News Ticker

Država štiti sebe preko leđa siromašnih i ugroženih

Posledice Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom

Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom, čija primena je počela 1. jula ove godine, uprkos najavama nadležnih – neće olakšati položaj roditelja, niti će doprineti povećanju nataliteta, ističu sagovornici VOICE-a, ocenjujući da tim zakonom država štiti samo sebe. Negativne strane ovog zakona daleko će premašiti pozitivne, pa se situacija neće popraviti, smatraju naši sagovornici, uz napomenu da je ovakvo rešenje samo nastavak usvajanja restriktivnih zakona koji u konačnici donose smanjenje davanja od strane države.

Lepo upakovano ništa

Urednica portala Bebac Jasmina Mihnjak za VOICE ističe da je ovaj zakon očigledan dokaz da država na prvom mestu štiti sebe, istovremeno saplićući roditelje.

– Ne treba da plaćamo roditelje da bi rađali, treba da omogućimo normalno okruženje, okruženje u kojem će svi građani, ne samo roditelji, osećati barem koliko-toliko dostojanstveno da mogu da žive neki normalan život. U ovakvom okruženju, gde na svakom koraku roditeljstva imate problem, dok trudnicama kasne plate, gde se žene i dalje plaše otkaza nakon porodiljskog, gde imate najskuplju bebi opremu, a porodiljama se umanjuju zarade, ne vidimo nikakav pomak – kaže Mihnjak.

Dr Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo ocenjuje za VOICE da je novi zakon na rečima zaštitnički, a zapravo vrlo diskriminatorski po one na koje će se odnositi. Osnovni problem je, kaže, što država svoju socijalnu funkciju posmatra korporativno a ne socijalno.

– On je politički vrlo lepo uvijen u mašnicu i ukrasni papir, a u stvari, unutra imate praznu kutiju. Dobili smo samo lepu ambalažu i formalno sprovođenje nekih ideja za koje se civilni sektor zalagao, ali su one faktički uništene u samoj razradi i realizaciji, tako da zakon sigurno neće pomoći natalitetu ili borbi protiv bele kuge, niti će dovesti roditelje u neki posebno povoljan položaj. Oni su dali nešto malo drugima, a uzeli su od svih ogromnu cifru. Ukupna suma novca koji se isplaćuje biti niža sada nego što je bila ranije. Širi je krug korisnika, uključeni su i ovi koji nisu u radnom odnosu, ali su drastično niže naknade. Tu je država uštedela ozbiljne pare zato što onih koji su van radnog odnosa i ispunjavaju te uslove, prema nekim anketama, ima oko 15 odsto. Znači, povećaće se krug korisnika za oko 15 odsto, a smanjiće se naknade za 40, 50, nekome 60 odsto – kaže Reljanović.

VOICE je Ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja postavio pitanje zna li se precizno kolika će biti ušteda u budžetu zahvaljujući novim merama, ali odgovor nismo dobili.

Novo (ni)je restriktivno

Bojana Bogojević iz organizacije Centar za mame kao najvažniju novinu u Zakonu o finansijskoj podršci porodici s decom navodi način utvrđivanja osnovice, za koju se sada uzima 18 zarada ili naknada zarada koje su prethodile onom momentu kada je porodilja počela da koristi svoje pravo na porodiljsko odsustvo. Pun iznos naknade, dodaje ona, ne može biti manji od minimalne zarade koja je utvrđena na dan podnošenja zahteva, ako je evidentirano najmanje šest najnižih osnovica koje imaju karakter zarade.

– Trenutno najviše buke je digao član 13. stav 2. ovog zakona, kojim je regulisano da mesečna osnovica naknade zarade ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici. Postoje određene porodilje kojima mesečna zarada daleko premašuje mesečni prosek – kaže ona.

Jasmina Mihnjak: Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom – očigledan dokaz da država na prvom mestu štiti sebe, istovremeno saplićući roditelje (foto: Bebac)

Bogojević dodaje da je ovim zakonom proširen krug korisnika porodiljske naknade i naknade za negu deteta i posebnu negu deteta, pa sada pravo na ta primanja imaju i žene angažovane po takozvanim fleksibilnim oblicima rada – žene koje nisu zasnovale radni odnos, koje su radno angažovane po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu, autorskih ugovora ili žene koje su u trenutku rađanja nezaposlene i nisu ostvarile pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, a radile su u periodu koji je u značaju za ostvarivanje ovog prava.

