News Ticker

Uništavanje Subotice: Grad u kome za kulturu nije potrebno posebno obrazovanje

“Nudimo kič umesto bunta, povlađivanje umesto kritike."

Najnoviji pokazatelj devastiranja institucija kulture demonstrirana je odlukom odbornika Skupštine grada Subotice u četvrtak i postavljanjem Gordane Guberinić, inženjerke agronomije i ekonomistkinje sa iskustvom u semenarstvu, na mesto v.d. direktorke Art bioskopa “Aleksandar Lifka”, kao i izjavom za skupštinskom govornicom nekadašnje odbornice opozicionog Pokreta za građansku Suboticu, a sada vladajuće Srpske napredne stranke Josipe Ivanković da “onaj ko želi da se bavi kulturom, nije mu potrebno posebno obrazovanje”.

Opozicija se protivila ovakvoj odluci navodeći da Guberinić nema kvalifikacije za ovu poziciju, kao i da je nedavnom izmenom statuta ove ustanove kulture omogućeno da je umesto osobe sa završenim Filozofskim fakultetom može voditi bilo koja osoba sa visokom stručnom spremom.

Odbornica Pokreta za građansku Suboticu Đorđija Aksentijević upozorila je da vlast nije iznela argumente zbog čega se postavlja osoba sa kvalifikacijama iz biofarminga i ekonomije a ne iz kulture, posebno ako se zna da je prethodno sproveden konkurs za izbor direktora i da Upravni odbor nije podržao izbor ni jednog od dva prijavljena kandidata koji ispunjavaju potrebne uslove, a među kojima je bila i dosadašnja direktorka Viktorija Šimon Vuletić.

Šef odborničke grupe Demokratske stranke Saša Vučinić rekao je da jedino merilo u ocenjivanju rada u ovom v.d. mandatu jeste, pre svega, koliko će gledalaca biti u Art bisokopu Lifka i podsetio da je bivša direktorka Viktorija Šimon Vuletić broj poseta sa 3.000 pomerila na gotovo neverovatnih 30.000, kao i da ovaj bioskop ne prikazuje komercijalne već umetničke filmove.

On je rekao da jedan duži niz godina ne može da se uoči šta je kulturna politika grada.

“Mi smo nekada imali, možda ne najbolje i najuspešnije, programe koji su oslikavali, kakvu- takvu, doslednost onome što je kulturna politika grada, kao što su festivali koji već nekoliko godina klize ka tome da se bore za opstanak. Neki nisu ni taj opstanak izborili, neki su ugašeni, a neki pred gašenjem”, kazao je Vučinić.

On je podsetio i na izostanak podrške značajnim festivalima kao što su Džezik (Jazzik), Samer trip (Summer3p) i drugim festivalima koji reflektuju urbanu kulturu, nešto što je nadnacionalno i nije vezano za “nacionalne torove”, a da se podrška daje raznim nacionalnim manifestacijama.

“Prepirkom vlasti i opozicije oko Zavičajnih dana, dolazimo u jednu fazu da to postaje naša realnost i da postaje dominantni kulturni model u gradu, da se svaka od nacija koja ovde živi zatvori u svoj okvir i da iz tog okvira ni slučajno ne izlazi, a da sve što je nadnacionalno jeste plod angažmana pojedinaca, grupe ljudi koji to rade sa velikim entuzijazmom i koji ne dobijaju nikakvu podršku, ne samo gradskih struktura, nego ni sa drugih nivoa vlasti”, rekao je Vučinić.

Nakon burne sednice, odbornici iz vladajuće većine izbegavali su da odgovaraju na novinarska pitanja, a o kadrovskim rešenjima u kulturi novinarima nije želela da se obrati ni članica Gradskog veća zadužena za ovu oblast Miroslava Babić, inače, diplomirana ekonomistkinja, koja je krajem juna 2016. godine od strane vladajuće većine izabrana na ovu funkciju. U njenoj biografiji koja je objavljena na zvaničnom sajtu grada nema referenci iz oblasti kulture.

Miroslava Babić nije odgovorila ni krajem januara na novinarska pitanja subotičkom portalu Magločistač, koja su se ticala daljeg kulturnog razvoja grada. Na pitanja iz oblasti kulture tada nije odgovorio ni novopostavljeni upravnik subotičkog Narodnog pozorišta Miloš Stanković.

