Rodno zasnovano nasilje u porastu: Dom nije sigurno mesto za sve

17. Apr 2020 by Ekipa VOICE | Nema komentara

"Mnoge žrtve same proživljavaju nasilje u izolaciji, i u tišini"

“Ostani kod kuće”- poruka je koju poslednjih mesec dana najčešće čujemo u medijima, od zvaničnika i struke. I dok je mera smanjenja i zabrane kontakata koja se sprovodi širom sveta, prema mišljenju epidemiologa, ključna za suzbijanje pandemije COVID19, ženske organizacije u Srbiji, ali i aktivistkinje u ostalim zemljama upozoravaju na alarmantno povećanje rodno zasnovanog i porodičnog nasilja u takvim okolnostima. Naime, broj žena koje se javljaju SOS službi utrostručen je tokom poslednjih mesec dana, odnosno od kada je uvedeno vanredno stanje i ograničenje kretanja, dok je u martu za trećinu manji broj produženih hitnih mera koje se izriču nasilnicima u odnosu na prethodni mesec, upozoravaju sagovornice VOICE-a.

Da žene i deca koji se suočavaju sa nasiljem u porodici tokom zabrane kretanja dodatno trpe, upozorava i Generalni sekratar UN Antonio Gutereš. Prema njegovim rečima, u nekim zemljama udvostručen je broj žena koje traže pomoć. U skladu sa tim zatražio je od administracija da spreče nasilje prema ženama. Prema podacima “Autonomnog ženskog centra”, NVO koji pruža psihološku i pravnu pomoć i podršku ženama sa iskustvom nasilja, broj poziva i poruka njihovoj SOS službi od proglašenja vanrednog stanja u Srbiji povećan je tri puta u odnosu na uobičajene okolnosti.

U prvoj nedelji nakon uvođenja mera koje je Vlada Republike Sbije donela u cilju borbe protiv pandemije COVOD19 broj poziva se nije povećavao, čak je bio smanjen, kaže za VOICE aktivistkinja AŽC- a Sanja Pavlović.

“Ovo je razumljivo jer je ženama bilo potrebno da se naviknu na nove okolnosti, organizuju svoj dan i pronađu vreme i mesto sa kog mogu da telefoniraju. Kako je vreme prolazilo i broj poziva se povećavao, kao i broj poruka i mejlova koji nam stižu.“

Sanja Pavlović (Foto: N1)

U najvećem broju slučajeva žene su prijavljivale različite oblike psihičkog nasilja koje su doživljavale, a sve je izraženije i ekonomsko nasilje. Prijavljenih slučajeva fizičkog nasilja bilo je najmanje, iako njihov broj svakodnevno raste. Sagovornica VOICE-a dodaje da je najugroženija grupa žena starijih od 65, odnosno 70 godina jer je njima u potpunosti zabranjeno kretanje. Takođe i one žene koje su u karantinu usled povratka iz inostranstva, pogotovo ukoliko se u toj izolaciji nalaze zajedno sa nasilnikom.

Postoji rizik od akutnog nasilja

Da dom nije sigurno mesto za sve žene kaže i Ivana Perić psihološkinja u NVO ’SOS ženski centar Novi Sad’. U situaciji izolacije i smanjenih kontakata faktori rizika za eskalaciiju nasilja znatno su povećani, objašnjava ona.

„Socijalna izolacija apsolutno jeste faktor rizika zato što to i jeste mehnizam nasilja i mehanizam kontrole žena, a druga stvar jeste to što će ova situacija uticati na finansijske probleme, biće i veće zloupotrebe alkohola i psihoaktivnih supstanci i sve to vodi faktorima rizika. Ako se tome doda pristup hladnom oružju i konstantna fizička blizina nasilniku postoji rizik od akutnog nasilja. Dodatni problem je to što mnoge žene nisu u prilici da se jave SOS telefonima, nemaju prostor u kojem mogu da se osame, i pričaju i ograničen je pristup sredstvima komunikacije. Dolazimo u situaciju da reagujemo SMS porukama, mejlovima i vraćamo se pet koraka u nazad“, ukazuje ona.

