News Ticker

Dramatično civilizacijsko nazadovanje zbog lažnih zvanja i diploma

O proizvodnji nadristručnjaka i degradaciji akademskih zvanja i diploma u Srbiji

Postojanje lažnih stručnjaka, poput nedavno otkrivene doktorke iz Vršca, potpuno je prirodna, očekivana i nikako iznenađujuća posledica sveukupne deprofesionalizacije i laži koja vlada u ovom društvu, i to samo jedne od niza laži sa kojima smo suočeni svakodnevno, istakla je za VOICE profesorka beogradskog univerziteta u penziji Srbijanka Turajlić. Sagovornici VOICE-a upozoravaju da je proizvodnja nadristručnjaka u raznim oblastima, u suštini, korak unazad celog društva, te da red može uvesti samo postojanje pravne države i udružena esnafska reakcija koja bi se angažovala na zaštiti profesije.

Podsetimo, pre oko mesec dana Antikorupcijski tim Ministarstva zdravlja razotkrio je lažnu doktorku Višnju Đumić, koja je bez diplome radila na pedijatriji u Vršcu. Inače, kako su mediji pisali, ona je iz poznate medicinarske porodice, a navodno su žrtve prevare i njeni roditelji, koji nisu znali da nije završila Medicinski fakultet. Takođe, prema pisanju lista Danas, Nacionalni savet za visoko obrazovanje (NSVO) proslediće Ministarstvu prosvete kopije 103 sporne diplome, za koje je Komisija za akreditaciju utvrdila da su izdate na visokoškolskim ustanovama koje nisu imale dozvolu za izvođenje magistarskih studija. Kako se dodaje, sporne doktorske diplome otkrivene su u postupku reakreditacije nekih visokoškolskih ustanova i njihovih studijskih programa.

Priča o kupljenim diplomama i doktoratima, kao i plagijatima, godinama je već prisutna u javnosti, posebno zahvaljujući sumnjivim akademskim zvanjima političara, čije posedovanje je poprimilo obrise epidemije. I dok u slučaju doktorke iz Vršca nadležni organi rade svoj posao, nameće se pitanje koliko još sličnih slučajeva ima širom Srbije. I ko nas to zapravo leči, prevozi, uči, brani, ko nas štiti, ko gradi, ko nas hrani?

Degradacija društva

Srbijanka Turajlić ocenjuje da je postojeće stanje rezultat ukupne degradacije, jer u zemlji u kojoj se, kako kaže, sistematski uništavaju etika, moral i poštenje, kao posledicu imate porast svih mogućih vrsta falsifikata, prevara i laži. Utisak je, kaže, da više niko ne razlikuje laž od istine i, što je najvažnije, izostaje osuda laži.

Zašto da se ona ne predstavi kao lažna doktorka, kad se nama keramičar predstavlja kao šef BIA-e, a čovek koji ima pečenjaru kao direktor koji vodi jedan ozbiljan sistem kao što je Elektroprivreda Srbije ili Vulin kao ministar vojske? Dakle, vi imate nebrojeno mnogo primera da ljudi, koji nemaju nikakvog profesionalnog znanja, rade posao za koji je potrebno znanje – kaže ona.

Srbijanka Turajlić: U zemlji u kojoj se sistematski uništavaju etika, moral i poštenje, vi kao posledicu imate porast svih mogućih vrsta falsifikata, prevara i laži (foto: N1)

Na opasku da ipak niko ne očekuje da Tomislav Nikolić ili Siniša Mali „rade u struci“, odnosno da primenjuju znanja koja su stekli tokom navodnog školovanja, te da su lažni lekari koje leče prave pacijente mnogo opasniji, Turajlić ističe da je daleko ozbiljniju štetu po društvo već naneo Siniša Mali svojim plagiranim doktoratom. A na pitanje zašto onda građani nisu pokazali toliku zainteresovanost za njegov plagijat kao za lažnu doktorku, Turajlić ističe da je to najbolji pokazatelj dokle smo, ka društvo, došli.

– To je ono večito pitanje, tek kad zakuca na vašim vratima, vi počnete da primećujete neku pojavu. A to što se ona dešava okolo, vas to do tog momenta ne dotiče – navodi ona, ukazujući da ne veruje da će se išta ozbiljnije promeniti, čak ni ako lažna lekarka iz Vršca završi u zatvoru.

