Korona virus podređen izborima: Struka nema stav, političari određuju pravila

18. Jun 2020 by Ekipa VOICE | Nema komentara

"U ovoj državi je sve podređeno izborima"

Nakon ukidanja vanrednog stanja u Srbiji koje je uvedeno u martu zbog sprečavanja širenja epidemije korona virusa, danas se, u mnogi slučajevima, čini kao da ovaj virus nikad nije ni bio ovde prisutan. Nakon višednevne zabrane izlaska za građane, nošenje zaštitnih maski, rukavica i korišćenja sredstava za dezinfekciju, imamo paradoksalnu situaciju u kojoj predsednik SNS-a Aleksandar Vučić otkazuje predizborne mitinge, dok na utakmicama skandiraju hiljade navijača, a u bankama puštaju po dvoje ljudi kojima na ulazu dezinfikuju dlanove.

Sagovornici Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) kažu da struka nema jedinstven stav po pitanju kako se ponašati, a da zapravo političari određuju pravila.

Isto veče kada je SNS otkazao sve predizborne skupove u Srbiji, “da ne ugrozi zdravlje građana“, pred oko 16 hiljada navijača održana je utakmica između Zvezde i Partizana na kojoj nije bilo moguće poštovati fizičku distancu, niti su ljudi nosili maske, o čemu su izveštavali i svetski mediji. Prethodno nastavljeno državno prvenstvo, gde oficijelni spikeri bezuspešno ubeđuju publiku da drži socijalnu distancu. Tako je Srbija jedna od retkih zemalja u kojoj je utakmice igraju uz prisustvo publike. Pored Belorusije, gde šampionat nije ni prekidan, a slična situacija je i u susednoj Mađarskoj, gde je bilo i rizičnijih utakmica na kojima se nisu u potpunosti poštovale donete mere.

Danas su građani svedoci različitih paradoksalnih situacija u kojima su se nedavno dezinfikovali svi vrtići, a ukoliko su roditelji odlučili da pošalju svoju decu u vrtić, suočili su se sa 35 uslova koji moraju biti ispunjeni kako bi deca bila bezbedna. Međutim, u nedelju, 21. juna, u mnogim se vrtićima održavaju izbori jer će pojedini od njih funkcionisati kao biračko mesto. Zbog toga su se pojedine vaspitačice pobunile, kao i roditelji i nakon zatvaranja biračkih mesta zatražili potpunu dezinfekciju, ali im je rečeno da to tehnički nije izvodljivo zbog raznih procedura i zbog toga što službe koje obavljaju dezinfekciju noću ne rade. S toga, već ujutro, svega šest sati nakon napuštanja biračkih mesta, vrtići će biti otvoreni “za našu decu“ – bez prethodno obezbeđene dezinfekcije.

Prema pojedinim izjavama u medijima, ova “relaksirana“ situacija se dešava zbog predstojećih izbora i mogućnosti da što više građana izađe na birališta. I dok se u drugim državama i dalje poštuju pravila, a obavezno je i nošenje maski, u Srbiji iz dana u dan raste broj zaraženih zato što su građani prepušteni sami sebi i nebrizi vlasti,.

Epidemiolozi: Na utakmicama velik rizik od zaražavanja kapljičnim putem

Epidemiolog dr Predrag Đurić, prvi doktor medicinskih nauka u oblasti javnog zdravlja na Univerzitetu u Novom Sadu koji se 20 godina bavi epidemiologijom, rekao je za VOICE da sa značajnom sigurnošću možemo da tvrdimo da je najveći rizik za prenošenje novog koronavirusa povezan za okupljanja, najčešće porodična, u zatvorenim prostorima, kao i u zdravstvenim ustanovama i ustanovama za smeštaj starih lica, dok je boravak na otvorenom verovatno povezan sa malim rizikom.

Predrag Đurić (Foto: privatna arhiva)

“Većina preporuka za sprečavanje rizika podrazumeva omogućavanje održavanja sigurnog rastojanja i takvo odstojanje trebalo bi da se drži kako u zatvorenom prostoru, gde spadaju i banke, prodavnice, javni prevoz, ali i na otvorenom u slučaju okupljanja, gde spadaju i sportska dešavanja. Svedoci smo da su gotovo sva sportska dešavanja u svetu otkazana, a tamo gde se postepeno uvode, to se čini u odsustvu publike ili sa minimalnim brojem posetilaca, uz rigorozne mere predostrožnosti, uključujući tu i igrače i ostale učesnike. Bojim se da ne razumem razlog zašto se sa masovnim sportskim događajima u Srbiji poranilo“, kazao je Đurić.

