Prosvetari: Škole nespremne za nastavu, Ministarstvo prebacilo odgovornost na nastavnike

16. Sep 2020 by Dalibor Stupar | Nema komentara

"Nisu prihvatili predloge i sugestije prosvetnih radnika, niti su raspust iskoristili da preduprede probleme"

Početak školske 2020/21 godine u Srbiji škole su, iz ugla prosvetara, dočekale nespremno, sa nejasnim i nepreciznim uputstvima, manjkom opreme i bez ikakve obuke za vođenje onlajn nastave, upozorili su sagovornici VOICE-a.

Zbog nesposobnosti i nezainteresovanosti Ministarstva prosvete, kako navode, prosvetni radnici su prepušteni sami sebi i svojoj dovitljivosti, a prostor i uslovi za rad omeđeni su preporukama ministarstva i Kriznog štaba. Prve dve nedelje nove školske godine obeležile su i humanitarne akcije čiji cilj je nabavka materijala koji država nije obezbedila, ali ga jeste propisala (maske, sredstva za dezinfekciju).

Sa druge strane, ministar Mladen Šarčević čestitao je 1. septembra svim učenicima početak nove školske godine, naglasivši da su je sve škole spremno dočekale i da „od jutros nije dobio nijedan izveštaj da u nekoj školi u Srbiji nešto ne funkcioniše“, Kako je navedeno na sajtu ministarstva, Šarčević je dodao da se nastavni plan i program odvija neposredno u školama i preko televizije na kanalima Radio televizije Srbije. Inače, prema podacima koje je ministar prezentovao dan ranije, 97 odsto roditelja u Srbiji izjasnilo se da njihova deca pohađaju nastavu u školama, a nastava za ceo septembar snimljena je na programima RTS-a.

Briga samo deklarativna

Vesna Vojvodić iz Granskog sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost“ za VOICE ističe da je početak školske godine najbolje pokazao da je briga za interes učenika i dece samo deklarativna, a da se isto odnosi i na prosvetne radnike koji bi trebalo da u tim uslovima izvedu i vaspitni i obrazovni proces na najbolji mogući način. Nadležni, kaže Vojvodić, nisu prihvatili predloge i sugestije prosvetnih radnika, niti su raspust iskoristili da preduprede nevolje i probleme sa kojima su se susretali u prolećnom delu pandemije, već su samo čekali preporuke Kriznog štaba, koje su stigle tek 11. avgusta.

Vesna Vojvodić (Foto: Medija centar Beograd)

– Ministarstvo nije imalo inicijativu da se suoči sa tim realnim problemima koji se tiču ne samo nepostojanja dovoljne tehničke opremljenosti škola i zaposlenih u školama, već i zdravstvenog stanja zaposlenih u školama, nego je čekalo taj 11. avgust da bi nam ispostavilo listu obaveza, šta mi to treba da ispunimo da bismo uopšte u septembru mogli da, po njihovom mišljenju, startujemo. Vi tu nemate njihovu podršku, vi tu nemate svest šta može da se popravi, gde treba da se radi, koji su to modeli obuke za nastavnike – kaže naša sagovornica.

Vojvodić dodaje da su se nadležni oglušili i na preporuku da se svakoj školi ostavi autonomija da donese odluku o tome može li početi sa obrazovno-vaspitnim procesom 1. septembra, imajući u vidu da se škole u Srbiji nalaze u različitim okolnostima i imaju nejednaku podršku lokalnih samouprava u finansijskom, materijalnom i svakom drugom smislu.

Predsednik Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine Zvonimir Jović za VOICE ističe da se ništa nije promenilo u odnosu na prolećni deo pandemije, kada su svi troškovi prebačeni na prosvetne radnike – morali su da plaćaju sopstveni internet i račune za mobilne telefone iako su ih koristili za posao, za interakciju sa decom i roditeljima. Tu su još i troškovi koji se tiču nabavke lap-top računara i mobilnih telefona koji podržavaju platforme na kojima se nastava odvijala.