Hajdučko-revolucionarna tradicija

Predsednik Društva psihologa Srbije Ivan Jerković za VOICE ukazuje da je čovek biće koje po prirodi teži zadovoljstvu, i to što pre i bez ikakvih ograničenja, a da se, ukoliko su uzori u bilo kom smislu problematični, to može očekivati i od generacija koje uz njih stasavaju.

– U tom smislu, ideja da se što pre dođe do neke pozicije, titule, diplome, vuče prirodno čoveka da posegne za nekim nemoralnim i često nezakonitim postupcima. Međutim, ljudsko društvo se izgradilo tako da mehanizmi koji kontrolišu takva ponašanja nisu samo batina koja je, simbolički predstavljena u zakonu i institucijama koje se time bave, već i neki javni moral, svest ljudi, jedna vrsta propagande određenih vrednosti i stavova u kojima ne bi smelo da dominira „ono što je korisno, to je i moralno“ – kaže Jerković dodajući da je moral mnogo više od toga.

– Moral je kad se poštuju pravila koja, zapravo, nama čak ne idu u korist – kaže Jerković. Odbacuje ocenu da je mentalitet u Srbiji takav da pogoduje prevarama, ukazujući da je pitanje morala „vrlo klizav teren“ na kojem se stvari uopštavaju. Ipak, kaže, može se govoriti o tome da se danas, od udžbenika u školama, preko narativa u javnosti, neguje hajdučko-revolucionarna tradicija.

– U toj tradiciji nadmudrivanja, snalažljiv je, pametan je onaj koji uspe da troši struju, a da njegovo brojilo to ne meri. Ti ljudi su uvek u našoj percepciji, u stvari neki dovitljivi, pametni, mudri, a ovi koji plaćaju redovno struju su žalosni slučajevi koji nisu uspeli da se snađu – navodi on. Upozorava da je kod nas očigledno povećan nivo tolerancije za prevaru, ocenjujući da se situacija neće promeniti dok god na takve ljude budemo gledali sa simpatijama, kao na vickaste i visprene, umesto da ih osuđujemo za prevaru ili prekršaj.

Zavisnost organa gonjenja

Profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić za VOICE ukazuje da se od brojnih zakonskih mogućnosti, na osnovu kojih bi odgovorni mogli snositi ozbiljne posledice (vidi okvir) ne koristi nijedna, a da je to posledica položaja nadmoćne vladajuće partije, njenog uticaja na pravosuđe i ogromne zavisnosti organa gonjenja.

– Ne može se tako nešto sprečiti ako nemate vladavinu prava u određenoj državi, ako nemate određenu moralnu svest o značaju poštenog sticanja određenih zvanja. U Nemačkoj, recimo, kad se otkriju plagijati, svi izuzev jednog slučaja, snosili su razne političke konsekvence, ostavke i tako dalje. A i univerziteti su vodili postupak i u svim tim slučajevima došli su do zaključka da je plagiranje izvršeno i onda su nastupile različite posledice, oduzimanja titula. Uglavnom, tamo gde vlada pravo koliko-toliko, do nekih konsekvenci dolazi – kaže ona.

 

Vesna Rakić Vodinelić: Posledica činjenice da živimo u državi u kojoj nema vladavine prava. To se zove nepravna država ili prerogativna država (foto: MCV)

Podseća da je jedan od najtežih slučajeva zloupotreba na fakultetima u Srbiji zabeležen u Kragujevcu, ali da će se odgovorni izvući jer će slučaj uskoro zastariti.

– U jednom sličnom slučaju, na Saobraćajnom fakultetu u Hrvatskoj, ceo postupak je okončan za godinu dana, izrečene su krivične sankcije. Samo da podsetim, tada je Hrvatska bila pred ulaskom u EU i moguće je da je to uticalo na efikasno okončanje postupka u tom slučaju – ističe Rakić Vodinelić.

