News Ticker

VOICE: Vođa Srbske časti napadao prošlog leta i ekipu NDNV-a u Nišu

"Humanitarci" na steroidima - paravojska, paramilicija ili produžena ruka Rusije?

Prvi čovek organizacije pod nazivom „Srbska čast“ Bojan Stojković iz Niša, o kojem su mediji izvestili da učestvuje u formiranju paravojske u Republici Srpskoj za borbu protiv protivnika njenog predsednika Milorada Dodika, bio je jedan od učesnika-predvodnika grupe mladića i devojaka, koji su 22. juna 2017. godine, pravili incidente ispred niškog Medija centra i sprečili održavanje projekcije dokumentarnog filma „Albanke su naše sestre“, pokazalo je istraživanje Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE).

Na snimcima incidenta, koji su objavljeni na internetu, ali i u pojedinim tradicionanim medijima, vidi se Stojković koji sa još nekim mladićima stoji ispred Medija centra u Nišu vidno izdvojen iz mase izgrednika, kako nadgleda situaciju. Za to vreme, oko 50 okupljenih mladića i devojaka bacali su kamenje na Medija centar, na posetioce projekcije i novinare, skandirali nacionalističke parole i vređali organizatore, autore filma i pogrdnim imenima nazivali sve građane Kosova koji nisu srpske nacionalnosti.

Protest nije bio prijavljen policiji, a iako film “Albanke su naše sestre” u produkciji Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), BIRN Kosova i Foruma ZFD govori o pozitivnim primerima u odnosima Srba i Albanaca tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i na Kosovu, on je od strane organizatora protesta najavljen kao „antisrpski, sraman i zločinački“, te da govori o „stradanju Šiptara“.

Srbska čast se zalaže za “ljudska prava, zaštitu životne sredine i evropske vrednosti” 

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR) Srbije, organizacija koju predvodi Bojan Stojković registrovana je 2014. godine pod imenom „Omladinski klub Srbska čast“ u opštini Palilula u Nišu. U Statutu te organizacije navedeno je da je oblast delovanja „promovisanje aktivizma i mobilnosti kod mladih, ljudskih prava, zaštite životne sredine i evropskih vrednosti“. Statut govori i o ciljevima udruženja, a između ostalog među njima je i „podsticanje mladih za aktivno učešće u društvenom životu“, zatim „neformalna edukacija mladih“, „promocija evropskih vrednosti“ i „poštovanje i promocija osnovnih ljudskih prava i sloboda“. Inače, organizacija je tokom 2014. godine u finansijskom smislu mirovala, dok je u APR-u registrovano da je tokom 2015. kroz račune udruženja prošlo svega 30.000 dinara prihoda od donacija, dotacija i subvencija, a 2016. godine 250.000 dinara iz istih izvora. Postavlja se pitanje, odakle se onda finansira rad udruženja?

Stojković je u fokus javnosti došao početkom januara 2018. godine, nakon teksta na portalu Žurnal.info iz Bosne i Hercegovine, a koji je preneo i britanski Gardijan (The Guardian). U tekstu se navodi da Stojković i predsednik iste organizacije u Republici Srpskoj Igor Bilbija, „vrše regrutaciju osoba iz kriminalnog miljea, koji će činiti okosnicu buduće Dodikove paravojne formacije u RS“. Gardijan je naveo da osobe koje će činiti tu paravojnu formaciju, trening i obuku dobijaju u „Rusko – srpskom humanitarnom centru“ u Nišu, za koji se u medijima već duže vreme spekuliše da predstavlja rusku vojnu bazu i da služi za „širenje ruskog uticaja na Balkanu“. Mediji od osnivanja tog Centra pokušavaju da dobiju odgovor na pitanje da li će on dobiti zatraženi diplomatski status u Srbiji ili ne, a tokom 2017. godine govorilo se i o tome da je „pokušaj državnog udara u Crnoj Gori pripreman u njemu“.

„Srbska čast“ i Stojković se hvalili o neredima na društvenim mrežama

Ubrzo nakon incidenata u Nišu, odgovornost za sprečavanje projekcije filma preuzeo je Otadžbinski pokret “Obraz”, organizacija koju je MUP Srbije još 2005. godine okarakterisao kao klerofašističku i čije je delovanje Ustavni sud Srbije zabranio 2012. godine. Međutim, organizacija „Srbska čast“ i sam Stojković, hvalili su se na Fejsbuku da su pozivali građane da im se tog dana pridruže u izazivanju nereda, a kasnije i da su uspeli da „gamad isteraju iz Niša“.

