Zloupotreba Švedske u konstrukciji antimigrantskih narativa

04. Oct 2020 by Ekipa VOICE | Nema komentara

"Bila jednom jedna Švedska"

Preko sedam brda, i sedam mora, na dalekom, dalekom severu Evrope, gde vladaju duge zime i socijalno blagostanje, gde su ljudi visoki, izrazito bledi i plavi, nalazi se zemlja pod imenom Švedska. Ona je, kao i druge nordijske države koje je okružuju, postala primer nacije kakva se samo poželeti može i ka čijem društvenom uređenju treba svesrdno stremiti. Liberalni duh, otvorenost i multikulturalizam su samo neke od odlika koje krase ove demokratsku utopiju, koja će oberučke prihvatiti u svoje naručje svakog dobronamernog čoveka i ponuditi mu raznorazne uslove za profesionalno napredovanje i miran, idiličan život. U svrhu očuvanja ovakvog demokratsko-pastoralnog pejzaža, dužnost svih građana jeste da poštuju red i zakon, drže se opšteprihvaćenih društvenih normi i, na taj način, održavaju skandinavski ideal živim.

Međutim, kada bismo verovali „vestima“ koje neprestano preplavljuju antimigrantski onlajn prostor na digitalnim platformama, bajkovitu Švedsku već pet godina potresaju stravični nemiri, a njena socijaldemokratija je na kolenima. Razlog – naravno – ubačeni, strani element u vidu migranata koji od 2015. godine i početka izbegličke krize u ogromnim brojevima pristižu u ovu nordijsku zemlju. Prema navodima tih „nezavisnih“ medija, oni ne prezaju ni od čega kako bi agresivno nametnuli svoje običaje i način života. Ukoliko u tom poduhvatu naiđu na otpor lokalnog stanovništva, posežu za destrukcijom, rušenjem i paljenjem zajednica, kako bi iz njih proizašao novi društveni poredak s njima na čelu, a iz nekog razloga, u tome im pomažu vlast, policija i velike medijske korporacije, koji prikrivaju informacije o nasilnim aktima koje su isti ti migranti počinili.

Literarni, slobodniji pristup uvodnom delu ove analize za cilj ima da prikaže dominantnu narativnu liniju, apstrahovanu do nivoa bajke, koja se javlja u informacijama posvećenim posledicama izbegličke krize po Švedsku. Ova država, sudeći po antimigrantskim onlajn „vestima“ služi kao slikoviti primer, pouka i upozorenje građanima Srbije ukoliko „pokleknu“ pred promigrantskom politikom. Ona, ionako već mitologizovana u percepciji domaće populacije, dobija dodatnu konotaciju, jer „podli i zli migranti“, ne samo što ne prezaju, već su i dovoljno silni da „unište“ ovu savršenu državu, i samo je pitanje razmera ukoliko nešto slično počne da se dešava u Srbiji. S obzirom na to da se Švedska, u ovom medijskom kontekstu, gotovo neprestano javlja isključivo onda kada se govori o gnusnim delima i zločinima koje su migranti počinili, te kvazi-vesti istovremeno služe i kao opravdanje za potisnutu kulturološku netrpeljivost i mržnju prema drugome.

Međutim, neophodno je demitologizovati „Švedsku“, koja se, toliko daleko od očiju, našla još dalje od istine. Na početku tog dekonstruktivističkog procesa, potrebno je, pre svega, osvrnuti se na bezbednosno stanje u ovoj skandinavskoj zemlji. Prema portalu Srbin.info,ova nordijska država gubi kontrolu nad situacijom unutar svojih granica, dok se u tekstu na sajtu Nezavisne navodi da je došao kraj politici dobrodošlice migrantima usled „povećane stope kriminala, paljevina i napada“. Takođe, onlajn glasilo Logično prenosi zaključak predsednika SAD Donalda Trampa, koji je rekao da su imigracija i porast kriminala u Švedskoj povezani, kao i konstataciju da se se „sve veći broj ljudi počinje slagati s njim“.

Prema podacima kojima raspolaže Nacionalni savet za prevenciju zločina u Švedskoj, činjenica je da je tokom prethodnih pet godina došlo do porasta broja nasilnih kriminalnih dela u državi. Ako se uzme u obzir da su ovo podaci državne agencije, koji se mogu pronaći na njihovoj   zvaničnoj stranici, navodi na antimigrantskim portalima da vlast prikriva informacije o stvarnoj situaciji počinju, blago rečeno, da deluju prilično kontradiktorno. Naime, kada su u pitanju ubistva u kojima je bilo korišćeno vatreno oružje, 2011. godine je registrovano 17 slučajeva, dok je 2018. došlo do znatnog skoka i ta brojka je iznosila 45 zabeleženih ubistava. Takođe, u istoj godini su se dogodile čak 162 eksplozije, koje su, prema navodima policije, uglavnom bile korišćene kao sredstvo zastrašivanja između rivalskih bandi. Upravo je niz pucnjava i eksplozija pripisanih zavađenim grupama iz Švedske u Kopenhagenu, glavnom gradu Danske, bio, prema tekstu objavljenom na sajtu Sve o Srpskoj, razlog zatvaranja granica između ove države i Švedske, i to prvi put od 1950-te godine“. Međutim, ta informacija nije tačna, jer je ponovo uvedena kontrola na granici, što je nešto što se relativno često primenjivalo od 2015. godine, kada su u pitanju ove dve zemlje.

