News Ticker

Protest malinara ili da li će opet kajmak skinuti pojedinci povezani sa vlašću?

Poljoprivredni protesti u raljama politike

Da li će i posle ovih protesta malinara, po starom lošem običaju, kajmak skinuti pojedinci povezani s vrhom vlasti ili će proizvođači uspeti da izvuku koji dinar više u otkupu „crvenog blaga“ ostaje da se vidi, ali ponašanje premijerke i njenih ministara prema poljoprivrednicima koji su digli svoj glas protiv neuređenog i kartelisanog tržišta u najmanju ruku je – nedopustivo, bezobzirno i bahato. Kako ga drugačije opisati kada im, kako sami kažu, na pamet ne pada ni da pričaju s nezadovoljnim proizvođačima, a kamoli da se udubljuju u njihove muke.

Malinare možda mogu da smatraju sebi nedostojnim, ali Ana Brnabić i Branislav Nedimović sigurno ne mogu da im uskraćuju građanske slobode i pravo na protest poručujući im da nema razgovora dok se s puteva ne sklone, jer je, bože moj, otkupna cena pitanje tržišta, a ne države. Ali zato je Nedimović baš u ovom trenutku našao da u Čurugu poseti nekadašnjeg ministra a sadašnjeg biznismena Sašu Vitoševića, a Brnabićka da otvara novosadski „Šeraton“ Miodraga Kostića. Je li to pitanje tržišta ili države? Obojica su, verovatno, iz budžeta dobila više nego svi srpski malinari, jer su valjda ove države dostojni.

Drugo je pitanje koliko su malinari zabarikadirani u Prijepolju kadri da svoje nepristajanje na ponižavanje zadrže na nivou ekonomsko-socijalne dimenzije, bez upliva politike, jer je svaki dosadašnje paorsko nezadovoljstvo i blokiranje saobraćajnica pratila i partijska pozadina. Tako nekadašnje najveće bundžije među paorima danas obilaze ministri i predsednik, njihova se imena nekako uvek nađu na konkursima za pare iz pokrajinske i republičke kase, a oni koji su nekada prosipali mleko na novosadskim i beogradskim trgovima sada su savetnici u Vladi.

Treće, pitanje je da li će se, uz najavljeni protest poljoprivrednika zbog enormno skupog, u regionu najskupljeg goriva, malinarski bojkot moći pretvoriti u snagu koja će pokrenuti masovnije okupljanje i ozbiljnije uzdrmati vlast. Jesu li videli dno?

– Nije još dovoljno dogrmelo, nije sazrelo za ozbiljan bunt – kaže za VOICE predsednik Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš.

Dodaje da ova organizacija podržavam svako delovanje u korist malog proizvođača, pa tako i protest malinara, ali da se neće uključivati u to.

Poljoprivrednici nemaju snagu za radikalnije proteste?

– Problem je u tome što nismo organizovani sistemski. Ima more poljoprivrednih udruženja, ali ona uglavnom nemaju zaposlene, kancelariju, ni promet ni od sto dinara mesečno. Pa gde to ima, samo u Srbiji. A pritom su svi dosadašnji protesti bili ispolitizovani. Kada ljudi izađu, kada im pukne film, oni dođu da se slikaju s nama. Kako Brisel može biti obliven mlekom i zasut stajnjakom, pa da život ide dalje, a mi najdalje do Pančeva možemo da dođemo. U sve se uvuče politika, napravi se cirkus i to takav u kojem nam iz vrha vlasti poruče da nas čekaju na Novom Beogradu ujutru u šest da jedemo šunku. Smeju nam se. To je naša relanost – kaže Kiš

On ocenjuje da je veliki propust poljoprivrednika to što, kada su protestovali 2010. i 2011. godine, nisu kao rezultat pobune osnovali poljoprivrednu komoru koja bi zastupala interese individualnih proizvođača a ne otkupljivača i prerađivača, kao što to danas rade privredna komora i država.

– Boriti se za cenu maline, goriva, žita ili svinja je besmisleno. Ko utiče na cenu, ko stvara taj ambijent – to je suština. I onda nas isprovociraju, izvedu na ulicu, dovedu medije i na kraju se ne desi ništa – tresla se gora rodio se miš, veli Kiš, izdvajajući kao najveći problem to što poljoprivrednici nemaju mehanizme niti, na kraju krajeva, uređen status. – Imamo 620.000 regostrovanih gazdinstava, a od toga je za polovinu pod znakom pitanja da li se poljoprivredom bave. Već godinama čekamo da se sistem registrovanih gazdinstava reformiše i postavi kako treba.

Osvrćući se dalje na paorske proteste, on ocenjuje da se u javnosti tendenciozno kreira iluzija o dobrom životu poljoprivrednika i stvara slika da oni koji žive od tog posla nisu u problemu.