To što se za osnovicu uzima 18 zarada, prema rečima naših sagovornika, jeste najproblematičnije i dovešće do toga da će naknade koje će porodilje primati biti manje od njihovih zarada. Mihnjak podseća da je u Srbiji teško u kontinuitetu imati posao 18 meseci, te da žene vrlo često ostaju bez posla.

– Najveći problem imaće upravo mlade majke koje su ostale u drugom stanju na samom početku radnog staža. To naravno ne podstiče natalitet, jer žene neće planirati porodicu, kao i do sada, pre dobijanja stabilnog zaposlenja, što je u ovoj zemlji zaista teško. U ovome vidimo još jedan veliki problem, a to je da će trudnice i u rizičnim trudnoćama raditi do kraja trudnoće kako bi dobile veću platu – ističe ona.

Zakon ispod radara

Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom usvojen je 14. decembra 2017, kada su poslanici glasali za ukupno 31 tačku, uključujući i ovogodišnji budžet. Na toj sednici vladajuća većina primenila je po prvi put sistem za ućutkivanje opozicije podnošenjem, a zatim i povlačenjem gotovo 300 amandmana, s ciljem da se potroši vreme za raspravu. Zbog toga su brojni zakoni, uključujući i ovaj, prošli „ispod radara“.

Teška računica, ali na štetu porodilja

Reljanović upozorava da nova osnovica znači da gotovo niko na porodiljskom neće dobiti 100 odsto plate.

– Svaki mesec u kojem majka nije radila se računa sa nulom, tako da, ako ste radili samo šest meseci i imali, recimo, 50.000 dinara platu, šest puta po 50 jeste 300.000 dinara. Ta suma se deli sa 18, pa se dobije 16.667 dinara – kaže on dodajući da porodilje koje imaju najmanje šest zarada ne mogu dobiti manje od minimalne zarade u Republici. Za razliku od onih koje su radile manje od šest meseci.

– Onda nemate nikakav donji prag, možete bukvalno primati 3-4 hiljade, možete primati tu naknadu manju od, recimo, iznosa novčane socijalne pomoći, što je vrlo loše – kaže Reljanović. Upozorava i da će se od sada neto osnovica na koju je porodilja plaćala doprinose, prilikom isplate naknade od strane države računati u bruto iznosu.

država Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom prekršio Konvenciju Međunarodne organizacije rada o zaštiti materinstva, koja predviđa da majke, trudnice ili porodilje, za vreme korišćenja tog prava, ne mogu da imaju primanja koja su niža od dve trećine primanja koja su do tada imala (foto: Medija centar Beograd)

– Ako ste primali 50.000, to vam je neto osnovica na koju ste plaćali doprinose, između ostalog i zdravstveno osiguranje. I ako ste 18 meseci imali istu platu od 50.000, mislili biste da će vam i naknada biti 50.000, međutim neće. Biće vam 50.000 u bruto iznosu, što je u neto iznosu 20 i nešto hiljada, praktično minimalac – upozorava naš sagovornik. Kaže i da je na taj način prekršena Konvencija Međunarodne organizacije rada o zaštiti materinstva, koja predviđa da majke, trudnice ili porodilje, za vreme korišćenja tog prava, ne mogu da imaju primanja koja su niža od dve trećine primanja koja su do tada imala.