On je za RTV početkom novembra 2016. godine rekao: “Moja ideja je da se oslobodimo političkog pozorišta za koje mislim da je možda previše forsirano u teatru koje se zove Narodno pozorište. Mislim da se treba okrenuti repertoaru za širu publiku, klasičnom repertoaru, velikim piscima. Mislim da od toga treba početi”.

Stanković je 2012. godine učestvovao u izbornoj kampanji DSS-a u Subotici čiji je predsednik tada bio sadašnji gradonačelnik Subotice Bogdan Laban. Godinu dana ranije, govorio je i na formiranju subotičkog gradskog odbora Narodne partije Maje Gojković.

A svoju bliskost SNS-u pokazao je u predizbornom spotu “Nepečeni hleb” predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića.

Grad bez kulturne strategije

Inače, Grad Subotica već nekoliko godina unazad nema strategiju iz oblasti kulture. Zaposleni u kulturi, pa tako i šira javnost, nisu upoznati sa planovima gradske vlasti, koju čine Srpska napredna stranka i Savez vojvođanskih Mađara, i ne znaju kojim pravcem grad treba da se razvija: da li ka savremenom stvaralaštvu, koje se sve više guši i iščezava ili pak ka kulturi po “etničkom principu”, u kojoj sve više mesto dobijaju razni zavičajni dani, kobasicijade, butkicijade…, a bivaju skrajnuti nekada značajni festivali od evropskog značaja, po kojima su Subotica i okolina bili prepoznatljivi i u evropskim razmerama. A Subotica je nekada bila značajan kulturni centar u Vojvodini i izdvajala se po svojoj otvorenosti, raznovrsnosti i različitosti. Sve većim mešanjem politike u kulturu, uskraćivanjem sredstava značajnim projektima, kultura se svaki dan sve više devastira, a njene institucije obesmišljavaju.

Kada je reč o kulturi, naprednjačka vlast je, i kada su u pitanju izmene naziva ulica, dala svoj pečat i na neki način odredila kulturni pravac kojim će grad da se kreće u narednom periodu, a isto se dogodilo i prilikom izbora počasnog građanina grada Subotice. Obe gradske odluke izazvale su burne reakcije javnosti.

subotica, protest, diktatura, foto Maglocistac

Na protestima “Protiv diktature” u Subotici bilo je reči i o uništavanju kulture (foto: Magločistač)

Književnik i akademik Matija Bećković izabran je sredinom jula 2016. godine za počasnog građanina Subotice. Odbornici SNS-a naveli su tada da je Bećković zaslužio ovu titulu jer je svojim delima afirmisao ne samo Suboticu već i celu zemlju.

Nakon ovakve odluke, odbornici gradske Skupštine usvojili su krajem februara ove godine i odluku da Vikend naselje bb na Paliću dobije ime Branislav Brana Crnčević, iako su nacionalni saveti mađarske i hrvatske nacionalne manjine dali negativno mišljenje na predlog ovakve odluke.

Grad Subotica je 2015. i 2016. godine putem sufinansiranja programa i projekata u kulturi za Zavičajno udruženje Banija Subotica ukupno opredelio 180.000 dinara za organizovanje koncerta Krajiško veče na kojem su, između ostalih, nastupali i Baja Mali Knindža i Bora Drljača.

U pravdanju projekta Zavičajnog udruženja Banija Subotica iz 2015. godine navedeno je da je ovo udruženje “ovim projektom uspelo da doprinese očuvanju kulture i tradicije, narodne muzike doseljenih Srba sa geografskog područja Krajine i ostvare cilj da to prenesu na decu i omladinu koja je rođena u Gradu Subotici, ovde rastu i razvijaju se, idu u školu, a vode poreklo iz Krajine (Like, Korduna, Banije, Slavonije i Bosne)”.

Savez srpskih uduženja Severnobačkog okruga je 2014. godine na gradskom trgu organizovao kulturnu manifestaciju Zavičajni dani u okviru koje je održan i koncert na kojem je nastupio Bora Drljača, što je tada izazvalo negativne reakcije dela građana.

