News Ticker

Novi Sad: Osmospratnica umesto parkića

Gradske vlasti nastavljaju politiku podilaženja investitorima na uštrb kvaliteta života građana

Komisija za planove Skupštine grada Novog Sada odbacila je na predlog Javnog preduzeća Urbanizam svih 299 primedbi na Nacrt plana detaljne regulacije blokova oko ulice Vojvode Bojovića u Novom Sadu koje su podneli građani okupljeni oko neformalne inicijative „Ne damo Livadicu!“

U skladu sa zakonom, svi zainteresovani građani koji su tokom trajanja javnog uvida na navedeni dokument podneli pisane primedbe, imali su priliku da ih obrazlože i tokom sednice i to pravo danas je iskoristilo više članova Inicijative. Budući da je odluka Komisije pretposlednji korak, a usvajanje plana u Skupštini grada poslednji, iz Inicijative najavljuju nove akcije.

Šta je javni interes?

Tokom dvočasovne, na momente burne rasprave, održane u gradskoj skupštini, građani su izneli brojne argumente protiv izgradnje višespratnice. Povremeno, rasprava je pretila da sklizne u političke tokove, a često se raspravljalo o tome šta je javni interes – interes građana ili javnih preduzeća i ustanova koje, praktično, staju na stranu invesatitora.

Zajednički imenitelj za svih 299 primedbi građana okupljenih oko inicijative „Ne damo Livadicu!“ jeste da u ulicama oko pomenutog bloka nema zelenih površina, uz napomenu da manjak zelenih površina utiče na zdravlje građana, kao i da je plan u suprotnosti sa Evropskom konvencijom za zaštitu životne sredine koja propisuje da je minimalna količina zelenih površina u odnosu od 25 odsto. Zbog toga je predloženo da se na zelenu površinu postavi urbani mobilijar, igralište za decu u jednom  delu, a u drugom park za istrčavanje pasa, kao i da se parcela ozeleni vertikalno i horizontalno.

Pola godine borbe

Neformalna građanska inicijativa „Ne damo Livadicu!“ nastala je spontano proletos, iz protesta nakon saznanja da je Nacrtom izmena plana detaljne regulacije blokova oko ulice Vojvode Bojovića u Novom Sadu planirana izgradnja višespratnog stambeno-poslovnog objekta na mestu postojeće zelene površine na uglu ulica Kisačke i Jovana Subotića. Kako su više puta ukazivali, glavni cilj Inicijative jeste očuvanje javne zelene površine, a u toj borbi iskoristili su sve sistemske mehanizme dostupne građanima. Od maja su organizovali javne skupove, slali pisma gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću, predsedniku Skupštine grada Novog Sada Zdravku Jelušiću i svim nadležnim gradskim upravama i preduzećima. Zvanično su zatražili i sazivanje Zbora građana u Mesnoj zajednici “Žitni trg”, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, Stautom grada Novog Sada i Statutom Mesne zajednice “Žitni trg”. Do toga nije došlo u prethodnijh pet meseci, a kako za VOICE kažu u Inicijativi, saznali su da se Savet MZ u tom periodu uopšte nije sastajao.

„U pozadini ovih zahteva je koncept grada i gradskog prostora kao javnog dobra koji se temelji na korpusu ljudskih prava, odnosno na pravu svih građana na kvalitetnu i bezbednu socijalnu i životnu sredinu; koncept koji promoviše ravnopravnost i jednakost građana, unapređuje kvalitet života, zdravstvenu, ekološku, socijalnu i svaku drugu dobrobit a koji nazivamo još i ’pravo na grad’ ili ’grad po meri ljudi’”, navode u inicijativi „Ne damo Livadicu!“

Argumenti JP Urbanizam bili su da u okolnim ulicama neće biti dalje izgradnje, da je površina planiranog objekta smanjena zbog proširenja trotoara i izgradnje biciklističke staze. Takođe, istaknuto je da u okolnim ulicama postoji ulično zelenilo, a pominjani su i planovi za privođenje nameni drugih zelenih površina u tom kvartu.

„Imamo zelenilo u okviru i ispred škole (OŠ „Ivo Lola Ribar“), imamo ulično zelenilo i imamo zelenilo koje će se planirati i ostati u okviru sadašnjeg kompleksa vojske sa svojim novim namenama (kasarna „Vojvoda Bojović“). I imamo, što je najvažnije i najjači argument u ovom planu, imamo sačuvano zelenilo u Lukijana Mušickog – obrazloženo je iz Urbanizma. Jedan od argumenata jeste da je na parcelama Doma zdravlja i Centra za socijalni rad (ulica Zmaj Ognejna Vuka) planirano ozelenjavanje gotovo 2000 kvadratnih metara, ali bez objašnjenja kako će građani to da koriste, pošto je reč o prostoru unutar placeva tih ustanova.

