Skip to main content

Lustracija zdrave pameti i povratak na „herojski put“ iz devedesetih

23. jul 2018. Analitički članci
8 min čitanja

Autor

"Novinar od 2001. godine. Počeo je u novosadskoj TV produkciji "UrbaNS” koja je, u sklopu ANEM-a, funkcionisala i kao dopisništvo TV B92 iz Beograda. Nakon toga, radio je nekoliko godina u novosadskom "Građanskom listu", i pisao za portale "Autonomija.info", "Magazin Vojvodina" i međuregionalnu agenciju "AIM-ng". Od februara 2017. saradnik VOICE-a. Karikaturista portala "Autonomija.info" od maja 2016. godine. Dobitnik godišnje nagrade NDNV-a 2018. godine za analitičko novinarstvo."

Oslobađajuća presuda pripadnicima Jedinice za specijalne operacije, odnosno ocena suda da blokada Beograda nije bila oružana pobuna već regularan protest, samo je još jedan korak naprednjačke vlasti u procesu prepravljanja skorije  istorije, daljoj kriminalizaciji 5. oktobra i aboliciji onih koji su toga dana bili na gubitničkoj strani, ocenjuju sagovornici VOICE.

Istoričarka sa Instituta za noviju istoriju Srbije Olga Manojlović Pintar, za VOICE ocenjuje da je kriminalizacija 5. oktobra u funkciji konačnog obračuna sa idejom postojanja drugačijeg mišljenja, sa mogućnošću opozicionog delovanja i, u krajnjoj konsekvenci, sa principom smenjivosti vlasti.

– Naravno da se radi i o osveti ljudi koji su (samo na kratko) izgubili političku moć pre 18 godina. Bezgranična je njihova bahatost nakon što su se vratili na vlast, a da nikada nisu odgovarali za sve što su činili tokom devedesetih u Srbiji i van njenih granica. Sadašnja vlast se ne odriče svojih postupaka iz prošlosti. Naprotiv. Ona svoje delovanje prikazuje u kontinuitetu kao herojski put Srbije koji je napušten 2000-te godine. Od Miloševića i Šešelja pravi martire i borce protiv globalizacije, a od pljačkaških i ubilačkih pohoda svojih pristalica herojske podvige – navodi ona.

Ogroman simbolički kapital

Manojlović Pintar ocenjuje da je 5. oktobar, u političko-praktičkom smislu, bio smena jedne ličnosti i režima koji je proizvodio rat u vremenu kada je pregovorima trebalo legitimisati nove realnosti na Balkanu. Simbolički kapital tog datuma, kaže, bio je ogroman.

– Uneo je nadu i veru u mogućnost boljeg života i novu viziju budućnosti. Veliki broj ljudi se vratio u Srbiju nakon 5. oktobra, uvereni da smo na početku jedne nove ere. Među tim ljudima sam bila i ja i moja porodica. Danas je svaki horizont budućnosti nestao. Društvo je konstantno okrenuto prošlosti koja se pred našim očima menja iz dana u dan i krajnji rezultat bi, po želji vladajuće strukture, trebalo da bude potpuna reafirmacija ličnosti koje su vodile Srbiju devedesetih. Odatle i inicijative da se Miloševiću podigne spomenik, da se Crvene beretke liše odgovornosti za pokušaj državnog udara – kaže ona.

Ratko Božović: u Srbiji na delu regresija društva, jer je ono suočeno sa povratkom onih koji su izazvali katastrofu i napravili haos od države (foto: Medija centa Vojvodine)

Sociolog Ratko Božović ocenjuje da je u Srbiji na delu regresija društva, jer je ono suočeno sa povratkom onih koji su izazvali katastrofu i napravili haos od države, koji su predstavljali ratnu opciju tokom devedesetih. Istovremeno, navodi Božović, zbog trulog kompromisa izostala je lustracija koja je u drugim zemljama sprovedena.

– Kada se u politici ne dogodi ono što bi po prirodi stvari i po logici politike moralo da se dogodi, onda  imamo za posledicu to da oni koji su morali biti lustrirani –lustriraju, ne samo one koji su ih morali lustrirati, već lustriraju i zdravu pamet. Lustriraju sve nas koji smo poverovali da će od 2000. godine doći do nekih radikalnih promena i da će se nešto desiti u društvu – kaže Božović.

Očigledno je, kaže, da je na delu osveta za 5. oktobar, te da je sve što se dešava s presudom JSO deo ekstremne političke strasti koja ide do patologije.

– Mi sada imamo povratak te devedesetih godina uspostavljene patologije. To je već farsa. Tragedija se već dogodila, a ovo je sad već farsa – kaže Božović.

Izostanak lustracije osnažio gubitnike 5. oktobra

Manojlović Pintar kaže da je izostanak lustracije samo osnažio gubitnike 5. oktobra.

