News Ticker

Mleko nedovoljno dobro za plaćanje, a dobro za škole?

O kvalitetu mleka izjašnjava se veštak - agroekonomista.

Vojvođanski stočari, proizvođači kozjeg mleka, tvrde da su oštećeni za najmanje million dinara jer im je, kako kažu, inđijska mlekara “Selekt milk” (Select Milk), koja je s njihovih farmi pre desetak godina počela da uzima sirovinu, nije platila značajne količine, uz obrazloženje da je to mleko neodgovarajućeg kvaliteta i da se ne sme koristiti u ljudskoj ishrani. Dok farmeri tvrde da je njihov proizvod uvek bio kvalitetan i ispravan, “Selekt milk” i danas pokušava da pred sudom dokaže suprotno.

Ali, i ako se ispostavi da je u pravu “Selekt milk” a ne poljoprivrednici, onda postoji bojazan da su se godinama učenici, deca u vrtićima, bolesnici, štićenici ustanova za decu i omladinu, gerontoloških centara i drugih institucija u Vojvodini svakodnevno hranili mlečnim prerađevinama napravljenim baš od tog mleka. Jer, inđijska mlekara je mleko – prerađeno u sir, jogurt i druge proizvode- , isporučivala tim ustanovama.

Naime, “Selekt milk” je od Vlade Vojvodine dobio kredit za izgradnju mlekare, a shodno ugovoru koji je potpisao sa Pokrajinskim sekretarijatom za nauku i tehnološki razvoj, dužan je bio da taj zajam vraća kroz prerađevine, to jest kozji sir, jogurt i druge mlečne proizvode, dostavljajući ih zdravstvenim, obrazovnim i socijalnim ustanovama u Vojvodini. S druge strane, mlekara je potpisala ugovore sa nekoliko proizvođača kozjeg mleka u Vojvodini od kojih je otkupljivala sirovinu za te proizvode.

Pokrajinska vlada dostavila je VOICE-u sve ugovore o dodeli kredita koje je od 2006. godine zaključio tadašnji Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj sa “Selekt gasom”, preduzećem iz kojeg je nastao Selekt milk D.O.O, Inđija. Takođe, Pokrajinska vlada nam je dostavila i kopije svih dokumenata u kojima se vidi kome je sve i kada isporučivano mleko iz inđijske mlekare. Prema tim dokumentima, “Selekt milk” je ispoštovao sve ugovorne obaveze, dakle isporučio je prerađevine dobijene od sirovog mleka sa farmi među kojima su neke još uvek u sudskom postupku.

Da je kompanija u potpunosti ispoštovala sve obaveze iz ugovora sa Pokrajinom, potvrdio nam je i njen vlasnik Milovan Bulatović. Međutim, nije odgovorio na pitanje da li je mleko koje nije odgovaralo standardima kvaliteta (pa ga zato nije ni platio farmerima, kako oni tvrde), prosuo ili ga je preradio. U pismenom odgovoru koji smo dobili od “Selekt milka”, a koji je potpisao Bulatović, navodi se da je “problem nastao kada pojedini kozari nisu poštovali parametre za ugovoreni kvalitet pa su isporučivali mleko lošijeg kvaliteta od onog ugovorenog za mleko treće klase”. Bulatović nije objasnio gde je takvo mleko završilo.

Poljoprivrednici koji su, kako tvrde, oštećeni u ovom slučaju, istuču da je njihovo mleko bilo kvalitetno i da su ispravne prerađevine stigle do brojnih ustanova u Vojvodini ali su uvereni da je inđijska mlekara nameravala da, uz izgovor da kvalitet nije zadovoljavajući, obori otkupnu cenu i izbegne da plati onako kako je ugovoreno.

Farma Selekt milk FOTOSelect Milk

Farma Selekt milka (foto: Selekt milk)

“Selekt milk” se još 2006. godine, kada je kao firma “Selekt gas”, dobio prvi kredit od Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj za sufinansiranje pogona novih tehnologija, obavezao da će dug prema državi izmiriti davanjem robe, odnosno prerađevina od kozjeg mleka, i to Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku, Centru za specijalno vaspitanje i obrazovanje “Dr Milan Petrović” na Čeneju, Gerontološkom centru “Liman” u Novom Sadu, Ustanovi za decu i omladinu “SOS dečije selo dr Milorad Pavlović” u Sremskoj Kamenici. Kasnije, kada su stigli novi zajmovi od istog sekretarijata, i kada je počela saradnja inđijske firme sa farmama koza po Vojvodini, čiji vlasnici tvrde da su oštećeni, spisak ustanova koje je “Selekt milk” snabdevao prerađevinama se proširio.