Psihološkinja dodaje za VOICE da se to već vidi po broju poziva ’SOS ženskom centru’, jer kako kaže, žene u karantinu nemaju uslova i nisu dovoljno ohrabrene da se obrate za pomoć.

“Mnoge žrtve će same proživljavati nasilje u izolaciji, u tišini, a ono će biti sve češći mehanizam kontrole zbog nagomilane frustracije i neadekvatnih mehanizama njegovog suzbijanja”, dodaje ona.

I u Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije potvrđuju da se nasilje po pravilu intenzivira u vanrednim situacijama zbog pojačanog stresa i tenzija koje takva stanja generišu. U situaciji COVID-19 pandemije i preduzetih mera za njeno suzbijanje koje obuhvataju i meru izolacije tj. samoizolacije u domaćinstivma, mogu se očekivati slični trendovi, iako, kako kažu, podataka o povećanom broju prijava nasilja nemaju.

“Treba imati u vidu da se nasilje nad ženama, i posebno seksualno nasilje, u velikoj meri ne prijavljuje, ni u situacijama koje nisu vanredne. Ovakvo nepovoljno stanje koje je prisutno kako na evropskom, tako i na svetskom nivou, nastojimo da promenimo nezavisno od postojanja konkretnih i pouzdanih dokaza o slučajevima nasilja i da podstaknemo i podržimo žene da prijave nasilje. To smo učinili i nakon nastanka vanredne situacije. Zbog toga ni sam broj prijavljenih slučajeva ne može da bude validan pokazatelj evenutualnog povećanja nasilja nad ženama i nasilja u porodici u situaciji vanrednog stanja, pa bi u cilju odgovornog izveštavanja to trebalo imati uvek u vidu. Valjana analiza će se moći uraditi tek po okončanju vanrednog stanja“, navode u pisanom odgovoru za VOICE iz Koordinacionog tela.

Foto: Pixabay

Aktivistkinje ženskih organizacija smatraju da država ipak nije dala jasne informacije i smernice za ponašanje žena u situaciji vanrednog stanja i izolacije. S tim u vezi je Autonomni ženski centar uputio Vladi Srbije apel da saveti za bezbednost i planiranje zaštite za žrtve nasilja postanu sastavni deo uputstava koje Vlada šalje javnosti i predstavnicima nadležnih institucija. Aktivistkinje AŽC-a su pozivale Vladu da prilikom planiranja mera i akcija za prevenciju širenja koronavirusa među prioritete uvrsti i bezbednost i specifične potrebe žena i dece. Ove mere treba da podrazumevaju zaštitu žena od nasilja, zaštitu na radu, pomoć i podršku u vezi sa brigom o deci i starima. Sanja Pavlović iz AŽC kaže da ni dalje, na žalost, odgovor od Vlade Srbije nisu dobili.

„Evo i ovom prilikom apelujemo takođe. Važno je da građanke znaju da mogu da prijave nasilje, da imaju poverenja da prijave nasilje. Jer žene koje žive dugo u nasilju, imaju tu sposobnost, razvile su takav mehanizam da nasilje stave nekako po strani i da kažu, ma dobro, samo da preživim ovo vanredno stanje, pa ću se onda baviti drugim stvarima. Važno je da dođemo i do tih žena i da im sistem ulije poverenje da mogu i treba da se obrate sistemu“, ističe ona.

Feministkinja Sanja Pavlović dodaje da bi set mera od strane države, kao podrška ženama sa iskustvom nasilja, morao da podrazumeva holistički prisup, imajući u vidu sve one potrebe koje različite žene imaju, jer nisu sve žene iste, niti su sve potrebe iste. Npr. žene sa invaliditetom imaju jednu vrstu potreba, Romkinje žive u drugim uslovima itd. Dakle, važno je da se ima celokupna slika svih žena koje žive u Srbiji.

