Suočavanje sa zajedničkom prošlošću i zajednički pogled ka budućnosti dva su ključna procesa u odnosima kosovskog i srpskog društva, a od presudne važnosti za razvoj oba jest uključivanje šire zajednice za dijalog – ocjenjuju sagovornici VOICE. S obzirom da najveću vidljivost u odnosima dva društva ima dijalog Beograda i Prištine, nije jednoglasno mišljenje o uticaju promjena u Bijeloj kući na zvanične odnose dvije zemlje.
Kreshnik Ahmeti, sekretar za međunarodne odnose pokreta Samoopredjeljenja (Vetëvendosje) kaže za VOICE da odlazak Donalda Trumpa iz Bijele kuće označava kraj “The Art of Deal” pristupa dijalogu. “Ovaj pristup bio je nebalansiran i prilično je favorizovao Srbiju u dijalogu, a kroz interpretaciju Richarda Grenella svrgnuo je demokratsku i legitimnu vlast u Kosovu koja se borila protiv korupcije i radila na unutrašnjem dijalogu Kosova sa Srbima na teritoriji Republike Kosovo”, kaže Ahmeti za VOICE.
Uzevši u obzir zvanične stavove Biden-Harris kampanje i Bidenovu viziju odnosa SAD sa Kosovom i Albanijom, Ahmeti vjeruje da će dijalog pod supervizijom SAD ubuduće poštovati suverenitet i teritorijalni integritet Kosova, zajedničkim prepoznavanjem obje zemlje. “Promjenom administracije, promijeniće se takođe politika Bijele kuće prema Zapadnom Balkanu. Administracija koja upravo odlazi imala je neistorijski pristup koji je mogao biti opasan za budućnost, da se nastavio. S druge strane, administracija koju očekujemo vodi jedan od najaktivnijih političkih aktera tokom prethodnih oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Prethodna administracija imala je jasnu tendenciju istorijskog revizionizma, izjednačavajući kosovsku vlast sa aktuelnom vlasti koja je nasljednica politike genocidnog projekta. Joe Biden poznaje istoriju Balkana i s obzirom da je učesnik te istorije, vjerujem da će njegov pristup pokazati više razumijevanja za dobre odnose i prosperitet regiona”, rekao je Ahmeti za VOICE.
“Art of Deal”
Referenca Ahmetija na knjigu “Art of the Deal” koju su napisali Donald Trump i Tony Schwarz objavljenu 1987. godine, ponajbolje opisuje ekspanziju preduzetničke sfere u političku koja je vidno uticala na diplomatsko i političko komuniciranje. “Hiperbola istinitog”, “naivno pretjerivanje u svrhu efektivne promocije” – izrazi su koji su predstavljeni u navedenoj publikaciji objašnjavajući ulogu i značaj “alternativnih činjenica”. U tekstu “Trumpizam je životni stil, hroničan u Americi” objavljenom 6. novembra u The Washington Postu, novinar Philip Kennicott konstatuje da je “trumpizam” – prije nego smo počeli da ga shvatamo kao “trumpizam” bio temelj američke kulture kao tendencija mišljenja o bjelačkoj nadmoći koja je tamo negdje a ne baš ovdje. “Sada znamo da to nije maliciozna mrlja na američkoj kulturi već jedan od njenih temelja. I to (saznanje) je napredak”, konstatuje Kennicott, upozoravajući da je riječ o stanju protiv kog se može boriti rigoroznom samodisciplinom, konstantnim nadzorom nad mislima koje imamo, riječima koje koristimo i pretpostavkama koje pravimo.
Kraj epohe trgovačke diplomatije?
Shvatajući državu kao firmu čiji je izvršni direktor, Donald Trump postavio se kao autoritet iznad Kongresa u kome većinu imaju demokrate i Senata u kome većinu imaju republikanci. Vidljivost predsjednika koji dolazi iz preduzetničke sfere omogućila je Trumpu da priemptivne politike (sprečavanje prijetnji do kojih može doći) provodi na mikroekonomskim planovima u područjima Evrope i Bliskog istoka. Takav učinak ima i Vašingtonski sporazum koji su Aleksandar Vučić i Abdullah Hoti potpisali krajem septembra pod supervizijom sada već bivšeg američkog predsjednika.
Istoričar Milivoj Bešlin, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, ocjenjuje Trumpovu vladavinu kao period trgovačke diplomatije. Bešlin podsjeća da je Trump protivnicima i neprijateljima Sjedinjenih Američkih Država smatrao tradicionalne američke saveznike i demokratske zemlje, što je manifestovano deficitom samopouzdanja u Evrpskoj uniji. “Dolaskom Bidena na mesto novog američkog predsednika ta stvar se vrlo menja. Postojaće jedinstvena politika prema odnosima Kosova i Srbije i prema regionu. Ta politika biće usklađena sa principima koje je promovisala ne samo Evropska unija nego prevashodno Nemačka. Od 21. januara Evropa i Amerika će govoriti jednim glasom. To je bila Obamina politika do 2016. godine, tako da očekujem da će da prestane svaka priča o podeli Kosova i novim granicama na Balkanu, što je bila što je bila najpogubnija stvar još u vreme kada je Bolton bio važan čovek u administraciji“, tvrdi Bešlin.