Prema obimnoj dokumentaciji koju poseduje VOICE, vidi se da je inđijsko preduzeće 2009. godine, u vreme saradnje sa farmama u Kisaču, Banatskom Karađorđevu, Tordi, Vojki, Itebeju i drugim mestima, snabdevao i Institut za onkologiju u Sremskoj Kamenici, Predškolsku ustanovu “Radosno detinjstvo” u Novom Sadu, Školu za osnovno i srednje obrazovnje “Milan Petrović” u Novom Sadu, Predškolsku ustanovu “Boško Buha” u Inđiji i druge ustanove.

VOICE poseduje dopis iz 2009. godine direktora “Selekt milka” DOO Milovana Bulatovića tadašnjem pokrajinskom sekretaru za nauku i tehnološki razvoj Dragoslavu Petroviću, u kojem se navodi da je u prethodne dve i po godine, u okviru projekta “Savremena farma koza i otvaranje novog pogona za proizvodnju mleka, jogurta, sira i surutke”, utrošeno 122,8 miliona dinara. Od toga je od Pokrajine dobijeno 35 miliona, a potom i 24,3 miliona dinara, dok je učešće kompanije iznosilo 63,5 miliona dinara.

“Pored najsavremenije farme koza sagradili smo i mlekaru isključivo za kozje proizvode, kapaciteta 6.000 litara po smeni, to jest 12.000 litara na dan. Od izuzetno kvalitetnog mleka sa naše farme i na osnovu dobro pripremljene sirovinske baze najkvalitetnijeg kozjeg sirovog mleka koju dobijamo od osam odgajivača koza, proizvodi se istovremeno kozje mleko, kozji jogurt, kozji sir i surutka bez dodataka i aditiva. Sa odgajivačima imamo potpisane ugovore, a ‘Selekt milk’ na dobijanju kvalitetne sirovine s njima radi već tri godine”, navodi se u tom dopisu, uz molbu da se razmotri mogućnost dodele još 280.000 evra, kako bi se završio projekat u koji je “Selekt milk”, kako navodi,  uložio sopstvenih oko 1.800.000 evra, a Pokrajina oko million.

U dokumentima koji pokazuju na koji je način ova kompanija ispunila ugovorene obaveze, koje je našoj redakciji dostavio Pokrajinski sekreterijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost (nekadašnji Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj), precizirano je kada je i kome “Selekt milk” isporučio prerađevine od kozjeg mleka, a date su i količine i vrednost te robe. Tako je, na primer, 2008. godine navedenim ustanovama isporučeno kozjeg litarskog mleka za 1,7 miliona dinara, po prosečnoj ceni 139,32 dinara po litru. Takođe, “Selekt milk” je isporučio i 28.592 litra jogurta, ukupne vrednosti 4,7 miliona dinara, te sira za 6,2 miliona, po prosečnoj ceni od 896,80 dinara kilogram…

Mleko i drugi proizvodi isporučivani su u skladu sa ugovorima koje je “Selekt milk” potpisao sa Pokrajinom. Međutim, kada je trebalo da plati sirovinu kozarima onako kako je s njima ugovoreno, mlekara je odbijala, uz objašnjenje da kvalitet mleka nije zadovoljavajući i da je ukupan broj bakterija mikroorganizama dostizao čak osam miliona, a dozvoljena gornja granica je 500.000.

Farmeri sumnjaju u rad suda u Inđiji i “nameštanje” veštaka

Rainovi-ç Milan

Milan Rainović: Prevareni smo

Vlasnici farmi tvrde da je mleko koje su proizveli, a koje je od njih otkupljivao “Selekt milk” sasvim ispravno i visokokvalitetno, baš kako je direktor firme Milovan Bulatović naveo u dopisu Sekretarijatu, kada je tražio novu tranšu kredita. Protiv njega vode spor pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – sudska jedinica Inđija.

“Potpisali smo ugovor o isporuci sa ‘Selekt milkom’, odnosno vlasnikom firme. To je tada bila jedina mlekara u Vojvodini koja je otkupljivala kozje mleko. Ugovorom i aneksom dogovorena je otkupna cena od 35 do 60 dinara po litru. Oni su nosili uzorak u laboratoriju, a na koji način i kako su to mleko čuvali i transportovali do laboratorije – nismo znali. Uglavnom, dobijali smo povratnu informaciju da mleko ne valja i da neće biti plaćeno ili će cena biti umanjena. Ako je zaista bilo neodgovarajuće, otkupljivač je bio po u obavezi po ugovoru koji smo potpisali da nam ga vrati, ali to nije radio. Obračunavao ga je po 25 dinara, umesto po ceni iz ugovora, da bi kasnije, u sudskom postupku, veštak došao do cene od 8,2 dinara pa i do 4,9 dinara te je vlasnik ‘Selekt milka’ na kraju tužio nas jer smo po toj računici mi njemu ostali dužni, a ne on nama”, kaže vlasnik farme, to jest poljoprivrednog gazdinstva iz Kisača Milan Rainović, koji je, kako navodi, od februara do novembra 2009. godine inđijskoj mlekari predao 19.500 litara mleka i tvrdi da su mu tek neznatne količine isplaćene po ugovorenoj ceni.