Kultura nije poligon za treniranje kadrovskih potencijala stranaka

Jedan od subotičkih umetnika, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je za VOICE da je jedna od retkih stvari koje izuzetno ceni kod ove vlasti njihova iskrenost da otvoreno kažu da nam kultura nije potrebna, a ako već mora da postoji, da za nju svakako nije potrebno obrazovanje.

“Konačno se neko okuražio da izgovori ono što svi već drugi niz godina misle. Kultura je sporedna stvar, odavno bačena na smetlište istorije i prema njoj se treba odnositi kao prema smeću na ulici – ignorisati i zaobilaziti u širokom luku”, kazao je on.

Prema njegovim rečima, Filmski festival na Paliću opstao je samo zahvaljujući donacijama iz Francuske, Jazzik je potuno skrajnut, za Dečji pozorišni festival se svake godine plaši da je možda poslednji, a i Narodno pozorište, koje se nekad hvalilo svojim repertoarom i hrabrim predstavama, postalo je mesto jeftine zabave.

“Nudimo kič umesto bunta. Povlađivanje umesto kritike. Uvek je sve politika. Politika je i bioskopski i pozorišni repertoar, prazni muzeji i puni narodnjački koncerti. Ali, šta očekivati od države u kojoj se istina kupuje za 20-tak dinara na trafici u obliku pornografskih novina”, rekao je on.

Nela Tonkovic foto licna arhiva

Nela Tonković: Ustanove kulture moraju biti duboko prosvetiteljske (foto: lična arhiva)

Direktorka Savremene galerije Subotica Nela Tonković rekla je za VOICE da je nelogično insistiranje da rukovodeće pozicije budu poverene menadžerima bilo kojeg profila, kada je dobro poznato (doduše, samo onima sa kvalifikacijama da se bave kulturom), da u Srbiji postoji studijski program koji školuje specijalizovane menadžere u kulturi.

“Ako je želja zaista bila da na ovo mesto bude imenovan kompetentni menadžer, trebalo ga je tražiti na sasvim drugoj strani, a ne u ekonomiji i agrobiznisu. Karikaturalno je zvučala i napomena da će novoj v. d. direktorki u sprovođenju programa pomoći saradnici, kada Art bioskop ima svega troje zaposlenih, sekretar ustanove i kinooperater, od kojih je jedino direktorka sa diplomom fakulteta”, kazala je Nela Tonković.

Ona je podsetila i da ta činjenica za sobom povlači i pitanje saradnje sa filmskim umetnicima i distributerskim kućama.

“Dosadašnja direktorka navikla nas je da u Art bioskopu viđamo Slobodana Šijana, da razgovaramo sa Goranom Markovićem, da sa zanimanjem pratimo i specifične pokrete u kinematografijama zemalja iz regiona. Svi koji rade u ustanovama kulture svesni su činjenice da je takve poduhvate moguće ostvariti samo ličnim zalaganjem, dobrim odnosima sa ljudima iz struke koji veruju u entuzijazam sebi sličnih. To se ne postiže novcem jer ga u toj meri nikada nema, ali je osnovni preduslov znanje i temeljno poznavanje materije kojom se neko bavi”, objasnila je Tonković.

Ona smatra da u narednih godinu dana građani neće gledati “isti film” i da u ovakvim situacijama ne pomaže nekakvo “davanje šanse”, kako je sugerisano sa skupštinske govornice, jer “kulturne potrebe građana nisu nikakav poligon za treniranje kadrovskih potencijala bilo koje stranke”.

“Ustanove kulture su javne ustanove, one zastupaju interese opšteg dobra, a njihova misija je još uvek duboko prosvetiteljska. One nisu neuhvatljivi pojmovi, već dobro ustrojeni organizmi sa sijaset zakona i propisa koji regulišu njihov rad”, rekla je Tonković.

Ona je kazala da je u neverici saslušala mišljenje odbornice Ivanković da za kulturu nisu potrebne kvalifikacije, iako je razumela motive za plasiranje takvog stava.