– Ako još dodamo da veliki broj prosvetnih radnika ima decu školskog uzrasta, tu su bili veliki troškovi. Uvek pričam o kolegi koji radi u školi, supruga mu radi u školi i imaju troje dece koja idu u školu. Pa sad zamislite, trebalo je obezbediti pet računara, tableta, telefona, u kakvim su oni troškovima bili. Kada smo na to ukazali, u Ministarstvu prosvete smo dobili genijalan odgovor: neka zaduže deca i nastavnici tu tehničku opremu, lap-topove i računare u školi – kaže Jović.

Podseća da je u međuvremenu odlučeno da se nastava sprovodi po kombinovanom modelu – deo dece ide u školu, a deo prati nastavu od kuće preko TV programa, ili onlajn – slanjem zadataka i materijala preko različitih platformi.

Zvonimir Jović (Foto: Youtube)

– Pitamo se kako su oni to genijalno smislili – ako mi odnesemo računare kući, kako će deca koja dolaze u školu da rade? Tako da smo i u tom segmentu dočekali školsku godinu nespremni – ističe on.

Dodaje i da su škole same birale platforme pomoću kojih će se nastava izvoditi (Google classroom, Moodle i slično), ali da i pored toga što brojni nastavnici ne znaju da koriste te programe i platforme, ministarstvo nije iskoristilo letnji raspust kako bi organizovalo obuku za njihovo korišćenje.

– Moram da kažem da su nam dali jednu obuku koja veze nema sa korišćenjem platformi, koja se odnosi na ocenjivanje. Nažalost, umesto da se fokusiraju na stvari koje trebaju, oni su se fokusirali na ocenjivanje, kao da ne znamo kako se to do sada radilo i kako će se raditi. Dakle, obuka o korišćenju platformi nije bilo – rekao je Jović.

Vojvodić ukazuje da se centralizacija obrazovnog sistema u Srbiji pokazala kao efikasna samo u slučaju kada se na dnevnom nivou školama šalju dekreti, uredbe, uputstva, dopune i pretnje.

– Ne vidim da je ministarstvo usvojilo bilo šta od naših iskustava, preporuka, ideja; to me dovodi do jednog poražavajućeg zaključka da naše ministarstvo uvek prednjači u želji da bude glavno, ali nikada odgovorno i tu je problem i čvorište gde ga treba rešavati – rekla je Vojvodić, uz opasku da je nedopustivo veliki procenat zaposlenih u ministarstvu, ali i u zavodima i školskim upravama, koji nisu iz prakse i koji ne znaju šta predstavlja izazov u radu sa malom decom, starijim osnovcima ili adolescentima.

Gradivo neprilagođeno

Sindikati su predložili da se i nastavno gradivo prilagodi novonastaloj situaciji, te da nastavnici čiji predmeti to dopuštaju, s učenicima iz svoje oblasti razgovaraju o virusu. Umesto toga, kaže ona, preporuka je da se strogo pridržavaju plana i programa.

– U čemu je smisao, ako u mesecu septembru jedan profesor biologije ne porazgovara sa učenicima, recimo, baš o strukturi virusa i o toj koroni, da malo to deca pogledaju iz tog ugla. Zašto ja ne bih mogla da s učenicima radim i ono što mi nije sada predviđeno, da govorim, na primer, u onom uvodnom delu Bokačovog „Dekamerona“, gde ljudi pričaju o tome kako se spasiti od jedne pošasti, od epidemije? Ili, recimo, da pričamo i tumačimo odlomke iz Kamijeve „Kuge“, gde ljudi suočeni sa jednom opasnošću promišljaju i o smislu života i mogućnosti da ti životi iznenadno krenu sasvim nekim drugim tokovima ili da se i ugase – dodaje Vojvodić.

Orkestrirani igrokaz

Pred početak nove školske godine na društvenim mrežama vladala je potpuna konfuzija po pitanju sprovođenja obaveznih mera. Pojedinci su pozivali roditelje na neposlušnost, traženo je od njih da odbiju obavezu po kojoj deca moraju da nose maske tokom nastave, pojedinci su pretili da će pred školska dvorišta doći sa advokatima, pominjani su i protesti pred školama, pa čak i Ustavnim sudom Srbije, da bi na kraju školska godina počela bez ikakvih trzavica.

