Monitoring Fejsbuk grupe “Pokret STOP Naseljavanju migranata”: Pohvale Orbanu, odbojnost prema Vučiću

11. Dec 2020 by Ekipa VOICE | Nema komentara

U komentarima dominiraju govor mržnje, nasilje i pretnje migrantima

Monitoring popularne domaće Fejsbuk grupe „Pokret STOP Naseljavanju migranata“ i analiza komentara ispod objava u novembru mesecu, ukazuju na sve veću odbojnost usmerenu ka vlasti Srbije, ali i konstantnu mržnju prema migrantima.

U najpopularnijoj domaćoj antimigrantskoj Fejsbuk grupi „Pokret STOP Naseljavanju migranata“ tokom meseca novembra članovi su postavili pedesetak objava koje su se direktno ticale migranata, a ispod kojih se neretko mogao uočiti govor mržnje.

Ono što se znatno promenilo od prethodnog monitoringa jeste količina objava koje se tiču isključivo migranata – broj ovakvih postova smanjio se za 50 odsto. Samim tim i broj komentara koji su usmereni samo na migrante je opao, ali je širenje mržnje prema njima i dalje prisutno u objavama ove grupe. S druge strane, sve češće se mogu primetiti komentari upućeni vlasti i kriznom štabu, u kome se govor mržnje usmerava na njih.

Iako administratori grupe brišu komentare članova koji predstavljaju nedvosmislen govor mržnje i pozive na nasilje protiv migranata, novinari VOICE-a naišli su na značajan broj komentara u kojima je iskazivanje mržnje više nego očigledno. Neki od najdrastičnijih primera jesu komentari u kojima se preti smrću, a nešto češći su oni u kojima se naglašava da je neophodno proterati migrante iz države.

Na mnogim objavama koje se tiču migranata broj reakcija je više hiljada, dok se broj komentara uglavnom kreće do nekoliko stotina. Primer izuzetka jeste vest koja je objavljena 18. novembra u kojoj je rečeno da je ministarka Darija Kisić Tepavčević izjavila da migranti ostaju u Srbiji i da im treba pomoći. Ta objava dostigla je čak 2.400 komentara, koji su uglavnom bili upućeni na račun Tepavčevićeve, nazivajući je pogrdnim imenima. Istog dana je objavljena vest da je Darija Kisić Tepavčević izjavila da je izdato 55 hiljada radnih dozvola za migrante. Ova objava ima nešto više od 2 hiljade komentara, koji su takođe uglavnom upućeni Tepavčevićevoj.

Dan kasnije objavljen je video na kom pojedinci iz “narodne patrole” presreću taksistu koji prevozi migrante. Ispod videa su uglavnom pisane prozivke na račun taksista, i to da su „prodane duše kupljene za šaku eura“.

U narednom periodu najviše govora mržnje bilo je moguće uočiti ispod vesti „Hrvatski policajci tuku i bičuju migrante“. Sama objava imala je mahom pozitivne reakcije, preko 600 reakcija sa srcem ili „care“ reakcije. Komentari su uglavnom bili pozitivni, a komentatori su najčešće pisali „Samo udri!“, „Tako to radi prava policija“, „To i kod nas treba da rade“, „Ma jok treba kafu da im naprave“, i slično. Najveći broj komentara ispod ove objave čine gifovi aplauza ili ponosa.

Druga objava sa najviše komentara sa fotografijom Ljiljane Malešić, pretežno je imala govor mržnje usmeren ka SNS-u, ali poneki i ka migrantima. Komentari su mahom bili usmereni ka fizičkom izgledu SNS poslanice, a bilo je i poziva na akciju protiv nje. Glasili su uglavnom: “Pošto si mnogo ružna pa računaš da te smane neki emigrant”, “Izgleda da tebe neće ni migranti”, “Dovedi ih kod sebe pa da se iživljavaju nad tvojom porodicom”, “Eliminisati karakondžulu da ne priča više nikad ništa” i slično.

Na ostalim objavama govor mržnje je pretežno bio usmeren ka migrantima, nazivajući ih teroristima, manijacima, ali i napominjujući kako je i Srbija nekada bilo “ratno područje” pa muškarci nisu bežali poput njih. Na objavi pod nazivom “Orban: Recite lopovu Šorošu da nas nikad neće naterati da primamo migrante”, komentatori su mahom hvalili Viktora Orbana i navodili kako on treba da vodi celu Evropu. U tim komentarima najviše je govora mržnje bilo usmereno ka Aleksandru Vučiću. Takođe, pored Orbana, u komentarima je najviše bio hvaljen i Tramp, a u objavi gde se on pominjao najviše govora mržnje bilo je usmereno ka demokratama i Bajdenu, gde je on poistovećivan sa đavolom.

