Tribina: Vratiti mesne zajednice građanima

13. Sep 2019 by Dalibor Stupar | Nema komentara

“Novi Sad je jedini primer na teritoriji bivše Jugoslavije u kojem sva mesta u svih 47 mesnih zajednica drže članovi jedne partije"

U ovom trenutku u više centralnih novosadskih mesnih zajednica stekli su se uslovi za raspisivanje vanrednih izbora za njihove savete, a inicijative – koje su se prethodnih meseci borile protiv pogubnih odluka gradskih vlasti, pokušaće u narednom periodu, nakon što usaglase način zajedničkog delovanja – da se izbore za njihovo raspisivanje, istaknuto je večeras na tribini “Grad bez zborova građana – grad bez ljudi” u Medija centru Vojvodine.

Na tribini su o svojim borbama govorili Nikola Atanasovski iz Inicijative građana „Plato radosti“, Bulevar oslobođenja 15-25, Dimitrije Nikolić, član Inicijative „Odbranimo parkić“ (Stražilovska-Maksima Gorkog) i Dejan Radosavljević, član Inicijative „Ne damo Livadicu!“, ukazujući kako je svima zajednički čin ignorisanja zahteva za raspisivanje zborova građana u mesnim zajednicama na čijoj teritoriji pomenute inicijative deluju.

Branka Ćurčić iz Grupe za konceptualnu politiku (GKP) kazala je da su sve inicijative tokom borbe protiv urbanističkih rešenja pokušale da iskoriste taj mehanizam, kako bi se u borbi protiv spornih rešenja pozicija građana ojačala i takvim zvaničnim zaključkom, ali bez uspeha.

“Novi Sad je drugi grad po veličini u Srbiji i grad koji je ukinuo svoje opštine. Sada se centralizacija povratno širi i na mesne zajednice jer ih je SNS nakon izbora 2017. godine sve zauzeo i onemogućio kontakt građana sa ovom institucijom. Opozicija je te izbore bojkotovala, ali to nije bio aktivan bojkot, što bi moglo biti poučno za bojkot koji se priprema”, navela je Branka Ćurčić. Podsetila je i da je GKP pre 2017. godine imala iskustvo organizovanja zborova građana na kojima su oni uspevali da reše neke svoje lokalne probleme.

Dejan Radosavljević je upozorio da postojeće inicijative, koje su “nikle” širom grada, nisu dovoljno jake da se samostalno izbore sa urbanističkom mafijom, zbog čega je neophodno njihovo udruživanje.

“Imamo situaciju da se u tri, četiri ili pet MZ u isto vreme, zbog istih ili sličnih prekršaja tih organa, stiču uslovi da se oni raspuste, tako da u tom smislu, naše neko naredno delovanje bi trebalo da ide u pravcu da pokušamo da te najniže ćelije vlasti vratimo u posed građana”, rekao je Radosavljević. Govoreći konkretno o svojoj inicijativi, podsetio je da je više od godinu dana prošlo od zahteva za sazivanje zbora građana u MZ „Žitni trg“, da je nakon što se to nije dogodilo u zakonskom roku, od predsednika Skupštine grada Novog Sada Zdravka Jelušića dobijeno obećanje da će ga on sazvati, što se ni posle više od godinu dana nije desilo, jer zakon ne propisuje precizne rokove u kojima je to dužan da uradi.

“Novi Sad je jedini primer na teritoriji bivše Jugoslavije u kojem sva mesta u svih 47 mesnih zajednica drže članovi jedne partije. S tim da oni te MZ nisu zaposeli s ciljem da ih koriste, nego baš u ovu svrhu – da ih uguše, da se njihovo dejstvo toliko smanji da se u javnosti stekne utisak da odluke koje MZ donese ne mogu da imaju ikakav uticaj. Naprotiv, odluka zbora građana znači da iza nje formalno stoje građani te mesne zajednice i ona itekako ima težinu u nekim upravnim ili administrativnim postupcima“, istakao je Radosavljević.