Nekažnjena brojna krivična dela

Profesorka Vesna Rakić Vodinelić za VOICE kaže da postoji više nivoa zloupotreba zvanja, napominjući da, sa pravnog stanovišta, različite situacije izazivaju različite pravne posledice – od krivičnog progona, preko različitih disciplinskih mera, uključujući tu i otpuštanje involviranih službenika i nastavnika, pa sve do poništenja takvih diploma. Prvi slučaj je kada lice koje se koristi sumnjivom diplomom, tu diplomu falsifikuje samo ili uz nečiju pomoć, ali bez učešća institucije o kojoj je reč.
– Tu se radi o jednom jasnom krivičnom delu falsifikovanja javne isprave, a ako je neko obavljao određeni poziv na osnovu te diplome, onda i o mogućim raznim drugim krivičnim delima, uključujući tu i naknadu štete– navodi ona. Drugi nivo je saučestvovanje institucije koja je izdala diplomulicu kojenije ispunilo sve uslove za sticanje te diplome, čega ima i na državnim i na privatnim fakultetima, a tu je i pitanje prodaje ispita, poput onog u Kragujevcu.
– Treći slučaj su razni vidovi plagijata. Dakle, kada neko stiče neka, uglavnom viša zvanja, počev od specijalističkog, preko mastera, pa najzad do doktorata. U tom slučaju radi se o trostrukoj odgovornosti: najpre o odgovornosti onoga ko plagira, dakle kandidata ili toga ko je stekao diplomu, onda komisije pred kojom je cela stvar obavljena, dakle grupe nastavnika tog ili nekog drugog fakulteta i, najzad, same institucije fakulteta univerziteta koji je izdao odgovarajuću diplomu – kaže Rakić Vodinelić.

Srbijanka Turajlić kaže da je navedena prevara doktorice iz Vršca uzbudila javnost jer je reč o medicini koja je vrlo važna ljudima. Napominje da postoje poslovi u kojima je šteta manja ili nije toliko direktna ako ste nestručni, ali da je sve to paradigma situacije u celom društvu u kojem je laž postala svakodnevica. Dodaje da su kupljene diplome drugo pitanje, koje ne bi stavljala u isti koš sa ovim, ali da i jedno i drugo doprinose stvaranju društva u kome caruju falsifikati.

Kupovina diplome je daleko opasnija, zato što se vrlo teško dokazuje. Plagijati se mogu dokazati. Kupljena diploma i kupljeni ispiti se daleko teže dokazuju, zato što vi nemate osnova da utvrdite da li je neko stvarno učio nešto ili je kupio sve to zajedno. To bi zahtevalo mnogo, mnogo ozbiljniju i rigorozniju kontrolu u ovom društvu, koje takođe nema – napominje ona.

Političari – univerzalni stručnjaci

Lista sumnjivih zvanja u Srbiji je podugačka, na njoj je i mnogo političara; prednjače oni iz vladajuće stranke – Tomislav Nikolić, Siniša Mali, Nebojša Stefanović, Jorgovanka Tabaković, ali i drugi poput Aleksandra Šapića… Političari prednjače i u funkcijama za koje nisu stručni, pa se tako pravnica Maja Gojković nalazi na čelu Upravnog odbora Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, a najavljuje se njen prelazak na čelo Ministarstva kulture i informisanja. Tu je i Ivica Dačić, inače novinar po struci, na poziciji ministra spoljnih poslova bez znanja engleskog jezika ili predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti Igor Bečić, nekadašnji kondukter sa diplomom koja je takođe bila predmet sporenja.

Već je postala tradicija da u Vladi Srbije tek poneki resor vode stručnjaci, dok ostali pripadaju liderima i visokim funkcionerima stranaka članica vladajuće partije. Među njima je upečatljiv primer Rasima Ljajića – lekara, koji je od 2000. naovamo, u brojnim vladama, vodio resore ljudskih i manjinskih prava, rada, socijale, unutrašnje i spoljne trgovine, telekomunikacija, ali nikada zdravstva! Nisu samo visoka zvanja privlačna, o tome svedoče brojni slučajevi s lokala, gde odbornici ili lokalni funkcioneri često prikazuju svoje karijere bogatijim od stvarnih, a sebe obrazovanijim nego što jesu.

