Prodaja Luke Novi Sad dobro rešenje ili nova afera?

30. May 2019 by Vladimir Cvorkov | Nema komentara

“Pretpostavljam da im nije cilj da naprave nekakav Novi Sad na vodi”

Luka “Novi Sad” dobila je ovog meseca privatnog vlasnika, ali u javnosti i dalje postoje oprečna mišljenja da li je ovo preduzeće uopšte trebalo privatizovati. U toku privatizacije na videlo su izašle i nelogičnosti u poslovanju firme koje je do sada bilo u vlasništvu države: iako je godinama poslovala s profitom, u Luku se nije ulagalo i ona je bila tehnološki potpuno zastarela.

Jedni tvrde da je prodaja preduzeća koje poslovalo pozitivno, a pri tom još i upravlja delom rečne obale kao važnim prirodnim resursom, znači rasprodaju imovine i resursa građana i države, te podsećaju na aferu sa privatizacijom beogradske luke. Nasuprot tome stoje tvrdnje da je prodaja bila jedino moguće rešenje u situaciji u kojoj Luka već dugo nije upošljavala sve svoje kapacitete, a pride je i tehnološki zaostajala.

Zastupnici teze da je dobro što je Luka “Novi Sad” prodata ukazuju i da nije privatizovana rečna obala, pa ni lučka infrastruktura, već samo preduzeće koje je lučki operater.

Kupac P&O ports iz Dubaija bio je jedini prijavljeni učesnik na tenderu, pa je dužan da državi plati 7,99 miliona evra, kolika je bila početna prodajna cena. P&O ports posluje u sklopu kompanije Dubai Ports World (DP World), koja je u vlasništvu Ujedinjenih Arapskih Emirata. Na sajtu kompanije navodi se da ima više od 200 godina iskustva u brodskom transportu i lučkom biznisu te da je specijalizovana malim višenamenskim lukama. Novi vlasnik najavio je da će u naredne tri godine u poslovanje Luke “Novi Sad” uložiti 15 miliona evra.

Sporno poslovanje naših javnih preduzeća 

Prvi čovek Saveza samostalnih sindikata Novog Sada Vladimir Gvozdenović kaže da je generalni stav te sindikalne asocijacije da uspešna preduzeća ne treba privatizovati.

“Luka ’Novi Sad’ kao jedina državna luka u Srbiji ima veći promet od svih ostalih 10 luka u zemlji, koje su u privatnom vlasništvu. Zaista ne vidimo razlog da se država odrekne takvog preduzeća”, rekao je Gvozdenović za VOICE.

Dodaje da je to preduzeće bilo od velikog značaja ne samo za grad, već i za pokrajinu Vojvodinu, ali i celu državu.

“Zašto je privatizovano? Zato što smo kao društvo i država zauzeli stav da sve treba da bude privatno. Mislimo da taj stav nije dobar”, smatra on.

Nasuprot njemu, konsultant za luke i vodni transport u međunarodnoj konsultantskoj kući “IC consulenten” dr Saša Jovanović uveren je da je privatizacija bila najbolje moguće rešenje za novosadsku luku.

On naglašava da nije privatizovana cela novosadska Luka, već samo preduzeće koje je lučki operater.

“Prirodni resurs plovnog puta u zoni luke, lučko zemljište i lučka infrastruktura nisu privatizovani niti mogu biti privatizovani, ni po Ustavu, ni po Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama”, dodaje.

“Pre same privatizacije je iz vlasništva preduzeća Luka ‘Novi Sad‘ izdvojena lučka infrastruktura – kejski zid i pripadajuća prateća infrastruktura, lučke saobraćajnice, železnički koloseci, pristani za ukrcaj i iskrcaj putnika, i vlasništvo nad njom je preneto na državu kao jedinog mogućeg vlasnika javnog dobra”, naglašava.

Napominje da u situaciji kada su lučki operateri preduzeća u većinskom vlasništvu države (odnosno grada ili pokrajine), kao što je slučaj u mnogim lukama u zapadnoj i severnoj Evropi, takva preduzeća rade potpuno po komercijalnim pravilima i između njih i bilo kojih drugih privatnih lučkih operatera nema apsolutno nikakve razlike.

“Naš sistem je daleko od toga, jer naša javna preduzeća na žalost služe za neke druge stvari”, ocenjuje Jovanović.

Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija kaže da privatizacija može da bude dobra, ali samo ukoliko se uradi kako treba.

“U tom smislu, nisam nikada bio zagovornik prodaje državnog kapitala u preduzećima, što je način na koji je prodata i Luka, ali i ogromna većina drugih preduzeća u Srbiji. Mislim da je dokapitalizacija uvek bolje rešenje. Jer, dok kupac plati državi, onda treba još i da investira u preduzeće… Bolje bi bilo da taj novac odmah uloži, a s druge strane država bi zadržala deo vlasništva i mogla bi da garantuje da neće biti promenjena delatnost firme, da cela akvizicija neće biti samo zbog, na primer, preuzimanja građevinskog zemljišta, što se upravo kod privatizacije drugih luka u Srbiji dešavalo”, kaže Bušatlija.

On ocenjuje da je dobro što priobalje ostaje u vlasništvu države, podsećajući da je to institut još iz rimskog prava.

Protiv privatizacije su se izjasnili u opozicionoj Demokratskoj stranci, a predsednik Pokrajinskog odbora DS Nebojša Novaković ocenio je da se prodaja “takvog preduzeća u bescenje jedino može objasniti korupcijom i ličnim interesima onih koji u ime države rasprodaju nacionalno bogatsvo i ekonomsku budućnost zemlje”.

