Studenti iseljeni iz domova: Hiljadu pitanja bez odgovora

21. Mar 2020 by Ekipa VOICE | Nema komentara

Razočarani, ljuti i besni

Nakon što su dobili rok od dva dana da se privremeno isele iz domova do četvrtka u podne zbog, kako je navedeno, sprečavanja širenja infekcije COVID 19, novosadski studenti pobunili su se iz više razloga. Glavni od njih bile su glasine da će domovi postati karantin, te da će sve stvari koje studenti nisu poneli sa sobom, biti spakovane u kese i džakove, obeležene brojevima soba i odložene na gomilu u jednu prostoriji u domu.

Tu informaciju dobila je studentkinja iz doma “Slobodan Bajić” Marija Radovanović u četvrtak ujutru kada je u domu, kako navodi, ostalo desetak studenata. To je, tvrdi ona, bilo suprotno prvim obaveštenjima koja su glasila da treba da ponesu samo najpotrebnije stvari, a ostale je dovoljno da sklone da ne smetaju jer će se sobe dezinfikovati.

„Dolazi jedan od upravnika, kuca na vrata i kaže ‘morate da iznesete sve stvari, tako nam je javljeno pre pola sata, možda će ovo biti karantin’. Ja kažem ne mogu da se spakujem za sat vremena, ne mogu sve odjednom da odnesem, niti imam gde sa tim stvarima, ali on uporno govori da ponesemo što više stvari sa sobom jer će spremačice bacati svu hranu što je ostala, što mogu da razumem, ali da će i ostale stvari pakovati u kese i džakove i to će se nositi na neku gomilu u neku prostoriju”, priča Marija Radovanović. „Ja kažem kako to sada sve odjednom, on kaže ‘nije do nas, tako nam je javljeno’”, objašnjava studentkinja koja tvrdi da je zamolila da se rok produži bar do tri sata popodne, da bi studenti koji žive u Novom Sadu ili u blizini stigli da se vrate po svoje stvari.

„Nisu nam dopustili produženje roka, a kada je drugarica nekoliko sati posle 12 otišla po svoje stvari, nisu je pustili. Rekli su joj da je dom zatvoren”, navodi Marija i dodaje da je mnogo studenata otišlo kući iz doma i pre proglašenja vanrednog stanja s namerom da se ubrzo vrate zbog čega nisu poneli sve stvari i da su sada ogorčeni što ne mogu da uzmu svoje knjige, dokumenata, odeću i sve ostale stvari koje su im ostale u sobama.

“Možda će to trajati tri meseca, možda će šest meseci, to niko ne zna”

„Na pitanje kada ćemo moći da se vratimo u dom, dobila sam odgovor: ‘Možda će to trajati tri meseca, možda će šest meseci, to niko ne zna’. Razumem da je vanredno stanje i razumem ako je to za potrebe karantina, ali ne znam odakle im pravo da nekoga tako izbace na ulicu”, navodi naša sagovornica i dodaje da svi studenti imaju i ugovor za stanovanje i da ona svoj smeštaj uredno plaća. Ona se pita šta će se desiti sa stvarima koje su ostale u sobama jer je videla da su spremačice „išle i skupljale nešto u džakove”. Ove navode potvrdila je studentkinja Jasna Lukić koja stanuje u istom domu već četiri godine.

„Za početak su išli po sobama i bacali sve iz kuhinja jer se preko hrane najbrže šire bakterije, a od jednog od upravnika sam čula da će stvari da poguraju po džakovima, obeleže po brojevima soba i odnesu do čitaonica ako dođe do toga da dom bude stacionar”, tvrdi Jasna Lukić i dodaje da joj je rečeno da je to jutro stigao dopis da dom mora biti prazan do 12 sati ili će „biti kažnjeni”. Ona naglašava da im je pre nekoliko dana rečeno da je iseljenje privremeno i da treba da ponesu samo najpotrebnije stvari. To je važilo sve do četvrtka ujutru, potvrđuje i Nikolina Nešić koja je smeštana u istom domu.

