News Ticker

Napad neonacista na građane: Deset godina čekanja na presudu

"Neonacisti su verovatno na neki način povezani sa državnim ili paradržavnim strukturama"

Punih deset godina od napada članova zabranjene neonacističke organizacije Nacionalni stroj na učesnike skupa „Stop fašizmu“ bez sudskog epiloga govori da u Srbiji ne postoji politička volja i da je pravosudni sistem duboko devijantan, ocenjuju sagovornici Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE).

Tog 7. oktobra 2007. u centru Novog Sada održan je skup „Stop fašizmu“ nakon kojeg je oko 5.000 građana krenulo u mirnu šetnju prema Keju žrtava racije. Njih je iz dvorišta Doma vojske  kamenicama napala grupa neonacista, iako je njihovo okupljanje policija prethodno zabranila.

Policija je uhapsila većinu neonacista, a Okružno javno tužilaštvo u Novom Sadu (današnje Više javno tužilaštvo) nakon godinu dana istrage podiglo je optužnicu protiv devetorice njih zbog nasilničkog ponašanja i izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Punih osam godina od napada u Domu vojske tužilaštvo je odustalo od daljeg krivičnog gonjenja petorice optuženih jer su 2007. kažnjeni prekršajno zbog istog događaja (Ne bis in idem). U međuvremenu dvojica su sporazumno priznala krivicu.

U Višem sudu u Novom Sadu danas se sudi još vođi zabranjene neonacističke organizacije Nacionalni stroj Goranu Davidoviću i Nedeljku Pešiću, osumnjičenih da su napadom na građane izazvali nacionalnu, rasnu i versku mržnju i netrpeljivost. Postupak protiv njih dvojice je počeo 17. oktobra prošle godine, a Davidoviću se sudi u odsustvu jer se krije u inostranstvu.

Nedim Sejdinović: „Neonacisti su verovatno na neki način povezani sa državnim ili paradržavnim strukturama“

Jedan od organizatora antifašističkog skupa Nedim Sejdinović smatra da je izostanku prvostepene presude deset godina od incidenta doprineo i nedostatak političke volje. „Mislim da je postojao nedostatak političke volje da se suđenje okonča i da ti ljudi koji su prouzrokovali nemir i napali kolonu građana nikada ne odgovaraju. Verovatno zato što su na neki način povezani sa državnim ili paradržavnim strukturama“, ocenjuje predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Ni novinskog pisca Teofila Pančića ne začuđuje činjenica da nakon deset godina nije doneta prvostepena presuda. „Mi nemamo prvostepenu presudu i u mnogim drugim postupcima koji podsećaju na ovaj, a posredno ili neposredno se tiču političkog ili desničarskog nasilja nad građanima, nasilja nad političkim i antifašističkim aktivistima ili novinarima. Ovaj slučaj je samo jedan od primera, mada doduše upečatljiv“, smatra Pančić.

Prema oceni istoričara Milivoja Bešlina, sve govori da je pravosudni sistem u Srbiji duboko devijantan. „Činjenica da ni deset godina nasilja koje se desilo na antifašističkom skupu nemamo procesuirane vinovnike tog događaja, dakle one koji su kamenicama gađali mirnu kolonu građana, govori zapravo da ova država žmuri na desno oko i da je njen pravosudni sistem duboko devijantan“, smatra Bešlin.

Novosadski advokat Veljko Milić tvrdi da je deset godina bilo sasvim dovoljno vremena da se sudski postupak protiv okrivljenih okonča. „Ne bih želeo da kažem da tužilaštvo i sud nisu imali dobru nameru i da su želeli da to ide što brže, ali uvek u takvim situacijama, kada postupak traje deset godina, prvo što pomislimo je da je moglo biti brže“, navodi on.