“To u ovom momentu nismo videle da je adresirano kroz govore niti predsednika države, niti predsednice Vlade Srbije. Poručeno jeste da će policija reagovati u svim situacijama i mi pozdravljamo to saopštenje MUP-a zato što je nužno da policija reaguje, iako nam je jasno da oni u ovim okolnostima imaju i druge, nove vrste obaveza, ali nužno je da reaguju i nužno je da nastave da izriču hitne mere onako kako su ih izricali do sada, bez obzira na to što će verovatno biti dosta teže izreći hitnu meru koja npr. podrazumeva udaljenje iz stana na 48h s obzirom na policijski čas i zabrane kretanja, ali je važno da se pronađe način da se ovo nastavi”, ocenjuje ona.

Za trećinu manji broj produženih hitnih mera nasilnicima

Hitne mere se izriču na osnovu Zakona o sperečavanju nasilja u porodici koji je počeo da se primenjuje 2017. godine. Da podsetimo, policija po svakoj prijavi, kada ustanovi rizik od neposredne opasnosti treba, da izrekne jednu ili obe hitne mere, a to su zabrana prilaska i kontaktiranja žrtve nasilja i privremeno udaljenje iz doma (koja se primenjuje kada i nasilnik i žrtva žive u istom domaćinstvu). To je mera koju policija izriče na 48 sati i na predlog tužilaštva ona može da se produži na 30 dana. Koliko je to primenjivo u vreme varednog stanja, smanjenog kretanja i povećanog obima posla policije aktivistkinje iz feminističkih organizacija imaju uvid za sada samo na osnovu svedočenja žena sa kojima komuniciraju, objašnjava Sanja Pavlović.

„Kao i pre vanrednog stanja, upravo od žena dobijamo najviše informacija o tome kako rade institucije i znamo da se hitne mere izriču u nekim situacijama, dok u nekim izostaju, pogotovo kada je reč o ljudima starije životne dobi. Ova praksa bi morala da se ustali, ali da se istovremeno vodi računa o tome da se hitne mere produže, s obzirom na to da žena ne može da zna gde je nasilnik bio 48h i da li njegov povratak u kuću, pored bezbednosnog rizika, predstavlja i zdravstveni rizik“, napominje ona.

Tokom prvih mesec dana vanrednog stanja Autonomni ženski centar je pružio 430 usluga:
148 poziva na SOS telefonu (od 127 žena)
108 poziva na pravnom SOS telefonu (od 88 žena)
113 razmenjenih e-mail, Viber, WhatsApp i FB poruka
52 on-line konsultacije sa 36 žena žrtava nasilja
9 napisanih podnesaka

Podaci koje je Autonomni ženski centar dobio od Republičkog javnog tužilaštva pokazuju da je tokom marta ove godine za 30 odsto opao broj produženih hitnih mera u odnosu na prethodni mesec. U Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije za VOICE kažu da zaštita žrtava svih nasilnih krivičnih dela, pa tako i žrtva nasilja u porodici, a naročito žena i dece, njihova bezbednost i sigurnost, ne prestaje da bude ključno pitanje za sve nadležne organe i u vanrednim okolnostima u kojima trenutno živimo.

“U tom smislu, u toku je inicijativa koja treba da okupi grupu stručnjaka iz svih relevantnih sektora integrisanog odgovora na nasilje (policije, tužilaštva, zdravstva, socijale) koja bi dala stručne odgovore na sva pitanja i izazove koje vanredno stanje trenutno postavlja pred nas, kroz donošenje odgovarajućih posebnih procedura za postupanje. Isto tako upućena je i preporuka svim lokalnim samoupravama da održe kontinuitet u koordinaciji svih nadležnih službi i što pre donesu interne procedure za postupanje u vreme trajanja vanrednog stanja. Uz podršku društveno odgovornih kompanija posebna pomoć pružena je i sigurnim kućama u Srbiji, kroz obezbeđivanje odgovarajuće podrške za praćenje on line nastave za decu žrtve nasilja, obezbeđivanje igračaka i odgovarajuće higijensko-medicinske opreme za sve korisnice i korisnike usluga sigurnih kuća“, navode u odgovoru iz Koorodinacionog tela.