– Odatle i pokušaji da se ubice Zorana Đinđića predstave kao novi heroji u nacionalnom Panteonu. Način na koji vlast pokreće priču o 5. oktobru, izbegavajući razgovor o tome šta mu je prethodilo i odbijajući da sankcioniše one koji su do njega doveli, predstavlja perfidan način da se izbriše kontekst i ustoliči jedna nova bezgranična vlast – kaže ona.

Precizira da promena odnosa prema 5. oktobru nije počela sa ovom vlašću, te da su ideale, u čiju odbranu su ljudi izašli na ulice toga dana, izneverili mnogi od onih koji su se našli na vlasti 6. oktobra.

– Delatnost stranaka poput DSS, G17 plus, Nove Srbije i niza njihovih trabanata, bacila je u blato sve pokušaje da se napravi radikalan zaokret. Već tada su blokirani brojni pokušaji kažnjavanja svih koji su odgovorni za ratne zločine i istinsko suočavanje sa prošlošću, i do neslućenih razmera proširen prostor korupcije – navodi Pintar.

Crvene beretke na litiji?

Istoričarka Olga Manojlović Pintar upozorava za VOICE da je nedavno organizovanoj litiji, koja je prošla Beogradom na dan obeležavanja stogodišnjice ubistva Romanovih, prisustvovalo nekoliko osoba koji su izgledale kao pripadnici Crvenih beretki.
Šta je time htela da kaže Srpska pravoslavna crkva? Šta je stav Patrijarha po tom pitanju? Legitimisati delatnost zaverenika i političkih prevratnika nosi veliku društvenu odgovornost. Samo ću podsetiti da su sahranu partijarhaVarnave nakon njegove smrti, u vreme „Krvave litije“ koju je SPC organizovala 1937. godine, obezbeđivali četnici Koste Pećanca – dodaje ona.

Abolicija zločina i kriminala

Nedavno je predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, predstavljajući otkriće dve fotelje ukradene 5. oktobra, koji je nazvala nemilim događajem, između ostalog apostrofirala paljenje Narodne skupštine i rekla da su umetnička dela tom prilikom pokrali profesionalci. Istovremeno, na vodeće pozicije u društvu vraćaju se ljudi poput Milorada Vučelića, pored oslobađajuće presude za pobunu JSO, problemi prate i suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije. Politički otac aktuelnih vlastodržaca Vojislav Šešelj traži ponavljanje postupka za ubistvo Zorana Đinđića, a prethodno i pomilovanje za Zvezdana Jovanovića. Tu je i zahtev za podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću, dok se osuđenici za ratne zločine u javnosti tretiraju kao heroji, uz potenciranje da ih je DOS-ova vlast isporučivala Hagu…

Olga Manojlović Pintar: Ucenjeni, oni ostaju najbolji saveznici vlasti, čak i kada ostaju u navodnoj opoziciji

Sagovornici VOICE ocenjuju da revizija bliske prošlosti i kriminalizacija onih koji su vodili 5. oktobar istovremeno znači aboliciju onih protiv kojih je bunt građana izbio.

– To znači da treba opravdati politiku koja je u Srbiji vođena u vreme raspada SFRJ. Umesto traganja za razlozima raspada, a pre svega za uzrocima izbijanja ratova, javnost se preparira pričom o krađi fotelja i stolica iz Skupštine Srbije. Na taj način zapravo se prikriva istina o pljački koju su donele prve privatizacije sprovedene u vreme Miloševićevog sistema, blokira debata o ulozi JNA u ratovima i prikriva istina o kriminalnim pohodima dobrovoljaca koje su blagosiljali sveštenici SPC – navodi Olga Manojlović Pintar.

