News Ticker

Monstrumi bojnim otrovima truju životinje – država ćuti!

Šta se krije iza namernog trovanja životinja

Samo velika namerna masovna trovanja životinja, i to svakako ne sva, dospeju do medija, a može se reći da je ovaj fenomen svakodnevno prisutan u Srbiji. Država uglavnom ćuti, a na meti monstruma-trovača mogu biti i ljudi, naročito deca, jer se za trovanje često koriste i veoma opasni bojni otrovi, do kojih je moguće relativno jednostavno doći…

“Masovno trovanje pasa i mačaka u Vrdniku, meštani uplašeni” – vest koju smo juče imali priliku da pročitamo samo je jedna od mnogih koje govore o trovanju životinja u Srbiji. Uglavnom se sve završi na vesti, a počinilac ili počinioci ostanu neotkriveni. Iako je i po našim zakonima u pitanju ozbiljno krivično delo, potpuno je nezamislivo da bi zbog ubijanja pasa ili mačaka u Srbiji neko mogao “zaglavi ozbiljnu robiju”, kao što je to bio nedavno slučaj u Americi, odakle je pristigla vest da je Robert Roj Farmer iz Kalifornije osuđen na 16 godina zatvora zbog ubistva 21 mačke.

Trovanje životinja u Srbiji stalno je prisutno, i ono ne zavisi od doba godine, niti je pitanje ruralne ili urbane sredine, a pored napuštenih i domaćih, stradaju i divlje životinje, uz neminovno zagađenje životne sredine, upozoravaju sagovornici VOICE-a. Nezvanično, po podacima kojima raspolažu udruženja, radi se o hiljadama otrovanih životinja u poslednjih nekoliko godina. Naši sagovornici upozoravaju da je, zbog činjenice da se među najčešće korišćenim otrovima nalaze i nekadašnji bojni otrovi, ovaj problem zapravo pitanje nacionalne bezbednosti. Kazni za zlostavljanje i ubijanje životinja poslednjih godina ima više desetina, ali niko od brojnih sagovornika nije nikada čuo da je u Srbiji izrečena presuda za trovanje životinja!

otrov

Među najčešće korišćenim otrovima nalaze i bojni otrovi, pa je problem trovanja životinja – zapravo pitanje nacionalne bezbednosti! (foto: Pixabay)

Jedan od poslednjih talasa trovanja desio se početkom jula Sokobanju, gde je u roku od nekoliko dana zabeleženo uginuće više desetina životinja, pasa i mačaka, najviše vlasničkih. Gordana Ratković iz tamošnjeg Društva za zaštitu životinja „Luna“ za VOICE kaže da je trovanja životinja bilo godinama unazad, ali da se tek odnedavno događa ovim intenzitetom i ovako nehumano, na javnim površinama gde borave i ljudi sa decom.

– Tamo gde je moj pas otrovan, dan pre toga su otrovana četiri psa. Nakon toga su otrovana još tri. Posle je tu nađen i mrtav jež, pa mrtva mačka. Mačka je u međuvremenu nestala, a jež se i danas raspada na livadi, gde preti opasnost da se zaraze i ostale životinje, ali i deca. Nama su ugrožena ljudska prava, sloboda kretanja nam je ograničena i nećemo stati dok se ne pronađu nalogodavci i oni koji su izvršili taj zločin – ističe Ratković.

Ona dodaje da je nakon protesta koji su organizovali na par dana prekinuto trovanje da bi ubrzo bilo ponovo nastavljeno, a da nadležni još nisu preduzeli ništa konkretno. Kraj jula obeležilo je, kako rekosmo na početku teksta, i masovno trovanje u Vrdniku gde je, prema dostupnim podacima, otrovano najmanje 15 vlasničkih pasa i četiri mačke, iako se pretpostavlja da je broj stradalih životinja veći. Na sreću, četiri psa su preživela trovanje, a čitav slučaj prijavljen je policiji.