Marko Oljača iz „Društva za održivu budućnost – Koraci“ ocenjuje za VOICE da je značaj društvenih mreža precenjen ili prenaglašen, a da je zbunjivanje javnosti zapravo orkestrirani igrokaz u kojem su učestvovali, kako članovi Kriznog štaba, tako i pojedinci koji su u tome videli mogućnost sprovođenja svoje političke agende. Podseća na različite preporuke iz Kriznog štaba po pitanju maski za učenike kada je prvo rečeno da će deca u školi morati da nose troslojne maske, a zatim da će odgovarati sve – i hirurške i epidemiološke i platnene maske.

– A pri tom se ne objašnjava kako se koja maska koristi, kako se odlaže i drugo, a to je najvažnije u celoj priči – navodi Oljača. Međuprostor nastao zbog nedostatka preciznih informacija popunili su različiti populisti i desničari, pokušavajući da na taj način dobiju neku vrstu legitimiteta i postanu vidljivi u javnosti.

– Mi već sada imamo kobajagi neke proteste, a to su uglavnom Jovana Stojković, Levijatani, pokret Živim za Srbiju i ko je već sve tu okupljen, oni su sada anti, anti, anti, za sve su anti. To su ljudi koji su i protiv vakcina i protiv maski i koji idu na tu jednu vrstu jeftinog i malograđanskog sentimenta pa kažu – ne damo našu decu. Ti si odgovoran za dete, a ako ti živiš u nekakvom zabranu sopstvenih zabluda, to ne sme da se reflektuje i ugrožava bezbednost svog deteta. To je širi društveni problem, a uzrok i posledica svemu tome jeste da ta kakofonija dolazi od samog državnog vrha – upozorio je Oljača ocenivši da je to sve posledica nedostatka bilo kakvih strategija komunikacije nadležnih sa javnošću.

Ona upozorava i da je poražavajuća statistika koja kaže da od oko 1.700 škola u Srbiji, svega pedesetak ima domen edu.rs.

– Da se školama dodele domeni edu.rs, mi bismo imali brojne mogućnosti za obrazovne pakete koji bi nas mogli razrešiti ove sputanosti kako ćemo da radimo u okolnostima u kojima učitelji i učiteljice bez daljnjeg rade dupli posao – rekla je ona.

Naime, kako napominje, učenici su stacionirani po učionicama, a nastavnici idu od jedne do druge noseći sa sobom lap-top, projektor i ostala neophodna sredstva, što je veoma naporno.

– Za tih 30 minuta dok upišem sve u dnevnik, dok povežem kablove za sve što mi treba, nemam više od 17 minuta efikasnog rada – rekla je ona.

Preporuke i humanitarne akcije

A da bi se takva situacija predupredila, „Društvo za održivu budućnost – Koraci“, u saradnji sa prosvetnim radnicima i njihovim sindikatima, još pre početka školske godine napravilo je i predstavilo “Smernice i preporuke za rad škola za vreme epidemije virusa SARS-CoV-2”.

Marko Oljača iz društva „Koraci“ za VOICE kaže da su preporuke, nakon javnog predstavljanja, poslate na brojne adrese nadležnih – školskim upravama, Ministarstvu prosvete, Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu za zapošljavanje, rad, boračka i socijalna pitanja, zatim svim rektorima četiri univerziteta u Srbiji, Zavodu za socijalnu zaštitu i Zavodu za unapređivanje kvaliteta vaspitanja i obrazovanja, a da nikakve zvanične reakcije nije bilo, osim poziva na sastanak iz Ministarstva za rad, nakon kojeg nije bilo nikakve povratne informacije.

