VOICE: Zmajevim dečjim igrama preti gašenje?

18. Dec 2018 by Dalibor Stupar | Nema komentara

Zmajeve dečje igre ove godine organizovane su 61. put, uz brojne probleme, a hoće li se oni preneti u narednu godinu pitanje je od „milion dinara“.

Zmajeve dečje igre ove godine organizovane su 61. put, uz brojne probleme, a hoće li se oni preneti u narednu godinu pitanje je od „milion dinara“. Naime, Međunarodni centar književnosti za decu “Zmajeve dečje igre” (ZDI), odlukom Službe budžetske inspekcije Grada Novog Sada primoran je da u kasu grada vrati više od 1,2 miliona dinara nenamenski potrošenih sredstava, sa kamatama. Iako je ovaj problem izazvao komplikacije pri finansiranju i realizaciji ovogodišnjeg izdanja junskog festivala, u “Zmajevim dečjim igrama” se nadaju da se to neće ponoviti u 2019. Demantuju i da smena na čelu te kuće ima veze s nalazom inspekcije.

Prema podacima inspekcije, do kojih je došao VOICE, vidi se da su “Zmajeve dečje igre” početkom novembra dugovale još 735.813.70 dinara. Služba za budžetsku inspekciju je po nalogu za redovnu kontrolu vršila inspekcijsku kontrolu ZDI i pri tom utvrdila nepravilnosti i naložila povraćaj sredstava u budžet Grada Novog Sada.

Direktorka Zmajevih dečjih igara Dušica Marinović za VOICE kaže da se nalaz inspekcije odnosi na period 2016/2017. godine, da su tu uočene nepravilnosti, ali ne očekuje da zbog toga bude problema u funkcionisanju Centra.

– Prema rešenju inspekcije, vršimo povraćaj sredstava u budžet. Grad je odobrio da to činimo na rate. Očekujemo da će podrška i Grada i svih nadležnih biti nastavljena naredne godine, zato što je sasvim očigledno da imamo podršku i građanstva i saradnika koji su i ove godine posvećeno radili i u drugačijim okolnostima – kazala nam je Marinović. Kada je u pitanju njen prethodnik, za vreme čijeg mandata je utvrđeno navedeno nenamensko trošenje, Marinović kaže da je otišao u redovnu starosnu penziju, te da to nema veze s nalazom inspekcije.

A prethodni direktor Dušan Pop Đurđev za VOICE odbacuje navode o nenamenskom trošenju sredstava, ukazujući da je u pitanju par tehničkih problema nastalih zbog nepreciznosti ugovora, zbog čega su pojedine stavke poput smeštaja ili materijalnih troškova pogrešno fakturisane.

Dušan Pop Đurđev: Birokratska greška

– Na kraju krajeva, kada sam ja podneo izveštaj i gradska uprava proveravala, ona nije imala nikakve primedbe. Na kraju se ispostavilo da primedbe ima inspektorka. Tako da ja mislim da tu nije bilo nenamenskih trošenja – rekao nam je bivši direktor. U nameri da dokaže grešku inspekcije, Đurđev je pokrenuo i upravni spor, ali je nakon njegovog odlaska u penziju novo rukovodstvo odustalo od spora.

– Rekao sam im: vidimo se na sudu. Jer, ti se dopisuješ sa inspektorkom, pa ona uvaži ili ne uvaži. Ja kažem – hajde konačno, kad se nađemo na sudu, da mogu na očitom primeru da pokažem gde je greška. Angažovao sam advokata, dao mu punomoć da zastupa Igre, međutim, kada sam otišao u penziju ovi koji su me nasledili su povukli tužbu jer su ih ubedili u Gradu da u tom slučaju neće dobiti pare ili ne znam šta. I onda je otprilike ispalo da ja ne mogu nikome ništa da dokazujem – kaže Đurđev. Marinović potvrđuje da je spor onemogućavao učešće na konkursima.

– Upravni spor nas je onemogućio da apliciramo za sredstva namenjena planiranim projektima i obustavljen je da bi naše udruženje moglo da učestvuje na konkursima za druge projekte u ovoj godini – navela je ona.

Problemi s finansiranjem 2018, bez problema u 2019.

Đurđev ističe da im je prvobitno rečeno kako se nalaz inspekcije neće odraziti na učešće na konkursima.