U gradovima kontinuirano trovanje

Jovana Brkic FB

Jovana Brkić: Mnogi slučajevi trovanja nikada i ne budu prijavljeni (foto: lična kolekcija)

U gradovima poput Beograda ili Novog Sada ovakvih „kampanja“ uglavnom nema zato što, prema rečima naših sagovornika, trovanje pasa i mačaka traje neprekidno. Građani su čak pokrenuli i Fejsbuk grupe poput „Zaustavimo trovanje pasa“ ili “Bačen otrov – Beograd” kako bi se međusobno upozoravali na sumnjive materije na koje naiđu. Jovana Brkić iz udruženja „Spans“ za VOICE kaže da se samo nekad u javnosti podigne veća buka, pre svega kada strada vlasnička životinja ili životinja o kojoj je brinulo više ljudi. Podseća da se masovno trovanje životinja u Novom Sadu dogodilo na zimu 2012/2013. godine

– Nikada se nije saznalo da li je u pitanju bilo delo pojedinca ili neke institucije, a uginulo je više gradskih životinja, miljenika stanovnika Novog Sada, kao i nekoliko vlasničkih životinja – kaže Brkić dodajući da veruje da mnogi slučajevi nikada i ne budu prijavljeni.

Natasa Vukmirovic

Nataša Vukmirović: Često se suočavamo sa podsmehom ili besom državnih organa

Nataša Vukmirović, predsednica Upravnog odbora udruženja „Link plus“ upozorava da se trovanje životinja rasipanjem opasnih hemikalija po površinama javnih namena u Beogradu često događa, ali da objave na društvenim mrežama svedoče o porastu svesti među građanima.

– Naselje Šumice je nekoliko godina uzastopno bilo na meti trovača, baš šetalište i park gde se okupljaju vlasnici pasa. Mnoge životinje su stradale, učinioci nisu pronađeni, a sva je sreća da je ta aktivnost prestala bar na toj lokaciji – kaže Vukmirović.

Otrovi (čak i zabranjeni) lako dostupni

Pored legalnih pesticida, trovači najčešće koriste zabranjene kao što su furadan, odnosno karbofuran i kreozan. Lako se nabavljaju na crnom tržištu i podjednako često koriste u urbanim i ruralnim sredinama za obračun s neželjenim životinjama.

– Nema efektivne kontrole i kažnjavanja od strane nadležnih za kupovinu i stavljanje u promet tako opasnih supstanci, pa je samim tim trovanje postalo vrlo uobičajen način da se mrzitelji životinja obračunavaju sa njima – kaže Brkić.

Predsednik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Milan Ružić za VOICE upozorava da je karbofuran bojni otrov razvijen tokom Prvog svetskog rata, koji se nakon toga dugo koristio u poljoprivredi. Njegova prodaja i upotreba ranije je zabranjena u Evropskoj uniji, u Srbiji 2014. godine, ali su neke količine očigledno ostale dostupne građanima preko crnog tržišta.

Šta kaže zakon

Ubijanje i zlostavljanje životinja zabranjeno je Zakonom o dobrobiti životinja i Krivičnim zakonikom Republike Srbije, i to članom 269. kojim je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju od tri meseca do tri godine za ubijanje više životinja.
Trovanje životinja zabranjeno je Krivičnim zakonikom Republike Srbije, i to članom 260. koji zabranjuje zagađenje životne sredine, članom 269. koji zabranjuje ubijanje i zlostavljanje životinja, članom 273. kojim je predviđena kazna do tri godine zatvora za zagađivanje hrane i vode za ishranu, odnosno napajanje životinja i članom 278. kojim je predviđeno sankcionisanje izazivanja opšte opasnosti, a to se naročito odnosi na postavljanje otrovnih mamaca za životinje na javnim površinama.

– Nakon zabrane još godinu dana je bilo dozvoljeno da se on lageruje i kupuje, pa je neko to shvatio kao poziv na igru i kao mogućnost da se lako i brzo zaradi. Otkupljene su stotine kilograma, možda i tona, tog otrova i sada ga polako diluju. Povremeno na internetu možete naći osobe koje prodaju taj karbofuran i telefonskim pozivom možete da ga poručite, a dva kilograma je dovoljno da se otruje ceo Novi Sad – ističe Ružić, dodajući da postoji jedna krivična prijava protiv osobe koja je prodavala karbofuran na internetu. Pored životne sredine i životinja, najugroženija su deca.