“Nikome neće pomoći to što ’oseća’ ili ‘doživljava’ kulturu, jer kada polaže državni stručni ispit za rad u muzeju, traži se i tada i kasnije u svakodnevnom radu – znanje! Oni koji rade u ustanovama kulture u našem gradu i te kako imaju znanja, te bi poruka sugrađanima trebalo da bude: ne brinite, potpuno smo kompetentni da čuvamo svo ono blago koje smo nasledili od predaka i koje ćemo proslediti potomcima. Ovom vremenu uprkos”, poručila je Nela Tonković.

Kulturni delatnici Subotice: Svim snagama protiv napada na našu profesiju

subotica foto Maglocistac

foto: Subotica

Otvoreno pismo, koje je u petak potpisalo više od 20 kulturnih delatnika grada Subotice,  prenosimo u celosti:

Obraćamo se javnosti povodom jučerašnjeg istupa odbornice Josipe Ivanković u toku diskusije u Skupštini grada Subotice. Za vreme trajanja rasprave o imenovanju novog v. d. direktora Art bioskopa „Aleksandar Lifka”, odbornica Ivanković je iznela svoj stav da „za rad u kulturi nisu potrebne posebne kvalifikacije”, navodeći pri tom da joj je to rekao jedan filmski reditelj.

U izjavi za medije po završetku sednice, njeno mišljenje je podržao Veljko Vojnić, potpredsednik Skupštine, rečima: „onaj ko želi da se bavi kulturom, nije mu potrebno posebno obrazovanje”.

Činjenica da je rasprava o imenovanju v. d. direktora Art bioskopa završena upravo izlaganjem odbornice Ivanković i da su naši sugrađani čuli takav stav kao vid obrazloženja donošenja odluke da se na to mesto imenuje ličnost koja je do sada radila poslove ni izdaleka vezane za kulturu, opredelila nas je da se javno oglasimo.

Raditi poslove u domenu kulture znači služiti javnom interesu i opštem dobru. Institucije u kulturi građene su vekovima, a njihovo postojanje regulisano zakonima i propisima koji, između ostalog, brane stečeno i dostignuto nasleđe čovečanstva od nasrtljivosti neznanja i namerne zloupotrebe. Kvalifikacije koje imaju zaposleni u kulturnim ustanovama stiču se pohađanjem studija na odgovarajućim fakultetima humanističkog usmerenja, polaganjem državnih stručnih ispita i potvrđuju svakodnevnim radom, čiji su rezultati veoma vidljivi korisnicima programa ustanova kulture.

Zbog toga najoštrije osuđujemo ovako paušalne izjave članova Skupštine grada. Smatramo da one počivaju na relativizaciji dostignutih standarda i stručnosti i profesionalnog integriteta cele zajednice delatnika u kulturi. Duboko nas pogađa i brine činjenica da ljudi koji misle da su kvalifikacije suvišne za rad u kulturi treba da odlučuju o toj delatnosti.

Građanima Subotice mi, dole potpisani, želimo da poručimo da su ustanove kulture našeg grada pune ljudi koji svoja znanja, kvalifikacije i kompetencije iz dana u dan stavljaju u službu očuvanja našeg zajedničkog nasleđa i stvaranja novih vrednosti u kulturi, i da će to činiti i dalje. Svim snagama ćemo se boriti protiv napada na našu plemenitu profesiju i svim snagama čuvati njeno dostojanstvo koje je juče toliko surovo narušeno.

Mirko Grlica, istoričar, muzejski savetnik, Gradski muzej Subotica, Goran Bolić, slikar konzervator, Arpad Černik, diplomirani glumac, Neda Džamić, istoričar umetnosti, mr Aleksandra Jeftić, slikar konzervator, Greguss Erdelji Hermina, glumica Narodnog pozorišta – Népsziház, Subotica, Jasmina Jovančić Vidaković, akademska grafičarka, kustokinja pedagog Savremene galerije Subotica, Miroslav Jovančić, akademski slikar, kustos Savremene galerije Subotica, dr Gabriella Kajdocsi Lovász, antropolog, dr Zsuzsanna Korhecz Papp, slikar – restaurator, Körmöci Petronella, glumica Narodnog pozorišta – Népsziház, Subotica, Kovács Nemes Andor, glumac Narodnog pozorišta – Népsziház, Subotica, Daniela Mamužić, akademski vajar, Pavle Menalo, saradnik Gradskog muzeja Subotica, Petar Mitrić, dr Papp Árpád, etnograf, Ana Patarčić, Pesitz Monika, diplomirana glumica, Gordana Prčić Vujnović, Maja Rakočević Cvijanov, vajar konzervator, Sziraczky Katalin, Nela Tonković, istoričarka umetnosti, direktorka Savremene galerije Subotica, Gordana Vukov Ciganjik, menadžer za kulturu, Fondacija „Danilo Kiš”.