Na Fejsbuk stranici te organizacije i njenog prvog čoveka, 22. juna osvanula je sledeća poruka: “Danas je trebalo da se održi dokumentarna projekcija o stradanju šiptara na Kosmetu! Zahvaljujući Delijama, odredu Beli Krstić (Meraklije), Četnicima i Srbskoj časti, uspeli smo da im osujetimo pokušaj održavanja zločinačke i sramne manifestacije i prekinuto je njihovo izlaganje! Srbija je Večna dok su joj deca Verna“. Osim toga, sam Stojković je na svom profilu dodao i opasku: „Da nećete možda da vas mazimo“.

U komentarima na pomenute objave, imenom i prezimenom javljali su se ljudi koji su upućivali podršku nasilju koje je pred Medija centrom demonstrirano tog dana, pozivajući takođe na zastrašivanje i čak ubistva svih koji zastupaju drugačije stavove o ratnoj prošlosti Srbije tokom devedesetih godina. U komentarima se daju predlozi da organizatore projekcije treba staviti „u limeni sanduk i poslati Haradinaju“, negirane su činjenice o stradanju albanskog stanovništva na Kosovu tokom 1999. godine, pozivano je da se organizatorima i „onima koji odobravaju takve projekcije“ treba „ubaciti bomba kroz prozor“, a zbog naslova filma pojavio se i komentar da su Albanke „dobre samo kao mrtve navodne sestre“.

Inače, stranica „Srbske časti“ na Fejsbuku u ovom momentu ima gotovo 46.000 pratilaca, koji su bez ikakvih sankcija i reakcija mogli da prate ove objave, a Stojkovića na istoj mreži prati više od 26.000 ljudi.

Aleksandar Popov: Parastranačka milicija u službi vlasti

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov rekao je za VOICE da je upravo na ovom primeru moguće zaključiti koliko je opasno formiranje ovakvih grupacija. Prema njegovom mišljenju, incidenti koje su izazvali u Nišu, samo su pokazna vežba, odnosno njihovo nastojanje da javnosti pokažu koliko su spremni i da mogu da u određenim situacijama urade ono zbog čega su i formirani.

„Brine me to što danas ima previše takvih grupa, koje su zapravo nevidljive, i u situaciji kada se vlast – koja ih očigledno kontroliše – bude osećala ugroženo, tek tada ćemo moći da vidimo koliko takvih grupa, odnosno ‘parastranačkih milicija’ postoji. Problem u Srbiji je i neefikasno pravosuđe, odnosno tužilaštvo, policija i sudovi koji su takođe pod kontrolom jedne stranke i jednog čoveka, pa ovakve stvari retko kada dobiju epilog i budu sankcionisane“, objasnio je Popov.

NDNV uputio krivičnu prijavu, ali država još uvek ćuti

Osim incidenata ispred samog Medija centra u Nišu, deo izgrednika je i pored policijskog obezbeđenja projekcije, ušao u salu i pretio da će, ukoliko film bude pušten, doći i do fizičkog obračuna. Među ljudima koji su probleme pravili u samoj sali, našao se i bivši poslanik Srpske radikalne stranke Branislav Vakić. On je u maskirnoj uniformi sa ekstremnonacionalističkim obeležjima, predstavljajući se kao „četnički vojvoda“, pretio učesnicima i organizatorima “klanjem izdajnika”, rekao da je sa sobom doveo “50 četnika koljača” i pretio da projekcija filma i tribina neće biti održani, jer će on u suprotnom porazbijati prostorije Medija centra u Nišu i prebiti prisutne. Ista osoba pretila je i da će zapaliti zastavu Kosova i tako potencijalno izazvati požar u zatvorenom prostoru. Vakić je zastavu i zapalio, ali ispred Medija centra, a video zapis o tome postavio je na svoj Fejsbuk upravo Bojan Stojković, uz komentar “Paljenje takozvane Kosovo države (zastave) neće moći slobodno da šeta onaj ko mom narodu smeta“.

NDNV, BIRN Kosova i ForumZFD, kao nosioci projekta “Stvarni ljudi – stvarna rešenja” u okviru kojeg je nastao film, zahtevali su odmah nakon incidenata od nadležnih državnih organa Srbije, da „pod hitno sprovedu istragu o otvorenim pretnjama fizičkim nasiljem i smrću“ učesnicima i publici. Podneta je i krivična prijava protiv Vakića, ali do danas nije bilo odgovarajuće reakcije nadležnih organa.