– Ministar Šarčević je rekao da će oni na 15 dana da prave neke preseke, a to je bio i jedan od naših predloga, da se radi jedno longitudinalno istraživanje tokom cele godine. Sa druge strane, jedan od predloga je bio da se septembar iskoristi kao pripremni mesec i da se, koliko god je moguće, nastavni planovi i programi redukuju, a da se vreme iskoristi za niz drugih priprema, prilagođavanja situaciji, rada sa učenicima na terenu… Mi smo predložili i da se roditeljima ostavi mogućnost da svoju odluku o onlajn nastavi mogu da promene. Za sve ostalo nisam video da je pronađeno bilo kakvo rešenje ili da je neka od naši preporuka ili smernica prihvaćena – rekao nam je Oljača.

Društvo „Koraci“ je u okviru Građanskog saveta za vanredne i krizne situacije pokrenulo humanitarnu akciju u kojoj građani doniraju novac za nabavku maski i dezinfekcionih sredstava za učenike iz socijalno ugroženih porodica. Nakon Beograda, akcija je pre nekoliko dana održana i u Novom Sadu, u saradnji sa Nezavisnim društvom novinara Vojvodine i Granskog sindikata prosvete „nezavisnost“, te udruženja „Most solidarnosti“.

– Država je poslodavac i država obezbeđuje plate, a materijalni troškovi koji su vezani za redovan rad škola poput kreda, sunđera, didaktičkog i pedagoškog materijala i tako dalje, ti troškovi spadaju na lolane samouprave. Lokalne samouprave vrlo često te troškove ne mogu da pokriju, a drugi problem je što većina lokalnih samouprava u ovom trenutku, posle izbora, nije ni konstituisana i to je jedan interregnum u kojem mi ne znamo šta se dešava – ističe Oljača.

Napominje i da je socijalno ugroženim porodicama nabavka maski dodatni trošak koji one sebi ne mogu da priušte.

– Zvali su me nastavnici iz Prijepolja koji su me molili da pošaljemo neku količinu višekratnih maski jer oni su se nekako ovih dana dovijali, u smislu da su uspeli da iz svog džepa kupuju obične hirurške maske deci. Međutim, ni oni više nisu u mogućnosti, a dete koje nema masku neće moći da uđe u školu. Ministarstvo, odnosno država je rekla da je osnovnoškolsko obrazovanje obavezno i besplatno, prema tome, ona bi trebalo da obezbedi sve ono što je neophodno da bi se obrazovni proces odvijao celishodno i, u ovom slučaju, bez ikakvih zdravstvenih rizika – kazao je Oljača.

Udar na najsiromašnije

Svega par dana po početku nove školske godine, Ministarstvo prosvete, na osnovu preporuke Kriznog štaba, zatražilo je od uprava učeničkih domova da broj učenika koji istovremeno borave u ovim ustanovama smanje za 50 odsto. Vesna Vojvodić upozorava da je to udar na najosetljivije i najugroženije učenike, na one kojima porodice nisu u mogućnosti da obezbede sopstveni smeštaj ili iznajmljivanje privatnih stanova. U domovima u Srbiji, kaže, ima oko 12.300 učenika sa kojima su, na osnovu stručnog uputstva ministarstva prosvete potpisani ugovori, da bi svega par dana kasnije polovina njih bila primorana da se iz svojih soba iseli na nedelju dana. Odlazak i dolazak bi se naizmenično odvijao na nedeljnom nivou, dodaje ona.

– Tu su problemi višestruki, ne samo vezani za novac koji te porodice treba da izmisle da plate troškove putovanja. Ta deca su i maloletna u najvećem broju slučajeva, toj deci treba fizička pomoć, nisu došli sa jednom sveščicom, to su koferi njihovih života, tu je i literatura, i odeća i obuća… I onda nakon nedelju dana kod kuće, opet natrag u dom. To je nedopustivo! Da ne govorim da mnogi đaci među njima i nemaju u svojim domovima ni internet ni mogućnost da prate onlajn nastavu, niti svi oni idu u škole koje su i organizovale onlajn nastavu – upozorava Vojvodić, ističući da je ovo plastičan i slikovit primer koji pokazuje tu vrstu nepostojanja elementarnih znanja kod ministarstva i prvog čoveka srpske prosvete, kao i apsolutno nepriznavanje da neko jednostavno nema novca.

Dalibor Stupar (VOICE)

Print Friendly, PDF & Email