Novinar i kolumnista nedeljnika Vreme Teofil Pančić rekao je za VOICE da je Srpska napredna stranka u svojoj temeljnoj biti i dalje nacionalistička stranka, da je velikim delom nastala iz Srpske radikane stranke i da se to oseća i da će se osećati još dugo.

“To se na samom vrhu stranke pokušava nekako prikriti, ali čim odete malo dublje u unutrašnjost, pogledate ko su ljudi koji se pitaju i koji odlučuju, jasno je da je to stranka tog profila i zato se tome ne treba čuditi jer – to jeste pravo dubinsko lice te stranke. Ovo drugo je šminka za spoljnu upotrebu, za prikazivanje u nekom međunarodnom kontekstu, ali dubinski ne znači ništa ni za ideologiju ni za praksu te stranke”, kazao je Pančić.

Teofil Pancic

Teofil Pančić: Pravo lice SNS-a

Prema njegovim rečima, u institucijama kulture, pogotovo izvan Beograda, postavljaju se ljudi koji nemaju nikakav intelektualni kapacitet, niti se razumeju u struku, dok se u Beogradu još donekle i pazi, ali u unutrašnjosti se te stvari vide mnogo drastičnije.

“Razlog je, osim ideologije, to što SNS ni u svojim redovima, a ni u svojoj blizini nema ono što nazivamo humanističkom inteligencijom. Inteligencija je na drugoj strani ili je politički neangažovana. SNS je tip populističke stranke oko koje se intelektualci (ne mislim na čisto formalno obrazovane ljude, nego na obrazovane u nekom ozbiljnijem smislu), koji imaju kapacitet da vode institucije kulture, ne okupljaju i tu vlada neka vrsta međusobnog nepoverenja. Takvi naprednjacima nisu potrebni, niti su ovi naprednjacima bliski”, smatra Pančić.

On je dodao da SNS voli na ta mesta da postavlja ljude koji su eklatantno nekompetentni, ali njima je od te činjenice mnogo važnije da imaju ljude koji će te stvari držati pod kontrolom, institucije kao što su pozorišta, domovi kulture, festivali.

“To se dešava zbog neke vrste kontrole nad duhovnim i intelektualnim tokovima u zemlji, tokovima novca koji idu na kulturu, bez obzira koliko to bio mali procenat ukupnog novca koji se vrti u opticaju, i da služe kao uhlebljenje nekim svojim manje bitnim ljudima. Svoje najbliže ljude ne postavljaju na pozicije u kulturi nego na neka unosnija mesta”, kazao je Pančić.

Natalija Jakovljević (VOICE) 

naslovna fotografija: Art bioskop (foto: Magločistač) 

voice_logo

About Natalija Jakovljevic (4 Articles)
Natalija Jakovljević dopisnica je agencije Beta iz Subotice od 2012. godine. Od 2009. godine autorske tekstove pisala je za beogradski regionalni internet portal e-novine.com i za novosadski internet portal Autonomija.info. Periodično, od 1997 do 2009. godine honorarno je radila kao spiker i voditelj radio programa na lokalnim radio stanicama (“Yu Eco Radio” iz Subotice, “Panda Radio” iz Kanjiže, “Radio Subotica” iz Subotice). Na marketinškim poslovima radila je za nedeljnik “Vojvođanska Svaštara”, kao i za “Radio Palić” sa Palića. Trenutno je zaposlena u Radio Subotici kao novinarka. Krajem prošle godine, sa još dvoje kolega, osnovala je Udruženje građana “Centar građanskih vrednosti” u okviru kojeg je registrovan i medijski portal www.maglocistac.rs

Leave a Reply