News Ticker

Trgovinske ratove između političara plaćaju građani

O povećanju taksi na uvoz u Hrvatsku i odgovoru zemalja regiona

Trgovinski odnosi između Srbije i Hrvatske odavno nisu bili zategnutiji, a da li će i kada će rešenje problema na prekograničnom tržištu isplivati s dna političkog bunara u koji smo zajedno upali, teško je prognozirati. Hrvatska je, ovog puta zadala probleme i drugim zemljama regiona, ali naročito Srbiji, s kojom ima ozbiljnu spoljnotrgovinsku razmenu, povećavši 22 puta takse za uvozne poljoprivredne proizvode, odnosno za fitosanitarnu kontrolu. Mimo prakse Evropske unije, povećala je taj namet na 270 evra po biljnoj vrsti, a evropski prosek je 22 evra!

Srbija je oštrije reagovala tek pošto je obeležila Oluju. Međutim, osim kasne reakcije, pitanje je i koliko je (zajedno sa komšijama s kojima je u istom košu) kadra da preinači odluku članice EU. Da joj spoljna trgovina, kao uostalom ni cela poljoprivreda i privreda, nisu u fokusu interesovanja i da se neodgovorno ponaša i prema svojim privrednicima i prema građanima, govori to što je tek nakon ovog poteza Hrvata primenila meru koja bi zapravo neprestano trebalo da je na snazi – rigoroznu laboratorijsku analizu hrane koju (iz Hrvatske) uvozi. Naime, Srbija je od petka, pored voća i povrća, jačim kontrolama podvrgla i druge proizvode iz Hrvatske, a kako procedura laboratorijskog ispitivanja traje 30 dana, izvesno je da će dosta uvozne robe propasti i neće stići do ovdašnjih rafova. Ta uredba je postojala i ranije, ali se nije primenjivala sve dok do ovog incidenta nije došlo. Sada je tek upotrebljena kao skrivena mera carinske zaštite. Sve to govori koliko se ove zakoni selektivno primenjuju, kada vlasti odgovara.

Nije prvi put da Hrvatska Srbiji diže rampu za poljoprivredne proizvode. Pre dve godine blokadu je uvela zbog izbeglica, sada – valjda zbog toga što joj se tako može. Barem jednom godišnje iste brige srpskim privrednicima zadaje Crna Gora, još češće Makedonija… Svake godine Makedonci, štiteći svoje mlinare, a suprotno odredbama CEFTA sporazuma, zabrane Srbiji da na tom tržištu prodajemo brašno, testeninu i druge žitarske proizvode. Preklane je Hrvatska blokirala prolaz kamionima i robi iz Srbije, da bi se situacija iskomplikovala toliko da se granica sa srpske strane nije mogla preći ni peške, Crnogorci su znali danima da drže kamione pune mesnih prerađevina i drugih namirnica, takođe na štetu srpske prehrambene industrije.

Gotovo u svim tim slučajevima Srbija je pokazala nemoć u trgovinskim ratovima i loše pregovaračke pozicije kada je o ekonomsko-tržišnim odnosima reč. Uvek joj je trebalo vremena da stvari ispegla, a trpeli su privreda i potrošači.

Politika u regionu je samo lična korist

Indikativno je to da je trgovinski rat između Srbije i Hrvatske oštriji od sredine prošle godine kada je objavljeno da je naša zemlja sa ovim komšijom prvi put u protekloj deceniji ostvarila suficit u spoljnoj trgovini. U septembru prošle godine objavljeno je da je suficit iznosio 11,8 miliona evra i da je zabeležen rast izvoza hrane i životinja, pića i duvana, hemijskih proizvoda, mašina i transportnih uređaja…

Goran_Živkov

Goran Živkov: Potez Hrvatske samo pokazuje koliko kreatori politike u regionu ne razumeju ekonomiju (foto: MCBG)

– Potez Hrvatske samo pokazuje koliko kreatori politike u regionu ne razumeju ekonomiju i koliko im je jedino stalo da popune svoje budžete ili budžete svojih prijatelja, a ne da omoguće da građani imaju pristup najkvalitetnijim proizvodima po što pristupačnijim cenama – kaže za VOICE osnivač konsultantske kuće SEEDEV, nekadašnji ministar poljoprivrede u Srbiji Goran Živkov.