Kupovina diploma je mnogo veći problem od falsifikovanja

Rakić Vodinelić kaže da otkrivanje stručnjaka sa lažnim diplomama za posledicu ima to da se gubi poverenje u sve stručnjake, zbog čega neophodno takve pojave učiniti javnim.

– Sve to mora da dobije svoj pravosudni epilog, bez pravnog epiloga uvek će se naći neko ko će sumnnjati u istinitost toga, koji će tvrditi da je u pitanju neosnovano prebacivanje, ili će se pojaviti neko kao predsednik Republike i reći – ne, to nije plagijat, kada je govorio o doktoratu Nebojše Stefanovića – kaže Rakić Vodinelić.

Naša sagovornica upozorava da će, dok god nema pravne države, uvek dešavati ono što se desilo u aferi „Indeks“.

– To se zove nepravna država ili nedostatak vladavine prava ili prerogativna država. To je država u kojoj vi imate formalno postojanje institucija, ali u kojima se dešava nešto drugo, u kojoj vlast preuzima jedan čovek ili određena grupa ljudi i onda štiti tu grupu ljudi, a ostali, kako nam bog da – ističe ona.

Kukavičko društvo

Dinko Gruhonjić: Ovo društvo je kukavičko društvo (foto: MCV)

Programski urednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić ocenio je, između ostalog, na tribini“Ko brani novinare – Novinari između pritisaka i integriteta”, da mu nije jasno zbog čega bi bilo ko čekao da ga u njegovoj profesiji neko spase. Kako je dodao, verovatno bi svako imao „štošta nepohvalno“ da istakne o pojedincima iz svoje profesije, ali da osim u novinarskoj, tog preispitivanja u drugim profesijama nema.
– Radim i na Univerzitetu, ali ja kao novinar, a možete pitati i kolege, sa Univerziteta u Novom Sadu, koji ima blizu 5.000 nastavnika i 70.000 studenata, ne mogu nazvati pet ljudi koji imaju snage da nešto kritički kažu. O tome je ovde reč, o kukavičluku. Ovo društvo je kukavičko društvo. Ova elita je izrazito kukavička i izrazito korumpirana – istakao je Gruhonjić.

Borba na svim frontovima

Turajlić smatra da se protiv ovakvih pojava najuspešnije može boriti esnafski, kada čitava struka odreaguje kada se sazna da je neko dobio odgovoran posao za koji nema kvalifikacije, jer se na taj način uvodi princip profesionalizma i štiti profesija.

– Ja sam elektroinženjer po struci i onoga momenta kada smo došli do toga da nam vlasnik pečenjare vodi Elektroprivredu Srbije, rekla sam: ljudi, to je momenat kada bi kompletna elektro struka, svi fakulteti u zemlji koji se time bave, morali da kažu mi na to ne pristajemo. Mi na to ne pristajemo, mi školujemo ljude koji to znaju da rade, ovo ne može – kaže Turajlić.

Dodaje da je takva reakcija neophodna u celom društvu, u svim strukama ponaosob, te da tek onda može da se očekuje boljitak.

– Onda dovedete društvo do tačke u kojoj ljudi razumeju da, ako niste kvalifikovani da nešto radite, vi to ne možete da radite. Bez obzira na sve drugo i bez obzira na to da li će biti veća ili manja šteta i kolika će šteta biti – kaže naša sagovornica. Dodaje da postoje i primeri da neko ko nije stručan za neku oblast, okupi oko sebe ekipu stručnjaka, pa u tom slučaju šteta ne mora biti velika.

– Ali, vi ne možete ostaviti društvo u rukama pojedinca koji hoće ili neće da pozove stručnjake u pomoć, vi se morate izboriti za to da samo stručni ljudi mogu da rade određene poslove. I kada se za to izborite, rešili ste sve probleme – zaključuje Srbijanka Turajlić.

Rektor Univerziteta u Kragujevcu “preživeo”

Kako je prošle nedelje objavila TV N1, rektor Univerziteta u Kragujevcu Nebojša Arsenijević nastavlja da odoleva zahtevima za smenom. Poziciju mu je ponovo sačuvao Savet Univerziteta odlukom da ga ne smeni, ali i odlukom da ne poništi spornu doktorsku diplomu njegovom sinu, što su bili zahtevi Ministarstva prosvete. A ono sada čeka da, kako kažu, prosvetna inspekcija da svoju procenu, preneo N1.