Miroslav Kiš: Tendenciozno se kreira iluzija o dobrom životu poljoprivrednika (foto: MCBG)

– Mediji prenose ono što vlada poruči građanima i to se toliko puta servira da šta god mi sada uradili bilo bi izlišno. Rekli bi nam – šta vi hoćete, zašto se bunite kad vam je dobro? Kakav je problem u poljoprivredi? Tako je i sada. Uspeli su da narodu nametnu stav kako sad nema ko da bere malinu kada malinari protestuju – tu su stavili težište problema i tako ga plasiraju javnosti – kaže Kiš.

Ni gorivo, veli, za vlast nije skupa. Ali tu i nije toliki problem sama cena, nego to što jedino u Srbiji nije prepoznato da se drugačije oporezuje i reguliše promet goriva za poljoprivredu, a to je plavi ili zeleni dizel, dodaje on.

– Nama više rastu akcize nego cene goriva, jer državi treba više para. Sad čakamo da se namesti novi ministar finansija i ko zna koliko će to trajati. Onda će za par meseci spustiti nešto što su dvaput digli i bićemo svi zadovoljni, uslišena želja poljoprivrednika – kaže Kiš.

Međutim, na pitanje zašto se, kad je tako, Asocijacija poljoprivrednika ne opredeljuje za proteste on odgovara – „to pitajte političare“.

Malinari iz Vojvodine uz centralnu Srbiju

Udruženje Malina – Ratkovo pridružiće se proizvođačima iz centralne Srbije i podržati ih u zahtevima. Predsednik ove organizacije Danilo Šćepanović za VOICE kaže da je problem u neuređenom tržištu i da država, iako nastoji da poštuje slobodu tržišnih kretanja, mora da se umeša u smislu analiziranja uslova konkurencije, utvrđivanja otkupne cene i omogućavanja dijaloga između proizvođača i otkupljivača.

– Ne bih išao u politizaciju protesta jer to nije dobro, u ovoj zemlji se sve ispolitizuje i tek onda ne može da se nađe rešenje. Protesti malinara, poljoprivrednika ili bilo koga treba da budu usmereni na konkretne zahteve i ciljeve. Naš cilj je prihvatljiva cena maline i opstanak malinarstva u ovoj državi i treba ići ka tome i o tome pregovarati sa vladom. U svakom slučaju, bilo kakav pokušaj politizacije tih pitanja je pogrešan – naglašava Šćepanović. – Dešavalo se da se, kada dođe do nekog ozbiljnijeg problema u poljoprivrednoj branši, sjate sve partije nudeći podršku i pomoć kada dođu na vlast. Od toga nema ništa i to ne dovodi do rešavanja problema.

Danilo Šćepanović: Mnogi proizvođači u Vojvodini napustili su malinjake i uništili ih

Ključna stvar u protestu malinara jeste da se izbore za to da budu jasni i poznati kriterijumi po kojima se određuje cena malina u Srbiji, veli on.

– Nemamo izrađene tržišne mehanizme i sve se svodi na to će bolje proći oni koji su bliži vatri. Lane sam učestvovao u pregovorima i ministar je bio korektan, ali nažalost u Srbiji se nisu razvili tržišni mehanizmi i još uvek je potreban upliv države. Ne mora ona da odredi cenu, ali treba da bude posrednik u pregovorima između malinara i hladnjačara. Neka nas sedne za sto, zatvori ako treba dok se ne dogovorimo. Ne može jedne godine da bude cena 270 dinara, a sledeće 120, a da se pritom na svetskom tržištu cena zamrznute maline u poslednjih dvadeset godina nije promenila više od pet odsto. To je očigledan pokazatelj da nešto nije u redu – kaže Šćepanović.

On napominje da je otkupna cena maline „vilamet“ do 100 dinara, o kojoj se sada spekuliše, daleko ispod granice isplativosti, a da u Vojvodini može da bude još gora situacija. Ovde se mahom gaji sorta „polana“, a njoj je cena još niža. Baš zbog toga mnogi su proizvođači u Vojvodini napustili malinjake i uništili ih, pa je ove godine još manje zasejnih površina u odnosu na lane, kada je pod ovim voćem bilo oko 1.000 hektara. Lane je deset odsto ukupne proizvodnje dolazilo iz Vojvodine, a sada nema ni toliko, veli on. Prošle godine rod je bio 55.000 tona i drastično je pao u odnosu na prethodne, a sada je još gore. Robe je sve manje, a cena sve niža, suprotno svim zakonima logike i to je jasan pokazatelj da se cena ne određuje po tržišnim principima, ukazuje naš sagovornik.

Osvrćući se na ranije proteste poljoprivrednika, on ocenjuje da su bili mahom uspešni, ali već nekoliko godina, ako se izuzmu lanjski protesti malinara, niko od poljoprivrednika i nije izlazio na ulice.

