srbiji to treba da bude najvažniji dokument pored Kodeksa novinara Srbije.

“Žene pretvaraju u građanke drugog reda koje samo treba da služe reprodukciji

O ovom poljskom zakonu se već od oktobra 2020. dosta govorilo, pošto je stupanje na snagu odloženo zbog protesta građana, kaže za VOICE Maja Kamenov iz Odbora za ljudska prava Niš.

„Ono što je zabrinjavajuće je to da desničarska vlada koja u svom nazivu ima pravdu i zakon, isti zloupotrebljava, i ovaj zakon naziva Zakon koji štiti život, a da je Ustavni sud Poljske upravo ovo izneo kao glavni argument, pritom upravo zanemarivši živote žena. Ovaj nažalost uspeli pokušaj kontrole rađanja i veštačke pronatalitetne politike je opasan po život žena, jer će broj ilegalnih abortusa i mnogih drugih radnji, kriminalnih uglavnom, koje narušavaju telesni integritet žena, biti u porastu“ , smatra Kamenov.

Ona ističe da se pre svega krše reproduktivna prava i seksualne slobode koje su bile tema mnogih međunarodnih konvencija i protokola.

„Reproduktivna prava se odnose na osnovna prava svih parova i pojedinaca da slobodno i odgovorno odluče o broju, rasporedu i vremenu rođenja svoje dece, kao i da imaju informacije i sredstva da to mogu stvarno da sprovedu, kao i pravo da održe najviši mogući standard seksualnog i reproduktivnog zdravlja. U to je uključeno takođe pravo svakoga da donosi odluke koje se odnose na reprodukciju, bez diskriminacije, prisile ili nasilja”, dodaje Kamenov.

Maja Kamenov (Foto: privatna arhiva)

Kamenov kaže da ženska konvencija (CEDAW) sadrži sličnu definiciju, obavezujući države da „preduzmu mere radi eliminisanja diskriminacije prema ženama u svim oblastima koje se odnose na brak i porodične odnose, i da obezbede, na osnovu jednakosti muškaraca i žena, jednaka prava slobodnog i odgovornog odlučivanja o broju i rasporedu dece, kao i pristup informacijama, obrazovanju i sredstvima koja im omogućavaju da uživaju ta prava”.

„Ovi dokumenti pokazuju da je trudnoća žene nešto što ne treba da bude prisilno, već dobrovoljno, a pošto je iz ovog zakona izbačen član koji je dozvoljavao abortus u slučaju teškog oštećenja ploda (96% abortusa u 2019. je obavljeno zbog ovog razloga) postavlja se pitanje u kojoj se meri zaista štiti život i majke i deteta, uzimajući u obzir sve medicinske razloge, principe, prakse ili se žene pretvaraju u građanke drugog reda koje samo treba da služe reprodukciji”, rekla je Kamenov.

Ona dodaje da očekuje da će se protesti u Poljskoj nastaviti jer će ovaj zakon podeliti ne samo građane, već i birače na prvim sledećim parlamentarnim izborima, a da će se do tada posledice ovog zakona videti.

„Ono što je opasno je uticaj crkve na ovaj zakon i može se očekivati ovakvo mešanje i u druge zakone. Poljska može dočekati i da se još nekim aktima ograničavaju reproduktivna prava, da ograniči ili zabrani kontracepciju, nešto što je Čaušesku uradio za vreme svoje vladavine, kao i povećanje poreza parovima bez dece ili ljudima koji nisu u braku. Takođe je moguće da će, u manjoj ili većoj meri primer Poljske slediti države sa pro desničarskom vladom poput Mađarske”, rekla je Kamenov.

Ukoliko se države u regionu povedu za primerom Poljske, moguć je pokušaj desničarskih pokreta i stranaka da na mala vrata ovu temu stave na agendu i u Srbiji, iako ova vlada već neko vreme kroz Ministarstvo za populacionu politiku pokušava da nametne ovu temu takozvanim merama podsticaja rađanja, smatra Kamenov.

„Ako na sledećim parlamentarnim izborima desnica uđe u parlament, mogući su ovakvi pokušaji sa sigurnim mešanjem crkve, ‘patriotizma’ i pravdanjem kroz sindrom ‘svi Srbi pod jednu šljivu’”, upozorava Maja Kamenov.

Aleksandar Đokić (VOICE, naslovna fotografija: Anita Ostrowska)

Print Friendly, PDF & Email