Vršac: Veze između nabavki Specijalne psihijatrijske bolnice i SNS-a

22. Nov 2020 by Ekipa VOICE | Nema komentara

"Pratiti crvene zastavice koje se pojavljuju po lokalnim samoupravama"

Godine 2017. specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović“ u Vršcu, na ime usluga ustupanja ljudskih resursa, zaključila je ugovor u vrednosti 22.886.512 dinara sa firmom Status Fin. Do jula ove godine, sa istom firmom, bolnica, ali i Grad Vršac i JKP “Drugi oktobar”, zaključili su još sedam ugovora ukupne vrednosti 214.075.062 dinara. Simptomatična je činjenica da je jedna od osnivačica firme Status Fin i doskoro vlasnica 50 odsto udela ujedno i lokalna odbornica Srpske napredne stranke.

Status Fin osnovale su Snežana Rađenović i Ljiljana Trenevski u januaru 2008. godine sa delatnošću u oblasti knjigovodstva i poreskog savetovanja. Ovo je ujedno druga firma koju su Rađenović i Trenevski zajedno osnovale, jer su periodu od 2000. do 2011. godine vodile ortačku radnju za računovodstvene poslove Panacomp u Vršcu. Danas, kako se navodi na sajtu APR-a, Status Fin se nalazi na adresi Cara Uroša 31 u Beogradu, a zastupnica i jedina vlasnica je Ljiljana Trenevski. Međutim, u momentu potpisivanja ugovora sa specijalnom bolnicom „Dr Slavoljub Bakalović“ 2017. godine, Rađenović i Trenevski su imale po 50 odsto vlasništva, a Snežana Rađenović je istovremeno bila i deo odborničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini grada Vršca. Na mesto odbornice dolazi kao kandidatkinja grupe građana „Za bolji Vršac“ na lokalnim izborima 2016. godine, ali samo šest meseci nakon izbora „preleće u odborničku grupu Srpske napredne stranke. U skupštini grada ostala je i nakon lokalnih izbora ove godine, takođe na listi SNS-a. Osim Snežane Rađenović, u odborničkoj klupi grada Vršca, takođe ispred Srpske napredne stranke, nakon lokalnih izbora ovde godine, našla se i Tatjana Voskresenski, dugogodišnja direktorka specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti “dr Slavoljub Bakalović”.

Ugovor sa specijalnom bolnicom 2017. godine Status Fin je potpisala kao nosilac zajedničke ponude sa firmom Inter Safe Business doo. Firma za privatno obezbeđenje je registrovana na adresi Ljutice Bogdana 1a, tj. na istoj adresi kao i stadion Marakana, pa ne iznenađuje što su se kao obezbeđenje pojavili na utakmici Crvene zvezde 2013. godine. Međutim, kako su mediji tada preneli, za ovaj posao ugovor nikad nije potpisan. Firma se spominje i kao deo konzorcijuma koji je dobio javnu nabavku EPS-a za očitavanje brojila, nabavku koja je građane Srbije koštala duplo više od uobičajene cene ovog posla.

Godine 2018, nakon 18 godina zajedničkog poslovanja, Trenevski preuzima 100 odsto vlasništva u Status Fin koja nastavlja da dobija ugovore u Vršcu. Samo nekoliko meseci od promene vlasničke strukture potpisuje se još jedan ugovor sa specijalnom bolnicom, ovog puta na 27 miliona dinara. Pritužbe na konkurs nisu izostale jer, kako se navodi, bolnica je od ponuđača tražila da dostave cenu za svako radno mesto iz konkursne dokumentacije, bez garanta da će sve pozicije biti angažovane sve vreme trajanja ugovora, te se postavljalo pitanje – da li je javna nabavka pisana tako da samo trenutni ponuđač (u ovom slučaju Status Fin) zna koju cenu da stavi za koje radno mesto i tako preda najpovoljniju ponudu.

Godinu dana kasnije, Status Fin sklopio je ugovor sa JKP „Drugi oktobar“ na ime usluge angažovanja ljudskih resursa i kadrova. Vrednost ugovora bila je 80 miliona dinara, a ovaj, kao i još tri konkursa koje je Status Fin dobila, okončan je bez drugih ponuda. U vreme potpisivanja ugovora, direktor JKP „Drugi oktobar“ Nebojša Perić, kao jedini kandidat, izglasan je na mesto predsednika komisije za zaštitu konkurencije. Iste, 2019. godine, potpisana su još dva ugovora, sa gradom u vrednosti od 13.750.000, ali sada već tradicionalno i sa specijalnom bolnicom u vrednosti od 20.263.110 dinara.

