News Ticker

Razvojna banka Vojvodine vratiće sva dugovanja

Od uvođenja stečaja u Razvojnoj banci Vojvodine, 8. aprila 2013. godine, Agencija za osiguranje depozita naplatila je 1,2 milijarde dinara potraživanja prema komintentima, što je više od polovine dugovanja koja ta banka ima prema dužnicima.

Od uvođenja stečaja u Razvojnoj banci Vojvodine, 8. aprila 2013. godine, Agencija za osiguranje depozita naplatila je 1,2 milijarde dinara potraživanja prema komintentima, što je više od polovine dugovanja koja ta banka ima prema dužnicima.

Iako to niko sa sigurnošću u ovom trenutku ne može da potvrdi, gotovo je izvesno da će RBV do kraja stečajnoj postupka povratiti sva dugovanja, odnosno da će ostati i višak novca koji će po Zakonu o stečaju podeliti akcionari banke, u ovom slučaju Pokrajinska vlada i Vlada Srbije. Međutim, veći deo datih kredita fizičkim i pravnim licima banka neće povratiti jer su ta sredstva teško naplativa, što priznaju i u samoj banci.

U Agenciji za osiguranje depozita navode da najveći broj pravnih lica koja su uzela kredit u RBV pre uvođenja stečaja čine nelikvidni dužnici i oni koji su u najvećem broju u postupku stečaja, reorganizacije, restrukturiranja ili su brisani iz registra. „Sve aktivnosti stečajnog upravnika RBV u stečaju i lica angažovanih u postupku sprovođenja stečajnog postupka se usmeravaju na pregovore sa istim, pronalazak rešenja i modela naplate i preduzimanja mera u cilju naplate potraživanja, ali i u pravcu uspostavljanja dodatnih instrumenata obezbeđenja, pogotovo kod neobezbeđenih plasmana“, navodi se u odgovoru Agencije koji je dostavljen VOICE-u (Vojvođanski istraživačko-analitički centar).

Ekonomski analitičar Dimitrije Boarov smatra, na osnovu izveštaja stečajne uprave RBV koji pokazuje da su poverioci manje-više namireni, da će na kraju značajni troškovi banke pasti na poreske obveznike, jer će veći deo datih kredita ostati nenaplativ.

Aktiva RBV 20 milijardi, priznata dugovanja dve milijarde

Ukupna imovina banke na početku stečajnog postupka iznosila je 19,84 milijardi dinara, a najveći udeo imala su potraživanja na ime datih kredita fizičkim i pravnim licima u iznosu od 17,1 milijardi, odnosno nekretnine, postrojenja i oprema čija vrednost je procenjena na 1,13 milijardi.

Privrednom sudu u Novom Sadu dostavljen je spisak priznatih potraživanja poverilaca banke u iznosu od 1,98 milijardi dinara (predmet ST.1 30/2013). Iako je potraživanje stečajnih poverilaca iznosilo ukupno 9,2 milijarde, ostatak od 7,2 milijarde je osporen. Neki od stečajnih poverilaca rešili su da zbog toga tuže banku za ukupna potraživanja od 1,5 milijardi dinara.

Zaključno sa 1. decembrom prošle godine, RBV je uspela da unovči stečajnu masu u ukupnom iznosu od 1,2 milijarde dinara, uglavnom naplatom potraživanja od pravnih i fizičkih lica, pa u ovom trenutku imovina banke iznosi ukupno 20,14 milijardi dinara, piše u izveštaju poverenika stečajnog upravnika RBV Radovana Ivetića. Od toga, samo postrojenja, oprema, nekretnine i ostala imovina banke vrede oko dve milijarde dinara.

„Primarni cilj RBV u stečaju jeste namirenje poverilaca u što većem procentu, te su maksimalni napori usmereni na aktivnosti koje bi uticale na isti. Očekivanja su da će poverioci prema Listi priznatih potraživanja biti namireni u celosti, te se svakako otvara mogućnost i delimičnog namirenja akcionara“, predviđaju u Agenciji za osiguranje depozita.

Ova predviđanja nisu sporna ni za Dimitrija Boarova, koji se istovremeno plaši da je veliki deo kredita RBV odobrila više po političkom nego po ekonomskom kriterijumu i da su ta sredstva nenaplativa.

„U načelu sam protiv toga da državni i politički centri osnivaju razvojne banke, jer je tu nemoguće razdvojiti politički interes onoga ko je dao osnivački kapital i ko ima najveći uticaj u banci od ekonomskih kriterijuma. U tom smislu, na kraju uvek plate poreski obveznici, što ja smatram kao elementarnu nepravdu“, rekao je Boarov za VOICE.

Bačka iz Sivca i Borovica grupa među najvećim dužnicima

Samo prodajom “Bačke” u Sivcu RBV bi trebalo da inkasira 400 miliona dinara, koliki je dug nekadašnjeg vlasnika ovog poljoprivrednog preduzeća Mileta Jerkovića na osnovu uzetih kredita. Za “Bačku”, koja je u procesu restrukturiranja od 2010. godine, vlada veliko interesovanje stranih kupaca, a najverovatniji kupac je kompanija „Al Ravafed“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Bačka je od Jerkovića nasledila dug od 10 miliona evra, koji je država zamrzla, a podmiriće ga novi vlasnik ili zakupac kombinata. Revizorska kuća, koju je angažovala država, procenila je vrednost preduzeća na 38,9 miliona evra.