Trudnicama naknada kasni tri meseca

Novosađanka Tanja S. je u devetom mesecu trudnoće, zaposlena je u prosveti i kaže da je ogorčena jer se postojeće stanje teško može izdržati.
– Odmah na početku je ta naknada kasnila tri meseca, pa smo pozajmili novac od roditelja, pošto smo podstanari, da platimo račune i ostalo. Mislila sam da ću vratiti kada dobijem sve to na gomili. Međutim, dobila sam samo za jedan mesec i tako se nastavilo i dalje. Poslednju naknadu dobila sam krajem jula, za april. To je kašnjenje od skoro tri meseca – navodi ona. Dodaje da je to samo kap u prepunoj čaši i da ozbiljno razmišlja da, čim dete malo ojača, sa porodicom napusti Srbiju. Urednica portala Bebac Jasmina Mihnjak očekuje da će, kada su u pitanju trudnice, kašnjenja biti i dalje.
– Republički zdravstveni fond RFZO isplaćuje platu trudnicama koje su na bolovanju i to nema veze sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom – navodi ona za VOICE. Precizira da se zbog toga može desiti da porodilja koja se porodi u avgustu, na primer u oktobru dobije septembarsku naknadu za porodilje i zaostalu julsku naknadu za trudnice.

Bez garancije za nestanak kašnjenja

Pozitivna novina zakona je što ministarstvo nadležno za socijalna pitanja iz budžeta vrši isplatu mesečnih naknada zarada direktno na tekući račun korisnika, kaže Bogojević, dodajući da je time iz procesa izbačen poslodavac koji je do sada isplaćivao naknadu, pa čekao refundaciju od strane države. Dodaje da još nije poznato da li su usvojeni pravilnici koji opisuju neophodnu proceduru.

– Niko neće biti oštećen. Porodilje sada imaju sigurnost, jer država uplaćuje sredstva direktno na njihov račun i one ne moraju više da brinu da li zavise od volje poslodavca, njegove likvidnosti ili želje da zatvori firmu – rekao je nedavno vd pomoćnika ministra za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Sektoru za brigu o porodici i socijalnu zaštitu Miloš Janković, a preneo je N1. Međutim, kako za VOICE kaže Novosađanka Tanja S. koja u devetom mesecu trudnoće, u skladu sa zakonom neposredno pred porođaj mora da otvori namenski račun, to baš i ne ide lako, jer nije poznata procedura.

Trudnica: Ima toliko stvari o kojima moram da mislim u ovom periodu, tu su stalni pregledi, kontrole, pripreme za porođaj i sada još treba da se povlačim po šalterima. Pritom, tamo ne znaju da mi predoče kompletnu proceduru

– Ima toliko stvari o kojima moram da mislim u ovom periodu, tu su stalni pregledi, kontrole, pripreme za porođaj i sada još treba da se povlačim po šalterima. Pritom, tamo ne znaju da mi predoče kompletnu proceduru – kaže ona. Trudnica Svetlana V. je u boljem položaju jer će knjigovođa u privatnoj firmi u kojoj je zaposlena da joj prikupi svu neophodnu dokumentaciju.

– Porodiću se za koji dan i znači mi da ne moram da se povlačim po šalterima. Međutim, koliko čujem, ni njima još nije jasno šta je sve neophodno od papira i kako se tačno sprovodi procedura. – kaže ona.

Diskriminacija diskriminaciju stiže

Dr Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo za VOICE kaže da su novim obračunom osnovica diskriminisane poljoprivredne osiguranice, jer moraju da uplaćuju doprinose najmanje 24 meseca pre porođaja, a ne 18 kao sve ostale. Takođe su, kaže, diskriminisane i žene sa visokim primanjima jer je najveća naknada koju mogu da prime ograničena na tri prosečne zarade. Reljanović ističe i da Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom sadrži jednu ekstremno nemoralnu odredbu – onaj ko dobija naknadu za pomoć u kući ne može da dobija naknadu zarade za posebnu negu deteta.
– Ako se neko kvalifikuje da ima specijalizovano medicinsko osoblje koje dolazi svakog dana i brine o detetu koje je teško bolesno, mentalno ili fizički, moraće da radi ili će morati da ide na neplaćeno odsustvo, neće mu biti to odsustvo plaćeno. Ako dolazi kvalifikovani radnik, detetu roditelj ne treba, to bukvalno piše u tom zakonu – kaže Reljanović.

VOICE je od ministarstva tražio informaciju o tome kada će biti usvojeni pravilnici koji bliže propisuju proceduru, ali ni taj odgovor nismo dobili.