Činjenica je da se građanima šalju zbunjujuće poruke, rekao je dr Đurić i dodao da je teško bilo kome od nas da shvati da treba da stoji sat vremena u redu pred bankom, a onda na televiziji vidi na hiljade gusto stisnutih gledalaca fudbalskog ili teniskog meča.

“Nisam siguran da je ovaj nagli prelazak u drugu krajnost najbolje rešenje. Odgovornost vidim u nerazvijenom mehanizmu zdravstvene komunikacije. Ona ne može da se svede na konferenciju za medije ili gostovanje u nekom televizijskom programu. Zdravstvena komunikacija je disciplina koja ima ogroman značaj za zdravlje građana, a posebno tokom epidemija. I ta komunikacija je uspešna samo ako je dvosmerna, ako je zasnovana na činjenicama, ako je iskrena“, smatra Đurić.

Subotički epidemiolog dr Nebojša Bohucki rekao je za VOICE da struka nema jedinstven stav kada su u pitanju mere i da je reč o novoj bolesti, pa je neophodno da prođe bar godinu dana, ali da smo u situaciji da političari određuju pravila, u saradnji sa nekoliko ljudi koji su poznati javnosti.

On je komentarišući situaciju da se na fudbalskim utakmicama okuplja više hiljada ljudi, dok u bankama puštaju po dvoje, naveo da je uzrok tome, između ostalog, zato što struka nema stav.

Nebojša Bohucki (Foto: Magločistač)

„Kada su u pitanju utakmice gde je prisutan veliki broj ljudi koji navijaju i viču, rizik je velik od zaražavanja kapljičnim putem, gde one izleću, ne samo na metar ili dva, nego čak i do četiri metra. Nije problem ako smo u zatvorenom prostoru, ako se građani primereno ponašaju i imaju masku. Što je auditorijum glasniji, mogućnost transmisije je veća“, objašnjava dr Bohucki.

Novinarka portala Nova.rs Ana Lalić, koja od početka prati dešavanja u zdravstvu u Vojvodini i koja je bila prva žrtva hapšenja od strane policije zbog svog izveštavanja, rekla je za VOICE da je ukidanjem vanrednog stanja samo nastavljen konfuzan i kontradiktoran odnos vlasti i “struke” koji smo imali i tokom “zvanične” epidemije.

“Ne treba zaboraviti da su se tokom vanrednog stanja mere donosile i menjale iz sata u sat, da je većina njih bila potpuno životno neprimenljiva, kao i da smo tada bili ’šetani’ od najsmešnijeg virusa do brojanja slobodnih grobnih mesta. Verujem da su građani dobrim delom zbog toga i izgubili poverenje u savete stručnjaka. Sa druge strane, ja ne mogu da okrivim vlast što se građani ponašaju kao da nismo pre svega mesec dana bili kolektivno ’životno ugroženi’, kazala je Lalić.

Prema njenim rečima, nije Aleksandar Vučić nikog naterao da ode na utakmicu ili proslavu rođenja nečijeg deteta već građani to čine svojevoljno.

“Ukoliko ste dovoljno misleći, objektivno i precizno informisani i razmišljate svojom glavom, ne treba vam ni dr Kon ni dr Nestorović da vam kažu šta je bezbedno po vas. Taj ’sindrom krda’ , slike masovnih okupljanja i davanja podrške vlasti, makar ona bila dovožena autobusima i potplaćivana sendvičima, je simbol vladavine Aleksandra Vučića“, ocenila je Lalić.

Ana Lalić

Izlazak na izbore i glas za SNS kao mera vrednost života

Epidemiolog dr Predrag Đurić je naveo da je s jedne strane, relaksacija mera bila nužna i poželjna, ali da su mere na početku bile manje drastične, one su mogle da duže traju i da izazovu manje neželjenih posledica (npr. na zdravlje hroničnih bolesnika, na mentalno zdravlje, ekonomiju, itd.).

“Ono što zbunjuje je naglost u relaksaciji mera i intenzitet takve relaksacije. Sa druge strane, da je u toku izborna kampanja u Srbiji i da je značajna pažnja vlasti usmerena ka njoj je činjenica. U kapitalizmu sve je podređeno kapitalu, odnosno profitu, a zdravlje, odnosno zdravstvo u vlasništvu države nikad nisu bili izvor profita, već njegova kočnica. Ukoliko prihvatamo kapitalizam kao društveno uređenje, moramo prihvatiti i njegove posledice, uključujući i činjenicu da je dobro zdravstvo rezervisano za najbogatije, a za ostale šta ostane“, objašnjava Đurić.

Dr Nebojša Bohucki je podsetio da struka nema stav, da mnogo pitanja nisu razjašnjena, a da političari određuju pravila.