Prema mišljenju organizatora skupa Aleksandra Popova, u Srbiji je danas još gora situacija od one koju smo imali. „To samo govori da nama, čak ni ono vreme kada naprednjaci nisu bili na vlasti, nisu funkcionisale nezavisne institucije, pa se taj proces zato toliko i razvukao. Evo dočekujemo desetu godinu bez sudskog raspleta, a da ne govorimo da su tek sada sve te institucije, od tužilaštva, suda i policije stavljene pod kontrolu jedne stranke ili jednog čoveka“, upozorava direktor Centra za regionalizam.

Milivoj Bešlin: “Država žmuri na desno oko”

VOICE je mišljenje o dužini postupka potražio i u Višem sudu u Novom Sadu, odakle je saopšteno da oni „nastoje da svaki postupak vode ažurno i bez odugovlačenja, ali da često niz okolnosti otežaju ovo nastojanje“. Na konkretan slučaj protiv pripadnika Nacionalnog stroja, po oceni Višeg suda, uticao je veliki broj faktora.

„Postupak se inicijalno vodio protiv većeg broja okrivljenih (najpre devetorice, potom sedmorice da bi se sada vodio protiv dvojice okrivljenih) i bilo je potrebno saslušati veliki broj svedoka pa je samim tim bilo otežano ispuniti sve procesne pretpostavke koje su potrebne da bi se održao glavni pretres, kao što su uredno pozivanje okrivljenih, branilaca, svedoka i obezbeđivanje njihovog prisustva na glavnom pretresu. Tokom postupka, više puta je predlagano zaključenje sporazuma o priznanju krivice između pojedinih okrivljenih i Višeg javnog tužilaštva…“, naveli su iz Višeg suda.

Kao otežavajuću okolnost naveli su i promenu čak sedmoro sudija za ovih deset godina. „Tokom suđenja promenilo se sedmoro sudija, a razlozi za to su bili odlasci sudija u penziju zbog navršavanja radnog veka, izbor postupajućih sudija u drugi sud ili promena referade u okviru Višeg suda, odnosno prelazak postupajućeg sudije u vanraspravno krivično veće Višeg suda zbog novonastalih potreba u toj referadi i nove unutrašnje organizacija poslova u sudu“, saopštio je Viši sud.

Promenjeno čak sedmoro sudija za 10 godina i pet zamenika tužilaca

U Višem javnom tužilaštvu potvrdili su za VOICE da se u postupku protiv pripadnika Nacionalnog stroja do sada promenilo pet zamenika tužilaca.

Ekstremizam u Srbiji danas je gotovo svakodnevna pojava

Početkom oktobra sada već daleke 2007. Nacionalni stroj najpre je najavio da će u Novom Sadu 7. oktobra organizovati „Marš za jedinstvo Srbije”. Zapravo to je bio pokušaj obeležavanja rođendana jednog od nejozloglašenijih nacističkih vođa Hajnriha Himlera, rođenog na taj dan 1900. godine.

Organizacije okupljene oko Građanske Vojvodine odlučile su da istog dana organizuju miting „Stop fašizmu!”, kao odgovor građana na pokušaj obeležavanja rođendana komandata ozloglašenog Gestapoa i idejnog tvroca Holokausta. Himler je kao vođa SS divizija bio jedan od najodgovornijih nacista za ubistva miliona ljudi tokom Drugog svetskog rata.

Marš neonacista je u međuvremenu policija zabranila, a na mitingu „Stop fašizmu!” okupilo se više od 5.000 građana, koji su izašli na ulicu i glasno se usprotivili svakoj pojavi fašizma i neonacizma. Nekoliko desetina neonacista se i pored zabrane okupilo u dvorištu Doma vojske odakle su napali učesnike antifašističke šetnje u momentu kada su tuda prolazili. Slike sa ovog skupa 7. oktobra 2007. obišle su svet.

Sagovornici VOICE-a jedinstveni su u oceni da je izostanak adekvatne kazne za vinovnike ovog incidenta vremenom podstakao raznorazne ekstremističke grupe u Srbiji da nekažnjivo izvode slične ispade.