– Za većinu otrova karakteristično je da su upadljivih, “veselih” boja, što može biti okidač koji će decu privući da ga bliže pogledaju, dodirnu. Posebno su ugrožena najmlađa deca, jer ako ugine pas od tridesetak kilograma, dete od petnaest nema nikakve šanse – upozorava Brkić

Poglavlje 27

evropa-evropska-unija-eu-puzle_660x330Trovanje životinja obuhvaćeno je Poglavljem 27. Životna sredina i klimatske promene, koje je jedno od najzahtevnijih na putu Srbije ka EU, a sagovornici VOICE-a ocenjuju da Srbija po pitanju karbofurana definitivno ima problem. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije podnelo je 2015. godine žalbu Savetu Evrope za nepostupanje Republike Srbije, kada su u pitanju zaštićene vrste ptica. Snežana Perić kaže da problemi trovanja životinja nisu obuhvaćeni eksplicitno kroz pregovaračke pozicije, a Milan Ružić smatra da tužba pred SE pomaže Srbiji jer ubrzava rešavanje problema.
– U okviru žalbenih postupaka na zahtev Sekretarijata Bernske konvencije redovno se priprema nacionalni izveštaj o napretku povodom krivičnih postupaka kao i preduzimanja mera zaštite ili suzbijanja daljih nelegalnih aktivnosti, a naročito sprečavanje, otkrivanje ili sankcionisanje nelegalnog prometa zabranjenih pesticida (karbofuran/furadan) – kaže Perić.

Bez broja mrtvih životinja

Svi sagovornici kažu da ne postoje precizni podaci o tome koliko životinja je uginulo usled trovanja, a upozoravaju i na slabe reakcije nadležnih.

– Brojne naše krivične prijave protiv lica za koja je postojala sumnja da truju životinje odbačene su zbog nedostatka dokaza. Trudimo se da sami skupimo što više informacija i dokaza kad podnosimo krivičnu prijavu i na taj način pomažemo državnim organima, ali često se suočavamo sa podsmehom ili besom, umesto da naša pomoć bude prihvaćena – navodi Vukmirović. Brkić ističe da se izvukao čak i počinilac za kojeg se na video snimku jasno videlo da psima preko ograde daje hranu, nakon čega oni umiru u najstrašnijim mukama. Na sudu se pravdao time da otrova u hrani nije bilo i nije osuđen.

Ugrožene i divlje životinje, naročito ptice

Ptice, pogotovo velike grabljivice, ali i druge zaštićene vrste, česte su žrtve trovanja, uglavnom „nenamernog“. Ružić ističe da su česti slučajevi trovanja leševa ovaca, svinja ili krava, koji se ostavljaju van naselja kako bi se njima trovale lisice ili šakali.

– Neki šakal i dođe na taj otrov. Međutim, ptice su najpokretljiviji organizmi. Prvo dođu gavrani, koji su najbolji sanitarci u Vojvodini, najviše organskog otpada ukolne i time sprečavaju širenje zaraze. Zatim dolaze mišari, veliki orlovi kao što je krstaš, belorepan… U poslednjih deset godina tako smo izgubili 70 jedinki orlova belorepana, a niko zbog toga nikada nije kažnjen – upozorava Ružić. Kaže da je bilo slučajeva da su trovane čak i divlje svinje, umesto da su ih lovci odstrelili.

????????????????????????????????????

Milan Ružić: U poslednjih deset godina tako smo izgubili 70 jedinki orlova belorepana, a niko zbog toga nikada nije kažnjen

Drugi način trovanja zaštićenih ptica događa se kada, u cilju kontrole populacije glodara u atarima, poljoprivrednici nepravilno koriste otrove. A populacije tih životinja, prema Ružićevim rečima, rastu jer oko njiva gotovo da više nema šuma u kojima bi živeli njihovi prirodni neprijatelji poput kuna, lasica, sova ili vetruški.