Po njemu ovaj potez neće pomoći hrvatskim proizvođačima da budu bogatiji niti konkurentniiji, niti srpskim da prestanu da izvoze, nego će samo hrvatski potrošači da plaćaju malo skuplje proizvode.

–Najveći korisnik će biti država i prijateljske laboratorije, što nas vraća na početak – da političari u regionu isključivo misle na sebe i svoje – izričit je Živkov.

Pomenimo, ministri trgovine zemalja regiona potpisnica CEFTA sporazuma pozvali su danas u Sarajevu Hrvatsku da hitno ukine mere kojima su 22 puta povećane takse na uvoz voća i povrća i zatražili da se do kraja nedelje u Podgorici održi sastanak s nadležnim ministrom Hrvatske. Na potezu je EU, a ako se za par dana stvari ne reše, svi prete kontramerama.

Za hrvatsko tržište vredi se boriti

Agroekonomski analitičar Vojislav Stanković u razgovoru za VOICE napominje da protekcionizam poprima značajne razmene u celoj EU i da Srbija mora da vodi računa o protekcionističkim merama koje mogu da pogode našu poljoprivredu.

On je za VOICE analizirao spoljnotrgovinsku razmenu naše zemlje sa Hrvatskom u proteklom periodu, a analiza je pokazala da je oko devet miliona dolara veći izvoz za šest meseci ove godine u odnosu na prvih šest lanjskih meseci, te da imamo suficit.

Struktura izvoza

Naime, izvoz hrane na tržište Hrvatske u prvih šest meseci 2017. vredeo je 56,5 miliona dolara i to je rast 19 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kada je bio 47,5 milona dolara. Istovremeno, iz Hrvatske je Srbija uvozila manje. Uvoz je u prvoj polovini ove godine izneo 34,1 miliona dolara, a lane smo od komšija kupili robe za 45 miliona dolara. Suficit je u 2017. godini, kada je o razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda reč, iznosio 22,4 miliona dolara. U odnosu na 2016. godinu, to je devet puta veći suficit (lane je bio 2,5 miliona dolara).

Stanković navodi da i dalje u srpskom izvozu na hrvatsko tržište domiraju žitarice i proizvodi od žita – za prvih pola godine izvezli smo oko 16.960 tona, a vrednost je oko 9,1 milion dolara. Međutim, značajno raste upravo izvoz voća i povrća – 6.500 tona, vrednih 4,5 miliona dolara.

S druge strane, izuzetno je visok uvoz svinjskog mesa i mleka i mesnih prerađevina iz Hrvatske u Srbiju, naglašava ovaj analitičar. Čak 1.010 tona svinjetine vredne 3,3 miliona dolara uvezeno je za prvih šest meseci. Kod mleka i mlečnih proizvoda situacija je još drastičnija i apsurdnija: Srbija je iz Hrvatske u istom periodu uvezla čak 4.700 tona vrednih 5,5 miliona dolara.

–Prošle godine za isto vreme uvezli smo 3.400 tona mleka i mlečnih prerađevina iz Hrvatske za 3,7 milona dolara. Dakle, za 1,8 milion dolara povećan je uvoz tih proizvoda, a na to je uticalo ukidanje prelevmana, odnosno zaštite naših mlečnih i mesnih proizvoda početkom ove godine. Izgleda da je tržište Hrvatske glavni snabdevač mlekom iz uvoza srpskog tržišta. Najviše se uvozi iz Hrvatske – svinjsko meso i mleko – kaže Stanković .

Struktura Uvoza

Komentarišući mere za kojima su Hrvati posegli, on ocenjuje da racionalnog razloga nema. Kako kaže, hrvatska poljoprivreda polako tone, nemaju dovoljno hrane i moraju da uvoze, te je po njemu očito reč o ispolitiziranoj odluci.

–Može se reći da je ovo politički razlog. Oni ne štite nikoga ovim merama, nanose štetu svima, a SSP je ugrožen na ovaj način. Srbija treba da vodi računa o svojim interesima, jer nema emocija i sentimentalnosti kada je u pitanju trgovina. Mora hitno da donese recipročne mere ili da odbaci mere koje je Hrvatska uvela jer su one diskriminatorne. Reakcija EU biće spora, izgubićemo korak i sve to naneće velike štete proizvodnji voća i povrća. Valja napomenuti da Srbija dominira regionom, bez obzira na to što Makedonija ima bolje uslove u proizvodnji u zatvorenim sistemima, mi smo ipak najozbiljniji proizvođači – ukazuje Stanković

Po njemu, to je za Srbiju jako važno i potrebno tržište, jer na njemu imamo značajnu konkurentnost u odnosu na mnoge članice EU. Kako hrvatska poljoprivreda gubi korak u odnosu na zemlje u regionu koje su sad u ekspanziji, potencijal tog tržišta je značajan i nije zanemarljiv posebno u periodu turističke sezone, veli naš sagovornik.