Prema mišljenju Bešlina, dolaskom nove američke administracije i povećanjem samopouzdanja Evropske unije otvoriće novu perpsketivu u kojoj neće biti moguće učvršćivanje saradnje Aleksandra Vučića i Milorada Dodika na destabilizaciji i radikalizaciji Zapadnog Balkana i dosad najpogubnijeg, malignog ruskog uticaja. „To se posebno odnosi na Vučićev predlog Malog Šengena koji je po svoj prilici zamišljen kao neka vrsta zamene za Veliku Srbiju“, ocjenjuje Bešlin.
Novinar Idro Seferi kaže da bi Trumpov pristup dijalogu Beograda i Prištine možda mogao dati brže i lakše rezultate finalnog sporazuma, ali ne bi doveo do trajnog i održivog rješenja u odnosima Srbije i Kosova. “Sporazum koji je postignut u Vašingtonu nije rešio problem Kosova i Srbije ali ga je malo smirio i produžio vreme u kome može da se reši problem, a istovremeno se nastavi bez velikih tenzija. Verovatno će metodologija da se razlikuje imajući u vidu da Biden poznaje Balkan bolje nego Trump, imajući u vidu da je protekloj deceniji Biden imao nekoliko poseta regionu. Iako se tvrdilo javno da nije sporno, mislim da su mnogim zemljama Zapada bile sporne Trumpove intervencije i Trump sam”, kaže Seferi za VOICE.
Prema njegovim rečima, zemlje članice Evropske unije imaju ozbiljan uticaj na dijalog Beograda i Prištine s obzirom da su mnoge od njih države koje doniraju i pomažu vladama Kosova i Srbije već dvije decenije. “Prošlo je vreme nacionalnih privreda i mi se nismo razvili u tom sistemu. Budućnost svih zavisi od toga kakvi će da budu odnosi između komšija, nivo tolerancije, kakvo će da bude razumevanje za našu prošlost, kako ćemo osuditi gadne zločine koji su se dogodili i kako ćemo prihvatiti žrtve ovih nemilih događaja. Razlog zašto neke zapadne zemlje insistiraju na regionalnoj saradnji jeste tačno to što mi moramo da se sredimo međusobno i da napravimo iskorak da aktivno slušamo drugog. Nećemo nigde stići ako Kosovo i Srbija ne budu imali odnose u nekom trenutku kao, recimo, sa Slovenijom”, rekao je Seferi.
Ipak, Seferi smatra da je za odnose Kosova i Srbije presudna tema proširenja Evropske unije. “Proces dijaloga u EU trenutno nije u najblistavijoj fazi. Angažman koji je trebao da deluje kao stabilniji u odnosu na prethodnu šeficu za spoljnu politiku, Mogherini, ne izgleda kao mnogo jači od onog koji smo vidjeli jer nema baš konkretnih ideja kako to rešiti sasvim i ne priča se još uvek otvoreno o rešenju”, rekao je Seferi.
Dominacija spektakla zamrznutog konflikta
Prema riječima Nemanje Rujevića, dopisnika nedjeljnika “Vreme” iz Njemačke, uticaj Evropske unije na dijalog Kosova i Srbije je sve manji ili gotovo nikakav, zbog taktikte štapa i šargarepe, gdje je šargarepa buduće članstvo koje treba da privuče zemlje regiona. Rujević kaže da EU tu šargarepu više nema. “Mislim da izostanak te konkretne perspektive učlanjenja koči dijalog između Srbije i Kosova. Posebno Beograd, od koga se očekuje veći ustupak, a i Priština, ne vide dovoljan benefit da se dogovore. Iako se dolaskom Vučića na vlast mislilo da su se tajno dogovorili da prizna Kosovo ne bi li nešto dobio zauzvrat, sada deluje da se to može odugovlačiti u nedogled“.
S obzirom na to, Rujević smatra da SAD ni ubuduće neće dovoditi u pitanje nezavisnost Kosova i ocjenjuje da nije bilo i vjerovatno neće biti ni vidljivo insistiranje SAD da Srbija prizna Kosovo. „Umesto folklorne politike administracije Donalda Trumpa koja je – što se tiče Kosova – okončana performansom u Ovalnoj sobi kad su i Vučić i Hoti sedeli poniženi na hoklici ispred masivnog stola za kojim je sedeo američki predsednik i osim razigranih, osebujnih nastupa Richarda Grenela, sada ćemo se ponovo vratiti u period nešto ‘dosadnijeg’ diplomatskog pristupa oličenog u Metju Palmeru koji je ranije već imenovan za izaslanika State departmenta za Balkan a zapravo za pitanje Kosova. Kako god, neke velike promene u smislu da Kosovo bude na američkoj agendi, ne očekujem“, ocjenjuje Rujević.