Psihološkinja Ivana Perić, ’SOS Ženski centar’ upozorava da zadatak institucija i svih relevantnih činilaca mora biti brzo reagovanje.

“Mislim da bismo smo svi trebalo da se ponašamo shodno interevncijama u krizi, to podrazumva hitna i kratka delovanja. Ukoliko se neko obrati za nasilje važno je na prvom mestu poverovati žrtvi, izaći na teren, ponuditi nešto što je brzo i hitno rešenje da bi smo osigurali bezbednost, pa kasnije možemo razmatrati da li je to nizak rizik, srednji rizik, da li je bilo potrebe za tim ili ne. Prosto mislim da je zadatak svih nas da pojačamo pozornost i opreznost i da reagujemo hitno, jer brza razmena informacija, brzo delovanje je je ključno. To nam može pomoći da spasimo živote”, ističe ona.

Izostaje državna kampanja za podršku ženama 

Na spašavanju života, prevenciji i podršci ženama i deci koje su žrtve porodičnog nasilja radi i “Sigurna ženska kuća” u Novom Sadu i tokom vanrednog stanja. Sve propisane mere prevencije i sprečavanja širenja zarazne bolesti izazvane virusom Covid-19 se poštuju, kaže za VOICE Nada Padejski Šekerović, psihološkinja i upravnica “Sigurne ženske kuće”.

Nada Padejski Šekerović  (Foto: tims.edu.rs)

“Trenutno je u Sigurnoj ženskoj kući zbrinuto 14 korisnika, 5 žena i 9 dece. Svi oblici stručne pomoći koji se inače realizuju u Sigurnoj ženskoj kući od strane zaposlenih stručnih radnica, psihološkinje, pedagoškinje i socijalne radnice, realizuju se i tokom trajanja vanrednog stanja. Sigurna ženska kuća ne beleži veći broj poziva, niti zahteva za smeštajem korisnika u poređenju sa periodom pre vanrednog stanja, odnosno istim periodom prošle godine. Zaposleni su na raspolaganju kako korisnicima, ženama i deci koji su aktuelno zbrinuti u prihvatilištu, bivšim korisnicama koje se neretko obraćaju za informacije, podršku, tako i svim građankama/građanima kojima su potrebne informacije u kontekstu zaštite od nasilja u porodici”, navodi ona.

Psihološkinja Nada Padejski Šekerović dodaje da je iskustvo Sigurne ženske kuće tokom trajanja vanrednog stanja do sada pokazalo da se Zakon o sprečavanju nasilja u porodici primenjuje uobičajeno, kao i u periodu pre trajanja vanrednog stanja.

U Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost za VOICE poručuju da Centri za socijalni rad rade redovno i u ostalim gradovima u Srbiji. Kako kažu, sve službe koje se bave pružanjem zaštite žrtvama nasilja (policija i tužilaštvo) i one koje se bave podrškom (centri za socijalni rad i organizacije civilnog društva) funkcionišu redovno, uz pojačane napore, i u situaciji vanrednog stanja. Rad jeste otežan, dodaju.

“Naročito je otežan rad Centara za socijalni rad koji su se i pre krize suočavali sa problemom nedovoljnih kapaciteta. Suštinska razlika je u tome što se mere koje se izriču u slučajevima nasilja nad ženama i nasilja u porodici primenjuju još brižljivijom procenom svakog konkretnog slučaja, ali se potrebe usklađuju sa preporukama i merama donetim u situaciji vanrednog stanja, kako bi u datim okolnostima dale najbolje moguće rezultate. U cilju obezbeđivanja kontinuiteta u pružanju usluga ženama žrtvama nasilja dodatno su obezbeđena finansijska sredstva i podrška za 22 nevladine organizacije civilnog društva koje pružaju psihosocijalnu i pravnu pomoć posredstvom SOS telefona za žene žrtve nasilja na lokalu, a usluge podrške u trenutnoj situaciji obezbeđuju se i online i putem mejla i Skype-a”, napominju iz Koordinacionog tela.

