Organizacije civilnog društva: Vlast se sve više zatvara za građane

22. Jan 2020 by Ekipa VOICE | Nema komentara

To budi sumnju da organi javne vlasti ne posluju zakonito jer nešto sakrivaju

Iako je uloga organizacija civilnog društva da nadziru rad organa javne vlasti, poslednjih godina to postaje sve teže, jer se vlast sve više zatvara prema javnosti i ponaša se netransparentno, kažu sagovornici VOICE-a iz nekoliko nevladinih organizacija.

Prema njihovim rečima, netransparentan rad organa javne vlasti otežava posao organizacijama civilnog društva, ali i budi sumnju da organi javne vlasti ne posluju zakonito jer nešto sakrivaju.

Partneri za demokratske promene Srbija je organizacija koja se u većini svojih projekata upravo bavi temama poput transparetnošću rada organa vlasti, kroz korišćenje zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, poput projekta “Budućnost slobode informacija u Srbiji”. Kako kaže Kristina Kalajdžić iz Partnera realnost je da se institucije sve više zatvaraju i da je često jedini način da se dođe do informacija o radu organa javne vlasti slanje zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, koji bi, kako ona kaže, zapravo trebao da bude poslednji metod u procesu prikupljanja informacija.

Kristina Kalajdžić: Ovaj mehanizam nam je veoma koristan (foto: Partneri Srbija)

“Organizacije civilnog društva i istraživači često koriste zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja kao alat da dođu do potrebnih informacija o radu organa javnih vlasti, jer kao što smo već rekli, institucije ne objavljuju dovoljno informacija o svom radu samostalno. Često se dešava i da institucije informacije o svom radu objavljuju kroz medijska pojavljivanja visokih funkcionera, ili odgovornih lica u institucijama, a kako bismo utvrdili istinitost tih tvrdnji moramo doći do dokumentacija o radu konkretne institucije, i tada nam je ovaj mehanizam veoma koristan”, kaže Kristina Kalajdžić za VOICE.

Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) okuplja 13 organizacija i često koristi zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Kako su naveli na svom sajtu, istraživanja, analize i diskusije NKD-a sa ekspertima i građanima potvrđuju da su prakse svih prethodnih vlada, parlamenata, pa i lokalnih samouprava direktno dovele do raslojavanja stanovništva, povećanja tenzija između Beograda i ostatka Srbije i demografskog pražnjenja manjih mesta u Srbiji. Danijel Dašić iz NKD-a kaže da je njihov fokus trenutno na nepoštovanju procesa donošenja planskih dokumenata.

“Trenutno od osam gradova tražimo po osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama, podatke o procesu izmena i dopuna postojećih Prostornih planova, Planova generalne i detaljne regulacije. Odlučili smo se za taj korak, jer smo primetili da je jedan broj jedinica lokalnih samouprava krenuo u izmene i dopune postojećih planova pred sam kraj njihovog važenja, umesto da krene u izradu novih planova. Pogotovo zbog toga što smo primetili, da po pravilu, sve te izmene smanjuju zelene i javne površine, prevodeći ih u gradsko-građevinsko zemljište. Kao rezultat, imamo sve veći broj slučajeva, gde se parkovi pretvaraju u gradilišta, a zelene površine betoniraju i popločavaju”, objašnjava Dašić za VOICE.

Danijel Dašić: Fokus nam je na nepoštovanju procesa donošenja planskih dokumenata (foto: Medijski istraživački centar)

Dašić dodaje da korišćenjem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja pokušavaju da predstave i objasne građanima i građankama, na konkretnim primerima delovanje vlasti, poput informacija da se lokacijski uslovi i građevinske dozvole izdaju u suprotnosti sa zakonima i važećim propisima, čime su uspeli da obustave pretvaranje parka Dubočica u Leskovcu u stambeno-poslovni kompleks.

Podrinjski Anti-korupcijski tim (PAKT) je još jedna organizacija koja kroz istraživanja ukazuje građanima, ali i donosiocima odluka, na sistemske probleme vezane za korupciju koja, kako kaže Predsednik Upravnog odbora PAKT-a Miroslav Mijatović gotovo uvek vezana za netransparetnost i arbitrarnost u odlučivanju.