Ovog leta došlo je do prave eksplozije sličnih incidenata u mnogim gradovima Srbije (Beograd, Novi Sad, Niš). Jedan od njih upriličili su pripadnici ultradesničarske organizacije Zavetnici, 12. juna 2017. u Novom Sadu. Oni su tog dana pokušali da prekinu projekciju dokumentarnog filma „Kosovo… Nazdravlje! Gëzuar!“ u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Pošto su izbačeni protest su nastavili u centru grada.

Kako je Davidović (p)ostao „neuhvatljiv“ za pravosudne organe

Za neformalnim vođom zabranjene neonacističke organizacije Nacionalni stroj Goranom Davidovićem, kome se zbog napada na učesnike antifašističke šetnje oktobra 2007. godine sudi za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, nikada nije bila raspisana poternica, iako se nije pojavljivao na zakazanim ročištima.

Viši sud je u saopštenju podsetio da je vanraspravno veće Okružnog suda u Novom Sadu donelo rešenje 29. aprila 2009. godine da se Davidoviću sudi u odsustvu, pa njegovo prisustvo nije nužno. Uvidom u spis predmeta utvrđeno je da je Davidović saslušan od strane istražnog sudije Okružnog suda u Novom Sadu 4. marta 2008. godine, a poziv za to saslušanje okrivljeni je primio sa slobode.

Davidović od tada nije saslušavan, iako je u međuvremenu bio na odsluženju zatvorske kazne zbog upada sa grupom neonacista na antifašističku tribinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 2005. godine. Prethodno je uhapšen u Nemačkoj gde je proveo nekoliko meseci u ekstradicionom pritvoru do izručenja pravosudnim organima u Srbiji. Odmah po odsluženju zatvorske kazne u somborskom zatvoru gubi mu se trag.

U međuvremenu se branilac koga je angažovao nije odazivao na uredne pozive suda, pa je Viši sud 15. septembra 2014. Davidoviću postavio branioca po službenoj dužnosti, da više ne bi dolazilo do nepotrebnog odlaganja glavnog pretresa. I pored toga, dolazilo je do odlaganja suđenja na Davidovićev zahtev!?

Najpre je 30. marta prošle godine advokat Branibor Jovičić na pripremnom ročištu izjavio da je u kontaktu sa svojim branjenikom i da Davidović želi da pristupi sudu radi suđenja u ovom krivičnom predmetu. On je tada sudiji izdiktirao adresu stanovanja Gorana Davidovića u Trstu i naveo da će na navedenoj adresi imenovani primiti poziv i odazvati se pozivu suda, pa je iz tog razloga Viši sud odlučio da odloži ročište.

„Ceneći da je suđenje u odsustvo jedna od krajnjih (izuzetnih) mera koja se koristi restriktivno, kada je okrivljeni nedostupan državnim organima i kad postoje naročito važni razlozi da se sudi, te činjenicu da suđenju u prisustvu okrivljenog uvek treba dati prioritet kada postoje objektivne mogućnosti za to“, navela je sudija Slobodanka Gutović, koja je usvojila predlog Davidovićevog advokata i zakazala novo pripremno ročište za 25. maj 2016, navedeno je u odluci Višeg suda.

Tog 25. maja je u terminu zakazanog pripremnog ročišta trajala evakuacija u sudu zbog dojave o postavljanju bombe u zgradi suda. Nakon što su se stvorili uslovi za vraćanje u sudnicu, Branibor Jovičić je izjavio da Davidović nije bio u mogućnosti da se odazove pozivu suda, ali je potvrdio da će sigurno moći da pristupi na sledeće pripremno ročište jer je u završnoj fazi sređivanja dokumentacije koja bi mu omogućila povratak u Italiju.