Uz dosutupnost institucija neophodno je uliti poverenje žanama i dodatno ih motivisati da prijave nasilje i u vreme vanrednog stanja, mišljenja su aktivistkinje ženskih organizacija. Kako kaže feminstkinja  Sanja Pavlović u određenim zemljama, koje su takođe suočene sa epidemijom i izolacijom postoje javne, državne kampanje putem kojih je stalno prisutno informisanje o načinima prijavljivanja nasilja u vanrednom stanju. Uvedene su i aplikacije na mobilnom telefonu preko kojih je moguće prijaviti nasilje. Takve stvari su kod nas izostale dodaje sagovornica VOICE-a.

“Dodatno, kada je reč o javnim kampanjama, takođe je nužna dobra volja i senzibilisanost medija čija uloga u ovom momentu, kao i inače, može biti ključna. Takođe, važno je reći da ženske organizacije i u Srbiji i širom sveta sve ovo vreme rade i pružaju podršku ženama. Važno je da žene, ako ikako mogu, stupe sa nama u kontakt i da se sa svakom ženom postupa individualno, da se posmatra njena konkretna sutuacija. Teško nam je da dajemo šablone kao rešenja, jer zaista mnogo je faktora tu različito. Npr. da li je ona u karantinu ili on, da li su zajedno, da li oboje imaju preko 65 ili samo on ili ona… Zatim kako rade tužilaštva i da li se okupljaju Grupe za koordinaciju i saradnju, za šta imamo informacije da se negde sastaju, a u drugim mestima ne… Generalno posmatrano, ženske organizacije rade i ovde i širom sveta i čini mi se da su, u ovom momentu, zaista jedine koje istinski brinu o ženama žrtvama nasilja”, naglašava Sanja Pavlović.

Prihvatilište za žene i decu ugrožene porodičnim nasiljem “Sigurna ženska kuća” iz Novog Sada:

Prijem korisnika u ustanove socijalne zaštite se može realizovati u skladu sa instrukcijom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od 12.3.2020, prema kojoj se prijem korisnika može obavljati isključivo uz zdravstvenu dokumentaciju da osoba nije zaražena virusom SARS-CoV-2.

Prema instrukciji, novoprimljenog korisnika usluge smeštaja potrebno je preventivno smestiti u karantin, u trajanju od 14 dana, u okviru ustanove. Testiranje na virus korona moguće je izvršiti u okviru Doma zdravlja Novi Sad sa rezultatima koji budu izdati za 24 sata

Dvadeset četiri NVO organizacije u Srbiji rade i u vanrednom stanju. Mnoge su se reorganizovale, prilagodile, promenile radno vreme, aktivirale na onlajn platformama, ali one su tu za žene koje se nalaze u situaciji nasilja. Autonomni ženski cenar u Beogradu u ovom periodu pruža pomoć i podršku putem SOS telefona 0800100007 svakog radnog dana od 10 do 15 časova. Takođe, u istom terminu, funkcioniše njihov telefon za pravne konsultacije, besplatnu pravnu pomoć 011 26 56 178.

Foto: Pixabay

Kako se prilagodio SOS ženski centar za VOICE objašnjava psihološkinja i volonterka na SOS telefonu Ivana Perić: “Mi smo donele odluku da ćemo otvoriti mobilne linije jer je naše dežurstvo od 17 do 21h, što je nemoguće ispoštovati zbog policijskog časa. Sada dežuramo od kuće, radnim danima i subotom u istom terminu na broj 0691936899. Uvele smo još jednu liniju za zakazivanje novih konsultacija i savetovanja da bismo procenile individulanu situaciju svake žene, rizik i bezbednosni plan, a taj broj je 061 6412992. Onlajn smo dostupne na mejlu soskonsultacije@gmail.ocm 24 sata, a tu je Skype i Facebook nalog”.

Spisak svih Ženskih nevadinih organizacija koje pružaju podršku ženama žrtvama nasilja u Srbiji može se naći na sajtu: https://www.zeneprotivnasilja.net/o-nama/spisak-organizacija.

Sigurna ženska kuća u Novom Sadu takođe i dalje prima žene koje su žrtve rodno zasnovanog nasilja i nemaju siguran dom, kaže psihološkinja Nada Padejski Šekerović i ističe važnost i neophodnost prijavljivanja nasilja i u uslovima vanrednog stanja.

