Budžetske rezerve – zlatna koka za nesposobne i trošenje novca građana bez ikakve kontrole

29. Jan 2020 by Ekipa VOICE | Nema komentara

Apsolutni rekorder je Grad Beograd

U prethodne četiri godine usled smanjenog obima prihoda opštinama i gradovima iz budžetskih rezervi isplaćeno je više od 15 milijardi dinara – precizno 15.533.068.000, odnosno 129.367.321 evra, pokazalo je istraživanje VOICE-a. Primera radi, toliki iznos je država isplatila za subvencije za investicione projekte u 2016. i 2017. godini.

Apsolutni rekorder u primanjima po osnovu ove stavke je Grad Beograd koji je dobio 13,49 odsto odsto ovih sredstava.

Novinari VOICE-a su analizirali sve odluke Vlade Srbije u prethodne četiri godine i otkrili da su se u tom periodu milijarde dinara slile u budžete opština i gradova u kojima je Srpska napredna stranka na vlasti, pod izgovorom „smanjenog obima prihoda“.

Na listi deset gradova koji su najviše prihodovali, usled navodne nesposobnosti onih koji ih vode da obezbede stabilnost lokalnih budžeta, su Beograd, Kragujevac, Niš, Novi Sad, Leskovac, Zaječar, Jagodina, Novi Pazar, Vranje i Čačak.

U isto vreme, pretnje predsednika Srbije i lidera SNS Aleksandra Vučića da će uvesti u red nesposobne gradonačelnike, ostalo je još jedno prazno obećanje.

“Oni koji nisu pošteno radili svoj posao i koji nisu radili dovoljno biće smenjeni na sledećoj skupštini stranke i ustupiće mesto novim ljudima koji će umeti da brane interese stranke i Srbije bolje i jače”, rekao je Vučić na obeležavanju desetog rođendana stranke u Kraljevu 2018. godine.

Odlukama Vlade Srbije grad Beograd, koji je ujedno i rekorder, od 2016. do kraja 2019. godine dobio je iz budžetske rezerve 2.071.577.000 dinara, što je 17.456.745 evra.

Drugi na listi je Kragujevac na čijem je čelu Radomir Nikolić, sin bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, a kome je u istom period iz rezerve dodeljeno 1.436.000.000 dinara, odnosno 11.983.069 evra.

Sledeći na listi je Niš kome je Vlada Srbija zbog smanjenog obima budžeta u prethodne četiri godine dodelila 805.000.000 dinara, što je 6.657.864 evra.

Novi Sad je u tom periodu po ovom osnovu dobio 731.000.000 dinara (6.088.122 evra), dok je sledeći grad na listi Leskovac koji je prihodovao 726.500.000 dinara, odnosno 5.984.154 evra.

Zaječaru je isplaćeno 665.000.000 dinara, odnosno 5.489.483 evra, dok je Jagodina dobila 620.000.000 dinara, odnosno 5.145.417 evra. Zbog smanjenog obima prihoda, u budžet Novog Pazara se u prethodne četiri godine slilo 370.000.000 dinara, odnosno 3.059.320 evra, a Vranje je po tom osnovu dobilo 360.000.000 dinara, što je 2.969.045 evra.

Poslednji među deset gradova koji su dobili najveće iznose je Čačak, kome je u istom periodu iz rezerve dodeljeno 320.000.000 dinara, odnosno 2.685.243 evra.

“Vlast radi na intenzivnoj centralizaciji”

Komentarišući činjenicu da su Beograd, Kragujevac, Novi Sad i Niš na vrhu liste, Danijel Dašić, programski savetnik u Nacionalnoj koaliciji za decentralizaciju, koju čini 13 organizacija i koja se bavi pitanjima decentralizacije i ravnomernog regionalnog razvoja Srbije, nazvao je to rezultatom lošeg upravljanja finansijama na lokalu.

“Vlast već duži niz godina radi na intenzivnoj centralizaciji, koja kao rezultat takve političke strategije bez uporišta u realnim ekonomskim i pravnim teorijama održivog razvoja dovodi to toga da su budžeti velikog broja gradova i opština potpuno neodrživi, a poslovanje većine lokalnih javnih preduzeća i drugih ustanova u nadležnosti neuspešno”, rekao je Dašić za VOICE.