Kampus Univerziteta u Novom Sadu u doba korone, 21. mart 2020. godine

„U slučaju da dođe do toga da neko drugi bude bio u našim domovima, rekli su da će sve te stvari koje ostanu odneti u čitaonicu i označiti brojevima soba. Zato sam ja sve svoje stvari ponela jer ne želim da se dovodim u neprijatnu situaciju”, objašnjava ona.

U većini studentskih domova juče se niko nije javljao na telefon. Tamo gde jeste, uputili su nas da se za sva pitanja obratimo upravi Studentskog centra, jer oni u domovima „nisu ovlašćeni da daju takve informacije”.

„Za sve što vas interesuje, nazovite našu upravu, dobićete pomoćnika direktora za smeštaj i on će vam bolje informacije dati za koji dom se to priča. Koliko ja znam, ništa od toga nema. Svi studenti su iseljeni, ali ko je otišao ranije, kako ja njega da nateram da dođe iz Užica, iz Bileće, iz Subotice da nosi stvari,”, kratko nam je rečeno iz kancelarije upranika doma „Car Lazar”, a na pitanje da li su dobili dopis da studenti ipak treba da ponesu sve svoje stvari iz doma, rečeno je da nisu. Na ove navode, iz Studentskog centra Novog Sada odgovaraju da su to “spekulacije i prazne priče”.

„Svi studenti koji žive u studentskom centru znaju da tokom leta, ako im ostanu neke stvari, a te njihove sobe izdajemo za Egzit ili nešto drugo, da se komisijski stave u neku učionicu koju odredimo”, objašnjava pomoćnik direktora za smeštaj Steva Lazarević. Uz podsećanje da je, za razliku od letnjeg raspusta, studentima sada rečeno da se ne radi o administrativnom napuštanju smeštaja, nego privremenom iseljenju, on dodaje da stvari u sobama nikome neće biti pomerane.

„U ponedeljak i u utorak radimo dezinfekciju naših domova. Ako je nekome ostala čarapa ili trenerka na stolu, u toj žurbi, a nije bilo ni razloga za žurbu, i ako te stvari budu smetale prilikom dezinfekcije, biće ostavljene u ormar u toj istoj sobi. Dolaze ljudi koji su ovlašćeni da rade dezinfekciju, nikom ništa od stvari neće biti dirano”, tvrdi Lazarević. On dodaje da je i sam čuo da se „po gradu priča” da će domovi biti stacionari, ali da sada ni on, niti bilo ko može to da kaže unapred.

„To su spekulacije. U vanrednom smo stanju, ko god naredi, u principu, ako bude trebalo, domovi su na raspolaganju. Domovi su u vlasništvu Republike Srbije, nisu u vlasništvu Studentskog centra, ali ničije stvari, nijedne farmerice, nijedna patika neće biti sklonjena iz sobe”, ponavlja Lazarević.

„Zamislite, molim vas, ako dođe do toga da u ‘Bajiću’ bude karantin, pa onda stvarno… Kako da vam kažem, to je prazna priča. Ne daj bože da se desi”, zaključuje Lazarević.

Obaveštenje bez objašnjenja

U obaveštenju koje je potpisao direktor Studentskog centra Novi Sad Zoran Martinović navodi se da se objekti Studentskog centra privremeno zatvaraju u cilju sprečavanja širenja infekcije COVID-19, a na osnovu Odluke o proglašenju vanrednog stanja i instrukcija Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Obaveštenje o napuštanju domova studente je sačekalo na vratima domova u utorak oko podneva. Sve ostale informacije, poput one da je dezinfekcija prostora razlog iseljenja, studenti su dobijali kada su se direktno obraćali upravama ili preko grupa na društvenim mrežama.

Iz tog razloga, nije svima bilo jasno zašto je potrebno da se isele, niti zašto to moraju učiniti za tako kratak rok, objašnjava Miloš Krstić, student iz doma “Slobodan Bajić”.