U poslednjoj nedelji novembra pojavile su se i ankete sa pitanjima kao što su “Šta vas najviše brine o migracijama” i “Da li Srbija donira migrantima novac”. Drugo pitanje često se provlači kroz komentare u mnogim objavima u ovoj grupi, sa nagađanjem koja svota novca je u pitanju. U komentaru ispod jedne od objava koje su novinari VOICE-a analizirali napisano je da su vrhovni čelnici Srbije Aleksandar Vučić i Ana Brnabić za svakog migranta uzeli po 2.750 evra.

U komentarima često dominira osećaj zgražavanja nad pasivnošću sugrađana zato što su navodno dozvolili da se ovakava zlodela čine u Srbiji, te se upućuje svojevrsni prekor sebi, ali i drugima, vodeći se logikom „kakav narod, takva i država“. S namerom da se ilustruje koliko je narod nisko pao, često se prizivaju slavna prošlost i junački predaci (najčešće iz perioda Prvog svetskog rata) kako bi se istakao jaz u rodoljublju i patriotizmu savremenika i onih koji su se borili protiv zlih sila pre njih. Jedna od glavnih tačaka oko kojih kruže komentari jeste pitanje „kako niko ne vidi šta se dešava?“ Ono što često sledi iz toga, ako već drugi, mediji ili država ne reaguju, jeste da je u pitanju klasičan slučaj zataškavanja, zato što iza toga sigurno stoje neki moćnici koji imaju neki interes i koji su, da bi to ostvarili, potplatili određene ljude (uglavnom Vučića) da sprovede njihov plan u delo na štetu potlačenog naroda kojima osnovna prava bivaju uskraćena.

Pozivi na nasilje su neizbežni, gde se posebno ističe fotografija pištolja s natpisom – „čist račun, duga devetka“. Uporedo s njima idu i pozivi na ujedninjenje i slogu naroda kako bi se spremno i organizovano suočili s postojećom pretnjom, prvo u vidu migranata, a potom i Vučića. Neki od primera nasilja jesu komentari poput: „Lovicemo ih vrlo brzo….postavljacemo im tzv mamce devojke…..vrlo brzo krece akcija“, „Migrante i Vucica zajedno iz srbije treba isppratiti zajedno,doveo migrante danam rade sta hoce na nasoj dedovini to nema nigde vremeje da ustanu ratni veterani i mi zajedno sa njima da ocistimo olos“, „Samo kada ga vidis odmah mu odseci glavu i u kontenjer !!!!!!!!“, „Ali biće naše. samo ne smem da ti napišem kako ćemo ga vratiti. Kažu da je kažnjivo po nekom neoliberalnom zakonu“, i slično.

Kroz monitoring grupe „Pokret STOP Naseljavanju migranata“ mogla se primetiti velika upotreba sarkazma u komentarima, koji na suptilan način prikrivaju samo značenje napisanih reči. Neki od primera sarkazma jesu: „E bas tuga do neba boze me oprosti“ i „Oči mi zasuziše od žalosti“.
U novembru bilo je i perioda kada grupa “Pokret STOP Naseljavanju migranata” nije bila previše aktivna, odnosno nisu objavljivani novi sadržaji, ali su ranije postavljene objave nastavile da prikupljaju veliki broj komentara i reakcija.

Fejsbuk grupa “Pokret STOP Naseljevanju migranata“ nastala je 25. marta ove godine i trenutno broji oko 323.5 hiljada članova, a novinari VOICE-a neretko upravo na ovoj grupi pronalaze lažne vesti o migrantima. Broj pratilaca ove grupe smanjio se malo u odnosu na oktobar, kada je bilo 324 hiljade članova.

Širenje mržnje prema migrantima i na Instagramu

Kao i na grupama na Fejsbuku, i na Instagram profilima većina komentara promoviše govor mržnje i poziva na nasilje prema migrantima. Najveći profil koji se zove STOP Naseljavanju migranata broji 18.8 hiljada pratilaca, što je za 2.8 hiljade pratilaca više nego na kraju oktobra.

Tokom poslednjih mesec dana objavljeno je nešto više od 60 novih postova na ovom Instagram profilu, svakodnevno praćeni Instagram storijima. U prethodnih mesec dana najpopularnija objava ima preko tri hiljade sviđanja. Ova stranica ima i rezevni profil koji broji nešto više od hiljadu pratilaca.

Ono što se često može primetiti na Instagram profilu, ali i na Fejsbuk grupi, jeste naglašavanje da među migrantima ima mnogo više muškaraca nego žena i dece, te da to znači da su migranti zapravo „vojska, namerno poslata da zavadi Hrišćanski svet“.

Iva Gajić (VOICE)

Tekst je nastao u okviru projekta “Digitalno poverenje – novinari protiv dezinformacija o migrantima” koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

Print Friendly, PDF & Email