Prema Rainovićevim rečima, od nekoliko vojvođanskih farmera “Selekt milk” uzeo je oko 100.000 litara mleka koje nije platio zbog navodno neodgovarajućeg kvaliteta.

“Šta je onda bilo s tim mlekom? Da li ga je prosuo ili preradio? To su ogromne količine. Ako je naše mleko zaista loše i opasno po zdravlje pa prerađeno, kome je otišlo – bolnicama, školama, vrtićima? Tražili smo u sudskom postupku, u kojem smo tužili ‘Selekt milk’, veštačenje odnosno objašnjenje da li i kako mleko koje ima broj mikroorganizama i somatskih ćelija koje premašuju parametre iz važećeg cenovnika može biti za ljudsku upotrebu i na koji način se postupa sa takvim mlekom i utvrđuje cena. Takođe, tražili smo da se veštak izjasni o validnosti rezultata analize našeg mleka i o načinu obračuna cene. Međutim, bili smo u najmanju ruku iznenađeni kada smo videli da je određen sudski veštak koji nije ni stočar ni tehnolog već agroekonomista i kada smo shvatili da se pojavljuje u svim predmetima koji se odnose na ‘Selekt milk’ ”, kaže Rainović..

Ova pitanja su pokrenuta i na poslednjoj raspravi pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudskoj jedinici u Inđiji, na kojoj je sudski veštak Dubravka Ilišković obrazložila svoj nalaz i mišljenje. Objasnila je da je mleko koje ima broj mikroorganizama i somatskih ćelija koji premašuju parametre iz cenovnika 1/09 nepoželjno za otkup i preradu, ali s obzirom na to da vreme dobijanja rezultata traje obično tri do pet dana nakon otkupa (ispitivanja su u Institutu za veterinarstvo u Novom Sadu), “takva mleka nametnuta su otkupljivaču kao već preuzeta i nemoguće ih je posle tri ili pet dana vratiti otkupljivaču”. Dodaje da je u njenom nalazu tačno navedeno koje su količine mleka bile po broju somatskih ćelija i mikroorganizama dozvoljene za ljudsku upotrebu, a koliko je bilo “neusaglašenog” mleka. Takođe, u zapisniku sa rasprave vidi se da je objasnila da je cena obračunavana u skladu sa brojem mikroorganizama i somatskih ćelija iz laboratorijskog nalaza.

O kvalitetu mleka izjašnjava se veštak – agroekonomista

Pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudskoj jedinici Inđija, pojavljuje se u jednom parničnom postupku kao tuženo privredno društvo “Selekt milk” DOO iz Inđije čiji je direktor i zakonski zastupnik Milovan Bulatović, a istovremeno pojavljuje se i u svojstvu protivtužioca, rečeno nam je u ovom sudu.

“U smislu Zakona o sudskim veštacima Republike Srbije Dubravka Ilišković iz Stare Pazove se nalazi u Registru Ministarstva pravde kao sudski veštak postavljen za područje mesne nadležnosti Višeg suda u Sremskoj Mitrovici, za ekonomsko-finansijsku oblast. Po zanimanju je diplomirani inženjer – agroekonomista, a njena uža specijalnost su ekonomija i agrar”, navodi se u dopisu koji je VOICE-u dostavio sud u Staroj Pazovi.

Dodaje se da u vezi sa našim pitanjem ko je predlagač Dubravke Ilišković kao veštaka i da li je taj sudski veštak u svim predmetima koji se odnose na postupke u kojima se pojavljuje “Selekt milk” kao tužilac ili tuženi “sud ne može dati odgovor pre svega jer se iz samog pitanja jasno uočava činjenica da je tražiocu informacije već poznata ta činjenica, koja da bi se utvrdila potrebno je izvršiti uvid u spise predmeta”.

Kako kaže Rainović, farmeri su predlagali da sud odredi novo veštačenje koje će provesti Institut za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda, što je za VOICE potvrđeno u ovoj instituciji, ali to se nije desilo.