– Rekli su, to nema veze, a onda se ispostavilo da ima veze. I sad, pošto nema osnova da im se daju pare, onda su oni smislili da ta sredstva usmere preko Fondacije 2021. Ali, pošto za ta sredstva ne mogu da konkurišu udruženja, nego samo institucije koje imaju osnivače, onda su se odlučili za Maticu srpsku, biblioteku… Tu je bilo grdne muke što su njima napravili problem, što su oni morali čitave godišnje planove da menjaju da bi se nekako ta sredstva usmerila – kaže Đurđev.

Nalaz budžetske inspekcije bio je neprijatan, kaže Marinović, ali dodaje da račun organizacije na čijem je čelu nije bio blokiran. Junski festival je realizovan, uporedo sa zajedničkim projektima sa Maticom srpskom, Gradskom bibliotekom i Sterijinim pozorjem (Publika u fokusu, Fondacije 2021) .

–  U partnerstvu sa ustanovama kulture, uradili smo programe iz pomenutih projekata. To je paralelno bilo nekoliko projekata i uspeli smo da kvalitetno realizujemo sve planirano – navodi direktorka uz opasku da je i Grad pomogao Igrama.

Dvoje Zmajevih dečjih igara?

Iza Zmajevih dečjih igara stoji organizacija koja je u APR-u registrovana pod nazivom Međunarodni centar književnosti za decu “Zmajeve dečje igre”, sa sedištem u Novom Sadu Zmaj Jovina 26/II, sa matičnim brojem 28047673 i PIB-om 107092168. Zastupnik ovog udruženja je Dušica Marinović. Međutim, na osnovu podataka iz APR-a, vidi se da je Dušan Đurđev još uvek zastupnik udruženja “Zmajeve dečje igre sa potpunom odgovornošću”, koje se nalazi na adresi Zmaj Jovina 26/I Novi Sad, sa matičnim brojem 08033200 i PIB-om 100237468.

Direktorka Dušica Marinović kaže da ne postoje dve organizacije s istim imenom, jer je nemoguće da one u APR-u budu registrovane.

– Verovatno mislite na trenutak iz 2011. godine, kada je kuća preregistrovana zbog donošenja Zakona o kulturi. S obzirom na to da nismo budžetska kuća, nismo 100 posto finansirani, nije nam država osnivač, preregistrovani smo u udruženje u kulturi. Možda je tu nastala neka zabuna – navodi ona podsećajući da je Dušan Đurđev bio direktor u vreme preregistracije.

I zaista, u APR-u za datum osnivanja ovog udruženja stoji 24. mart 2011. godine, dok u APR-ovoj pretrazi udruženja ovo drugo ne postoji. Ipak, kada se na osnovu PIB-a zatraži finansijski izveštaj, dobiju se podaci prema kojima su “Zmajeve dečje igre sa potpunom odgovornošću” i dalje aktivno udruženje. Između ostalog, vidi se da je ono osnovano 4. aprila 1980. godine, a priloženi su čak i finansijski izveštaji za 2015, 2016. i 2017. godinu. Šifra delatnosti Međunarodnog centra književnosti za decu “Zmajeve dečje igre” je 9412 – delatnost strukovnih udruženja, dok “Zmajeve dečje igre sa potpunom odgovornošću” imaju šifru 8552 – umetničko obrazovanje.

Međutim, prema objašnjenju koje je VOICE dobio iz Agencije za privredne registre, u pitanju je aktivno pravno lice. Naime, do zabune je došlo jer je reč o ustanovi, a registar ustanova se ne vodi u APR-u, već u sudovima. Zbog toga, navode u APR-u, to pravno lice ne postoji u njihovoj objedinjenoj bazi podataka.

– Podatak o obvezniku podnošenja finansijskog izveštaja s matičnim brojem 08033200, Agencija za privredne registre je dobila iz Republičkog zavoda za statistiku u kojem se to pravno lice vodi kao ustanova. O konkretnom pravnom licu postoje podaci o otvorenom računu u NBS, kao i podatak da im je PIB aktivan, što govori u prilog tome da je reč o aktivnom pravnom licu, tj. ustanovi – navedeno je u odgovoru iz APR-a. Dodaje se i da, prema objavljenim podacima iz finansijskih izveštaja, “Zmajeve dečje igre sa potpunom odgovornošću” nisu prometovale u 2017. i 2016. godini, i da su uredno podnosile svoje finansijske izveštaje.