„Pljačkaška privatizacija“

Jedna od mantri vladajuće koalicije u vezi sa 5. oktobrom jeste da je nakon tog datuma nastupila pljačkaška privatizacija koja je u potpunosti uništila ekonomiju zemlje. Sankcije, ratovi, Jezda, Dafina i brutalna pljačke pre 2000. godine ne pominju se, kao ni to da je DOS morao da vraća desetine zakinutih  penzija, dečjih dodataka i staru deviznu štednju. Ekonomista Milan Kovačević za VOICE napominje da je privatizacija jedan od manjih uzroka propasti naše privrede, dodajući da je taj proces započet još 1989. godine, te da još traje. Zbog toga, kaže, danas još postoje preduzeća koja gutaju novac iz budžeta, a nisu privatizovana.
– Naša privreda je najviše propala sredinom 1992. godine, pod sankcijama, i 1993. godine sa hiperinflacijom. Te dve godine je ukupan BDP smanjen za polovinu! Ne znam da li to ima u istoriji još neke zemlje. Tako da nije privatizacija najviše kriva – kaže Kovačević.
Ističe da bi one koji to tvrde trebalo priupitati koja je to studija pokazala koje su privatizacije loše, a koje su dobre, ali podseća i da je gotovo svaka treća privatizacija bila u sporu.
– Znamo da su mnogi ljudi, koji su danas nagrađeni visokim položajima, pravili te greške u privatizaciji –kaže Kovačević ističući da privatizacija nije nešto što treba od neuspešnog da napravi uspešno, nego je to stvaranje uslova da preduzeće eventualno bude uspešnije. Takođe, podseća da se slučaj Luke Beograd, gde je neko zapravo želeo da dođe do građevinskog zemljišta, danas ponavlja i sa PKB-a. Tu, kaže Kovačević, treba razdvojiti građevinsko zemljište od farme da ne bi opet neko zaradio na građevinskom zemljištu.
Ogromna privatizacija je i Beograd na vodi. Po svim kriterijumima, milijardu košta zemljište, a ono je dato besplatno privatniku iz Emirata. To je pogrešna privatizacija. Pogrešna privatizacija je NIS, mi smo ga jeftino dali – podseća Kovačević.

Napredni DOS-ovci ćute

Činjenica je i da je dobar deo stranaka i političara koji su sproveli 5. oktobar danas uz vlast i svi oni ćute na izvrtanje činjenica o tom događaju. Ministarka Zorana Mihajlović (ex G17 plus) prošle godine je čak, povodom 5. oktobra, ocenila da je taj datum ostao zabeležen kao dan kada su građani raskrstili sa Miloševićevim režimom „koji je toliko unazadio Srbiju da posledice, nažalost, osećamo i danas“. Ipak, godinama sedi u vladi sa članovima Miloševićevog režima. Manojlović Pintar ističe da su danas reči izgubile značenje, a da je osnovna karakteristika političkog života u Srbiji postao oportunizam što je, kako navodi, posledica potpunog ideološkog vakuma i nepostojanja jasnih političkih principa. Podseća i da nikada do kraja nisu procesuirani krivci za afere posle 2000. godine.

Ucenjeni, oni ostaju najbolji saveznici vlasti, čak i kada ostaju u navodnoj opoziciji. U strahu od optuženičke klupe oni su politički anestezirani, ili slikovitije rečeno – marionete čije konce povlači aktuelni predsednik. On radije bira da svoje moguće političke protivnike ucenjuje i drži u šaci, nego da omogući funkcionisanje pravnog sistema u državi. Na taj način se ideja demokratije obesmišljava u javnosti i sve je veći broj apstinenata koji se povlače iz biračkog procesa iskreno sumnjajući da postoje ideološke razlike unutar političke kaste – kazala je Olga Manojlović Pintar.

Božović kaže da „prodaja“ nekadašnjih DOS-ovaca pokazuje da tu više nema nikakve ideologije i podseća da su se već od 6. oktobra istovremeno na sceni našli i pobeđeni i pobednici.

– Imamo jednu drastičnu borbu za vlast, jednog vlastodršca koji odlučuje o svemu i moraš ga ne samo prihvatati, nego i voleti. Ako ne možeš da ga voliš intimno, onda simuliraš da ga voliš. I to ćutanje je, u stvari, simulacija voljenja i pristajanja – kaže on.

Zatiranje istine, dijaloga i kritičkog mišljenja

Božović: Ovde se, inače, laž doživljava kao istina, a istina se doživljava kao najveća laž. Ovo je perverzija nad perverzijama (karikatura: STUPS)

Božović upozorava da je veliki problem nedostatak slobodnih medija, jer mediji pod kontrolom vlasti neprekidno dezavuišu opoziciju i na taj način obezbeđuju pobedu vlasti na izborima.

– Sve institucije i sve forme podele vlasti zamenio je jedan čovek. Nema slobode za medije, a kad nema slobode za medije i kritičke javnosti, onda nema ni istine. Jer ovde je odsutna istina, ovde je istina na godišnjem odmoru i mislim da se neće ni vratiti. Verovatno će se utopiti. Ovde se, inače, laž doživljava kao istina, a istina se doživljava kao najveća laž. Ovo je perverzija nad perverzijama – kaže Božović.

Manojlović Pintar smatra da je nemoguće zastrašiti ljude koji kritički misle, iako je moguće suziti prostor njihovog povezivanja i recepcije njihovih zaključaka.

– Mlađi, kritički misleći ljudi svesno biraju aktivnosti u okviru, za sada, marginalnih diskusionih tribina i društvenih mreža koje još uvek ne uspevaju da proizvedu značajniji talas bunta. Ono što je njima potrebno je šire povezivanje sa bliskim političkim snagama van granica zemlje, kako bi se jasnije uobličili principi levice – ističe Manojlović Pintar.

Dalibor Stupar (VOICE)