Za DS je neprihvatljiva i cena po kojoj je Luka prodata. Novaković navodi da je reč tek o polovini procenjene vrednosti kapitala preduzeća, te da bi “svaka nezavisna ekonomska ekspertiza pokazala da su tom prodajom oštećeni Novi Sad, Vojvodina i Srbija”.

Saša Jovanović, pak, veruje da je na tenderu postignuta je dobra cena.

“Prema mojim informacijama, za koje ne tvrdim da su tačne ali verujem da jesu, nekoliko ponuđača je za svoje potrebe izvršilo procenu vrednosti preduzeća Luka Novi Sad i ta procena se kretala oko četiri miliona evra. Ako se ne varam, procenitelj kog je angažovala sama Luka je vrednost procenio na oko 16 miliona evra. Prema tome, konačna prodajna cena je negde između procene samog preduzeća i procene više ponuđača, što je sasvim u redu”, ukazuje.

Na pitanje zašto se išlo na privatizaciju s obzirom da je preduzeće profitabilno, državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović, koji je i potpisao ugovor o prodaji, kaže da “to što preduzeće ima profit ne znači da posluje kako treba”.

“Luka je zastarela, tehnološki devastirana. Podsećam da je njen kapacitet 2,5 miliona tona robe godišnje za pretovar, a ona uspe da pretovari 1,2 miliona tona”, kazao je Stevanović.

Luka je, kako je naveo, iziskivala ozbiljna ulaganja, a samo iz sopstvenih sredstava to nije mogla da obezbedi, bez obzira što je imala profit. “Ono što bi se desilo da nije bilo ove privatizacije bio bi stečaj ili bankrot Luke u Novom Sadu”, rekao je Stevanović.

Gde je odlazio novac iz dobiti?

Prema podacima iz finansijskog izveštaja objavljenog na sajtu Agencije za privredne registre, Luka “Novi Sad” godinama unazad poslovala je pozitivno, a u 2017. zaradila je 89 miliona dinara.

Govoreći o činjenici da su kapaciteti Luke bili nedovoljno iskorišćeni, Jovanović ocenjuje da je u pitanju kombinacija više razloga.

”Pored prilično dinamičnog tržišta i nestabilnih navigacionih uslova na Dunavu, zatim tehnološke zastarelosti opreme i stanja infrastrukture, verujem da je problem bilo i nasleđe komunističkog principa nebrige za državnu imovinu i vođenja računa samo o ličnim interesima. U luku nije ulagano gotovo ništa, iako je preduzeće ostvarivalo dobit koja je u određenim godinama bila na zavidno visokom nivou”, kaže naš sagovornik.

On navodi da su, od pet dizalica, dve stare više od pola veka.

“Druge dve su, ako se ne varam, još iz perioda pre Drugog svetskog rata. Samo tehnološki gledano, nije ni čudo što luka nije mogla da iskoristi svoje pune kapacitete. Gde je odlazio novac iz dobiti i zašto nije odlazio u izgradnju i kapitalno održavanje lučke infrastrukture ili nabavku savremene pretovarne i skladišne opreme su pitanja kojima treba da se pozabave stručnjaci i nadležni za neke druge oblasti”, naglašava Jovanović.

Kaže da je kupac kredibilan investitor i da je jedan je od najvećih lučkih operatera na svetu.

“DP World je u Evropi operater u rečnim lukama i lučkim terminalima u belgijskom Liježu i nemačkim lukama Germershajm, Manhajm i Štutgart. Što se samo evropskih morskih luka tiče, operater je terminala u Sauthemptonu, Antverpenu, Konstanci, Taragoni, Roterdamu, Avru… Poslovanje DP World u pomenutim belgijskim i nemačkim lučkim terminalima samo je unapredilo konkurentnost tih luka, tako da verujem da će novosadska luka od ove akvizicije imati koristi”, navodi Jovanović.

Bušatlija kaže da je činjenica da je kupac poznata firma iz lučkog biznisa dobar signal da luka koja nije ni blizu maksimalno iskorišćena može napredovati, uz dobra ulaganja i menadžment.

Mahmud Bušatlija, foto: N1

“Pretpostavljam da im nije cilj da naprave nekakav Novi Sad na vodi”, ocenjuje.

Dodaje da možda i nije loše što je kupac dolazi iz arapskog sveta.

“Oni konstantno imaju potrebe za hranom, prehrambenim proizvodima uopšte, i to bi novosadskoj luci moglo da da na značaju, da postane tačka izvoza”, kaže Bušatlija.

Postupak prodaje Luke “Novi Sad” započet je još 2016, kada je Ministarstvo privrede objavilo poziv za dostavljanje pisma o zainteresovanostiza pruvatizaciju. Kako je VOICE pisao, na taj poziv odgovorilo je 12 potencijalnih kupaca – osam srpskih, po jedna nemačka, slovačka i američka kompanija, te P&O ports.

Najviše ponuđača želelo je da Luku privatizuje kroz kupovinu kapitala, dok je bilo i onih koji su predlagali dokapitalizaciju, odnosno stvaranje novog preduzeća.

Nakon toga, država je ponudila prodaju 99,4 odsto akcijskog kapitala preduzeća, za 15,98 miliona evra, ali se, i nakon dva puta produžavanog roka, na tender niko nije javio. Potom je, početkom ove godine, raspisan novi tender a početna prodajna cena je prepolovljena.

Vladimir Čvorkov (VOICE, naslovna fotografija: lukanovisad.rs)

Print Friendly, PDF & Email