“To se 24 sata, svakog dana, može učiniti pozivanjem policije na broj 192, Sigurne ženske kuće na broj 0216465746, Gradskog štaba za vanredne situacije na broj 0214882777 ili Centra za socijalni rad Grada Novog Sada na broj 0212101400. Žrtve nasilja se, u cilju dobijanja psihološke podrške i informacija u kontekstu zaštite od nasilja u porodici mogu obratiti stručnim radnicima Sigurne ženske kuće na broj 0216465746 i preko elektronske adrese sigurnazenskakuca@csrns.org.rs”, dodaje.

Preporuka ’SOS ženski centar Novi Sad’ za žene žrtve nasilja u vreme vanrednog stanja:

Verujte u to da niste krive za tuđe ponašanje i da niste izazvali ili isprovocirali nasilne reakcije. Procenite koja situacija je naročito ugrožajuća za vašu bezbednost ili bezbednost vaše dece.

U uslovima izolacije svesne smo ograničenih mogućnosti da privremeno odete kod primarne porodice, rođaka ili negde drugde gde je bezbedno ili da se odselite. Ipak, i u vanrednim okolnostima nasilje treba biti prijavljeno.

Bićemo vam podrška sa ciljem da podignemo nivo vaše bezbednosti. Ukoliko primećujete visok nivo frustracije kod partnera ili drugog člana porodice koji se ponaša nasilno, kontaktirajte nas. Ako nemate kapaciteta ili prostora da to učinite sami zamolite osobu od poverenja da to učini umesto vas. Osigurajte da kod sebe uvek imate dokumenta, telefon, novac ukoliko je moguće, osnovnu garderobu za vas i decu ako bude potrebno da hitno napustite situaciju koja ozbiljno ugrožava vaš život i život dece. Bilo bi dobro da imate makar jednu osobu (porodica, prijatelji, poznanici, konsultankinje …) koja je upućena u vašu situaciju i kojoj možete uputiti apel za pomoć.

Na osnovu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici prijavljivanje nasilja obaveza je svakog od nas, pa tako i u vanrednom stanju. Sagovornice VOICE podsećaju na važnost uključivanja svih, pa tako volonterka ’SOS ženskog centra’ Ivana Perić ohrabruje da se prijavi i svaka sumnja na naslje: “Nekada nam žene pišu pa kažu, ali ja nemam dokaz. Nije potreban dokaz, to profesionalci umeju da procene iz onoga što kažete, iz vašeg staraha, opisa situacije… Neophodno je da verujemo žrtvi i da imamo tu solidarnost, da prijavimo šta se dešava ili makar pošaljemo informaciju SOS službama, pa mi dalje, uz sagasnost, možemo da postupamo. Ono na šta uvek apelujemo jeste da ne ćutimo o tome. Sada nam je ponovo vidljivost nasilja smanjena zatoa što imamo manje razmena informacija, manje mogućnosti, ali društvene mreže nam u ovim momentima mogu olakšati. Jasno je da neke žene nemaju pristup internetu, mrežama, tehnologiji, ali uvek ima neko ko može pomoći. Treba da budemo solidarni”.

Aktivistkinja Sanja Pavlović dodaje da apsulutno moramo da imamo svest da smo u obavezi da prijavimo nasilje i kao svedoci i svedokinje.

“Mislim da je važno da se sveobuhvatno posmatra problem i da žene koliko god da su u mogućnosti ili njihove komšince, prijateljice… pozovu ženske organizacije da bi se svima njima napravio konkretan plan šta mogu da urade. Čak i ako ne žele u ovim okolnostima da prijave nasilje institucijama, zapravo postoje neki drugi načini, neke mere koje može svaka žena za sebe sama da obezbedi kako bi sačuvala sopstevnu bezbednost”, apeluje ona.

Tamara Srijemac (VOICE)

Naslovna fotografija: Pixabay

Print Friendly, PDF & Email
Print Friendly, PDF & Email