Nikakav stručni sastanak epidemiologa nije održan povodom Kovida-19. Generalno, struci nije sve jasno. Čak je i period inkubacije upitan. Svetska zdravstvena organizacija navodi da je period inkubacije 14 dana, dok Evropski centar za prevenciju bolesti navodi 12 dana. Oko tih prostih stvari nema jedinstvenog stava, a kamoli kada je reč o tome kako se ponašati tokom pandemije“, smatra Bohucki.

Novinarka Ana Lalić navodi da je borba za glasove vođena i tokom epidemije, paralelano sa borbom “za naše živote“.

“U ovoj državi je sve podređeno izborima, a kampanja se vodi sedam dana u nedelji, tokom cele godine. Vrednost nečijeg života u Srbiji se meri njegovom spremnošću da izađe na izbore i glasa za SNS“, kazala je Lalić.

Neizvesna jesen

Dr Đurić neposrednu budućnost pandemije u Srbiji vidi na dva nivoa: verovatno stalnu prisutnost virusa u populaciji koja se održava na niskom nivou, uz pojedine skokove koji će biti posledica prenošenja virusa među bliskim osobama i drugi nivo koji podrazumeva značajniji porast broja obolelih na nivou populacije.

“Da li će i kad do toga doći ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo, ali se može reći na osnovu iskustva sa drugim respiratornim virusima, da će verovatnoća rasti kako se budemo približavali periodu kada će veći broj ljudi boraviti u zatvorenom prostoru, bilo da je to početak školske godine ili hladniji meseci. U principu, može da se desi i kombinacija dva navedena principa – da neko masovnije okupljanje posluži kao žarište za obimnije širenje virusa u populaciji“, objašnjava Đurić.

Prema rečima dr Bohuckog, uopšte se ne zna šta će biti na jesen, ali da su te opšte nespecifične mere zaštite uvek dobre, i da ih se treba striktno pridržavati.

Dodao je da se u pojedinim državama smatra da je za kolektivni imunitet bolje da oboli veći broj mladih, koji nemaju hronične bolesti, zato što će oni da steknu taj kolektivni imunitet i činiće branu za neki naredni talas.

“Svaka bolest je priča za sebe i mi ne znamo pouzdano da li je to tako i u slučaju Kovida-19“, ocenio je Bohucki.

Za dr Đurića takođe predstavlja razočarenje izostanak globalnog evropskog odgovora na epidemiju, makar na njenom početku, a da je posle tragedije izgubljenih ljudskih života kao posledice pandemije, najveći udarac zadat zatvaranjem granica, zabranom kretanja i prenošenjem upravljanja pandemijom na nacionalne vlade.

“Već gotovo stotinu godina, a posebno od nastanka Svetske zdravstvene organizacije, radilo se na razvijanju međudržavne saradnje na polju zdravlja, naročito kada su u pitanju epidemije. Decenijama se svet pripremao za zajednički odgovor, a kada je on postao neophodan, lideri su spustili rampe i donosili neke svoje odluke. Samim tim, odgovor na pandemiju se razlikuje od zemlje do zemlje“, navodi Đurić.

Dodao je da je sa druge strane, pandemija predstavljala odličan test za zdravstvene sisteme i potpuno ih je ogolila.

“Videli smo da nije najvažnije koliko se novca ulaže u zdravstvo (na primeru, recimo, SAD), već kako se taj novac ulaže i koliko su pogubne nejednakosti u pristupu zdravstvenoj zaštiti. Takođe smo, nažalost, mogli da vidimo kako je u nekim zemljama bilo pogubno smanjenje broja zdravstvenih radnika, kao i radnika u ustanovama socijalne zaštite. Zemlje, ne nužno najbogatije, koje su čuvale i razvijale svoje kapacitete (npr. imale spreman veliki broj respiratora), prošle su bolje. Takođe se pokazalo da je urušavanje sopstvene proizvodnje medicinske opreme i materijala ostavilo ozbiljne posledice“, kazao je Đurić.

Bolnica u Subotici (Foto: Magločistač)

Zemlje u kojima se građani uvažavaju od strane vlasti, gde se vlastodršci osećaju odgovorni prema građanima, odgovor na epidemiju bio je bolji, rekao je Đurić i dodao da tamo gde vladaju totalitarni režimi, lakše se posezalo merama koje su narušavale osnovne građanske slobode i na prvo mesto su se stavljali interesi krupnog kapitala, a posledice su bile najpogubnije.