Ko su “Bordžije”

Sagovornici VOICE-a kažu da ne postoji tačan profil trovača životinja, ali da se iz poznatih slučajeva izvlači zaključak da su uglavnom u pitanju muškarci srednjih godina koji ne vole, odnosno mrze životinje zbog nekakvog lošeg iskustva iz prošlosti.

– Ako imate problem sa voluharicama i koristite otrov, ubacite ga u rupu koju zatim zatrpate. Životinja koja se otruje uginuće ispod zemlje i neće postati izvor daljeg trovanja. Kad to ne uradite, otrujete glodare koji izađu na površinu i dodatno pobijete životinje koje bi inače jele te miševe, pa napravite štetu puta 100! Miševi se onda neprestano kote, vi kupujete još otrova i ulazimo u začarani krug iz koga čovek uvek izađe kao gubitnik. Zatrovali smo zemlju, podzemne vode, potrošili ogromnu količinu novca na otrove, doveli smo u pitanje bezbednost svoje dece, domaćih životinja, kućnih ljubimaca i uništili prirodu – kaže Ružić.

Stop-trovanju-ptica-grabljiPrema podacima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode (PZZP), samo u periodu od 2009. do 2014. godine evidentirano je 106 uginulih ptica, mahom zaštićenih vrsta različitih kategorija, od čega je za 93 analizama dokazano trovanje karbofuranom. Kako za VOICE kaže ornitolog iz PZZP Marko Tucakov, često se uginule ptice pronađu pored leševa šakala i lisica. Ističe posebno dva slučaja trovanja ždralova, ukupno 24 jedinke.

– To je nemar u korišćenju zabranjenih pesticida na taj način što je seme, koje je tretirano pesticidom, ostavljeno nezatrpano na obodima njiva. Životinje su ga jele i otrovale se. Kod Čoke je 2014. godine pronađeno 19 otrovanih ždralova, a na vrlo bliskom lokalitetu 2015. godine još pet. Oba slučaja su na sudu i mi iz razloga prevencije ovakvog postupanja u budućnosti očekujemo da će optuženi za ove slučajeve biti primereno kažnjeni – kaže Tucakov, dodajući da je još pet slučajeva na razmatranju u tužilaštvima.

Lanac s mnogo karika

puzovic

Slobodan Puzović: Nema dovoljno stručnjaka koji bi sakupili dokaze na licu mesta

Bivši pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine Slobodan Puzović pojašnjava da slučajevi trovanja zaštićenih ptica koji dođu do suda često padaju, jer od starta nisu prikupljeni relevantni dokazi.

– Čak i kada se nađe otrovana životinja na nečijoj parceli, čak iako se na toj parceli nađu tragovi da je tretirano neko seme ili glodari, sud teško donosi odluku zato što vlasnik kaže da on to nije uradio nego neko nepoznato lice. Tu bi, bukvalno, prvo forenzičari trebalo da izađu na lice mesta da prikupe materijalne i druge tragove. To je, u stvari, nedostatak procedure, što nema dovoljno stručnjaka koji bi sakupili dokaze na licu mesta koji su validni – kaže Puzović.

Šta raditi kad pronađete otrov

Kada u prirodi ili igralištu za pse pronađete otrovane životinje ili nepoznatu supstancu koja bi mogla biti otrov, prvo treba pozvati policiju. Njihova obaveza je da zovu nadležne inspekcije i tužioca koji bi mogao da naloži obdukciju životinja i toksikološke analize. Sagovornici VOICE-a ipak savetuju da građani, ako su u mogućnosti, sami pozovu što više institucija, jer tako povećavaju šansu da će neko reagovati. Upozoravaju i da građani nikako ne bi trebalo sami da uklanjaju otrov jer tako rizikuju svoje, ali i zdravlje drugih sugrađana i životinja.

Kako za VOICE kaže šef Odseka za ekološke mreže i ocenu prihvatljivosti u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Snežana Prokić, prioritet su prethodno dobro obrađen uviđaj i što bolje prikupljeni podaci sa lica mesta pojedinačnog događaja.