„Ceneći da je suđenje u odsustvo jedna od krajnjih (izuzetnih) mera koja se koristi restriktivno… kao što je tvrdnja branioca da se njegov branjenik, okrivljeni Goran Davidović, nalazi u završnoj fazi sređivanja dokumentacije koja će mu omogućiti dolazak na ročište i povratak u Italiju“, navela je sudija Gutović, koja je usvojila i ovaj predlog Davidovićevog advokata i zakazala novo pripremno ročište za 6. jul 2016.  Od tada do danas od Davidovića ni traga ni glasa u Višem sudu u Novom Sadu.

Prema mišljenju Aleksandra Popova, to je potvrda da u Srbiji danas nema političke volje kod nosilaca vlasti da se uradi nešto konkretno na sankcionisanju postojanja i delovanja ekstremista.Mi sada imamo u akciji Zavetnike i još neke druge organizacije koje kao da prikazuju pokaznu vežbu. Oni žele da pokažu da su u stanju da učine nešto u određenoj situaciji. Mene to brine jer ima previše grupa koje su trenutno nevidljive“, smatra Popov i dodaje da ćemo, kada se vlast bude osećala previše ugroženom tek videti koliko zaista postoji takvih grupa ili parastranačkih milicija.

Nedimu Sejdinoviću čini se da su ekstremističke grupe danas pomalo zbunjene. „Njihovi logični partneri na vlasti sada vode neku politiku koja se njima, na neki način, suštinski ne bi trebalo da dopadne, čak bi trebalo i da protestuju protiv nje. Međutim, i u tome je zapravo primetno prisustvo određenih državnih i paradržavnih struktura koje očigledno, na neki način, te grupe drže pod kontrolom i koriste za svoje potrebe“, ocenjuje predsednik NDNV-a.

Razlog za bujanje ekstremizma na ulicama Srbije pravnik Veljko Milić vidi u činjenici da običan pojedinac najčešće ne zna šta piše u zakonima. „Običan pojedinac rukovodi se nekim društvenim pravilima za koje smatra da postoje, a društvena pravila se stvaraju tako što se određeno ponašanje kažnjava ili se pušta da se slobodno odvija. Ukoliko se određeno ponašanje ne kazni, šalje se poruka da je takvo ponašanje dozvoljeno. Zato je potpuno očekivano da takvi oblici ekstremizma nastave da bujaju, ukoliko ne bude bilo neke kazne“, navodi on.

Prema mišljenju Teofila Pančića, ukoliko se ekstremistima društvo suprotstavi robusno i jako u pravnom i svakom drugom zakonitom smislu većina njih će ustuknuti ili odustati. „To nam dokazuju primeri u malo uređenijim zemljama na koji se način ljudi bore protiv političkog ekstremizma, jer ekstremizma ima svugde“, navodi Pančić.

Zabranjene neonacističke i klerofašističke organizacije još uvek su aktivne

Aleksandar Popov: “Kada se vlast bude osećala previše ugroženom, tek će se videti koliko zaista postoji takvih parastranačkih milicija”

Ustavni sud Srbije je na predlog Republičkog javnog tužilaštva 2011. i 2012. zabranio rad ultradesničarskih organizacija Nacionalni stroj i Otačastveni pokret obraz. Ovoj odluci značajno su doprineli upravo napad pristalica Nacionalnog stroja na učesnike antifašističke šetnje u Novom Sadu 7. oktobra 2007, odnosno napad pripadnika Obraza na učesnike Parade ponosa u Beogradu 10. oktobra 2010. godine.

I pored zabrane oni i dalje na ulicama Srbije organizuju proteste i akcije. Policija nijednom nije zabranila organizovanje ovih akcija. Poslednji u ovom nizu bio je incident koji je izazvao Obraz u Nišu 22. jun 2017. pred najavljenu projekciju filma „Albanke su naše sestre“.