“Konačno, izuzetna naučena lekcija je o hroničnoj tromosti svesti među vlastodršcima pojedinih zemalja. Građani danas zahtevaju da znaju, zahtevaju odgovore i objašnjenja i oni na to imaju prava. To predstavlja veliki izazov za zdravstvene sisteme, jer više nije dovoljno samo pružiti građaninu zdravstvenu zaštitu. Neophodno mu je i objasniti zašto i zašto ne drugačije. Bojim se da pojedini zdravstveni sistemi još uvek nisu tome dorasli“, smatra Djurić.

Dr Bohucki je podsetio da se u Srbiji radi seroepidemiološka studija gde će se po slučajnom izboru testirati 17.000 porodica, kako bi se ustanovilo da li imaju antitela ili ne, kao i da je moguće da veliki broj ljudi već poseduje imunitet.

“Do sada se još uvek ne može reći da su antitela u dovoljnoj meri prisutna kod građana, što znači da u značajnoj meri nije izgrađen kolektivni imunitet, pa, ne znamo ni da li će ovakva studija dati rezultate“, upozorio je Bohucki.

Prema mišljenju dr Đurića, jedna od najvažnijih lekcija koje je naučio je da zvanične podatke uvek prihvata sa rezervom, da se uvek zapita da li je ono što se vidi samo vrh ledenog brega i da se trudi da prati kako se na srodne probleme reaguje u sredinama gde je državni službenik stvarno neko ko služi, a ne upravlja.

“Iako za većinu nas Kovid-19 može biti samo blago oboljenje, ne smemo da zaboravimo da, ukoliko se zarazimo, infekciju možemo da prenesemo na nama drage osobe za koje ona može biti fatalna. Stoga bi trebalo da prihvatimo da se neki naši uobičajeni oblici ponašanja moraju menjati – rukovanje, grljenje i ljubljenje. Ukoliko već moramo da praktikujemo neko veće porodično okupljanje, trebalo bi ga održati napolju i držati sigurno rastojanje. Zaštitnu masku bi trebalo nositi tokom boravka u zatvorenom prostoru“, objašnjava Đurić.

Dodao je da je poseban problem i stigmatizacija – kao što je u društvu sramota biti nepušač, a nije sramota pušiti u prisustvu nepušača, tako je, kaže, mnoge ljude sramota da praktikuju mere zaštite u društvu bliskih osoba.

“Sve ovo je opet posledica višedecenijske promocije negativnih oblika ponašanja i stvaranja kulta od toga. Jedini način da se nešto promeni je snažna poruka od strane kako vlasti, tako i od strane javnog mnjenja. I ponovo dolazimo do istog problema, a to je nezadovoljavajuća komunikacija između građana, zdravstvenih ustanova i vlasti“, kazao je Đurić.

Da li se ponovo otkazuju pregledi i operacije u zdravstvenim ustanovama?

Na pitanje da li se u Srbiji ponovo odlažu zdravstveni pregledi i operacije i da li je tome uzrok pripreme za eventualni drugi talas korona virusa, novinarka Ana Lalić kaže da bi zdravstveni sistem sada trebao biti spremniji upravo zato što su lekari imali prilike da u prvom talasu upoznaju virus i bolest “iz prve ruke”.

“Pod uslovom da su spemni da uče iz svojih pogrešaka. Istovremeno, imate informaciju da je bolnica u Boru pre par dana obustavila sve manje hitne operacije, zbog nedostatka rukavica. Da li je u pitanju nedostatak opreme ili se ona opet čuva u nekim magacinima, u iščekivanju drugog talasa, videćemo“, navodi Lalić.

Epidemiolog dr Predrag Đurić smatra da ukoliko se zakazani pregledi i operacije odlažu, to se ne bi smelo činiti “nezvanično“ zato što građani imaju pravo da budu pravovremeno i potpuno informisani.

“Ne samo da takva informacija treba da stigne do građana, već treba da bude i obrazložena – ako se pregledi i operacije moraju odložiti, zašto je to tako, dokle će to da traje, šta su alternative, itd. Tako se razvija poverenje između građana i zdravstvenog sistema, pa i države u celini“, objašnjava Đurić.

VOICE nije dobio odgovore od Opšte bolnice u Subotici na pitanja: da li se u ovoj bolnici i dalje redovno primaju pacijenti koji imaju zakazane specijalističke i druge preglede ili su ti pregledi eventualno na čekanju; da li se pojedine operacije odlažu i ukoliko da, koji je uzrok tome i kada pacijenti mogu očekivati normalizaciju situacije u ovoj zdravstvenoj ustanovi; kao i da li je ova bolnica spremna za drugi talas korona virusa.

Natalija Jakovljević (VOICE, naslovna fotografija: Pixabay)

Print Friendly, PDF & Email