Život na granici: Pojedini migranti i po tri godine “zarobljeni” u Srbiji

18. Oct 2019 by Natalija Jakovljevic | Nema komentara

"U Prihvatnom centru u Subotici boravi 56 osoba, od kojih su više od polovine deca"

Trinaestogodišnja devojčica Mursa iz Avganistana, koja boravi u Prihvatnom centru u Subotici već je tri godine u Srbiji. Njoj i njenoj porodici ostalo je još manje od mesec dana do trenutka napuštanja Srbije i prelaska u Mađarsku gde ih na graničnom prelazu očekuje još najmanje godinu dana čekanja u zatvorenom kampu – bez slobode kretanja.

Oni su dve godine boravili u Azilnom kutku u Sjenici, godinu dana u Kolektivnom centru u Krnjači u Beogradu, dok se u Prihvatnom centru u Subotici nalaze mesec dana. Mursa sa porodicom planira da živi u Nemačkoj i da se bavi fudbalom.

“Kada smo došli u Srbiju, rekli su nam da ćemo za dva meseca u Mađarsku, a mi smo čekali tri godine. Kad odemo u Mađarsku, tamo moramo čekati još šest meseci ili godinu dana. Kada smo došli nije bilo dobro jer nismo znali jezik. Srećni smo što idemo u školu i što učimo. Ovde nema mnogo dečaka da igramo fudbal. Kad sam bila u Sjenici, tamo sam išla na fudbal i naučila da igram”, priča Mursa.

Mursa se u kampu najviše druži sa svojom drugaricom Sonjom, a vreme posvećuje i učenju nemačkog jezika. Ona i njena drugarica su u četvrtom i petom razredu osnovne škole naučile srpski jezik za dve godine, a sa novinarkom portala Autonomija komunicirale su bez problema na srpskom jeziku.

Iz Komeserijata za izbeglice i migracije koji rade u Prihvatnom centru u Subotici rekli nam su da migrante neposredno na granici kod Reske i Tompa očekuje neizvesnost i dodatni boravak u, kako su naveli, “zatvoru” u kom ovi ljudi moraju provesti još bar godinu dana, bez mogućnosti slobodnog kretanja.

Prema navodima zaposlenih iz Prihvatnog centra, mađarski graničari nedeljno puštaju svega jednu porodicu, a nakon što pređu granicu, prinuđeni su još da čekaju u mađarskom zatvorenom kampu.

“Ovi zatvoreni kampovi su svojevrsni kontejneri, bez mogućnosti izlaska, samo žica, stakla….”, rekli su u centru.

Učenje i druženje “skraćuje” vreme iščekivanja

Mursina drugarica iz centra dvanaestogodišnja Sonja takođe iz Avganistana kaže da se sa njom upoznala pre tri godine u Grčkoj, nakon toga je boravila u Bosilegradu i sada su, na njihovu radost, ponovo zajedno u subotičkom centru.

“Meni je sve dobro, nisam videla ništa loše. Dobra je škola. Naučila sam nemački, sad mogu malo da pričam i znam engleski”, rekla je Sonja uz široki osmeh.

Prema Sonjinim rečima, njena porodica još nedelju dana treba da čeka do prelaska u Mađarsku, a krajnji cilj im je takođe Nemačka. Osim roditelja, ovde je sa svoja dva brata i sa sestrom, a kad poraste, kako je rekla, želi da postane doktorica.

Devojčice trenutno ne pohađaju školu zato što uskoro prelaze granicu, ali učestvuju na mnogim radionicama.

“Imamo tu radionice, učimo engleski, družimo se – mi smo kao sestre”, dodala je Mursa.

Na osnovu evidencije od 28. septembra ove godine, u Prihvatnom centru u Subotici, ukupno boravi 56 osoba, od kojih su više od polovine deca. Njih 33 dolazi iz Avganistana, 17 iz Iraka, i po troje iz Tunisa i Burundija.

Prema njihovim neformalnim saznanjima, svaki dan oko 50 ilegalnih migranata bude vraćeno sa granice.