„U roku od dva dana su svi morali da se isele i sklone što više stvari. Problem je u tome što su neki otišli kućama koje nisu tako blizu, a informacija da treba da se skloni što više stvari je bila nejasna. Zašto bih morao da sklanjam stvari? Zbog dezinfekcije ili nečeg drugog?”, navodi Krstić. Studenti iz ovog doma su se pobunili jer dosta njih živi daleko ili čak u inostranstvu i nije bilo jasno da li postoji šansa da bar oni ostanu u domu.

„Na Fejsbuk grupi doma su nam saopštili da nije poznato kada ćemo moći da se vratimo, niti da će postojati mogućnost da naknadno dođemo po stvari, te da do četvrtka pokupimo sve što nam je potrebno. U poređenju sa beogradskim domovima koju su dobili nalog da se isele danas za sutra, rok koji su nama ostavili za napuštanje doma je ipak razuman”, navodi studentkinja Katarina Mišić iz doma „Nikola Tesla” i dodaje da su najveći problem imali studenti koji žive daleko ili u inostranstvu jer su već tada autobuski polasci bili ograničeni, autobusi prepuni, a pojedini prekogranični prelazi potpuno obustavljeni.

„Isprva su nam rekli da postoji mogućnost da studenti koji nisu odavde ipak ostanu u svojim sobama. Međutim, u utorak je javljeno da svi moramo da odemo. Neki studenti i rade u Novom Sadu i ne mogu tek tako da ih izbace na ulicu u roku od dva dana”, navodi studentkinja Marija Radovanović i dodaje da su i studenti iz njenog doma sastavili spisak onih koji bi hteli da ostanu tu, te im je u sredu uveče javljeno da mogu preći u studentski dom „Sajmište”.

Studentski dom “Živojin Ćulum” u doba korone, Novi Sad, 21. mart 2020. godine

Pomoćnik direktora za smeštaj Studentskog centra navodi da je pobuna studenata počela na društvenim mrežama i da su se upravi javljali studenti koji su se želeli da ostanu u svojim domovima, što je, kako tvrdi, bilo nemoguće. On navodi da je molbu za ostanak podnelo samo 26 studenata kojima je smeštaj i obezbeđen.

„To su studenti koji su iz susednih zemalja i njima je, naravno, odobreno da ostanu, jer prevoz prema tim državama više nije bio moguć. Dali smo im 26 odvojenih soba, gde svako ima svoje kupatilo”, tvrdi Lazarević i dodaje da se deset studenata nije pojavilo, te je sada samo njih 16 smešteno u dom Sajmište”. Lazarević dodaje da je glavni cilj bio da svi budu zadovoljni i bezbedni i da sada ne vidi razlog za ljutnju. On napominje da svi koji se nisu snašli za smeštaj, još uvek mogu da se jave.

„Iz tog doma su neki studenti takođe izašli ovih dana, i mi sada treba da uđemo u nečije sobe u kojima se verovatno još uvek nalaze njihove stvari? Ja nisam otišla u taj dom, smestila sam se kod sestre u stan”, navodi Marija Radovanović, čiji roditelji žive u Nemačkoj, te ona kako, kaže, praktično živi u studentskom domu. Ona dodaje da neki studenti iz inostranstva nisu imali izbora, te su prihvatili smeštaj u domu Sajmište.

„Nas dvadesetak je predalo zajedničku molbu da ostanemo u domu, ali su nam rekli da donesemo pojedinačne, i nakon toga su većini studenata iz inostranstva odobrili preseljenje u Sajmište”, navodi jedna od studentkinja iz Hrvatske Nikolina Nešić i dodaje da u sobi u koju je ona sada smeštena nije bilo nikakvih stvari.

