Radišić: Fabrika vode u Zrenjaninu predstavlja igranje životima i zdravljem ljudi

13. Nov 2020 by Ekipa VOICE | Nema komentara

Marković: Voda zahteva velike investicije i to nije trošak. To je ulaganje u ljude i u osnovne uslove za život.

Generacije i generacije Zrenjaninaca i okoline nemaju mogućnost da spreče da kroz kožu i kroz razne druge potrebe unose u svoj organizam velike količine štetnih supstanci, rekla je profesorka biologije i građanska aktivistkinja Zorica Radišić u onlajn emisiji Nezavisnog društva novinara Vojvodine “Šta će biti sa vodom?”. Istraživačica političke ekologije, aktivistkinja i konsultantkinja za zaštitu životne sredine Iva Marković rekla je da Srbija gubi jednu trećinu vode u vodosnabdevanju, te da su gubici u mreži daleko iznad svakog evropskog proseka.

Uz podsećanje da grad Zrenjanin 16 godina nema rešeno pitanje vodosnabdevanja, Zorica Radišić je ukazala na potencijalnu ugroženost svih vodnih resursa.

“Ugrožavanje, ne samo vodozahvata iz kog se snabdeva zrenjaninski vodovod, nego i gradskih i prigradskih jezerskih kompleksa, podzemnih voda, korita Begeja i Carske bare od strane kineske fabrike guma Linglong je velika”, rekla je ona.

Zorica Radišić kaže da se i sam način privatizovanja vodosnabdevanja u ovom gradu desio potpisivanjem ugovora za usluge prečišćavanja vode za piće.

“Mi ustvari nemamo fabriku vode, već je tako predstavljen taj projekat. Videli smo da se nigde nije dobro završilo, ni ekonomski, a da ne kažemo ni ono što je potrebno ljudima. To definitivno nije dobar model. To je igranje životima i zdravljem ljudi, dece, omladine i starih. To su generacije i generacije Zrenjaninaca i okoline koja nema mogućnost da spreči da kroz kožu i kroz razne druge potrebe unosi u svoj organizam velike količine tih štetnih supstanci”, rekla je Zorica Radišić.

Iva Marković smatra da je osnovni problem nepostojanje informacija. Kako kaže, građani i građanke ne mogu ravnopravno da učestvuju u kritikovanju neposredne životne sredine i zdravlja vodeći se nezvaničnim informacijama. Ono što posebno izdvaja je negiranje uticaja na okolne zaštićene eko sisteme, zagađenje vode i vazduha.

“Ja ne želim da slušam objašnjenja kompanija, već objašnjenje institucija, zašto su dozvolili. Vi možete da imate odličan zakon o zaštiti životne sredine, zakon o zaštićenim područjima, ali ukoliko ostale oblasti daju podsticaj investorima u okviru kredita, zemljišta koje dajete besplatno, meni ne deluje da će Zrenjanin profitirati od ovoga. To nije razvojni put koji Srbija sme sebi da dozvoli jer ćemo opet usvajati tehnologije koje su zastarele”, rekla je Iva Marković, jedan od osnivačica inicijative “Pravo na vodu”.

Sa druge strane, Zorica Radišić osvrnula se na donosioce odluka kojima bi, po njenom mišljenju, trebalo adresirati rešenje problema jer nemaju dovoljnu odgovornost prema javnom interesu i da daju prednost ekonomskim temama i investitorima.

“Niko nama neće obezbediti ono što je naše, svi zajedno moramo da postanemo svesni da onoliko koliko se izborimo za ono što nam pripada toliko ćemo toga i izgleda imati. Nažalost, mnogi drugi ljudi koji žive u uređenijim društvima nemaju taj posao, ali izgleda da smo previše vremena izgubili. Donosioci odluka koji su na suprotnoj strani od nas, građana, trebalo bi da počnu da nas prepoznaju kao osobe koje imaju potrebe. Kad vi uredite neki ambijent koji je dobar za život onda nemate ekonomske probleme, nemate problema sa ljudskim resursima, svi onda žele tu da žive, a sada to nije slučaj”, objasnila je profesorka biologije i građanska aktivistkinja.

Iva Marković kaže da je prestonica Srbije jedina u Evropi koja nema adekvatan sistem prerade vode. Ona navodi da Beograd ima oko dva miliona ljudi i da oni svoje otpadne vode plasiraju direktno u Dunav koja je međunarodna reka, a time se pravi šteta svima jer vodeni sistemi ne poznaju granice.

Voda zahteva velike investicije i to nije trošak. To je ulaganje u ljude i u osnovne uslove za život. Mi u Srbiji gubimo jednu trećinu u vodosnabdevanju. Imamo gubitke u mreži koji su daleko iznad svakog evropskog proseka. Poslednja velika ulaganju su bila u vreme socijalizma. Ima prostora za ulaganje u kanalizaciju. Nadam se da će se obustaviti sve ovo sa malim hidroelektranama. Da se neće više ostaviti tako povoljne uslove za investitore. Da će se zaista povesti računa šta odlazi u reke, što se tiče industrijskih voda pogotovo. Da ćemo imati relevantne informacije i više istraživanja”, kaže Iva Marković.

Incijativa Vazduh nije roba iz Zrenjanina u saradnji sa Zrenjanskom omladinskom razvojnom organizacijom i Nezavisnim društvom novinara Vojvodine realizuje projekat Zrekologija – ti se pitaš! Projekat se sprovodi u okviru programa Snažno zeleno, a finansira ga Evropska unija.

Svetlana Paramentić (VOICE)

Print Friendly, PDF & Email