Miloš Katić: Prioritet je borba protiv budžetske mafije

Od početka 2020. godine Status Fin potpisao je čak dva ugovora sa JKP “Drugi Oktobar”, ukupne vrednosti 28.729.451 dinara. Sa druge strane, sa specijalnom bolnicom ovog puta ne potpisuje ugovor samostalno, već se pojavljuje kao deo zajedničke ponude čiji je nosilac firma Baron Brewski and Friends, koja se na konkurs specijalne bolnice prvi put javila godinu dana ranije kao konkurentska ponuda Status Fin. Put od konkurencije do partnera na ugovoru od 44 miliona dinara u samo godinu dana ne iznenađuje, ako se uzme u obzir činjenica da dve firme dele istu imejl adresu, ali i istu bivšu vlasnicu i zastupnicu. Baron Brewski and Friends osnovana je 2011. godine i ujedno je druga firma povezana sa Snežanom Rađenović, jer je upravo Rađenović u periodu od 2013. do 2015. godine bila jedina vlasnica. Vlasništvo i poziciju zastupnice od nje preuzima Bojana Stojšić, koja je u 2018. i 2019. godini vršila funkciju zastupnice u Status Fin. Iako je delatnost firme 2015. godine promenjena iz trgovine na malo u računovodstvene i knjigovodstvene poslove te poresko savetovanje, gugl pretraga za Baron Brewski and Friends odvodi vas na “Najšarmantniji salon za šišanje pasa u Beogradu”, kozmetički salon za kućne ljubimce i pet shop na istoj adresi na kojoj je registrovana i firma Status Fin. Odgovore na naša pitanja u vezi sa odbornicama Skupštine grada Vršca do objavljivanja teksta nismo dobili ni od Status Fin, ali ni od bolnice za specijalne bolesti “dr Slavoljub Bakalović”.

Finansijski forenzičar i ekonomista Miloš Katić ukazuje da ovakve veze između politike i dodele budžetskih sredstava nisu izolovani slučajevi.

“VOICE u poslednjih pet godina intenzivno prati javne nabavke u Vojvodini i primetili smo da ovo postaje određeni model prilikom dodela ugovora o javnim nabavkama. Ono što je činjenica jeste da određene institucije reaguju. Jedna od njih je Državna revizorska institucija. Kada se pročitaju njihovi izveštaji može se primetiti da se konstantno uočavaju nepravilnosti u postupcima javnih nabavki. Pored ove institucije, Agencija za borbu protiv korupcije je u nekoliko slučajeva donosila rešenje o preporukama za razrešenje lokalnih funkcionera”, objašnjava Katić i dodaje da uprkos radu Državne revizorske institucije i Agencije za borbu protiv korupcije, slučajevi retko dobiju epilog koji je u interesu građana. Sa jedne strane, rešenja o preporukama za razrešenje lokalnih funkcionera koja završavaju na lokalnim skupštinama bivaju odbijena od strane lokalnih odbornika. Na taj način pokazuju podršku predsednicima opština ili drugim javnim službenicima koji su bili predmet tog rešenja. Sa druge strane, predmeti Agencije koji završe pred Višim javnim tužilaštvom “završavaju novčanim kaznama koje su nesrazmerno male u odnosu na štetu koja je naneta budžetu”, objašnjava Katić.

“Ono što očekujemo jeste da, imajući u vidu da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio borbu protiv kriminala i korupcije već peti put, tu najavu uradi premijerka i da zaista krene u odlučujuću borbu protiv, pre svega, budžetske mafije u narednom periodu”, navodi Katić, ali i naglašava ulogu medija “koji treba da upere svetlo u ovakve crvene zastavice koje se pojavljuju po lokalnim upravama, ne bi li izazvali reakciju javnosti i ohrabrili građane da i oni sami reaguju kada uoče ovakve situacije”, poručuje Katić.

Istraživački tim: Nataša Ivaneža, Iva Gajić, Vuk Miloš Petrović (VOICE)

Naslovna fotografija: Wikimedia

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!

Ovo istraživanje je urađeno uz podršku Resilience Funda, organizacije Global Initiative Against Transnational Organized Crime. Za sva mišljenja ili stavove izražene u istraživanju odgovorni su VOICE i NDNV, a nisu nužno mišljenja ili stavovi organizacije Global Initiative.

Print Friendly, PDF & Email