News Ticker

Mediokriteti, u najboljem slučaju

O kulturnoj politici “evropskog grada kulture”.

Kako izgleda kulturna politika grada kojim vlada preobučena “radikalska bratija”, promovišući desne, nacionalističke ideje, a koji je istovremeno proglašen za evropsku prestonicu kulture za 2021. godinu? Da li kultura može biti iznad politike ako od nje zavisi?

Kulturna politika Novog Sada proteklih godina, od ustoličenja bivših radikala a sadašnjih naprednjaka, ide u pravcu izrazito konzervativnih, desnih, nacionalističkih i tradicionalističkih vrednosti, a u klijentelističkom maniru podstiču se oni događaji, manifestacije i udruženja/organizacije koje su bliže vlasti, ocenjuju sagovornici VOICE-a. Sa druge strane, član gradskog veća Novog Sada zadužen za kulturu Dalibor Rožić ukazuje da Novi Sada danas neguje kulturnu politiku koja je bazirana na tri osnovna stuba: transparentnosti, participativnosti i demokratičnosti.

Novinski pisac Teofil Pančić za VOICE podseća da je sve krenulo 2012. masovnom ćirilizacijom i imenovanjem Andreja Fajgelja na mesto direktora Kulturnog centra Novog Sada (KCNS), koji je nedugo zatim zabranio izlaganje jedne sporne slike, da bi na kraju cela izložba bila odložena.

– Pogledajte programe KCNS kada su u pitanju tribine, diskusije ili predavanja. To su uglavnom priče o srpstvu, identitetu, tradiciji i tome slično. Pogledajte način na koji se vodi cela priča oko famozne Evropske prestonice kulture i biće vam jasno da tu, zapravo, nema ni traga onoga što bi trebalo da bude politika jednog otvorenog, evropskog, multiidentitetskog grada, što Novi Sad voli da misli da jeste – kaže Pančić. Politika je, bez sumnje, i ranije imala uticaja na to ko će se naći na kojoj funkciji, kaže Pančić, dodajući da se ipak vodilo računa da na čela institucija i uredničke pozicije dođu ljudi značajni u svojoj branši – pisci, reditelji, glumci, likovnjaci, ljudi od imena i ugleda.

Teofil-Pancic

Teofil Pančić: Najezda apsolutnih anonimusa

U ovih pet godina imate najezdu apsolutnih anonimusa. To su ljudi za koje nikada niko nije čuo pre nego što su, nekom misterioznom kadrovskom alhemijom, postali gradski sekertari za kulturu, direktori institucija. Došlo je do potpune invazije mediokriteta i to mediokriteta u najboljem slučaju, jer mnogi od njih ne dosežu ni do nivoa mediokriteta. To pokazuje da imamo posla sa jednom strukturom kojoj bilo kakva ideja kulture, a pogotovo kulture kao nečega što je agens neke savremenosti, modernosti, građanske, ljudske emancipacije apsolutno nije bliska. Naprotiv, potpuno joj je odbojna i u najbolju ruku je nimalo ne zanima – upozorava Pančić.

Marginalizacija nezavisne kulturne scene 

Problemi sa kojima se kultura u Novom Sadu susreće brojni su i traju godinama, a prošlogodišnji konkurs Gradske uprave za kulturu obeležila je potpuna marginalizacija nezavisne kulturne scene. Iz revolta je nastala Inicijativa nezavisne kulturne scene Novog Sada, koja je okupila brojne organizacije i pojedince. Nakon razgovora sa Daliborom Rožićem, postignut je dogovor da se nezavisna kulturna scena uključi u izradu Strategije kulturnog razvoja Grada Novog Sada za period 2016-2026 i akcionog plana za njegovu realizaciju, što se u narednim mesecima i dogodilo, a neki od zahteva Inicijative ušli su u ta dva dokumenta.

Branka Curcic

Branka Ćurčić: Vlast vrlo lako može da potkupi sve, pa i kulturne radnike

Ove godine prvi put nije organizovan jedinstveni konkursa u kulturi, već je bio podeljen na nekoliko oblasti. Ipak, Branka Ćurčić iz Grupe za konceptualnu politiku, koja je deo Inicijative, za VOICE upozorava da je kod gradskih konkursa osnovni problem nepostojanje sistema i jasnih kriterijuma, dodajući je veoma teško izboriti se za rešavanje nagomilanih problema.