Jedan od najvećih dužnika RBV je Borovica grupa iz Rume, koja se preko svojih 10 preduzeća zadužila za preko dve milijarde dinara i trenutno duguje bar još milijardu na osnovu zateznih kamata, saznaje VoICe.

Zbog odobravanja kredita „bez odgovarajućih sredstava obezbeđenja vraćanja“ firmama Dušana Borovice i novosadskom Unihenkomu, vlasništvo Željka Jovovića, Specijalno tužilaštvo u Beogradu nedavno je potvrdilo optužnicu protiv ove dvojice biznismena i troje bivših službenika RBV. Postupak u odnosu na Borovicu obuhvata 28 kredita i 16 bankarskih garancija koje je RBV odobrio pojedinim firmama u tom sistemu, a reč je o kreditnim linijama ukupno vrednim 2,74 milijardi dinara.

Dušan Borovica: Najveći dužnik

Dušan Borovica: Najveći dužnik

Dušan Borovica rekao je nedavno da njegova dugovanja i nisu toliko velika i da će naći način da ih vrati. Međutim, nije poznato u kojoj su fazi pregovori sa stečajnom upravom RBV. U Agenciji za osiguranje depozita su naveli da Ivetić vodi pregovore sa svim dužnicima koji imaju obaveze prema RBV u stečaju, pa i sa grupom povezanih pravnih lica „Borovica“, koja ujedno i čini grupu povezanih pravnih lica „koja ima najveći stepen izloženosti prema RBV u stečaju u smislu visine obaveza“. „RBV u stečaju za najveći deo potraživanja od povezanih pravnih lica grupe Borovica pred nadležnim sudovima vodi izvršne postupke u cilju naplate potraživanja od strane istih“, rekli su u Agenciji za VOICE.

Dimitrije Boarov smatra da je situacija, u kojoj se krediti odobravaju više po političkom prijateljstvu nego po ekonomskim kriterijumima, karakteristična za sve razvojne banke u kojoj je država ključni vlasnik. „U državi kakva je Srbija, za koju se ne može u ozbiljnom smislu reći da je pravna država i u kojoj su povezane institucije kontrole bankarskog sistema sa centralnom političkom moći, ekonomska istorija je pokazala da kad su političari blizu novca – nikad nema zdrave ekonomije“, ocenio je Boarov.

Da li se politika uplela i u vođenje i u gašenje RBV?

U Razvojnoj banci Vojvodine u stečaju, dakle, postoji optimizam da će nakon isplate svih poverilaca ostati višak novca koji će u najvećoj meri podeliti najveći akcionari banke, Vlada Vojvodine i Vlada Srbije. Inače, akcionari nisu prijavljivali svoja potraživanja prema banci, jer ih propisi u tome onemogućavaju.

Imajući sve ovo u vidu, nameće se pitanje da li je RBV trebalo da ode u stečaj, na način kao što je otišlo nekoliko banaka u Srbiji u sličnoj situaciji pre nje, pošto više nije mogla da rentabilno posluje zbog odluka menadžmenta da odobri kredite pojedinim klijentima, uz velike operativne rizike.

Od 600, preostalo 60 zaposlenih

Razvojna-banka-Vojvodine-150x150Razvojna banka VojvodineDokapitalizacija banke iz 2012. godine u potpunosti je kompenzovana akcionarima tokom stečajnog postupka na ime imovine novoosnovanog Razvojnog fonda Vojvodine, u kojem APV ima udeo od 78 odsto, a Vlada Srbije 22 odsto. Među imovinom fonda našlo se i sedište RBV u ulici Žarka Zrenjanina u Novom Sadu koju fond trenutno rentira. Razvojna banka Vojvodine nastala je sredinom 2009. godine dokapitalizacijom nekadašnje „Metals banke“, u koju je Narodna banka Srbije u oktobru 2008. uvela prinudnu upravu. Uvođenjem stečajnog postupka nad RBV deo njene imovine i klijente preuzela je „Poštanska štedionica“. Od oko 600 zaposlenih sada u RBV radi još oko 60 ljudi. Nakon otvaranja stečajnog postupka nad RBV najpre su bila angažovana 204 zaposlena na određeno vreme. Broj angažovanih lica postepeno se smanjivao, a 24. decembra 2014. u RBV u stečaju bilo je radno angažovano ukupno 59 osoba, od kojih se sedam svrstava u zaštićenu kategoriju. Za razliku od dosadašnje prakse u bankama u stečaju, u RBV je za poverenika imenovan Radovan Ivetić, koji ranije nije bio zaposlen u ovoj banci i radi u još nekoliko firmi u stečaju kao upravnik. „U tom smislu, stečajni upravnik je izvršio maksimalnu optimizaciju broja angažovanih lica, u cilju postizanja što većih ušteda na ime izdvajanja za zarade i naknade zarada angažovanim licima, ujedno vodeći se potrebama, obimom posla i zadovoljenjem nesmetanog i efikasnog obavljanja i sprovođenja stečajnog postupka, uz ostvarivanje što boljih rezultata“, naveli su u Agenciji za osiguranje depozita.