Takođe, jedan od glavnih razloga zbog kog je drastičnog porastao broj zabeleženih teških krivičnih dela jeste izmena načina na koji se ona definišu i registruju. Naime, zamenik šefa policije u gradu Malmeu Matias Sigfridson objasnio je za britanski „Gardijan“ da se delo vodi kao eksplozija čak i ako je neko uhvaćen u njenom organizovanju, dakle i onda ukoliko se u stvarnosti ne desi. Kada se te brojke tumače uz ovaj dodatni, i neophodni, kontekst, može da se iznese zaključak da je zapravo broj eksplozija u tom gradu, koji antimigrantski nastrojeni portali često koriste kao primer strahovitog žarišta, pao za 38 odsto u odnosu na 2017. godinu.

Zloupotreba nasilja nad ženama u antimigrantske svrhe

Kriminalni akt koji najčešće biva ekspolatisan u dezinformacijama i lažnim vestima koje plasiraju ksenofobične internetske stranice jeste nasilje nad ženama, odnosno, u svom najekstremnijem obliku – silovanje. Kroz njega može najjasnije, crno na belo, da se prikaže željena, unapred određena slika agresivnog, siledžijskog migranta koji napada bespomoćne žene. S obzirom na izražen patrijarhalan okvir vrednosti koji se koristi za tumačnje stvarnosti u Srbiji, ovakvi sadržaji, što se može zaključiti po komentarima na ove i slične vesti, za posledicu imaju i aktivaciju patriotskog i zaštitničkog osećanja kod muškaraca, koji će uraditi sve da bi odbranili svoje „nemoćne devojke, majke i sestre“, što je – ironično – zapravo samo jedna od manifestacija seksizma koji škodi položaju žena u našem, ali i društvima širom sveta. Portal Srbin.info je tako izvestio svoju publiku o migrantu koji je „iz čistog mira odlučio da upotrebi nasilje prema starijoj ženi, kako bi ona ustala sa sedišta“, dok je sajt Dnevna gazeta pisao o napadu „bande migranata koji prebijaju lokalnu devojku“, vest koju je, osim njih, preneo poznati američki desničarski portal Infowars, poznat po širenju lažnih vesti i teorija zavera, kao i ksenofobičnim stavovima svog osnivača – Aleksa Džounsa. Dalje, isti portal je preneo i rezultate „nezavisnog“ istraživanja koje je sproveo jedan švedski list, gde je jedan od glavnih zaključaka da su „migranti u Švedskoj počinili 98% grupnih silovanja“, dok je slučaj silovanja u Upsali, koji je navodno prenošen uživo na Fejsbuku, dospeo i do stranica Informera. Međutim, lenjost i nemar novinara Informera ogledaju se u tome što je pogrešno preneseno godište žrtve, koja je tada imala 19 godina, dok je u tekstu navedeno da je imala trideset i jednu, što samo pokazuje koliko se malo pažnje posvećuje tačnosti vesti koje se bave migrantima.

Stokholm (foto: Flickr)

Ipak, istina je da se broj prijavljenih slučajeva seksualnog napastvovanja i silovanja povećao tokom prethodne decenije, navodi se na zvaničnom sajtu Nacionalnog saveta za prevenciju zločina, što je tvrdnja koju potvrđuju i podaci prikupljeni kroz Anketu o kriminalu. Međutim, ono što je potrebno imati na umu kada se tumače ove brojke jeste da je 2013. godine promenjen način na koji se „seksualni prestup“ definiše u švedskom legalnom sistemu, to jest pravni okvir je postao širi, pa se – na primer – i plaćanje za seks smatra krivičnim delom tog tipa. Pored toga, u Švedskoj se krivična dela registruju drugačije – ukoliko žena prijavi da ju je muž silovao 12 puta u toku prethodne godine, svaki od tih slučajeva će biti zabeležen posebno, dok bi se u mnogim državama to računalo kao jedno, jedinstveno krivično delo. Usled ovih zakonskih promena, 2014. godine je broj prijavljenih slučajeva seksualnog napastvovanja je drastično porastao, ali je već naredne, godine koja se zvanično vodi kao početak izbegličke krize, pao za 11 odsto, dok je taj procenat bio manji za 12 kada je u pitanju krivično delo silovanja