Iako za sada nema informacija da su i studenti u drugim domovima u četvrtak dobili obaveštenje da ipak moraju izneti sve stvari, i u studentskom domu “Nikola Tesla” kruže glasine da je razlog za iseljenje iz doma taj da će se, ako za to bude potrebe, tu praviti karantin. Za takve informacije još ne postoji zvanična potvrda, tvrde i sami studenti.

“Ništa tu nije zvanično, niti može da bude zvanično jer je neizvesno kako će se situacija dalje razvijati. U obaveštenju koje sam pročitao na Fejsbuku nam je rečeno da je poželjno da ko može pomeri stvari kako bi bilo lakše da se sobe dezinfikuju, ali ako ne može sve da se odnese, nije problem, šta da se radi”, navodi student Predrag Mijatović iz doma Nikola Tesla. On dodaje da su studenti iz ovog doma pisali kolektivne molbe za ostanak u smeštaju.

“Mnogima je komplikovano da putuju kućama, neki su i zaposleni ovde, a i povratkom i putovanjem kući izlažu riziku i sebe i svoju porodicu. Te molbe su nosili upravnicima koji su ih odbili, odnosno objasnili da su im ruke vezane u ovoj situaciji”, ističe on.

Razočarani, ljuti i besni

Od molbe je odustala studentkinja doma „Veljko Vlahović” Milena Zdravković kada je saznala da se ostanak odobrava samo studentima iz inostranstva, a njoj je, kako tvrdi, povratak kući u Jagodinu bio neprihvatljiv iz više razloga.

„Opcija da se vratim u Jagodinu mi je bila neprihvatljiva jer ne mogu ostaviti posao. Sa druge strane, i da se vratim kući, tamo mi žive baba i deda koji su stariji, a ja sam do petka išla na fakultet i ko zna da li mogu da im prenesem virus sada i da ih dovedem u opasnost. Kod drugarice sam već tri dana, sve stvari iz doma koje sam morala da ponesem garderoba, obuća, knjige, stoje mi ovde, u ćošku, hiljadu nekih kesa i kofera”, navodi Milena Zdravković i dodaje da je morala poneti svu garderobu sa sobom jer niko nije znao da im kaže koliko će vremenski biti odsutni ni kad će moći da se vrate u dom. Zdravkovkić kaže da su njeni docimeri imali još jedan problem – nije bilo autobuskih karata za Vranje, odakle oni dolaze i gde su istog dana morali da se vrate.

„Mislim da smo samo trebali da ostanemo tu gde jesmo, da ne bismo mi dalje preneli virus drugim osobama, ovako će se samo još više proširiti. Totalna neorganizacija Studentskog centra”, navodi ona i dodaje da su studenti razočarani, ljuti i besni, ali ipak ne krivi u potpunosti Studentski centar jer veruje da ni oni nisu dobili te informacije na vreme.

Iz Studentskog centra objašnjavaju da je dan nakon što im je stigla odluka da se svi studenti moraju iseliti, na sastanku uprave dogovoreno da se studentima da duži rok za iseljenje nego što je to bio slučaj u Beogradu, odnosno da umesto jednog, imaju dva dana za iseljenje.

„U Beogradu je studentski centar mnogo veći od našeg, pa su studenti imali manje od 24 časa da se isele iz svih domova i nikakvih problema nije bilo. Pošto je nama odluka stigla oko tri sata popodne, sutradan ujutru smo imali sastanak (17. mart) i odredili da je četvrtak u 12 časova (19. mart) rok da svi studenti izađu iz studentskih domova da bismo te domove očistili, dezinfikovali”, navodi pomoćnik direktora za smeštaj iz Studentskog centra. On dodaje da niko ne može znati kada će domovi ponovo početi sa radom.

„To je iznuđena odluka. Ukoliko se vanredno stanje ukine sutra, ja njih prekosutra zovem da se vrate u svoje sobe”, objašnjava Lazarević.

Darija Stjepić (VOICE, foto: Dinko Gruhonjić) 

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!

Print Friendly, PDF & Email