– Ranije su protesti uspevali, ali već neko vreme izostaju rezultati, a problemi se u poljoprivredi samo gomilaju. Prošlogodišnji protest malinara nažalost nije uspeo jer nije postojalo jedinstvo. Udruženja malinara na teritoriji cele Srbije nisu zauzela zajednički stav. Takođe, dosta kasno je sve počelo, berba je bila uveliko u jeku kada su proizvođači izašli na ulice. Nije se očekivala tako niska cena 2017. nakon odlične 2016. godine. i svi su bili iznenađeni. Ali, prošla godina je bila jako dobra opomena za sve nas koji se bavimo ovim poslom i, nakon nje, odlučniji smo da ćemo ove godine nastupiti zajednički i da nećemo odustati dok se ne stvori minimum uslova za opstanak malinarstva u Srbiji – kaže Šćepanović.

Naprednjaci poljoprivredu stavili pod svoje

Problemi poljoprivrednika ne mogu se rešiti bez političkih alata, smatraju u organizaciji Liga paora.

– Najveća stranka je pod svoje stavila sve. Zato nam tako loše i ide. Uvek je vlast u Srbiji, bez obzira na to ko je sačinjavao, pokušavala da kontroliše sve segmente društva ali ovoliku centralizaciju ne pamtim – kaže za VOICE Miloš Šibul, predsednik Lige paora Vojvodine i član Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine, osvrćući se na uvreženo mišljenje da je ranije svaka uticajnija politička partija imala i svoje udruženje poljoprivrednika, a da su po toj analogiji poljoprivrednici i njihove organizacije danas mahom pod kapom najveće stranke pa stoga nezadovoljstvo i ne iskazuju.

Miloš Šibul: Najveća stranka je pod svoje stavila sve, zato nam tako loše i ide

Na pitanje da li bi protest malinara mogao da bude pokretač masovnijeg okupljanja i iskazivanja nezadovoljstva agrarnom politikom, on konstatuje da agrarna politika nije dobra, ali da sumnja da može doći do masovnijih protesta.

– Na žalost takav stepen jedinstva među poljoprivrednicima širom zemlje do sada nije postignut – kaže Šibul.

Po njemu, uz socijalnu dimenziju, u iskazivanju paorskog nezadovoljstva potrebna je i politička.

– Zato smo i formirali Ligu paora. Svesni smo toga da se naši socijalni problemi moraju rešavati samo političkim alatima. Vojvođanski paori su najbolje živeli od svoga rada u vreme pune autonomije Vojvodine. Mi se zalažemo za to da vojvođanska administracija odlučuje o pitanjima važnim za poljoprivredu. Smatramo da bi naša, vojvođanska vlada, da ima te nadležnosti mnogo bolje razumela naše potrebe – naglašava Šibul.

Organizacija koju predstavlja pozvala je pre dva dana Vladu da se izjasni o tome zašto je u Srbiji najviša cena goriva, a kako kaže naš sagovornik, ukoliko se problem ne reši u parlamentu, priključiće se protestima najavljenim za 8. jun.

– Svaki protest koji je usmeren ka skretanju pažnje na ovaj problem sa kojim se suočavaju stanovnici Vojvodine, ali i čitave Srbije ima našu podršku. Krajnje je nelogično da su cene goriva kod nas ovolike s obzirom na to da su naše plate među najnižima u Evropi. Ovo nije jedina nepravda koju smo mi, paori, doživeli od države u toku ove godine. Gorivo je poskupelo usred setve, a nismo dobili ni regresiranu naftu, što je veliki udar na svakog od nas. Pokušaćemo da putem naših predstavnika u parlamentima Vojvodine i Srbije pokrenemo rešenje ovih problema. Ukoliko oni ne urode plodom, ne isključujemo priključevanje protestima kao oblik borbe za naša prava – veli Šibul.

Slađana Gluščević (VOICE)

Print Friendly, PDF & Email
About Sladjana Gluscevic (30 Articles)
Slađana Gluščević. novinarstvom se bavi od 1998. godine. Kao honorarni saradnik radila u dopisništvu lista “Danas” u Novom Sadu i novosadskoj TV produkciji “UrbaNS”, a potom kao novinarka dnevnog lista “Dnevnik”, koji joj je godinama bio matična kuća. Profesionalni dugogodišnji novinarski angažman u štampanim i internet medijima koji je posvetila mahom informisanju o dešavanjima u agraru upotpunila osnivanjem organizacije čiji su članovi eksperti za medije, poljoprivredu i EU fondove – Info centar za ruralni razvoj Agrosmart. Pokrenula, 2015. godine, specijalizovan portal za poljoprivredu Agrosmart. Dobitnica nekoliko novinarskih nagrada.

Leave a comment

Your email address will not be published.


*


This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.