Skip to main content

Serija jednostranih tekstova o položaju SPC u Crnoj Gori na sajtu RTV-a

22. mar 2020. Fact-checking
4 min čitanja

Pokrajinski javni medijski servis o protestima podrške Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) u Crnoj Gori po gradovima Vojvodine izveštavao je jednostrano, neobjektivno i neprofesionalno, a time i protivno Zakonu javnim medijskim servisima koji upravo ove principe ističe kao ključne.

Takođe, neprofesionalno je i da se javni servis kojeg je osnovala po Ustavu sekularna država stavlja na stranu bilo koje crkve.

Zvanični portal Radio-televizije Vojvodine (RTV) objavio je seriju jednostranih tekstova o položaju SPC u Crnoj Gori, u kojima su se najčešće pominjali navodni problemi koje proživljavaju vernici te crkve u susednoj zemlji, a koji obiluju informacijama lišenim konteksta i istorijskim falsifikatima.

U tekstu o tribini „Savremeni čovek i savremeni svet“, objavljenom 20. februara, neimenovani novinar pokrajinskog javnog servisa piše o „nezapamćenom odzivu publike u Matici srpskoj što nije za čuđenje s obzirom na situaciju koju proživljavaju vernici SPC u Crnoj Gori i širom Srbije“.

Osim informacije da je na tribini govorio sveštenik Gojko Perović, rektor Cetinjske bogoslovije, novinar čitaocima sajta nije preneo ključnu informaciju – šta se to u Crnoj Gori dešava, niti je dao objašnjenje kakvu situaciju proživljavaju vernici pomenute crkve u suverenoj državi Crnoj Gori. Iako je sveštenik Perović „rektor bogoslovije“, čitaocima niko nije objasnio da je reč o srednjoj školi.

Tri dana kasnije portal RTV-a objavio je vest da je u Sremskoj Kamenici održan moleban i litija za odbranu srpskih svetnjinja u Crnoj Gori, u kojoj je neimenovani autor u prvom redu istakao da su pomenuti moleban i litija u službi „podrška borbi za svetinje Srpske pravoslavne crkve“.

U tekstu se ne navodi koje su to svetinje SPC u Crnoj Gori ugrožene i zbog čega, i zašto ih treba braniti u Sremskoj Kamenici.

Jedan od citiranih sagovornika i sa ovog skupa bio je pomenuti rektor Gojko Perović koji je tom prilikom rekao „da ovo nije prvi put da sveštenstvo sa Cetinja prelazi preko Dunava i Save da bi tražilo blagoslov i pomoć za svoju nevolju“.

„Vjerujte, dragi vladiko, i braćo i sestre, mislio sam da je bog zatvorio nebo samo iznad Crne Gore da u toku ovih litija ne pada ni kiša ni snijeg, ali vidim gde god se saberu ljudi, u ime bratske podrške. Nema kiše ni u Kamenici“, rekao je Perović građanima u dvorištu hrama SPC.

Osim informacije da se veliki broj građana okupio u Sremskoj Kamenici kako bi pružili podršku građanima u Crnoj Gori koji protestuje zbog Zakona o slobodi vjeroispovijesti, portal RTV-a ni ovoga puta nije objasnio da li je nešto sporno u pomenutom zakonu i zbog čega je taj zakon izazvao proteste u Crnoj Gori.

Umesto toga, novinar RTV-a je naveo da su podršku skupu dali predstavnici gradske i pokrajinske vlasti, a da je glavna poruka ovog skupa bila „Ne damo svetinje“.

Nakon crkvene manifestacije u Sremskoj Kamenici, portal RTV-a je 25. februara objavio i vest o, kako se navodi, tribini o srpskom nacionalnom identitetu u Crnoj Gori u drugoj polovini 20. veka, kao i o ulozi SPC u njegovom očuvanju.

Sa tribine u Kulturnom centru Novog Sada citiran je istoričar Ognjen Karanović koji se, uz konstataciju da je do pre sto godina SPC bila jedina pravoslavna crkva u Crnoj Gori, zapitao „kako smo došli do toga da negiramo jedno od njenih osnovnih prava, pravo na imovinu, dok je srpski nacionalni identitet u Crnoj Gori na stalnom uzmicanju“.

To što je istoričar rekao je pokušaj falsifikovanja istorijskih činjenica jer SPC pod tim imenom tada nije ni postojala. Crnogorska pravoslavna crkva pominje se u Ustavu knjaževine Crne Gore iz 1905. godine. U članu 40 ustava piše “da je Crnogorska crkva autokefalna, da ne zavisi od bilo koje strane crkve, ali da održava jedinstvo u dogmama s istočno-pravoslavnom Vaseljenskom crkvom”. Takođe u Ustavu piše da su sve ostale priznate veroispovesti slobodne u Crnoj Gori.

„Mi se stalno podsećamo na to da su i Srbija i Crna Gora, i srpski i crnogorski narod, dakle, kako god da se ko izjašnjavao, braća i da su to dve sestrinske države i zato pokušavamo prezentovanjem rezultata nauke da te rezultate uklopimo u kontekst kulture koja treba da nama pomogne da dalje razvijamo kulturu sećanja“, rekao je još Ognjen Karanović.

Međutim, autor teksta nije se potrudio da čitaocima objasni ko negira pravo na imovinu SPC u Crnoj Gori i čime je to propisano. Takođe je izostavio da navede konkretne dokaze o verodostojnosti tvrdnji mladog istoričara da je srpski nacionalni identitet u Crnoj Gori u stalnom uzmicanju.

Novinar je u izveštaju citirao i istoričara Srđana Graovca koji je rekao „da nije tačno da je autokefalnost Crnogorske pravoslavne crkve ukinuta ukazom Aleksandra Karađorđevića, jer istorijske činjenice govore drugačije“.

Ni ova konstatacija nije utemeljena u istorijskim činjenicama. Naime, odlukom Svetog arhijerejskog sinoda Vaseljenske patrijaršije br. 2056 od 19. marta 1920. se priznaje proglašeno ujedinjenje Crkava Srpske, Crnogorske i Karlovačke, kao i dve dalmatinske eparhije. Zvaničan istorijski podatak o tome nalazi se u Glasniku Srpske pravoslavne crkve od 14. oktobra 1920.

I o ovom događaju portal RTV-a je izvestio jednostrano, bez objašnjavanja tvrdnji da je SPC ugrožena, odnosno šta govore istorijske činjenice o autokefalnosti Crnogorske pravoslavne crkve.

Ni u ovom izveštaju portal RTV-a nije čitaocima preneo informaciju da su u Crnoj Gori protesti zbog Zakona o slobodi veroispovesti, odnosno da li je išta sporno u pomenutom zakonu i zbog čega je on izazvao proteste. Takođe nije objašnjena tvrdnja da je SPC u Crnoj Gori ugrožena.

Objavljivanje tekstova koji ne sadrže kompletan kontekst, ili kako to novinari kažu – izostavljanje bekgraunda, jedno je od najzastupljenijih sredstava medijske manipulacije i propagande, koje je često znatno perfidnije od objavljivanja neistinih informacija ili poluinformacija.

(VOICE) 

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!