Advokat Veljko Milić rekao je za VOICE da je NDNV krajem juna 2017. godine podneo krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu protiv Branislava Vakića zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti, ali da sudski postupak nije daleko dogurao. Prema njegovim rečima, od juna do danas, Tužilaštvo u Nišu saslušalo je samo tadašnjeg direktora Medija centra, nakon čega više nije bilo aktivnosti.

„Od tada niko drugi od svedoka koji su predloženi u krivičnoj prijavi nije pozvan radi davanja iskaza. Tužilaštvo do sada nije ni odbacilo krivičnu prijavu. Od podnošenja krivične prijave je prošlo više od šest meseci, a ona je podneta protiv poznatog počinioca, pa je začuđujuće da tužilaštvo vrlo sporo vodi postupak“, rekao je Milić.

Veljko Milić: Tužilaštvo saslušalo samo jednog svedoka

Prema njegovom mišljenju, incidenti koji su se dogodili na promociji filma u Nišu, kako u samim prostorijama Medija centra, tako i na ulici, „imaju obeležja krivičnog dela“. „Grupa on nekoliko desetina ljudi, koja na ulici dobacuje, peva nacionalističke pesme i preti da će prekinuti projekciju filma i napasti učesnike, čini više krivičnih dela. U najmanju ruku, takva grupa remeti javni red i mir. Recimo, svedoci smo da se trenutno vode prekršajni postupci protiv studenata, zbog demonstracija nakon predsedničkih izbora u Srbiji aprila 2017. godine. Takvi postupci vode se i protiv aktivista nevladine organizacije koji su se usprotivili promociji knjige osuđenog ratnog zločinca Veselina Šljivančanina u Beškoj, pa je utoliko čudniji stav niške policije da grupa ljudi koja nije dozvolila projekciju filma, nije napravila bilo kakav incident“, dodao je Milić.

Inače, slično se dešavalo i na projekcijama drugih filmova iz serijala “Stvarni ljudi – stvarna rešenja”, ali nije potvrđeno da su u njima učestvovali predstavnici „Srbske časti“. Tako je 12. juna projekcija filma „Kosovo, nazdravlje! Gezuar!“ iz bezbednosnih razloga i zbog najave ekstremističkog divljanja, premeštena iz novosadskog bioskopa Arena u Medija centar Vojvodine, ali su se i na tom mestu pojavili pripadnici „Srpskog sabora Zavetnici“ i „Mlade srpske snage“ i silom pokušali da prekinu projekciju i tribinu. U tom pokušaju sprečila ih je policija koja je obezbeđivala skup. Otkazana je i projekcija u Kraljevu, koja je trebalo da bude održana odmah posle niške, 23. juna, takođe zbog pretnji nasiljem. Probleme su pravili „Srpski sabor Zavetnici“ i u Beogradu tokom održavanja festivala kosovske kulture „Mirëdita, dobar dan!“

I regionalni i svetski mediji preneli sumnje o formiranju paravojske RS

Nakon teksta na portalu Žurnal.info, i balkanski, a i svetski mediji preneli su izjave zvaničnika o sumnji u formiranje paravojske u Republici Srpskoj, ali su Stojković i sam „Rusko-srpski humanitarni centar“ u Nišu to demantovali. Stojković je za regionalnu televiziju N1 rekao da je organizacija koju predvodi „humanitarna“, te da niko „ne treba da se boji“, da pripadnici te organizacije ne koriste oružje i da su mišićavi, nabildovani, tetovirani mladići koji su njeni članovi samo „dokaz discipline i odgovornosti prema sopstvenom telu, a ne razlog za strah“.

Uprkos objavljenim fotografijama, na kojima se vidi Strojković sa puškom, kao i drugi snažni mladići koji marširaju ulicama Banjaluke, posećuju parlament Republike Srpske i slikaju se sa Dodikom, Stojković je negirao i da je „Srbska snaga“ učestvovala u paradi povodom proslave Dana RS, navodeći za N1 da su „motivi za optužbe protiv njih politički i da se nalaze unutar Bosne i Hercegovine“ i demantujući veze sa ruskom službom i državom.

U Srpsko-ruskom humanitarnom centru rekli su za portal Južne vesti, da se članovi “Srbske časti”, koje predvodi Stojković, u Centru „nikada nisu obučavali“ i dodali da su jedine obuke koje organizuju, one vezane za vanredne situacije, kao što su poplave i požari. Iz centra su naveli da su učesnici na obukama „isključivo lica, koja su usko vezana za pružanje pomoći u vanrednim situacijama“, ali je izbegnut odgovor na pitanje da li Centar ima bilo kakve veze sa organizacijom “Srbska čast”.