Ruse i Arape ćemo izgubiti kad uđemo u EU

Problem sa Hrvatskom možda će našim nadležnim otvoriti oči i ukazati na to da je krajnje vreme za donošenje dugoročne strategije za spoljnu trgovinu prehrambenim proizvodima. Kako se primičemo EU, stvari su sve rigoroznije i uslovi za naše poljoprivrednike i prehrambenu industriju su oštriji. Sada, recimo, imamo povoljne uslove za plasman na tržište Rusije (zbog toga nam i dolaze nemački, kineski i drugi investitori), ali treba imati u vidu da, kada uđemo u EU, više neće biti bescarinskog odnosa sa nekim zemljama, kakav sada imamo.

Naime, Poglavlje 29 u pregovorima sa EU, koje je Srbija otvorila 20. juna, a koje se odnosi na carinsku uniju, pretpostavlja raskidanje Sporazuma o slobodnoj trgovini između Rusije i Srbije u trenutku kada Srbija postane članica EU. Dakle, kada uđemo u EU, sve sporazume sa takozvanim trećim zemljama trebalo bi automatski da raskinemo.

poljoprivreda foto DGojic

Ulazak u EU isključuje uspostavljenu saradnju sa Arapima u oblasti poljoprivrede, a o tome niko ne razmišlja (foto: Dragan Gojić)

– Nažalost, tako je. Moraćemo kada postanemo punopravna članica EU da prekinemo bilateralne sporazume sa trećim zemljama. Što je veoma važno, to se odnosi i na investicionu saradnju, što dovodi u pitanje arapske investicije koje su u Vojvodini prisutne oko zakupa zemljišta. I one dolaze pod udar tih mera, a dali smo im zemljište na dugoročni zakup od nekoliko decenija. O tome, međutim, niko i ne razmišlja – kaže Stanković.

Pomenimo, najznačajniji partneri poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije su zemalje EU i zemlje zapadnog Balkana (CEFTA) potpisnice multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini. Potom tržište Ruske Federacije sa kojom Srbija ima bilateralni sporazum o liberalizaciji trgovine. Ta tržišta, u periodu januar-jun 2017. godine, imaju udeo u ukupnoj srpskoj spoljnotrgovinskoj razmeni hrane od 84,4 odsto, od čega u ukupnom izvozu njihovo učešće je 90 odsto, a u ukupnom uvozu njihovo učešće iznosi 74 odsto.

Od 2001. godine Srbija ima pozitivan spoljnotrgovinski saldo u razmeni sa EU. Ta tendecija je nastavljena i u periodu januar-jun 2017. godine, izvoz je izneo 819 miliona dolara, uvoz 503 miliona dolara, uz pozitivan saldo u visini od 316 miliona dolara.

Trgovina sa EU je u stalnom porastu, međutim, evidentno je da ugovore o slobodnoj trgovini sa Rusijom i drugim zemljama nismo za sve ovo vreme iskoristili kako valja, a tu ćemo pogodnost, kada uđemo u EU, izgubiti.

Recimo, od početka godine do juna ostvarena je vrednost ukupne razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda izmađu Srbije i Ruske Federacije u visini od 193 miliona dolara. Izvoz je vredeo 177 miliona (ima udeo u ukupnom izvozu agrara skromnih 11 odsto), a uvoz 16 miliona dolara (sa udelom u ukupnom uvozu agrara od dva odsto).

– Centralna je stvar je to što ne koristimo dovoljno prednosti tih trgovinskih sporazuma. Nama je spoljna trgovina s tim zemljama mala i daleko od domena koje Srbija ima, posebno u prehrambenom sektoru. Srbija može za kratko vreme da postane značajniji izvoznik mesa, voća, povrća, ako bude više domaćih investicija u prehrambenu industriju i neophodno je ići u tom pravcu – kaže Stanković.

Slađana Gluščević (VOICE)

Leave a Reply