Kosovski politički analitičar Shkëlzen Maliqi tvrdi da ključ sporazuma između Srbije i Kosova drže Sjedinjene Američke Države. „Rešenje se može progurati i na tragu Balkanskog Šengena, pošto on u regionalnom formatu može omogućiti interesno, ekonomsko i kulturno ’ujedinjenje’ Srba i Albanaca prema evroskom ključu. To možda nije zamislivo kada se pođe od trenutnog stanja i potrebno je nadvladati takozvane suverenističke snage koje se protive i evropskoj ideji ukoliko može dovesti do predavanja dela suvereniteta Briselu“, kaže Maliqi. „Srednjih rešenja ili velikih kompromisa ne može biti… Osim ako dogovor bude da Kosovo postane članica Ujedinjenih Nacija a Srbija ne bude prinuđena da ga prizna, pa se na duži rok takoreći navikne na novi, suvereni međunarodni status Kosova, ali na duži rok“, dodaje Maliqi.
On tvrdi da je uloga Nemačke važna i vidljiva i na neki način ide ispred Brisela, kao lokomotiva koja vodi i korigira neutralnost Evropske unije u slučaju Kosova. „Kako je izašla iz EU, Velika Britanija nije više u provom planu, ali ostaje važan i uticajan faktor. SAD je ipak postao nezaobilazan ne samo zbog Washingtonskog sporazuma već i zbog toga što jedini može pokrenuti Evropsku uniju na akciju, s obzirom na dobru poziciju pregovoru u odnosu sa Rusijom i Kinom. No, ako se pitanje Kosova ponovao vrati u Savet Bezbednosti, biće to neuspeh Evropske unije, ali ne i Nemačke, Francuske, Britanije koje od devedesetih, uz Italiju i SAD, kroje sudbinu regiona i pariraju ambicijama Rusije“, rekao je Maliqi.
Suočavanje s prošlošću – uvod u novu budućnost?
Novo poglavlje u odnosima kosovskog i srpskog društva može otvoriti procesuiranje Hashima Thachija pred Specijalnim sudom za ratne zločine. Skhelzen Maliqi tvrdi: ne bude li prijevremenih, vanrednih izbora, Ramuš Haradinaj mogao bi preuzeti mjesto predsjednika okupljajući dvotrećinsku većinu, čime bi Hoti mogao ostati premijer kao uticajna ličnost u DSK. Idro Seferi kaže da procesuiranje Hashima Thachija može imati ozbiljan uticaj na političku klimu u kosovskom društvu, ali dugoročno može biti uticajno tek u vezi s konkretnim političkim angažmanom Hashima Thachija.
Snežana Jakovljević iz Udruženja žena “Peščanik” kaže za VOICE da sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije podrazumijeva uključivanje građanki i građana i organizacija civilnog društva u dijalogu. Prema njenom mišljenju, za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije u smislu suočavanja s prošlošću preduslov je neposredan uvid javnosti u konkretne teme, sadržaje i zaključke pregovora, a to znači uključivanje građanki i građana i organizacija civilnog društva u sve faze procesa: konsultacije na lokalnom i nacionalnom nivou, učešće u pregovorima i primjene sporazuma.
“Jasno je da postoji neka vrsta podele između SAD i EU ko se čime bavi u pregovorima, to oni i sami govore, u smislu da se SAD bavi ekonomskim, a EU političkim aspektom pregovora. To je nekako logično, imajući u vidu da Amerika uvek misli da ekonomija sve rešava. Mnogo toga i rešava, ali ekonomija nije čarobni štapić. Šta ćemo sa pitanjima osoba nestalih tokom rata devedesetih? Šta sa ženama koje su pretrpele različite vidove rodno zasnovanog nasilja, koje su bile silovane? Pitanje je takođe i kako promeniti narativ i govor o odnosu između Kosova i Srbije. Jedna učesnica u aktivnostima koje zajedno organizuju Udruženje žena Peščanik, organizacija iz koje ja dolazim i Udruženje žena Mitrovice za ljudska prava je to opisala ovako: Teritoriju Srbije i Kosova treba predstavljati kao bezbedne da bi se olakšala saradnja između ljudi sa obe strane, jer kada organizujemo naše aktivnosti, problem je strah, žene sa Kosova plaše se da govore albanskim jezikom u Srbiji, a žene iz Srbije srpskim jezikom na Kosovu”, zaključuje Jakovljević.
Ljupko Mišeljić (VOICE)
