Javni skupovi kao mehanizam za obračun s neistomišljenicima

10. May 2019 by Ekipa VOICE | Nema komentara

Ko sme, a ko ne sme da protestuje u Srbiji

Dvostrukim aršinima u proceni ko sme, a ko ne sme da organizuje spontana protestna okupljanja, odnosno ko će zbog toga dobiti prekršajnu prijavu, policija krši osnovna prava građana zagarantovana Ustavom i zakonima, ocenjuju sagovornici VOICE-a. Policija, upozoravaju, često dozvoljava skupove na kojima se krši zakon, pod uslovom da su organizatori bliski politici koju sprovodi vlada, dok okupljanja onih koje smatra protivnicima režima na sve načine pokušava da onemogući.

Podsetimo, 27. aprila održano je “spontano” okupljanje ispred pekare “Roma” u Borči, kako bi prisutni izrazili svoj revolt zbog toga što je jedan od zaposlenih u toj pekari na društvene mreže postavio fotografiju sa ukrštenim rukama, što srpski nacionalisti smatraju znakom Velike Albanije. Pored uvredljivih pesama i parola poput “Ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji” u pekari i na automobilu njenog vlasnika ostavljene su svinjske glave, te izlepljene nalepnice. Takođe, zahtevano je da se pekara zatvori. Na kritike zbog održavanja skupa, ministar policije Nebojša Stefanović je saopštio da su policijski službenici bili prisutni sve vreme tokom tog okupljanja građana i obezbeđivali da ne dođe do narušavanja javnog reda i mira, te da je ono proteklo bez ijednog incidenta i “napuklog stakla”.

Zloupotreba policije u ostvarivanju prava na javno okupljanje

Advokatica YUCOM-a Milena Vasić za VOICE precizira da je policija po više osnova morala da zabrani navedeni skup, zbog učinjenih prekršaja i krivičnih dela, između ostalog zbog krivičnog dela rasna i druga diskiriminacija, za koje je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

Milena Vasić, foto N1

– Čak i ono saopštenje MUP-a, koje je izdato nakon prvog okupljanja je bilo dosta problematično, zato što relativizuje ono što se tu desilo i čitavu poruku tog skupa, koja je usmerena protiv albanske nacionalne manjine i izražavanja njihove nacionalne pripadnosti – rekla je Vasić.

Naša sagovornica ukazuje da je u tom slučaju prekršeno i pravo na rad, zbog poziva da se pekara zatvori, te izvršeno krivično delo povrede ravnopravnosti. Sa druge strane, gađanje svinjskim glavama moglo bi, dodaje Vasić, da bude ocenjeno kao povreda javnog reda i mira, jer je duboko uznemirujuće i uvredljivo.

Aleksandar Olenik, advokat vlasnika pekare Mon Đuraja upozorio je da se njegovom klijentu na teret stavlja nešto što on nije uradio.

– Ta hajka, haranga, šta god, što se vodi protiv njega je potpuno besmislena. Kad neko na ulici odlučuje i presuđuje, to se zove linč – izjavio je medijima Olenik.

Ocenio je da je policija dobro odradila posao sprečivši sukobe, ali da je tužilaštvo to koje je propustilo da reaguje. On je dodao da čekaju da vide hoće li policija podneti prijavu i za koje krivično delo, te da će onda odlučiti hoće li njegov klijent podneti prijavu. Ističe da snimci događaja jasno pokazuju da je tu učinjeno krivično delo izazivanja nacionalne, rasne, verske mržnje i netrpeljivosti na štetu Đuraja.

– Posle samog napada od 27. aprila, da je tužilaštvo uradilo bilo koju službenu radnju, čak ove najminimalnije, samo da je pozvalo na razgovor prave organizatore, ne bismo imali dalju eskalaciju, ne bismo imali novi protest – rekao je Olenik.

Milena Vasić precizira da se po Zakonu o javnom okupljanju, skupovi prijavljuju pet dana pre održavanja, ali da pravo poznaje i pojam spontanog okupljanja, koje ne mora da se prijavljuje. Kako navodi, reč je o okupljanju koje nema organizatora i koje nastaje kao reakcija na određeni događaj, poput, na primer, nekog značajnog uspeha sportista.

– I za jedna i za druga okupljanja važe isti uslovi i ograničenja. To su uslovi iz zakona i iz Ustava koji propisuje zašto i po kom osnovu neko okupljanje može biti zabranjeno. Zakon to detaljnije razrađuje u članu 8. Iz svega ovoga proizlazi da je policija, kao organ koji je bio nadležan da primi prijavu okupljanja, odnosno da održava javni red i mir ukoliko je bilo spontano okupljanje, imala ovlašćenje ili da zabrani to okupljanje, ako je bilo prijavljeno, ili da na licu mesta prekine okupljanje, zabrani ga i napiše prekršajne prijave, jer je jasno da je motiv okupljanja bilo podsticanje rasne, nacionalne ili verske mržnje i netrpeljivosti – rekla je Vasić.

Šta je zabranjeno?

Član 8 Zakona o javnom okupljanju jasno navodi kada okupljanje ne može biti dozvoljeno:

1) kada postoji ugrožavanje bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije;

2) kada su ciljevi okupljanja usmereni na pozivanje i podsticanje na oružani sukob ili upotrebu nasilja, na kršenje ljudskih i manjinskih sloboda i prava drugih, odnosno na izazivanje ili podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti;

3) kada nastupi opasnost od nasilja, uništavanja imovine ili drugih oblika narušavanja javnog reda u većem obimu;

4) ako je održavanje okupljanja suprotno odredbama ovog zakona.