„Imamo tri planirana parka: Rotkvarija, park kod Železničke stanice i Futoški park“, navela je službenica Urbanizma, što je izazvalo burnu reakciju prisutnih i opaske da u Novom Sadu postoje i Kamenički i Dunavski park.

Ozren Lazić iz CK 13, jedan od podnosilaca prigovora, podsetio je da je protiv uništavanja Livadice prikupljeno oko 1200 potpisa građana i da oni sami održavaju taj prostor, bez učešća grada.

„Pominjete da su u planu neki drugi parkovi, mi otvoreno iskazujemo sumnju da će se Grad kasnije rukovoditi tim planovima, jer vidimo da se mnogi planovi krše. Dakle, to kad kažete da će se izgraditi Rotkvarijski park, mi u to otvoreno sumnjamo. Mi smo imali zahtev da se sačuva ova zelena površina dok se ne izgradi neki drugi park u blizini. Dok se to ne uradi, za nas je apsolutno nedopustivo da se vrši izgradnja na parceli“, rekao je Lazić. Podsetio je da je tendencija razvoja grada takva da se stalno ide nauštrb zelenih i javnih površina.

Protiv otimanja javnih površina a ne izgradnje

Dejan Radosavljević iz inicijative „Ne damo Livadicu!“ upozorio je da niko nije protiv izgradnje komercijalnih sadržaja, podsetivši da nijedna od 299 primedbi nije podneta protiv rušenja i izgradnje na privatnim parcelama, nego jedino i isključivo na parceli koja je u javnoj svojini.

„Najlakše je odlučiti da je ekonomski interes primaran. Da je zapošljavanje investitorske i  građevinske operative primarno. Mi nemamo razvoj već samo rast, nekontrolisan rast. Odluke se donose ad hoc, uglavnom prema interesima privatnog kapitala“, istakao je Radosavljević.

Direktor JP Urbanizam Dušan Miladinović u više navrata je podsećao da se izmene planova vezuju na ranije planove iz 1998. i 2008. godine.

„Šta bi bilo da mi ovaj plan pre godinu dana nismo uopšte uzeli da radimo? Bilo bi to da bi investitor podneo zahtev za građevinsku dozvolu i dobio zgradu koja bi bila mnogo viša u regulaciji, smanjena ulica, ne bi bilo biciklističke staze. Kako to da se niko od 1998. godine do danas nije bunio protiv nijednog plana koji je imao čitavu genezu i niz puta se preuređivao, gde se ta zgrada čak i uvećavala“, pitao je Miladinović. Na opasku građana da su pre 20 godina bili maloletni, Miladinović je pitao šta je bilo 2008. godina, pa je tu rasprava ponovo eskalirala i otišla van teme.

Hteli i deset spratova

Prigovor na plan podneo je i investitor SC Invest „Slavijacoop“, tražeći da se poveća spratnost koja bi omogućila izgradnju deset spratova. Urbanizam je to odbio, te je ostala planirana spratnost 2Po+P+7, uz napomenu da je osma etaža zeleni krov. Siniša Ćirić iz „Slavijacoopa“ rekao je da je njihova inicijativa podneta s namerom da se oplemeni taj deo grada. Podsetio je da je jedna od parcela u njihovom vlasništvu od 2006. godine, kada je raseljeno 17-18 ljudi.

„Sa gradom imamo ugovor o zameni stambenih jedinica koje grad ima na parceli koja je predviđena za spajanje sa parcelom o kojoj pričamo i koja čini jedinstvenu građevinsku parcelu. Ideja je da se napravi jedan moderan objekat na toj lokaciji“, rekao je Ćirić. Podsetio je da trenutno važeći plan predviđa izgradnju objekta Pr+4+Po s jednom etažom podzemne garaže, uz opasku da im to više odgovara od novog povećanja spratnosti, jer novim planom zahteva dublji ulazak u zemlju, što je skuplja opcija.

Zbog odbacivanja njihovih prigovora, građani okupljeni oko inicijative „Ne damo Livadicu!“ najavljuju nove korake u borbi za ovu zelenu površinu, između ostalog i direktan kontakt sa odbornicima u gradskoj skupštini, od kojih će zahtevati da ne podrže predloženi plan.

Dalibor Stupar (VOICE) 

 

Print Friendly, PDF & Email

Leave a comment

Your email address will not be published.


*


This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.