Milan Ćuk iz Banatskog Karađorđeva ima isto iskustvo. U razgovoru za VOICE izneo je sumnju u rad sudova, ne samo u korektan odnos otkupljivača.

“Predavao sam mleko ‘Selekt milku’, imali smo ugovor. Mleko svih nas uvek je bilo u prvoj klasi po državnom pravilniku, koji odgovara i pravilniku Evropske unije, po kojem je do 1,5 miliona bakterija prva klasa. On je, međutim, postavio uslove koje niko nije mogao ispuniti, a mleko nam nije vraćao. Mene je oštetio za oko osam hiljada evra za dve godine”, navodi Ćuk.

“Nije nam nikakve izjave o mleku davao, sem kada smo ga zvali na sastanke. Obarao nam je cenu, a sirovinu nije otkupljivao već ju je uzimao. Primera radi, po njegovom, imao sam jednom 60 miliona bakterija, što je nemoguće, a pritom je kiselost bila dobra. Pa jasno je da tako nije moglo da bude. Najgore u svemu je to što ‘Selekt milk’ na sudu ima svoje ljude i što smo u takvim okolnostima nemoćni”, tvrdi Ćuk.

Dušan Paroški, farmer iz Suseka, takođe nam se požalio na inđijsku firmu sumnjajući u analizu i podatke “Selekt milka”.

“Ne znamo šta se dešava s našim mlekom na putu do laboratorije, otkupljivače niko ne kontroliše. Ne mogu ja iz Suseka nositi mleko na analizu u Novi Sad svaki put kada on uzme naše mleko i kada on uzorak odnese u svoju laboratoriju, da bih proverio da li su rezultati koje nam prikazuje tačni. Nije sporna analiza i nisu u pitanju laboratorije, već ono što se dešava na putu do njih”, kaže Paroški. “Bilo bi normalno da, u slučaju da se ispostavi da je previše bakterija i da je mleko neispravno, uzme odmah ponovo uzorak. Ovako, kooperanti bivaju obavešteni o tome za 20 ili mesec dana”, navodi Ćuk.

Inspekcije prebacuju loptu jedna drugoj

ministarstvo poljoprivredeVOICE je na pitanje upućeno Ministarstvu poljoprivrede – ko kontroliše mleko i mlečne proizvode koje mlekare dostavljaju predškolskim ustanovama, bolnicama, gerontološkim centrima, školama i drugim institucijama dobio odgovor da to nije u njihovoj nadležnosti.

“Da bi obavljale promet proizvoda od mleka na teritoriji Republike Srbije, objekti za preradu mleka – mlekare, moraju biti registrovane i odobrene od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine RS, Uprave za veterinu. Ove objekte kontrolišu veterinarski inspektori prema Planu godišnjih kontrola”, rečeno nam je u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede.

Kazali su nam da je kontrola ispravnosti mleka u predškolskim, školskim, zdravstvenim i drugim ustanovama u nadležnosti sanitarne inspekcije, odnosno Ministarstva zdravlja.

U Ministarstvu zdravlja, kojem smo poslali isto pitanje, uputili su nas – pak – na Upravu za veterinu Ministarstva poljoprivrede.

“Navedene prehrambene proizvode u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane, kontrolišu veterinarski inspektori Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine”,  rečeno nam je u Ministarstvu zdravlja.

Od oba ministrstva tražili smo da nam kažu i da li su utvrđene nepravilnosti, odnosno da li je mleko neodgovarajućeg kvaliteta ustanovama u Vojvodini isporučivala mlekara “Selekt milk” D.O.O. iz Inđije. Odgovor je stigao jedino iz Uprave za veterinu i rečeno nam je da ”veterinarska inspekcija ne raspolaže takvom informacijom”.

Pomenimo, po Pravilniku o kvalitetu sirovog mleka o nepravilnostima kada je o kvalitetu sirovog mleka reč, trebalo bi da bude obavešteno i Ministarstvo poljoprivrede.

„Kada se ispitivanjem kvaliteta sirovog mleka utvrdi da prosečna vrednost broja mikroorganizama i broja somatskih ćelija prelaze vrednosti propisane u članu 7. ovog pravilnika, ovlašćena laboratorija o tome izveštava proizvođače, otkupljivača i Ministarstvo“.

Odgovor na pitanje da li su nađene nepravilnosti u kontroli kvaliteta sirovog mleka koje je „Selekt milk“ otkupljivao od farmera nije nam dat ni u Naučnom institutu za veterinarstvo u Novom Sadu, kao ovlašćenoj laboratoriji.

