VOICE: Kad simbol srpstva tvrdi da je Vojvodina odvojena od Srbije…

19. May 2019 by Zoran Strika | Nema komentara

...u fudbalskom smislu

U danima kada su pokrajinski uposlenici pripremali proslavu 171. godišnjice od kako je srpski narod na Majskoj skupštini zatražio srpsku autonomiju, takoreći Srpsku Vojvodinu, u Fudbalskom savezu Srbije povela se polemika je li Vojvodina, 101. godinu od faktičkog prisajedinjena sa maticom, uopšte deo te iste Srbije.

Tačnije, da li je Vojvodina bila Srbija 1946. godine? Čitavu bitku “istorijskim činjenicama” u kojoj su promarširali učesnici Majske skupštine, Velike narodne skupštine, potom i nacistički vojnici, hortijevci, partizani, NDH, JNA, a zalutao je i poneki fudbaler, pokrenuo je zahtev Crvene zvezde da joj se titula iz 1946. godine prizna kao titula državnog prvaka.

Time je tim za koji navija i “capo di tutti i capi” dobio šansu da na 30. godišnjicu od osnivanja navijačke grupe “Delije” na čijim su tribinama stasali – izgleda – brojni srpski državnici, prišije sebi treću zvezdicu iznad grba i da u sezoni u kojoj podiže trofej za 2018/19. godinu, proslavi i titulu koja im je, kako je utvrdila Pravna komisija FSS-a, a Skupština FSS-a potvrdila, bila nepriznata pune 73 godine.

Iako im je titula priznata, bitka izgleda još nije gotova. Potpredsednik FK Partizan Vladimir Vuletić za VOICE najavljuje da će najveći rival Zvezde pokrenuti upravni spor na Upravnom sudu, čime će pokušati da obori ovu odluku FSS-a.

“Duboko smo uvereni da ova odluka nije zasnovana na pravnoj argumentaciji, nego na pritiscima, metodama sile, na jednom provizorijumu koji je uspostavljen i na jednoj, rekli bismo, ‘sili unapred dignutih ruku’. Mi ćemo se potruditi da pokušamo da na jednom forumu, a to je svakako Upravni sud Republike Srbije, pravnom argumentacijom dokažemo da je reč o jednom klasičnom revizionizmu istorije, kojem zaista posle 73 godine nema mesta”, poručuje Vuletić za Vojvođanski istraživačko-analitički centar.

Za Vuletića je mnogo toga sporno i upravo je on taj koji je ukazivao da Crvena zvezda, za mnoge simbol srpstva, praktično nipodaštava činjenicu da je Vojvodina te sporne 1946. godine bila deo Srbije. Klub Jugoslovenske armije, odnosno Partizan, prvi je šampion posleratne Jugoslavije, međutim, Zvezdi je sada priznuta titula prvaka Srbije za 1946. godinu, iako je to bio kvalifikacioni turnir za veliko prvenstvo FNRJ.

Tokom 1945. godine izdat je nalog da se organizuju kvalifikacioni turniri za prvo zvanično prvenstvo FNRJ, koje je startovalo 1946. godine. Tako su tokom jeseni organizovani turniri po regijama, pa je Crvena zvezda bila u grupi “Dunav” beogradskog okruga, a na proleće kao prvak okruga igrala je na finalnom turniru, ligaškom takmičenju u kojem su prva dva tima iz Srbije izborila plasman u Prvu ligu Jugoslavije. Istovremeno, u Vojvodini se igralo prvenstvo i tu je slavio subotički Spartak, dok se na Kosovu takmičenje nije ni organizovalo.

Da se te 1946. odigrala još samo jedna utakmica, meč između Crvene zvezde i Spartaka, koji bi odlučio prvaka Srbije u celosti, političku polemiku u sportskim vodama 73 godine kasnije ne bismo imali. Ovako se klub, na čijim tribinama se navijači diče svojim “čestitim četništvom” (četnitost?), poziva na odluku Hrvatskom nogometnog saveza kojom je Hajduku priznata titula prvaka Hrvatske 1946. godine. I dok za Zvezdu titula sa kvalifikacionog turnira važi kao titula državnog ranga, takmičenje u Vojvodini kao da nije ni postojalo. Pokušao je to da objasni i član Pravnog tima Zvezde Nikola Dumnić.