– Analize, veštačenje i uzrok nastanka takve pojave moraju biti dobro obrađeni i analizirani. Nedovoljni dokazi su najčešći problem neadekvatne presude. Najvažnije je da se ne odugovlači istražni postupak i da se ima u vidu prevencija kao mera predostrožnosti – navodi Perić dodajući da u 2017. godini nije identifikovan ni jedan slučaj nelegalnog trovanja strogo zaštićenih vrsta životinja. Puzović dodaje da APV ima inspekciju za zaštitu životne sredine koja je na terenu više kao stručna pomoć, pošto glavne poslove rade istražni organi.

– Pokrajina je jedno vreme plaćala analize tih otrovanih životinja, da se vidi od čega su zaista uginule i da bi se mogao voditi postupak. Pa nam je rečeno da to ne smemo da radimo, da to nije nadležnost pokrajine i to u principu sada plaća ministarstvo. I onda, naravno, stalno je problem za obezbeđivanje para za te analize – navodi Puzović.

zdralovi

Kod Čoke je 2014. godine pronađeno 19 otrovanih ždralova, a na vrlo bliskom lokalitetu 2015. godine još pet (foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode)

Protokol za bolju koordinaciju

Inače, u lancu reagovanja u ovim slučajevima je veliki broj institucija, nekada i do 14, te je neophodno pronaći efikasan način njihove koordinacije. Snežana Prokić ukazuje da je u saradnji sa nadležnim organima i radnom grupom ornitologa pripremljen Predlog protokola o postupanju i saradnji organa i organizacija u suzbijanju nelegalnog ubijanja, zarobljavanja i trgovine divljim vrstama životinja.

– Sledi postupak pribavljanja mišenja nadležnih organa i usvajanja na Vladi na predlog novog Mnistarstva zaštite životne sredine. Saradnja između nadležnih institucija i organizacija na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou u skladu sa osnovnim i prenetim nadležnostima treba da obezbedi efikasniji i efektivniji sistem suzbijanja nelegalnih aktivnosti – dodaje ona.

Kako ističe, protokolom je utvrđeno više ciljeva, među kojima i uspostavljanje neophodne infrastrukture koja će omogućiti razmenu informacija i efikasno delovanje na kritičnim mestima nelegalnih aktivnosti, te poboljšanje međusektorske saradnje na nacionalnom nivou, koja bi posebno obuhvatala sva relevantna ministarstva. Podseća da obavezu postupanja u slučajevima nelegalnog ubijanja imaju javno tužilaštvo, policija, nadležne inspekcijske službe, stručne organizacije za zaštitu prirode, veterinarske ustanove i drugi oblici veterinarske službe, fitosanitarne službe, kao i redovni i prekršajni sudovi.

Dalibor Stupar (VOICE)

voice_logo

About Dalibor Stupar (19 Articles)
<p>Novinar od 2001. godine. Počeo je u novosadskoj TV produkciji “UrbaNS” koja je, u sklopu ANEM-a, funkcionisala i kao dopisništvo TV B92 iz Beograda. Nakon toga, radio je nekoliko godina u novosadskom “Građanskom listu”, i pisao za portale “Autonomija.info”, “Magazin Vojvodina” i međuregionalnu agenciju “AIM-ng”. U novembru 2006. godine za reportažu “Čokoladni reper i beli brat”, snimljenoj u sklopu projekta “Triput” Novosadske novinarske škole na takmičenju TV minijatura Press Vitez dobio “Povelju za studentski rad”. Decembra 2007. dobija drugu nagradu za najboljeg mladog novinara koju uručuju NNŠ i Fondacija “Konrad Adenauer”. Od februara 2017. saradnik VOICE-a. Karikaturista portala “Autonomija.info” od maja 2016. godine.</p>

1 Comment on Monstrumi bojnim otrovima truju životinje – država ćuti!

  1. Da hoce, pohapsili bi sve svercere, prodavce otrova i trovace za dva dana. Ali nece! Nece jer time ne mogu da drpe pare iz budzeta ili od stranih donacija i fondova, a to je jedini razlog zasto se svi oni bave politikom!
    Cim budu nasli nacin da pokradu pare stiteci zivotinje, bice zivotinjama kao u bajci, a do tada kao u konc. logru.

Leave a Reply