Prema njegovim rečima, podaci Fiskalnog saveta iz 2017. godine pokazuju da baš ta četiri najveća grada, zajedno sa svojim preduzećima, imaju dug od gotovo milijardu evra, a uz to, kasne u plaćanju dospelih obaveza prema dobavljačima u iznosu od preko 300 miliona evra.

Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca, koji je jedan od retkih gradova koji po ovom osnovu nije dobio ništa iz budžetskih rezervi u prethodne četiri godine, ali i jedna od malobrojnih lokalnih samouprava u kojoj SNS nije na vlasti, nazvao je gradove koji prednjače na listi “gubitnicima loše politike Vlade”.

“Jer im je, kao i svim drugim lokalnim samoupravama, Vlada oduzela ukupno 120 miliona evra godišnje, a vraća im oko 30, bez ikakvih pravila i kriterijuma, protivno Zakonu o budžetskom sistemu”, rekao je Zelenović za VOICE.

Velikim gradovima, dodao je, gde ima najviše “kapilarnih glasova” SNS-a, a to znači najvise troškova po javni sistem, treba dodatni novac. Prema njegovim rečima, Šabac ima najmanji broj zaposlenih u javnoj upravi po glavi stanovnika u Srbiji – 1.276. On je naveo i primer gradova slične veličine – Pančeva sa 2.800 i Leskovca sa 2.400.

Opštinski rekorderi

Kada je reč o opštinama, prema istraživanju VOICE-a, na prvom mestu po izdvajanjima u prethodne četiri godine jeste Priboj, koji je prihodovao iz budžeta ukupno 300.000.000 dinara, što je 2.476.114 evra.

Odmah iza Priboja je Vrbas sa dodeljenih 198.000.000 dinara, odnosno 1.658.475 evra, dok je treća na listi Kuršumlija sa 185.000.000 dinara, to jest 1.560.636 evra.

Nebojša Zelenović: Kažnjavanje opozicionih gradova (foto: N1)

Prokuplje je dobilo rešenjima Vlade 170.000.000 dinara (1.397.483 evra), Smederevska Palanka 150.000.000 dinara (1.256.054 evra), Novi Kneževac 135.000.000 (1.107.915 evra), dok je Apatin dobio 130.000.000 dinara (1.080.098 evra).

Isto toliko dobila je i Vrnjačka Banja, dok je Knjaževac dobio 124.000.000 dinara (1.042.210 evra). Na listi prvih deset opština, na poslednjem mestu je Kosjerić kojem je dodeljeno 122.000.000 dinara (1.004.352 evra).

Komentarušići izdvajanja iz budžetskih rezervi, Nebojša Zelenović optužio je Vladu da pravi razliku kada su u pitanju opozicioni gradovi i da prema njima ima, kako je rekao, maćehinski odnos, iznoseći podatak da Vlada Srbije duguje Šapcu 30 miliona evra.

“Od 2014. godine, od kada sam ja postao gradonačelnik, Šabac nije dobio ni dinar iz republičkog budžeta na ime namenskih transfera, a na ime nenamenskih transfera, dakle onoga što pripada svakoj lokalnoj samoupravi prema Zakonu o finansiranju lokalnih saomouprava Šapcu pripadalo bi 6,5 miliona evra godišnje”, dodao je Zelenović.

Prema rečima Danijela Dašića iz NKD, vanredni transferi lokalnim samoupravama iz republičke budžetske rezerve već godinama predstavljaju „zlatnu rezervu“ za pokrivanje različitih političkih interesa vladajuće strukture, uprkos činjenici da po Zakonu postoji sistem kroz koji svi gradovi i opštine dobijaju sredstva koja su im opredeljena planom i budžetom.

“Zašto postoji paralelan i netransparentan način kroz kojih se novac iz centralnog budžeta stavlja na raspolaganje određenim privilegovanim lokalnim samoupravama, nikada nije građanima i građankama objašnjeno. Koji su to kriterijumi, koje su to namene korišćenja, ostaje tajna”, rekao je Dašić za VOICE.