“Činjenica je da je takmičenje održano i na nivou Vojvodine, ali s obzirom na to da Vojvodina ni tada, ni sada, a nadam se ni u buduće, neće imati državnost, titulu koja je osvojena u tom takmičenju naravno ne možemo priznati kao titulu nacionalnog ranga”, izjavio je Dumnić u jednom televizijskom nastupu.

Drugim rečima, pobeda Crvene zvezde u “srpskom okrugu” je vrednija od pobede Spartaka u “vojvođanskom okrugu”, iako kriterijumi čije pobede su vrednije još uvek nisu uspostavljeni. Nešto podrobnije o tome zašto je Zvezdi priznata titula objasnio je predsednik Nadzornog odbora beogradskog kluba Dragan Milošević u svom osvrtu po okončanju Skupštine FSS. Kako je naveo, fudbalska prvenstva u republikama i pokrajini Jugoslavije već su trajala kada je doneta odluka o Saveznoj ligi. Tako je i odlučeno da će učesnike predstavljati prvaci Vojvodine, Bosne i Hercegovine, Slovenije, i po dva prvoplasirana tima Srbije i Hrvatske. On dodaje i to da u tom trenutku u Srbiji nije postojalo takmičenje višeg ranga od onog u kojem je učestvovala Zvezda.

Smatra Milošević da je Vojvodina u tom trenutku imala specifičan status i da je 1945. i 1946. godine “potpuno autonomna kada je u pitanju fudbal i sport uopšte”, te je imala potpuno isti status kao i sve federalne jedinice.

U smislu fudbala, Vojvodina je potpuno odvojena od ostatka Srbije. To je prvi put da je Vojvodina imala karakter nekog geografskog-lokalnoj pojma, što je po mom viđenju impliciralo određenim događajima koji su doveli do toga da 1974. godine Vojvodina dobije svoj Ustav i bude praktično na nivou posebne federalne jedinice”, kaže Milošević i dodaje da su Zvezdini oponenti argumente u vezi sa Vojvodinom pokušali da iskoriste za priče o separatizmu “što Crvena zvezda nikada nije podržavala i svi znamo koje je orijentacije Zvezda, ali i zvezdaši”.

Vladimir Vuletić: “Ne možemo Vojvodinu da tretiramo kao da je siroče” (foto: YouTube Printscreen Danas Conference enter)

Nasuprot tome, Vuletić se poziva na dokumente koji pokazuju da su narodi Vojvodine odlučili da se prisajedine Srbiji, da je Vojvodina bila deo Srbije, te da bi se i po osnovu toga moralo voditi računa o tome kome se titula podiže na državni rang, a kome ne. Kako navodi za VOICE, strašno je da se pobeda u jednom delu Srbije računa kao državni rang, a u drugom delu ne.

“Ili ćemo oba ova takmičenja smatrati kao takmičenja koja donose nacionalni rang ili ih smatramo kvalifikacionim. Ne možemo da budemo licemerni, ne možemo da imamo dvostruke aršine prema Vojvodini i nju da koristimo onda kada je to potrebno, a onda kada nam to nije potrebno, Vojvodina je neko siroče. To je ono što je najveći problem”, zaključuje Vuletić.

Advokat Božidar Beronja, koji je učestvovao u radu Pravne komisije koja donela preporuku da se Zvezdi prizna titula iz 1946. godine, smatra da je pitanje statusa Vojvodine i poimanje njenog položaja u čitavom ovom procesu nametnuto političko pitanje. Kako kaže za VOICE, zbrka je nastala jer se počelo sa mešanjem političko-državnih termina Narodne Republike Srbije i onoga što se u fudbalskom smislu zvalo takmičenje na teritoriji Srbije i Vojvodine.

“Metodološki pristup da ustavno-pravni karakter Srbije, Vojvodine ili Kosova, ima veze sa fudbalom, jeste pogrešan. Fudbal se igra po drugačijim principima, a jedan od argumenata je i da je fudbalski klub iz Trsta igrao prvenstvo 1946/47. iako je on godinu dana ranije predat Italijanima. Fudbal je jednostavno nadnacionalna i vanpolitička kategorija”, smatra naš sagovornik.