Navode o postojanju srpske paravojne jedinice na teritoriji Bosne i Hercegovine, koja je trenirana u Nišu, je odbacio i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Dragan Mektić: Reč je o opasnim organizacijama

Međutim, ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić izjavio je u Sarajevu, da je organizacija “Srbska čast” paravojna i parabezbednosna organizacija, čije je pojavljivanje vrlo opasno. On je rekao da “Srbska čast” nije registrovana kao humaniratna organizacija, navodeći da postoje dokazi da se radi o kriminalnoj organizaciji čiji su članovi „kažnjavani za najteža krivična dela – razbojništva, reketiranja i dilovanje droge“. Prema njegovim rečima, formiranje paravojnih formacija u RS podseća na početak rata na prostoru bivše Jugoslavije. “Ovako je počelo 1991. godine, kada su se počele pojavljivati razne paravojne formacije u koje su se stavljali istaknuti kriminalci. Od takvih je sve počelo. Je li treba da nam se to ponovi”, kazao je Mektić.

Politički analitičar iz Banjaluke Srđan Šušnica međutim, smatra da je takav scenario iz 1990-ih, odnosno agresija na Hrvatsku i BiH kao udruženi zločinački poduhvat zvaničnog Beograda, službi bezbednosti i paravojnih jedinica uz učešće JNA i njenih derivata vojski RS i RSK – nemoguć, ali je moguće nešto drugo.

„Kapaciteta za taj način konvencionalnog ratovanja, frontalnog sukoba, linija fronti, masovne mobilizacije, intezivne upotrebe artiljerije i oklopno-mehanizovanih jedinica, RS režim jednostavno nema, a Srbija takav vid sukoba više ni ekonomski, ni politički, ni istorijski ne može da podnese. No, za nastavak ostvarenja velikosrpskih i sa njima potpuno posloženih ruskih interesa, i nije više potreban tako opsežan konvencionalan rat kao 1990-ih. Sasvim je dovoljan prostorno ograničen oružani sukob i nasilje niskog intenziteta u kombinaciji sa propagandom kampanjom ‘alternativne istine’, mekom moći, radikalizacijom mladih, omasovljenjem neofašističkih grupa, separatističkim akcijama i međunarodno-pravnom i ’humanitarnom’ podrškom nekog velikog igrača. To je definicija hibridnog rata i njega RS režim provodi korak po korak posljednjih 4-5 godina, uz podršku Rusije, ali i zvaničnog Beograda i vladinih i nevladinih proruskih frakcija u Srbiji. Velikosrpski nacionalizam je 1990-ih, koristeći vojnu nadmoć i jugoslovenski sentiment, odradio svoj ‘istorijski’ zadatak, odnosno genocid i istrebljenje muslimanskog i katoličkog življa sa teritorije pola Bosne i formiranje paradržavne trabant tvorevine Republike Srpske, preko koje se cijela Bosna drži kao talac. Cilj Dodikovog režima i Rusije je pod svaku cijenu održati destabilizirajući zamrznuti sukob i status quo u BiH postignut 1995. i odbranjen 2006. godine (slomom reforme policije i ustavnih promjena), te status quo na Kosovu odbranjen 2011. (nasiljem). Ove tekovine genocida i agresije velikosrpski nacionalizam će braniti i pod cijenu dovršenja rata bilo kojim drugim, a raspoloživim sredstvima.“, kaže Šušnica za VOICE.

Srđan Šušnica: Cilj Dodikovog režima i Rusije je pod svaku cijenu održati destabilizirajući zamrznuti sukob

On je upozorio i da se ne sme olako shvatiti ni pojavljivanje drugih sličnih organizacija iz same RS, poput one koju vodi osumnjičeni za ratne zločine Nenad Stevandić. „Povezanost Stevandića i lokalnog kriminalnog klana sa cirkusom oko proslave Dana RS je težak indikator i dokaz da iza ovog obaveštajno-propagandnog delovanja stoji ozbiljnija i opasnija politička, finansijsko-organizaciona i paramilitantna struktura i interes, oličeni pre svega u novoj Stevandićevoj partiji ‘Ujedinjena Srpska’ i pomenutom kriminalnom klanu, koji okuplja nekadašnje pripadnike srpskih odbrambenih snaga, crvenih beretki i banjalučkog ‘crvenog kombija’, članove ratnih bandi, nekadašnje obaveštajce MUP RS, ratne profitere i predvodnike etničkog istrebljenja nesrba iz Bosanske krajine. Oni rade na terenu i kao plod tog rada, na ovogodišnjoj paradi moglo se zapaziti najmanje tri puta brojnija publika, veće učešće mladih i studenata, ali i veći entuzijazam i euforija kod publike, daleko manje opreznosti i konfuzije, kao i daleko veće prihvatanje cele ideje nego prošlog 9. januara. Stvari su se nešto više uozbiljile. Cilj je produžiti vlast, još više se napljačkati i zadržati status quo, a to je moguće jedino ako Rusima prodaš RŽR Ljubiju, Željeznice RS i aluminijsku industriju i ako se osiguraš snažnim policijskim i paravojno-kriminalnim aparatom“, dodao je Šušnica.