Jerković zastupa isto stanovište, zbog čega se ne slaže sa stavom Lekarske komore Srbije da ne može da kazni lažnu doktorku, jer je „ona građanin Srbije, a ne lekar“.

Mislim da je to vrlo opasna društvena praksa i naše udruženje se vrlo aktivno založilo protiv takvih vrsta lažnog predstavljanja. Tako da mislim da, u tom smislu, lekarska komora greši, jer ona možda ne može formalno da povede neki postupak, ali ukazivanje na opasnost i štetnost takvih stvari u društvu, generalno spada u posao koji je zadatak svih komora i udruženja stručnjaka od lekarskog, do prihološkog – kaže Jerković dodajući da je najlakše ponašati se u skladu s izrekom „brigo moja pređi na drugoga“.

– Ali, jasno je da to ne vodi ničemu i da je to civilizacijsko nazadovanje. Samoproizvodnja raznih nadristručnjaka u raznim oblastima, u suštini, je korak unazad celog društva – ističe Jerković.

Dalibor Stupar (VOICE)

 

Print Friendly, PDF & Email
About Dalibor Stupar (40 Articles)
Novinar od 2001. godine. Počeo je u novosadskoj TV produkciji "UrbaNS” koja je, u sklopu ANEM-a, funkcionisala i kao dopisništvo TV B92 iz Beograda. Nakon toga, radio je nekoliko godina u novosadskom "Građanskom listu", i pisao za portale "Autonomija.info", "Magazin Vojvodina" i međuregionalnu agenciju "AIM-ng". U novembru 2006. godine za reportažu “Čokoladni reper i beli brat”, snimljenoj u sklopu projekta “Triput” Novosadske novinarske škole na takmičenju TV minijatura Press Vitez dobio “Povelju za studentski rad”. Decembra 2007. dobija drugu nagradu za najboljeg mladog novinara koju uručuju NNŠ i Fondacija “Konrad Adenauer”. Od februara 2017. saradnik VOICE-a. Karikaturista portala "Autonomija.info" od maja 2016. godine.

1 Comment on Dramatično civilizacijsko nazadovanje zbog lažnih zvanja i diploma

  1. Pavle Korčagin // June 4, 2018 at 4:03 pm // Reply

    Sori braders, ali Srbi apsolutno zaslužuju civilizacijsko nazadovanje i propadanje, jer su po prirodi genocidno-autistični! Uopšte neću da spominjem strane sile i karakter njihovog uticaja! Pustimo dalju istoriju i podsetimo se 1999. kada je viteška srpska vojska i policija (citiram V. Draškovića)najurila 700 hiljada šiptara sa namerom etničkog čišćenja i očuvanja Srbije i pri tom ubijala, klala, silovala, palila i pljačkala, a ubijene civile hladnjačama dovozila u Srbiju i trpala u masovne grobnice! O tome se ne priča, to se krije, jeli tako? Onda dođe bombardovanje, povod je to etničko čišćenje, pravi razlog sukob velikih sila! O bombardovanju se naširoko priča, broje se žrtve, lobira se u svetu, prave se komemoracije, podižu spomenici, jeli tako? Opečena šiptarska beba u rerni je nevažna, bombardovan voz sa SRBIMA je jedino važan, jeli tako? Dokle god se moglo, ubijani su susedi, a onda se krenulo u ubijanje živih u samoj Srbiji!Svejedno da li si miloševićev, tadićev, šešeljoid ili vučićev ti si taj: mrziš usa, obožavaš PUTINA, mrziš tita, voliš DRAŽU,Tesla je car, Đoković isto, zubima kolješ ako ga neko napadne, Kosovo je Srbija, tri prsta uvek, mrziš iz dna duše hrvate, šiptare i bugare, biraš najgore nacionalklerofašiste da vladaju Srbijom i … šta onda može da krene na bolje? Nikad i ništa! Ponavljam: ZASLUŽENO!

Leave a Reply to Pavle Korčagin Cancel reply

Your email address will not be published.


*


This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.