Međutim, pojedini bivši stanovnici centra, nakon što napuste Srbiju i odu u druge države, neretko ostanu u kontaktu sa zaposlenima iz subotičkog centra, šalju im slike i pišu o tome kako su se snašli.

“Puno vremena provodimo zajedno. Mi smo im ovde i mama i tata i socijani radnik. Sve je to ponekad emotivno”, kažu u Komeserijatu i dodaju da oni ovde idu na pijacu, zajedno kuvaju, dok su žene naučile da voze bicikl, iako je to u njihovim zemljama zabranjeno.

Prema njihovim rečima, deca najlakše podnose celu ovu situaciju. Pojedina deca su se rodila u ovom kampu, kao, na primer, dvogodišnja Dunja, koja je prilikom naše posete bila raspoložena da se malo druži sa nama.

Stanovnici centra imaju tri puta dnevno obroke, lekarsku zaštitu, internet.

I naravno, niko nije zainteresovan da ostane u Srbiji, svi žele dalje u zemlje EU, najviše u Nemačku.

Varga: Tri puta više ljudi boravi u napuštenim objektima

Tibor Varga iz organizacije Istočno-evropska misija iz Subotice, koji godinama neumorno pomaže izbelicama, rekao je za portal Autonomija da van sistema, u napuštenim objektima, trenutno boravi tri puta više ljudi, njih oko 160, nego u Prihvatnom centru i da će u narednim mesecima, dolaskom hladnog vremena, biti sve više migranata.

Varga je kazao da oni borave na nekoliko lokacija: na Železničkoj stanici, nekadašnjoj staroj Ciglani i u Horgošu, a da o njima brinu volonteri i lekari bez granica.

“Među migrantima su i deca i žene. Ima i tinejdžera, njih pet, šest. Dosta su nezaštićeni. Oni se zavuku tamo, ali koliko će se u narednom periodu nastaniti ovde , to ćemo videti. Dosta je surovo tamo. Vuku vodu kanisterima sa Majšanskog mosta, tamo kuvaju, ali su uslovi dosta loši, a oni se nekako snalaze u tim napuštenim objektima”, rekao je Varga.

Prema njegovim rečima, pojedini migranti se nalaze u težem stanju, među njima ima i onih koji imaju šugu jer higijena nije moguća, osim na česmama u blizini, a to će biti problematično kasnije jer nemaju nikakvu mogućnost ni za grejanje.

“Pokušaćemo da rešimo nešto da se ne smrznu. Prošle zime nismo uspeli u tome jer tamo ne postoji adekvatna infrastruktura. Pokrivali su se ćebadima koju su dobijali od humanitarnih organizacija. A jedna od njih je prihvatila na sebe i pranje krevetnine i ćebadi kako bi sprečili širenje šuge”, kazao je Varga.

Ukoliko nekome od njih zatreba medicinska pomoć, mogu da se obrate u ambulantu koja se nalazi blizu glavne autobuske stanice.

Varga smatra da su oni najverovatnije povezani sa krijumčarima i da na razne načine pokušavaju da pređu granicu, iako je balkanska ruta odavno zatvorena.

“U poslednje vreme se zakače na vozove, kamione… Većina njih nema novca. Neki su pokušali nekoliko puta bezuspešno da pređu granicu i bili su vraćeni”, rekao je Varga, dodavši da se često vraćaju sa raznim povredama.

Varga je takođe potvrdio postojanje zatvorenih kampova na mađarskoj granici iz kojih se ne može izlaziti, a neko spolja može da uđe samo sa posebnom dozvolom koju odobrava Mađarska.

“Ljudi idu na intervjue i većinom ih odbacuju. Kriterijumi nisu poznati. Provode mesece tamo, bar godinu dana. Imaju obezbeđene najosnovije stvari: hrana, krevet, lekar, internet. Ne mogu imati kontakt ni sa kim van centra. Nema velikog broja ljudi, nema nagomilavanja – kad neko ode dalje, onda primaju nove stanovnike ’zatvora’”, kazao je Varga.

Natalija Jakovljević (Autonomija)

(Tekst je nastao u okviru projekta „Protiv mržnje i stereotipa, bez patetike i lažnog saosećanja – profesionalno i afirmativno“ koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Print Friendly, PDF & Email