– U jednom trenutku postoji politička volja da se nešto uradi i neko dobar stane iza dogovorenog, a u drugom trenutku ne. I u svakoj toj situaciji ispostavi se da neki interes, sa druge instance vlasti ili drugog resora, iz partijskog režima, dolazi da tu stvar produži, relativizuje… To je proces u kojem moramo da budemo budni na svakom koraku, jer vlast vrlo lako može da potkupi sve, pa i kulturne radnike – kaže ona. Ćurčić ističe da su pojedine organizacije na ovogodišnjem konkursu dobile nešto više sredstava nego ranije, ali da su im izostala sredstva od drugih nivoa vlasti, što opet znači da ne mogu da realizuju predložene programe. Foto-kino i Video savez Vojvodine, koji je prošle godine zbog nagomilanih dugova ostao i bez prostora, uključujući i galeriju, dobio je na ovogodišnjem konkursu 100.000 dinara.

Predsednik FKVSV Dušan Živkić za VOICE ističe da se po rezultatima poslednja tri konkursa vidi da je nezavisna scena potpuno marginalizovana.

– I Grad i Pokrajina daju toliko sredstava da mogu da kažu da su dali, ali to ne da je nedovoljno, nego ništa. Oni pokazuju volju za udruženja njihovih članova, koji prave nove organizacije, nova udruženja i oni nose gro sredstava od svih tih konkursa. Očita je namera da se ta, nazovi kultura koju oni podržavaju, partijska, izdigne na nivo zvanične kulture – kaže Živkić.

Sa druge strane, Dalibor Rožić za VOICE kaže da je na poslednjem konkursu najviše sredstava dodeljeno zaslužnim organizacijama za programe uveliko potvrđenog kvaliteta kao što su NOMUS i Zmajeve dečje igre.

– To ne znači da ne treba dati priliku novim projektima u oblasti kulture, rukovodeći se kvalitetom i značajem ponuđenih programa. Važno je napomenuti da je konkurs realizovan u tri oblasti, a to su književno stvaralaštvo i izdavaštvo, savremeno stvaralaštvo i negovanje tradicije u umetničkom stvaralaštvu, kako bi svima dali podjednake šanse – rekao je Rožić.

Forum za kulturu – rešenje ili skretanje pažnje

U skladu sa Strategijom, u Novom Sadu je zaživeo i Forum za kulturu. To telo bi trebalo da ima savetodavnu ulogu, a čine ga svi koji žele da učestvuju u formiranju kulturne politike grada – umetnici, ustanove kulture, nevladine organizacije… Prva sednica održana je 10. jula u dupke punoj Plavoj Sali skupštine Grada Novog Sada. Dalibor Rožić je pred početak sednice ocenio da je Novi Sad ovim napravio pomak u poređenju sa drugim lokalnim samoupravama, čak i u regionu, te da može da služi kao primer drugima. Plan je bio da se razgovara o kriterijumima za dodelu sredstva na konkursima, ali su se predstavnici gradske uprave suočili sa brojnim zamerkama i još brojnijim pitanjima.

Pored licitiranja time ko koliko novca (ni)je dobio na konkursima, te ukazivanja na to da Grad sve više finansira zabavne i gastronomske manifestacije umesto kulturnih, bilo je i predloga da se nađe modus za kontrolu onih koji sredstva dobiju, pošto je neka od udruženja nemoguće pronaći „uživo“. (O načinu na koji Grad troši novac za pojedine konkurse VOICE je već pisao.)  Jedna od glavnih zamerki bila je i da novac gotovo nikada ne stigne pre juna, zbog čega su kulturnjaci prinuđeni da prvih pola godine rade, praktično, bez sredstava. Rožić se pravdao zakonskom procedurom, navodeći da se konkursi mogu raspisati najranije mesec dana nakon usvajanja budžeta, što je uglavnom oko 20. decembra, zbog čega konkursi najranije mogu biti raspisani oko 20. januara.