“Korišćenjem Zakona o dostupnosti informacijama od javnog znača uspeli smo u prethodnim godinama da skrenemo pažnju javnosti na koruptivne rizike u sistemu zaštite životne sredine, tu smo – usudiću se reći – gotovo jedinstveni u Srbiji i prepoznatljivi kao adresa na koju se građani obraćaju kada uoče neki problem. Koristeći se zakonom uspeli smo i da pokrenemo neke sudske postupke, ali smo sa druge strane ponudili i rešenje u vidu izmene Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije gde smo predložili da se zaštita životne sredine tretira kao posebna i vrlo važna oblast”, rekao je Miroslav Mijatović.

On dodaje da PAKT periodično radi istraživanja u kojima komparativnom analizom porede stepene transparentosti lokalne samouprave Loznice i gradova koji su slični Loznici, kao što su Valjevo i Šabac. Zbog toga, razvili su oko 80 relevantnih indikatora pomoću kojih mere stepen transparentosti, a onda prema jedinicama lokalnih samouprava izlaze sa preporukama šta treba poboljšati i na šta treba obratiti posebnu pažnju.

Miroslav Mijatović: Uspeli smo da pokrenemo neke sudske postupke (foto: Medija centar Beograd)

Takođe, Mijatović se posebno osvrnuo na najavljene izmene kako Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali i Zakona o javnim nabavkama, tako i pojedinih zakona koji se najavljuju u cilјu navodnog ubrzavanja izgradnje infrastrukturnih projekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju, čime, kako on kaže, Vlada Republike Srbije  još jednom suspenduje i unižava Zakon o javnim nabavkama i širom otvara vrata zloupotrebama i korupciji. U tom kontekstu, Mijatović smatra da će Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja biti sve više.

Ekološki pokret Vrbas utiče na rad lokalne vlasti na sve zakonom dozvoljene načine – predstavke, Zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja, žalbe Povereniku, javna oglašavanja i zagovaranja, krivične prijave. Ratko Đurđevac iz Ekološkog pokreta kaže da koriste Zahtev za pristup informacijama od javnog znača u čestim prilikama i potrebama da saznaju nešto od nosilaca vlasti. Kako dodaje, to je u proseku tridesetak puta godišnje u poslednjih četiri-pet godina.

“U većini slučajeva dobili smo informacije koje smo tražili, a koje smo dalje upotrebili za informisanje javnosti i sugerisanje vlastima da koriguje svoje postupke. U nekoliko navrata dobili smo tražene informacije tek preko poverenika. Ali to su slučajevi kada je odgovornim licima ‘visila pretnja’ za krivičnu odgovornost. Na žalost, ne možemo se pohvaliti da smo izvršili neke posebne pozitivne uticaje na donosioce odluka. Ali mislim da smo to ipak postigli preko prijava akcidentnih situacija komunalnoj inspekciji, posebno divljih deponija, gde priznajem da je svaka prijavljena divlja deponija u lokalu, njih petnaestak, i očišćena”, objasnio je Ratko Đurđevac.

Takođe, on navodi da se svaka civilna organizacija koja to danas čini u Srbiji (a nema ih mnogo), proglašava neprijateljem i protiv nje se pokreće tihi bojkot (izuzimanje od prijema, spuštaju se ispod crte na listama finansiranja…).

Uloga civilnog sektora u transparetnosti lokalnih vlasti se može posmatrati sa dva aspekta. Sa jedne strane uloga civilnog sektora je uloga posmatrača tj. kontrolora stepena transparentosti i otvorenosti jedne lokalne samouprave ka građanima. Drugi segment podrazumeva neki vid saradnje kako bi se unapredila transparetnost i izgradio određeni stepen poverenja između donosioca odluka i građana.

Naši sagovornici slažu se u jednom, a to je da je u takvoj konstalaciji stvari uloga civilnog sektora  da ukazuje na manjkavosti i nedostatke sistema i non-stop u fokusu drži transparetnost, kako bi se eventualni koruptivni rizici smanjili na minimum.

Svetlana Paramentić (VOICE, naslovna ilustracija: LinkedIn) 

Tekst je nastao u okviru projekta „Informisani građani, kontrolori lokalne vlasti“, koji NDNV realizuje u saradnji sa organizacijom CRTA

 

 

 

 

Print Friendly, PDF & Email