Nikola Atanasovski je javno pročitao odgovor Otvorene kancelarije Sektora za pravne i opšte poslove Grada Novog Sada, povodom njihovog zahteva predsedniku gradskog parlamenta da zakaže zbor građana, jer se Savet mesne zajednice „Sava Kovačević“ oglušio o njihov zahtev.

“Mesna uprava uživa posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom, i Grad ne može da se meša u rad mesnih zajednica, jer pomenute nisu ustavna kategorija i element teritorijalnog uređenja Republike Srbije, odnosno nije jedinica lokalne samouprave, već interesna zajednica u kojoj građani zadovoljavaju opšte, zajedničke i svakodnevne potrebe”, piše u odgovoru Kancelarije. Inače, građani su zbor građana tražili jer je je urbanistički plan kojem se oni protive donesen još 2012. te ne postoji nijedan pravni mehanizam kojim bi mogli da utiču na njegovu izmenu.

“Mi ne osporavamo privatno vlasništvo, već se borimo za očuvanje tog javnog zajedničkog prostora na koji će izgradnja uticati. Za razliku od kolega koje su videle njihove planove, mi smo osvešćeni motornim testerama, iako smo ranije već potpisivali peticiju i imali inicijativu u MZ da se taj plato uredi”, rekao je Atanasovski podsećajući da nijedan nadležni organ ne želi da im da garanciju da njihove zgrade neće biti ugrožene izgradnjom planiranog objekta. Zbog toga, kaže, razmišljaju o podnošenju zahteva za smenu Saveta MZ „Sava Kovačević“.

Podsećajući na dešavanja oko planirane izgradnje pravosudnog bloka na uglu ulica Stražilovske i Maksima Gorkog, Dimitrije Nikolić je rekao da je na njihov zahtev za sazivanje zbora građana odgovoreno pozivom iz kabineta predsednika Skupštine grada, gde su i organizovana tri sastanka, na kojima im je ponuđen redukovan plan.

“Nismo poznavali procedure i nismo videli nelogičnost u prelasku s mesne zajednice na SG. Nas 15 komšija je prisustvovalo tom sastanku, kao i predsednik Saveta MZ, ali nije imao bitnu ulogu tokom razgovora. Mi smo donekle zadovoljni tom izmenom, jer će se duplo manje stabala seći, ali i dalje imamo oduzimanje dela blokovske površine. Da li bi sa zborom građana to bilo drugačije… Verovatno bi naš položaj bio drugačiji jer bi to bilo organizovano na našu inicijativu. Da li bi ishod bio drugačiji, ne znam, verovatno ne bi, ali bi pre donošenja plana trebalo da postoje takva savetovanja”, rekao je Nikolić.

Branka Ćurčić je upozorila da su odbijanjem da sazovu zborove građana Saveti mesnih zajednica prekršili Statute sopstvenih MZ, Statut Grada Novog Sada i Zakon o lokalnoj samoupravi. Podsetila je da su zborovi građana instrumenti neposrednog učestvovanja građana u odlučivanju i upravljanju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo, te da pripadaju izborenim pravima ljudi da na neposredan način učestvuju u političkom životu grada i svoje lokalne zajednice. Činjenica da vlast ova izborena prava sistemski ignoriše, govori o paranoičnom karakteru ove vlasti koja je u permanentnoj izbornoj kampanji i izbornoj mobilizaciji, čime svaki angažman ljudi vidi isključivo kao opozicioni, ocenila je Branka Ćurčić.

Tribinu su organizovale Grupa za konceptualnu politiku i Inicijativa za lokalnu samoupravu, u saradnji sa Hajnrih Bel Fondacijom iz Beograda. Tribina je deo Festivala demokratije 2019 koji organizuje CRTA.

Dalibor Stupar (foto: Kristina Molnar)

Print Friendly, PDF & Email