Novac jedini kriterijum

Ozbiljnost finansijskih problema u kulturi, prema rečima sagovornika VOICE-a, dovela je do toga da pri sprovođenju programa najčešće jedino merilo budu pare, a ne kvalitet. Nije, stoga, retkost da se  publikacije štampaju na najjeftinijoj hartiji ili, čak, da je iz njih u poslednjem momentu odstranjen određeni broj strana pošto novac, koji je stigao sa zakašnjenjem, nije bio dovoljan za predviđene troškove. Problemi se javljaju i sa transportom umetničkih dela i drugim troškovima umetnika, dok su velika sredstva izdvajana za „kamena s ramena“ i slične manifestacije…

Predsednik Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV) Rastislav Škuljec, za VOICE kaže da se finansiraju na konkursima Grada Novog Sada i AP Vojvodine, da kao reprezentativno udruženje dobijaju sredstva i iz Republike, te iz članarina, a da su i pored toga stalno pod presijom hoće li imati dovoljno za sve troškove. Ne može da precizira kolika su im dugovanja, ali kaže da ih imaju prema štamparijama, EPS-u, da im je zbog duga Telekomu isključen telefon i da se sve, najčešće, slomi na jedinoj stalno zaposlenoj osobi u galeriji, kojoj duguju i po pet plata. Problem je, kaže, što se u kulturi sve svodi na „kreativno tumačenje“ zakona, ali je to, kaže, dugoročno neodrživ sistem.

– Nije dobro što se svake godine to menja i zavisi od dobre volje. Sledeće godine to se nekom političkom odlukom može zaboraviti i onda smo u problemu – navodi Škuljec.

Nema apolitičnosti u kulturi

Komentarišući probleme s kojima se susreću kulturnjaci, Pančić kaže da bi za početak bilo dobro da se oni „malo probude, da malo odrastu i da shvate gde žive“.

Stups

Pančić: Vreme je da se malo odraste i shvati gde živimo (karikatura: STUPS)

– Zaista ne razumem ljude koji očekuju da je moguće da imate desnicu na vlasti, a da se ništa ne promeni. Desnica na vlasti bilo gde u svetu, u regionu ili ovoj zemlji, uvek propagira svoje vrednosti, a gleda da maksimalno skrajne one koje su njoj strane. A strana joj je svaka ideja kulture koja bi bila savremena i, u izvesnom smislu reči, nadnacionalna i koja bi bila bilo šta drugo osim reprodukovanja tradicionalističkih obrazaca na najgori mogući način – navodi Pančić. Podseća da je u Hrvatskoj HDZ na mesto ministra kulture postavio ultradesnog Zlatka Hasanbegovića koji je ukinuo potporu svim mogućim nezavisnim institucijama, a da je Viktor Orban isto uradio u Mađarskoj.

– Kod mnogih kulturnjaka koji sebe smatraju teškim andergraundom i alternativcima postoji neka ideja da su oni iznad politike, da njih ne zanima ko je na vlasti i kakav je taj neko, da je njima samo važno da im da nekakve pare i biće sve super. Pa, neće biti sve super – navodi Pančić.