Inače, tokom pisanja ovog teksta, Stojkoviću i još trojici pripadnika “Srbske časti” (potpredsednik te organizacije za Srbiju Dušan Belesin, šef za bezbednost i protokol ljudstva Mirko Đurđević i menadžer Saša Arsić), zabranjen je ulazak u BiH, jer su ih bezbednosne agencije proglasile za „opasnost po nacionalnu bezbednost“. Odluka o stavljanju na takozvanu “crnu listu” dostavljena je Graničnoj policiji BiH, koja treba da brine o tome da oni ne pređu granicu, preneo je Žurnal.

Novinarka Dženana Karup Druško iz Sarajeva rekla je za VOICE da nakon “parade” održane 9. januara u tom gradu i fotografija Bojana Stojkovića i drugih “humanista” iz Narodne Skupštine RS-a koje su procurile u javnost, postaje očito ne samo da Milorad Dodik formira svoju „paravojsku“, već da je on nju „već formirao“. „Sasvim je drugo pitanje ko je čini i da li u njoj ima i nekih paravojnih jedinica s inostranim, odnosno ruskim i srbijanskim faktorom. Ironija je da niko pri tome nema potrebe ni pitati šta će Dodiku vojska i protiv koga?! Ako govorimo šta to znači za sigurnost BiH, samo ću podsjetiti na ono što je rekao patrijarh Irinej, upravo na 9. januar u Banjaluci – ‘Republika Srpska najnovija je država srpskog naroda’. A za državu je, čak i u teoriji, neophodno da ima svoju vojsku. Na 9. januar u Banjaluci su bili i pripadnici „Srbske časti“, slikajući se i pokazujući svoju snagu. Poruke su bile savršeno jasne, pogotovo što su sjećanja u BiH na ono što su 90-tih radile paravojne jedinice, još uvijek svježa“, kazala je Dženana Karup Druško.

Dženana Karup Druško: Dodik je već formirao paravojsku (izvor: N1)

Podsetila je da je o humanitarnom radu „Srbske časti“ u RS nekoliko puta javno govorio Igor Bilbija, vođa ove organizacije u RS, a on je više puta hapšeni prijedorski kriminalac, uz to i osuđivan, nakon čega je prebegao u Srbiju. „Nikad ne bih potcjenjivala srbijansku službu i rekla da oni tačno ne znaju ko boravi na njihovoj teritoriji, pogotovo kad govorimo o osuđenim kriminalcima. Ne treba zaboraviti ni da je ’Srbska čast’ povezana sa Putinovim ‘Noćnim vukovima’, koji su na crnoj listi SAD-a zbog terorističkih akcija u Ukrajini. A onda još jedna ’slučajnost’ za naivne – Milorad Dodik je odlikovao ‘Noćne vukove’, a ruski veterani su odlikovali ’Srbsku čast’. Pripadnici Crvenih beretki i danas haraju regionom, malo je ’ozbiljnih’ poslova koji se završavaju bez njih, o čemu svedoče zaključani dosjei u službama, ali za njih se ne zna. Puštanje u javnost pripadnika ’Srbske časti’ nije slučajno, u BiH se približavaju opšti izbori, Dodik je na američkoj crnoj listi, BiH nikad slabija, međunarodna zajednica pogubljena i zabavljena svojim problemima… Međutim, upravo to može biti i najveća greška, jer raskrinkavanjem ove grupe, otkrivene su karte, a za ovakve jedinice je najvažnije da djeluju u tajnosti, zato se i zovu paravojnim, jer nisu dio sistema, čak i ako su registrovane kao kojekakve humanitarne organizacije“, objasnila je Dženana Karup Druško i dodala da upravo ovo može pokrenuti na akciju one kojima je najvažnije da u regionu očuvaju “mir i sigurnost”, ne zbog samog Balkana, već zato što je Balkan „bure baruta koje kad se zapali, zahvati i druge“.

Maja Leđenac (VOICE) 

 

 

 

Print Friendly, PDF & Email

Leave a comment

Your email address will not be published.


*


This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.