Oporavku RBV prvo nije doprinela dokapitalizacija iz 2012. godine u iznosu od oko šest milijardi dinara (Pokrajinska vlada uložila je 78 odsto, a Vlada Srbije 22 odsto novca), pa je Vlada Vojvodine 2013. zatražila još jednu dokapitalizaciju od 150 miliona evra, ali ona nije realizovana do uvođenja stečaja.

Predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajtić tada je rekao da je do odustajanja od dokapitalizacije RBV i kasnije odluke o gašenju banke došlo zbog političkih pritisaka i posledica tih pritisaka. On je naveo da opstanak RBV nije bio interes nove republičke vlasti i zapitao kako je moguće da se istovremeno s gašenjem te banke Vlada Srbije odlučila na dokapitalizaciju Komercijalne banke, za koju je izdvojila sto miliona evra u gotovini.

Ministarstvo finansija i privrede navelo je da je dokapitalizacija Komercijalne banke izvršena isključivo da bi država zadržala većinsko vlasništvo „u najvećoj i najboljoj banci u Srbiji“, dok je dokapitalizacija RBV tražena „da bi se pokrile njene ogromne dubioze i prikrila odgovornost za njihov nastanak, što su potpuno neuporedivi slučajevi“. Ministarstvo je navelo i da RBV nije pomoglo ni “neprekidno upumpavanje para, zbog očiglednog uplitanja politike u njeno poslovanje, jer je ponovo nagomilala ogromne gubitke, zbog čega je Vlada Vojvodine i zatražila novu dokapitalizaciju od 150 miliona evra”.

Dimitrije Boarov: Novac da bude što dalje od politike

Dimitrije Boarov: Novac da bude što dalje od politike

Dimitrije Boarov ne veruje u priču da je RBV stradala samo zbog političkih pritisaka iz Beograda, iako ih je sigurno bilo, jer je tadašnje Ministarstvo finansija sa Mlađanom Dinkićem na čelu, kako je rekao, u velikoj meri iz političkih razloga radilo na uništenju banke“. „Ali ostaje ključni argument da bi trebalo istražiti koji nivo tih plasmana je naplativ, a koji nije. Međutim, nenaplativi se ne odnose samo na političke prijatelje vojvođanskih vlasti, jer ima i onih koji nisu imali sreće na ekonomskom tržištu i nisu ostvarili svoje poslovne planove“, smatra Boarov.

Prema njegovom mišljenju, i ovaj slučaj pokazuje da država Srbija i Pokrajina trebaju da se okanu bankarstva. „Te takozvane državne banke i razvojne banke su osuđene na propast. Dobro je što je najvećoj od tih banaka, Komercijalnoj banci, koja je već u znatnoj meri u suvlasništvu Evropske banke za obnovu i razvoj, već dat rok za privatizaciju. Jer dokapitalizacija takvih banaka obično samo odlaže problem“, zaključio je Boarov.

Darko Šper

voice_id_q(Tekst je nastao u okviru Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra – VOICE. Taj centar za istraživačko novinarstvo pokrenulo je Nezavisno društvo novinara Vojvodine uz podršku američke fondacije The Rockefeller Brothers Fund)

 

IZVŠETAJ O TOKU STEČAJNOG POSTUPKA I STANJU STEČAJNE MASE STEČAJNOG DUŽNIKA RAZVOJNE BANKE VOJVODINE A.D. NOVI SAD – U STEČAJU NA DAN 30.11. 2014. GODINE

About Darko Šper (25 Articles)
Darko Šper, urednik u Centralnom desku Radio televizije Vojvodina (pre toga dve godine urednik Web portala RTV). U Novinskoj agenciji Beta radio je od 2001. do 2013. godine. Kao novinar radi od 1995. godine u Radiju Zrenjanin. Radio je kao novinar-dopisnik u Dnevnom listu "Blic" (1997); Dnevnom listu „Glas Javnosti“ (1997-1999); Radiju B92 (1997-1999); Građanskom listu (2001- 2005); Radiju „Kojot“ (2001 - 2005); ANEMu (2001 - 2005); i Super televiziji (2006 - 2009). Povremeno, od sredine 2005. godine, sarađivao je sa Balkanskom istraživačkom mrežom novinara (Balkan Investigative Reporting Network - www.balkaninsight.com) izveštavajući iz Vojvodine. Tokom 2008. godine učestvovao je sa još nekoliko kolega iz Srbije u zajedničkom projektu NUNS-ovog Centra za istraživačko novinarstvo i u tom periodu objavio tekst o korupciji u pravosuđu Srbije. Dobitnik nagrade za istraživačko novinarstvo u okviru projekta Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) "Mediji i lokalne samouprave". Kao novinar Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra jedan od dobitnika Nagrade Evropske unije za istraživačko novinarstvo u Srbiji za 2015. godinu.

Leave a Reply