Ubuduće finansiranje u skladu sa Strategijom

Na ovogodišnjim konkursima Gradske uprave za kulturu konkursne oblasti nisu najpreciznije definisane, pa se dešavalo da projekti ne budu uopšte razmatrani, jer su promašili oblast. Zbog toga je najavljeno da će ubuduće to biti preciznije urađeno. Jedan od tvoraca Strategije kulturnog razvoja Grada Novog Sada za period 2016-2026, Goran Tomka, za VOICE navodi da će ubuduće biti finansirani samo projekti koji su u saglasju sa Strategijom. Kaže da je ona urađena na demokratski način, u saradnji sa brojnim zainteresovanim organizacijama, institucijama i nezavisnom kulturnom scenom, te da je obuhvatila više strateških pravaca i ciljeva.
– Pitanje je kako ćemo te pravce postići. Ne tako što će organizacije nastaviti da rade ono što su radile poslednjih 20-30 godina, samo sa manje ili više para. Neko mora da uloži napor, a gradska uprava bi trebalo da svojim konkursima i sredstvima kojima raspolaže, usmerava, podstiče i ohrabruje organizacije da se u tom pravcu kreću – kaže Tomka. Podseća da Strategija, između ostalog, predviđa promociju tradicije koja podstiče interkulturalnost, dijalog među različitim kulturama, napominjući da se to ne odnosi samo na etničke, nego i seksualne, profesionalne, političke kulture.
– Ne treba neko da dobije sredstva zato što je veliko kulturno-umetničko društvo, nego zato što u svom projektu promišlja kako našu tradiciju možemo da učinimo osetljivijom na različite kulture. Nije u interesu grada da ima 500 stabilnih organizacija, jer to je platni spisak, to su organizacije koje dobijaju pare, ljudi lepo žive… Ne, treba nam napredak – ističe Tomka dodajući da očekuje da na narednim konkursima učesnici budu u obavezi da objasne način na koji je njihov projekat usklađen sa Strategijom kulturnog razvoja.
– Da li su oni privatni, profitni, neprofitni, to je druga stvar. Na taj način grad vodi kulturnu politiku. Kaže, aha, ovo su naši interesi, mi podržavamo one koji se uklapaju sa našim interesima. To je logika kulturne politike – kaže Tomka.

Rijeka i Novi Sad – leva i desna EPK

Član gradskog veća Novog Sada zadužen za kulturu Dalibor Rožić najavio je da će naredne sednice Foruma za kulturu biti posvećene infrastrukturnim projektima, kroz realizaciju projekta Novi Sad 2021, sa akcentom na Kinesku četvrt.

– Projekat pretvaranja Kineske četvrti u centar kulture i kreativne industrije kojim će upravljati nevladin sektor je takođe prekretnica u razvoju kulture našeg grada. I to je samo deo palete aktivnosti koje će biti preduzete do 2021. godine i koje će trajno uticati na kulturnu platformu Novog Sada – naveo je Rožić za VOICE. Ocenio je i da je titula Evropske prestonice kulture (EPK) Novom Sadu dala priliku za pozitivan iskorak u ukupnom razvoju i podsetio da je počela ralizacija projekta revitalizacije podgrađa Petrovaradinske tvrđave, a da će izgradnja Muzičke i Baletske škole Novom Sadu doneti prvu, najmoderniju koncertnu dvoranu.

Naši sagovornici nisu uvereni da će titula EPK rešiti ijedan problem s kojim se novosadska kultura susreće, a strahuju i od moguće politizacije. Teofil Pančić povlači paralelu sa Rijekom, koja je EPK 2020, ističući da, za razliku od glavnog grada Vojvodine, Rijekom vlada levica, nenacionalistička i kosmopolitska opcija, koja i radi u skladu sa tim svetonazorom.

– Zato Rijeka može da ima alternativni teatar i sve institucije koje ima. Uprkos svim problemima, održava se normalna, živa, pozitivna atmosfera u gradu i grad to prepoznaje i podržava i finansijski i na druge načine. To je veoma usko povezano sa činjenicom da u Rijeci vladaju neke levo liberalne snage. Kad bi Rijekom vladale konzervativne snage, kao što vladaju danas Novim Sadom, ne bi bilo tako – navodi Pančić. Ističe da politički kontekst veoma bitno određuje kulturni, kao i celokupni društveni kontekst.

– Imate pet godina vlasti koja je izrazito konzervativna, bez obzira što sam vrh SNS-a ima te neke proevropske priče. Mi dobro znamo da je SNS na terenu, a pogotovo u Vojvodini, jedna, u suštini, vrlo površno reformisana i vrlo površno ušminkana radikalska bratija. Ne znam šta očekujete od radikalske  bratije, nego ovo što i dobijate – navodi Pančić.

Dalibor Stupar (VOICE)
Fotografije: Arhiva/Pixabay

voice_logo

1 Trackbacks & Pingbacks

  1. Preskupa ideološka propaganda u Kulturnom centru Novog Sada | Vojvođanski istraživačko-analitički centar "VOICE"

Leave a Reply