Neznanje u kombinaciji s iskonskim strahom od nepoznatog

Dakle, kada su u pitanju teški zločini koji se često dovode u vezu s migrantima, postoji mnogo propusta, namernih ili slučajnih, pogotovo onda kada je potrebno objasniti kontekst u kom se upotrebljavaju zvanične statistike i brojke. Međutim, ono što još očiglednije pokazuje nesklad između navoda medijskih tekstova i stvarnosti jeste činjenica da švedska policija ne prikuplja, niti objavljuje podatke o etničkoj pozadini počinitelja. Razlog tome je, između ostalog, strah od rasne, religijske ili druge vrste diskriminacije. Stoga, nikada se ne može s sigurnoću tvrditi da li je neko krivično delo počinio migrant ili pripadnik domicilnog stanovništva. Doduše, švedska policija je od novembra 2015. do januara naredne godine pokušala da razume u kojoj meri priliv migranata utiče na porast kriminaliteta, i u tu svrhu je uvela „kod 291“ u svoju bazu podataka. On se, kao deskriptivna odrednica, unosio u policijske izveštaje ukoliko je počinitelj bio tražilac azila, i u tom periodu, svega 1 odsto svih prijava se ticao ove populacije, mada treba uzeti u obzir da je postojala neusaglašenost pri unošenju ovih podataka. Na primer, bez namere da se umanji značaj tih događaja po same žrtve, ali za ta dva i po meseca bilo je registrovano svega četiri slučaja silovanja koja su prijavljena uz „kod 291“, te se nikako ne može govoriti o značajnom porastu broja počinjenih zločina tog tipa.

Poslednje istraživanje sprovedeno na nacionalnom nivou koje se upravo bavilo vezom između kriminaliteta i migranata je urađeno 2005. godine, i rezultati su tada zaista pokazali da su ljudi s drugačijom etničkom pozadinom skloniji tome da budu osumnjičeni za određeni zločin, i to čak dva i po više u odnosu na domaću populaciju. Međutim, sa svakom sledećom generacijom dece imigranata, ta brojka se drastično smanjuje. Takođe, potrebno je naglasiti reč „osumnjičeni“ za krivično delo, jer, s jedne strane, postoji realna opasnost od upliva predrasuda i diskriminacije od strane policije pri pokušaju da se pronađe počinilac, a s druge strane, osumnjičeni ne bivaju uvek i osuđeni, odnosno uvek postoji šansa da oni nisu počinili delo za koje se terete. Pored toga, ne treba izgubiti iz vida da se pod pojmom „migrant“ podrazumevaju svi oni ljudi koji nisu rođeni na konkretnom području, dakle, i iz Srbije, Francuske, a ne samo izbeglice s Bliskog istoka.

Navedeno istraživanje je takođe pokazalo da je glavni razlog ulaska u kriminalne vode socio-ekonomski položaj, siromaštvo i uslovi u kojima je neko rođen, što je deo koji se često previdi u pisanju medija, te se naglasak stavlja na etničko poreklo. Na primer, u tekstu na portalu Logično se navodi da „Švedska totalno ignoriše kulturološke razlike koje nisu kompatabilne“, čime se dijalog o problemu integracije migranata u društvo premešta u okvire etnocentrizma. Međutim, uključenost stranaca na švedsko tržište rada je veće od evropskog proseka i iznosi 69,7 odsto kod ljudi starosti od 20 do 64 godine, te se razgovor o manama švedskog modela multikulturalizma, bar kada je u pitanju ekonomski aspekt, značajno sužava, iako, naravno, u obzir treba da se uzmu, između ostalog, i vrste poslova kojima se migranti bave, što je istraživanje za sebe.

Činjenica da se poslednje istraživanje ove magnitude u Švedskoj dogodilo pre tačno 15 godina jasno ukazuje na probleme koji mogu da se ispolje pri pokušaju da se razumeju pojave u situaciji kada postoji očigledan nedostatak empirijskih dokaza. Neznanje, u kombinaciji s iskonskim strahom od nepoznatog, upravo su ono što daje zamaha ekstremno desničarskim pokretima u njihovoj nameri da poseju paniku i izazovu sumnju u demokratske institucije. Takvo okruženje je veoma plodno za širenje dezinformacija i lažnih vesti, pričanje jednostavnih priča i konstruisanje uprošćenih narativa u kojima su navodno jasno razdvojeni crno i belo, dobro i zlo. U predstavljenim primerima, Švedska, kao vrhunsko, idealizovano dobro, stoji nasuprot migrantima, koji „žele“ da je unište i preobrate, i u tako obojenoj slici sveta, naizgled je prilično lako izabrati stranu. Međutim, u bajkama ima veoma malo prostora za istinu.

Igor Išpanović (VOICE, naslovna fotografija: Flickr)

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!

Tekst je nastao u okviru projekta “Digitalno poverenje – novinari protiv dezinformacija o migrantima” koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

Print Friendly, PDF & Email