“Selekt milk”: Plaćali smo dobro i tražili kvalitet

mlekoVOICE je dobio od “Selekt milka” opširan dopis, koji je potpisao Bulatović, i u kojem se navodi da uz mlekaru ovo preduzeće ima i farmu koza izgrađenu po najvišim evropskim standardima, uz nadzor eminentnih stručnjaka. I Bulatović, odnosno “Selekt milk”, kažu da su u potpunosti ispoštovane sve obaveze iz ugovora zaključenog sa Pokrajinskim sekretarijatom za nauku i tehnološki razvoj. To znači da je mleko kroz prerađevine isporučivano svim navedenim institucijama. Bulatović nam, međutim, nije odgovorio na pitanje šta je konkretno urađeno sa mlekom koje nije bilo kvalitetno.

Farma je, dodaje se u dopisu, centar kvalitetnih priplodnih koza i jarčeva, koji doprinose razvoju ove grane stočarstva u Srbiji i koju posećuju i strani naučnici i stručnjaci. Mlekara koja je počela s radom 2007. godine, kapaciteta je 10.000 litara dnevno i urađena je po normama EU, a proizvodnja se odvija prema “hasap” sistemu, navodi inđijska firma i podseća na posete eksperata iz EU, Izraela, domaćih institucija…

“Parametre za određivanje kvaliteta mleka i njihovo razvrstavanje u odgovarajuće kvalitativne klase od kojih je jedino zavisila cena, naša mlekara odredila je poštujući preporuke eminentnih stručnjaka, a kozari su sa tim parametrima – pre zaključenja ugovora – bili upoznati, te ih potpisivanjem ugovora prihvatili bez primedbi, smatrajući ih u potpunosti u svom interesu”, piše u dopisu.

Dodaje se da je kompanija plaćala mleko po visokim cenama pa je shodno tome zahtevala kvalitet.

“Uz malo više brige o higijeni, bilo je lako dostići i ekstra klasu mleka, tako da su pojedini kozari isporučivali mleko ekstra i prve klase. Problem je nastao kada neki kozari nisu poštovali parametre za ugovoreni kvalitet mleka pa su po ugovorenim parametrima (ukupan broj bakterija i somatskih ćelija) isporučivali mleko lošijeg kvaliteta od onog ugovorenog za mleko treće klase (sa više od 750.000 somatskih ćelija i više od 500.000 ukupnog broja mikroorganizama u mililitru mleka, i to po nekoliko puta desetina više), za koje su tužbama kozari koji su isporučivali mleko lošijeg kvaliteta, tražili da im ‘Selekt milk’ isplati cenu od 35 dinara po litru, ugovorenu za mleko treće klase, iako ni sami ne spore da takvo nisu ni isporučili”, navodi “Selekt milk”. Ta firma dodaje da je nisu svi kozari tužili, već samo pojedini. “Selekt milk” tvrdi da se u potpunosti pridržavao ugovora.

“Sirovo kozje mleko koje su isporučivali pojedini kozari bilo je za ljudsku upotrebu pa nije bilo mesta primeni člana 2 Ugovora o neusaglašenom mleku, ali nije moglo biti plaćeno kao kvalitetno”, navode iz “Selekt milka”.

Inđijska mlekara podseća i da je Udruženje za zaštitu potrošača imalo primedbe na kozje mleko 2009. godine te da se ispostavilo da nije valjalo ono sa farme Rainovića u Kisaču jer je imalo suviše bakterija. Uzorkovanje je, tvrde, rađeno u skladu sa pravilnikom.

Rainović pak odbacuje tvrdnje Bulatovića i “Selekt milka” obrazlažući da se mleko od proizvođača preuzima jednom cisternom te prema tome ne može biti samo od jednog farmera. Dodaje da ono koje ide u prodaju mora biti pasterizovano pa se postavlja i pitanje otkud mnogo bakterija u pasterizovanom mleku. “Ako već mleko nije valjalo, zašto ga je otkupljivao do kraja laktacije”, pita se Rainović.

“Ali, ključni problem je sud i veštak koji napiše nalaz pozivajući se na pravilnik, a toga u pravilniku nema. Podnećemo krivične prijave protiv sudije i tužioca, kao i protiv Bulatovića”,  kaže ovaj farmer.

Slađana Gluščević (VOICE) 

voice_logo

 

 

 

2 Comments on Mleko nedovoljno dobro za plaćanje, a dobro za škole?

  1. Mleko je zlo nezdravo! Nastaje svirepim mučenjem životinja, a izaziva rak dojke, dijabetes i osteoporozu!
    http://www.youtube.com/embed/udiBgzcqNNY

Leave a Reply