Čitav kurcšlus izazvao je naravno i veliku polemiku u javnosti koja, kako je već poznato, broji sedam miliona selektora. Mišljenja su podeljena, što je i logično s obzirom na to da je jedna od najvećih srpskih podela ona na Delije i Grobare. U tom kolektivnom igranju sa srpskim fudbalom, odnosno njegovim sahranjivanjem, te gomile nedovršenih argumenata, postoji i nekoliko nelogičnosti. Đorđe Majstorović, jedna polovina dvojca koji stoji iza podkasta “Na ivici ofsajda”, koji se emituje na daskoimladja.com, navodi za VOICE da je “nelogično stavljati osvajanje regionalne kvalifikacione mini-lige od šest klubova u istu ravan sa ostalim titulama prvaka jedne države”.

“To se može desiti samo u šizofrenim društvima kakvo je naše, a videli smo sličnu situaciju i sa Hrvatskom, s tim što je u našem slučaju sve još paradoksalnije zbog toga što Vojvodina nije bila deo te mini kvalifikacione lige. Kako se naša država poslednjih decenija samo sužavala skoro da smo se vratili u granice te lige iz ’46. pa su i same titule nekako devalvirane. Znamo da je Partizan nedavno sustigao Zvezdu po broju osvojenih prvenstava, ali kada bi se merila njihova vrednost, to je nebo i zemlja, jer je jugoslovenska liga bila neuporedivo jača. Ono što bih ja ipak najviše istakao, jeste način na koji se FK CZ poneo ovom prilikom, a to je prisvajanje 30. titule i pre nego što im je ona zvanično priznata i prišivanje treće zvezdice na dres. Ta bahatost je u potpunosti preslikan način ponašanja kojem svedočimo svakodnevno u našem političkom životu od strane vladajuće garniture”, komentariše Majstorović.

Među ovim navijačima stasali su i delovi vladajuće elite u Srbiji (foto: YouTube Printscreen Balkan Prenos)

Njegov kolega, kojeg svake nedelje slušate u “Na ivici ofsajda” Damir Bojić, dodaje da situacija u vezi sa priznavanjem titule ukazuje na dve dijametralno suprotne težnje društva u kojem živimo, ali i društava u regionu. S jedne strane, postoji gotovo nasušna potreba da se gradi državnost i da se nacionalnom identitetu daje na značaju, zbog čega je neprocenjivo da se nalepi predznak “srpski, hrvatski”…

“Sa druge strane stoji neutaživa želja da se bude veći, stariji, značajniji nego što jesi. Stoga je važna ta titula iz 1946. godine, jer ako je Zvezda osvojila titulu još 1946, ona ima nešto dužu šampionsku tradiciju. Bitno je samo da se zadovolji forma. I tu padaju sve nacionalne priče, oni uporno maše ceo fudbal (sic!) jer pokušavaju biti nacionalni simboli, ignorišući činjenicu da svoj sadašnji status mogu da zahvale jednoj državi i jednom šampionatu, a to su Jugoslovenska liga i Jugoslavija. U njoj su najtrofejniji klubovi ovih prostora nastali i postali velikim. Svi osim Hajduka (koji je osnovan 1911. godine). Mada mislim da je ovo dobar pokazatelj gde se mi sada nalazimo, a i naš fudbal u odnosu na jugoslovenski period. Kvalitet sadašnje lige i jeste na tom nekom nivou kvalifikacionog turnira za takmičenje kud i kamo većeg ranga”, nadovezuje se na reči svog kolege Damir Bojić.

U međuvremenu, dok se trofej od pre 73 godine postavlja kao pitanje broj jedan uz obećanja o nacionalnim stadionima, realnost srpskog, vojvođanskog, kosovskog, bošnjačkog, kojeg-god-već-hoćete fudbala, nastavlja da se promalja kroz blatnjavu smešu, koja je i u privatizacionim vremenima najočigledniji nusproizvod sprege kriminala i vlasti. I dokle god je glavno pitanje kome pripada titula od pre sedam decenija, je li Vojvodina tada bila nezavisna u bilo kom smislu, dok je danas svedena na nivo oblasti, dotle će fudbal izgledati tako kako izgleda. Prazni stadioni i jesu pravi odraz Srbije. Biti na njima i gledati ono što se dešava na terenu podjednako je teško koliko biti u Srbiji i gledati šta se sve radi u njoj.

Zoran Strika (VOICE) 

Print Friendly, PDF & Email