Istraživanje YUCOM-a pokazalo je da je u poslednje tri godine prisutan trend koji pokazuje da kad god se radi o nekoj osetljivoj temi, na primer kada su u pitanju ratni zločini ili druga pitanja koja nisu u skladu sa načelima vladajuće politike, da se tu krši prvo na javno ukupljanje, dok se u drugim situacijama gleda kroz prste.

Desničari zaštićeni, nepodobnima prekršajne prijave

Radomir Lazović iz inicijative Ne da(vi)mo Beograd za VOICE kaže da su aktivisti te organizacije do sada, zbog različitih akcija, platili oko 300.000 dinara prekršajnih kazni.

Radomir Lazović

Protiv inicijative Ne da(vi)mo Beograd vodilo se do sada oko 30 prekršajnih procesa, što zbog organizacije događaja i protesta, oglašavanja u javnom prostoru, paljenja pirotehničkih sredstava, ispisivanja grafita, pa čak i lepljenja jedne nalepnice – kaže Lazović.

Dodaje da oni koji su se njima suprotstavljali nisu kažnjavani, čak ni zbog fizičkog napada tokom protesta pred deponijom u Vinči.

Milena Vasić ocenjuje da se zabrane okupljanja koriste za obračun s neistomišljenicima i podseća na proteste “Protiv dikature” koji su spontano organizovani, ali je policija ipak napisala prijavu nekolicini studenata označavajući ih kao organizatore jer su na svojim fejsbuk profilima podelili poziv za protest.

– Žene u crnom imaju stalno kontraprotestante na svojim skupovima i nekako se uvek završi tako što ti kontraprotestanti ne budu uklonjeni, nego Žene u crnom budu zamoljene ili primorane da se pomere na neko drugo mesto, jer policija odbija da reaguje, a to je opet povreda prava na okupljanje. Imamo zaista veliki broj primera u praksi kada policija ne reaguje na kontraskupove ili kada ne odobrava pravo na spontano okupljanje nekim organizacijama ili aktivistima koji nisu baš u skladu sa politikom vladajuće stranke – upozorava Vasić, podsećajući na slučaj paljenja sveća za žrtve Srebrenice.

– Policija je zbog pretnji desničarskih organizacija da će intervenisati, napisala prekršajnu prijavu aktivistvkinji Inicijative mladih za ljudska prava Aniti Mitić, ali ne i desničarskim aktivistima koji su se okupili – podseća Vasić.

Politikolog Boban Stojanović za VOICE ocenjuje da se očiglednim dvostrukim aršinima kojima se policija rukovodi prilikom reagovanja na spontana okupljanja, zapravo šalje politička poruka onima koji bivaju kažnjeni.

– To nije ništa novo, može se reći čak i da je uobičajeno. U stvari žele da, s jedne strane, pokažu da neformalno podržavaju onaj skup koji je dozvoljen, a kada pošalju prekršajne prijave, onda imaju za cilj da uplaše, da pokušaju da te ljude odvrate da ponove slična okupljanja – kaže on.

Stojanović podseća da su uvek problematični skupovi koji se odnose na ratne zločine, Kosovo, ratove dvedesetih i slično, podsetivši da su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava, kada su na promociji knjige Veselina Šljivančanina želeli da pošalju poruku da je takav skup nedopustiv, platili kazne.

Boban Stojanović, foto N1

– Oni ne žele to deklarativno da podrže, ali mislim da je kroz ovakve stvari svima jasno da vlast podržava i osuđene zločince i, sa druge strane, apsolutno im daju priliku da se kroz neke njihove medije čak i promovišu. Ovo sa Šljivančaninom nije ni tajna, već je manje-više otvoreno da je on deo SNS-a i cele te priče – rekao je Stojanović.

Zastrašivanje građana partijskim batinašima

I Lazović se slaže s ocenom da policija ima dvojake kriterijume po pitanju skupova u odnosu na to ko stoji iza njih.

– Tolerišu se sve vrste provokacija, kontramitinzi, provokacije banerima ili čak organizovanim ozvučenjem. Policija štiti ove osobe koje se na protestima opozicije pojavljuju i daje im logističku podršku, pa je tako moguće da se cela skalamerija Sime Spasića pojavljuje na svakom protestu protiv vlasti, pojavljuju se partijski batinaši i slično. Naravno da je policija morala da zabrani skup u Borči, a organizatore kazni za izazivanje međuetničke mržnje – rekao je Lazović.

Stojanović upozorava da se ovakvo selektivno poštovanje ljudskih prava građana može odraziti i na pregovore o poglavljima 23 i 24 koja, kako kaže, teško da će ikada biti zatvorena.

– Ako i budu zatvorena, biće zatvorena među poslednjima, jer generalno svi izveštaji o stanju ljudskih prava i sloboda u Srbiji pokazuju apsolutno da ta prava i slobode opadaju iz godine u godinu. Ovi pojedinačni slučajevi, kada se skupe na jedno mesto, pokazuju da sloboda može da bude ozbiljno ugrožena s jedne strane, a da s druge strane neki imaju previše slobode da rade šta žele, bez ikakvih ograničenja – kaže Stojanović.

Milena Vasić ukazuje i na pitanje položaja manjina, jer se u Akcionom planu za poglavlje 23 država obavezala da štiti njihova prava, a da se iz postupaka policije najbolje vidi kako se ta prava štite u praksi.

– Videli ste prošle godine koliko je nereda bilo prilikom održavanja festivala Mirdita, koji se bavi povezivanjem mladih sa Kosova i Srbije u kulturi i umetnosti. Imali smo proteste i čitave ulice zatvorene, Festival je praktično jedva održan. Policija je zaštitila je organizatore, ali šta ćemo sa tim kontraokupljanjima i sa tim grupama koje poriču prava manjinskih grupa – upozorila je Milena Vasić.

Dalibor Stupar (VOICE)

Print Friendly, PDF & Email