Predsednika NDNV-a uopšte nije začudilo što je odgovornost za težak incident u Nišu preuzeo Obraz i pored odluke Ustavnog suda. „Mi danas živimo u potpunom bezakonju i nije uopšte čudno što ta organizacija manje-više nesmetano deluje, kao što nije čudno što se takve organizacije na neki način nalaze pod patronatom vlasti“, kaže Nedim Sejdinović.

Milivoj Bešlin upozorava da je, pored nesmetanog delovanja Obraza, danas retko ko spreman da reaguje na pojave na koje je naše društvo bilo senzitivno 2007. godine, zahvaljujući čemu se tada i okupio tako velik broj ljudi na ulicama Novog Sada. „U atmosferi normalizovanog fašizma i fašizacije ovog društva normalno je da ne procesuirate ljude koji su osuđeni za širenje mržnje i čiji je rad zabranio Ustavni sud“, upozorava novosadski istoričar.

Samo nekoliko dana kasnije u Nišu je bez ikakvih incidenata održana Parada ponosa, što Teofila Pančića nimalo ne čudi. „To je na jedan karikaturalan način ilustrovano u praksi u svega pet dana: da je nešto društveno nepoželjno jer tako kažu oni koji o tome odlučuju, a da je ovo drugo društveno poželjno. I to ne zato što su se oni naprasno emancipovali, nego zato što im to treba iz nekih dnevno-političkih razloga i da bi se u dobrom svetlu prikazali kod nekoga napolju“, navodi Pančić.

Ni Aleksandar Popov ne veruje da se po pitanju održavanja parada ponosa Srbija za kratko vreme toliko osvestila. “Ako je pre samo nekoliko godina, dok nisu ovi bili na vlasti, bio razbijen centar Beograda i bilo povređeno oko 80 policajaca, a sada kao da smo u Holandiji zbog načina na koji se održava parada ponosa, onda to samo znači da neko sa njima jako dobro komanduje i upravlja“, tvrdi direktor Centra za regionalizam.

Veljko Milić: “Ukoliko se određeno ponašanje ne kazni, šalje se poruka da je takvo ponašanje dozvoljeno”

Osim što vlast žmuri na delovanje Obraza, Veljko Milić smatra da je primetno da je ova zabranjena organizacija promenila i neke svoje ciljeve. „Očigledno da je Obraz u međuvremenu promenio neke svoje ciljeve i da im je očigledno nešto drugo u fokusu, kao što su prekidanje tribina, borba protiv slobode medija i pomirenja u regionu, dok im parada ponosa očigledno više nije u agendi“, dodaje Milić.

Istoričara Milivoja Bešlina sve ovo dovodi do zaključka da mi danas kao društvo imamo težu situaciju nego što smo imali pre deset godina. „Stepen fašizacije društva je danas mnogo veći nego što je bio 2007. u vreme održavanja antifašističkog mitinga. Tada je bilo više hiljada ljudi, a danas ne biste skupili 700 ljudi da reaguju na pojave fašizma u ovom društvu zato što su se ljudi navikli. To je takozvani sistem kuvane žabe“, smatra Bešlin.

I pored svega, za Nedima Sejdinovića skup „Stop fašizmu“ bio je i ostao događaj za ponos Novog Sada i Vojvodine, ali i organizacija i ljudi koji su stajali iza skupa „jer je impozantan broj ljudi razumeo značaj važnosti da tog dana budu na ulici i stavi do znanja neonacistima da ne mogu slobodno šetati kroz grad“.

„Mislim da, koliko god su se okolnosti promenile, Novi Sad dan danas ima neku vrstu benefita od tog skupa. Mislim da su se ti miševi sa neonacističkim obeležjima tada uplašili i da ih taj strah do danas drži“, zaključuje Sejdinović.

Suđenje Goranu Davidoviću i Nedeljku Pešiću zbog napada na građane trebalo bi da bude nastavljeno 16. oktobra.

Darko Šper (VOICE)

 

 

Leave a Reply