Đurđev za VOICE tvrdi da je po sredi birokratska greška, jer su Zmajeve dečje igre u svojoj dugogodišnjoj istoriji u više navrata morale da menjaju statut i osnivačka akta, u skladu sa promenom važeće zakonske regulative. Usluge stare organizacije koristili su, ukazuje Đurđev, poslednji put 2011, dok je trajao proces preregistracije

– Tako da smo mi preregistrovani 2011. ali smo morali da opravdamo sredstva koja su data na onu staru. Pa smo onda 2012. svi napustili onu i prešli u ovu firmu – navodi Đurđev. U međuvremenu je, kaže, pokušao preko advokata da vidi šta je potrebno da se ugasi ta druga organizacija, ali se ispostavilo da sud ne poseduje nikakvu dokumentaciju, jer zakon više ne poznaje taj oblika orgnanizovanja.

Dušica Marinović: Nalaz inspekcije bio je neprijatan

Ovogodišnje iskustvo pokazuje da bi problem s nenamenskim trošenjem sredstava ipak mogao da opterećuje ovu manifestaciju i dogodine. Tim povodom VOICE je od člana Gradskog veća zaduženog za kulturu Dalibora Rožića tražio da odgovori da li će učešće “Međunarodnog centra književnosti za decu Zmajeve dečje igre” na konkursima za kulturu grada Novog Sada za 2019. godinu ugroženo zbog nalaza inspekcije, te da li će im grad pomoći da se problem prevaziđe i na koji način. Interesovalo nas je i postoji li opasnost da se ZDI ne održe 2019. godine, ali odgovore nismo dobili.

Dušica Marinović navodi i da se u Zmajevim dečjim igrama nadaju da će naredne godine sve proći bez problema, kao i da su sva udruženja građana poput njih potencijalno u problemu dok se ne objave rezultati konkursa.

– Nikada ne znate kako ćete biti tretirani. Mi ove godine jesmo imali teškoće iz razloga koje smo pomenuli, ali očekujemo adekvatnu pažnju Grada i nadležnih državnih organa. Konkurišemo na svim nivoima, u više navrata smo prolazili obuku za EU fondove i već radimo i na tom polju, na novim projektima – zaključuje Marinović.

(Ne)zna se šta bi s Igrama

Đurđev kaže da, iako se vidi da nadležni ne znaju šta bi sa Zmajevim dečjim igrama, njih vreme ne može da pregazi jer je u pitanju dečje stvaralaštvo.

– Problem je u tome što sam ja više insistitrao na toj stvaralačkoj strani, baš zato što svake godine imamo sve gluplje generacije. I to nije problem samo kod nas. Umesto da se što više ulaže u to, kod nas sve više praporci, žurke – ističe Đurđev.

Inače, da nešto nije u redu vidi se već neko vreme, ali je ove godine bilo dosta upadljivo. Prvo, nije bilo velike bine na Trgu slobode, već je ona bila zgurana među kućice jedne od brojnih manifestacija, ali direktorka negira da je za realizaciju programa na Trgu slobode bio neophodan sporazum s organizacijom čiji festival je bio u toku u isto vreme kada i Zmajeve dečje igre.

– Mi smo imali razgovore sa organizatorom prethodnog festivala na trgu. Mladi ljudi sa kojima smo se dogovarali da oni zadrže svoje kućice za izlaganje i prodaju proizvoda, da to bude dečji trg, u dečijem gradu. Njihov festival je već bio pri kraju i, njihovi izlagači su počeli da se povlače, pa je možda zbog toga dobijen takav utisak – kaže ona. Dodaje da nije bilo velikih promena kada je u pitanju festival. Ipak, program je umesto tradicionalno u sredu, počeo već u ponedeljak, a programi su se odvijali u Dunavskom parku i na Trgu republike, što do sada nije bio slučaj.

– Mi smo navikli da se stvari odvijaju na glavnom trgu i onda nam je teško da se prebacimo na drugi trg, novu lokaciju, za koju nam je rečeno da je praktičnija iz više razloga. Od toga da deca koja dolaze iz drugih mesta, tu izađu iz autobusa, lakše prenesu svoju scenografiju ili kostime i nošnje. Ne moraju sve to da nose na Trg slobode. Praktičnije je njima, televiziji zbog reportažnih kola – kaže naša sagovornica podsećajući da su se programi odvijali i u Katoličkoj porti, Zmaj Jovinoj ulici, novosadskim vrtićima i školama, ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite.

Međutim, valja podsetiti da se trg praznio u više navrata, između ostalog da bi se na njemu izlagali tenkovi ili u slučaju koncerta „Stazama zavičaja“ u sklopu proslave „Dani Srpske u Srbiji“…

Dalibor Stupar (VOICE) 

Print Friendly, PDF & Email