Po Zakonu o budžetskom sistemu, sredstva tekuće budžetske rezerve koriste se za neplanirane svrhe za koje nisu utvrđene aproprijacije (budžetske stavke) ili za svrhe za koje se u toku godine pokaže da aproprijacije nisu bile dovoljne.

Međutim, Zakon je zbog svoje nedorečenosti ostavio prostor Vladi Srbije da uz šturo “usled smanjenog obima prihoda” sredstva dodeljuje bez bilo kakvog dodatnog objašnjenja.

Istraživanje VOICE-a je pokazalo i da je najviše sredstava za lokalne samouprave izdvojeno u 2017. godini, kada je odlukama Vlade Srbije gradovima i opštinama, usled smanjenog obima prihoda, dodeljeno 47.961.581 evra.

Trošenje našeg novca bez ikakve kontrole i logike 

Za Danijela Dašiča iz NKD, sama odluka Vlade da se finansijski, osim redovnih transfera, koji su utvrđeni Zakonom i budžetom, pomogne lokalnim samouprava nije sporna.

“Sporno je to što se taj transfer odvija bez utvrđenih i jasnih kriterijuma o tome kako se vrši selekcija lokalnih samouprava koje primaju te transfere, kao i to da se sam proces odvija bez ikakve kontrole, što otvara prostor za razne zloupotrebe”, rekao je on.

Ono što sigurno nije bio uslov za neku lokalnu samoupravu da dobije sredstva jeste lista razvijenosti jedinica lokalne samouprave.

Iako je po Zakonu o regionalnom razvoju utvrđeno da ovu listu, na predlog ministarstva nadležnog za regionalni razvoj, Vlada Srbije ima obavezu da usvoji najkasnije do 31. oktobra tekuće godine, ovaj dokument je poslednji put usvojen 2014. godine.

Prema njemu, Beograd, koji je dobio najviše para iz budžetskih rezervi u prethodne četiri godine, ubraja se među najrazvijenije jedinice lokalne samouprave. Isto važi i za Kragujevac, Niš, Novi Sad i Čačak, koji su, prema istraživanju VOICE-a, na spisku prvih deset gradova za koje je najviše izdvojeno iz tekućih rezervi.

Danijel Dašić: U pitanju su političke odluke (foto: Medijski istraživački centar)

Prema rečima Danijela Dašića, korišćenje sredstava iz budžetske rezerve je trošenje novca građana bez ikakve kontrole.

On je objasnio i da su izveštaji Fiskalnog saveta i Državnog revizora ukazali na problematiku trošenja sredstava iz budžetskih rezervi i upozorili da su lokalne samouprave neretko sredstva iz budžetskih rezervi trošile bez ikakve logike.

Lokalne samouprave, dodao je, neretko ova sredstva iz tekuće budžetske rezerve su pretvarale u direktnu finansijsku podršku lokalnim sportskim klubovima, preusmeravali u sumnjive nabavke usluga izgradnje sportskih hala, bazena, pa čak i za pokrivanje gubitaka lokalnih javnih preduzeća.

“Ovakve odluke o vanrednim transferima u zadnjih desetak godina imaju manjak logike, ekonomske argumentacije i transparentnosti, tako da jedino objašnjenje ostaje, da je njihova glavna karakteristika, da u najvećem broju slučajeva jesu političke odluke”, zaključio je Dašić.

Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović zaključio je da Vlada građanima koji su glasali mimo volje stranke na vlasti, šalje jasnu poruku da zbog toga moraju biti kažnjeni.

“To je takođe još jedna vrsta nezakonitog pritiska kako na birače, da se mimo izborne volje i mimo redovnih izbora, utiče na promenu vladajuće većine u opozicionim lokalnim samoupravama”, dodao je on.

VOICE je pitanja o izdvajanju iz budžetskih rezervi za gradove i opštine, kao i o listi razvijenosti regiona i opština, uputio Ministarstvu za lokalnu samupravu, Ministarstvu finansija, Vladi Srbije, gradu Beogradu, ali su te institucije ignorisale upite.

Ekipa VOICE (naslovna fotografija: Pixabay)

Print Friendly, PDF & Email