Mihnjak kaže da se Bebac obraćao ministarstvu za rad, kako bi mogao da javno objavi proceduru i tako omogući porodiljama da se na vreme pripreme, ali da nisu dobili nikakav odgovor. Reljanović podseća da je zakon usvojen u decembru prošle godine, te da su nadležni imali šest meseci da pripreme neophodne pravilnike.

– Činjenica je da posle mesec dana primene zakona to vrlo loše funkcioniše i, koliko sam shvatio, trenutno se svodi na neku improvizaciju, na neko šire tumačenje zakona šta bi to trebao da se radi, jer ne postoji podzakonski akt kao neko detaljnije uputstvo. Tako vas država već na početku primene zakona praktično tera da kasnite – navodi on.

Bojana Bogojević ističe da zakon ne važi retroaktivno, zbog čega se promene odnose samo na žene koje se porode posle 1. jula. Onima koje su se porodile pre tog roka i dalje plate isplaćuje poslodavac. Naša sagovornica podseća da, u skladu sa Zakonom o radu, svako ko sumnja da mu poslodavac ne isplaćuje platu na vreme može da iskoristi platni listić i dođe do svojih primanja.

– Listić postaje izvršna isprava i ide se na izvršenje koje se sprovodi po Zakonu o izvršnom postupku – ističe ona.

Pokrajina dodatno oštetila porodilje

Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom posredno je oštetio i deo porodilja na teritoriji AP Vojvodine. Pravdajući se tim zakonom, Pokrajinska vlada je, prema pisanju medija, ukinula finansijsku podršku koju je izdvajala za treće dete, pa porodilje ostaju uskraćene za 12.000 dinara koliko je ta naknada iznosila. Zbog burne reakcije javnosti, oglasio se i predsednik vojvođanske vlade Igor Mirović, pokušavajuči da objasni kako ukidanje nije ukidanje, a najavio je i brojne nove mere koje će Pokrajina uvesti od naredne godine.

Zbog čega neko smatra da je 24.000 dinara mnogo za majku koja ima troje dece (karikatura STUPS)

Roditeljski potal Bebac odmah je reagovao i od Mirovića zatražio da pomoć ne ukida retroaktivno, podsećajući da su porodice već počele da ostvaruju pravo na tu pomoć! Jasmina Mihnjak pita zbog čega neko smatra da je 24.000 dinara mnogo za majku koja ima troje dece.

– Nas zanima gde će se preusmeriti novac koji je namenjen trudnicama? Ako je država povećala finansijsku pomoć roditeljima, to ne treba da isključuje pomoć koju su roditelji do sada imali i na koju su računali od strane Pokrajine – ističe Mihnjak.

Dalibor Stupar (VOICE)
Naslovna fotografija: pixabay

Print Friendly, PDF & Email
About Dalibor Stupar (40 Articles)
Novinar od 2001. godine. Počeo je u novosadskoj TV produkciji "UrbaNS” koja je, u sklopu ANEM-a, funkcionisala i kao dopisništvo TV B92 iz Beograda. Nakon toga, radio je nekoliko godina u novosadskom "Građanskom listu", i pisao za portale "Autonomija.info", "Magazin Vojvodina" i međuregionalnu agenciju "AIM-ng". U novembru 2006. godine za reportažu “Čokoladni reper i beli brat”, snimljenoj u sklopu projekta “Triput” Novosadske novinarske škole na takmičenju TV minijatura Press Vitez dobio “Povelju za studentski rad”. Decembra 2007. dobija drugu nagradu za najboljeg mladog novinara koju uručuju NNŠ i Fondacija “Konrad Adenauer”. Od februara 2017. saradnik VOICE-a. Karikaturista portala "Autonomija.info" od maja 2016. godine.

1 Comment on Država štiti sebe preko leđa siromašnih i ugroženih

  1. reba videti ovako se ponaša direktorica Visoke poslovne škole strukovnih studija u Novom Sadu, Otpustila je profesore pod “tehnološki višak”, a zaposlila je 24 za godinu dana novih uprkos zabrani zapošljavanja u javnom sektoru. Pre neki dan je kupila novi službeni auto, a kaže da je Škola 12 mil. dinara u gubitku za prvih 6 meseci. Dozvoljava profesorima da dolaze jedanput nedeljno za 80000 din. mesečne plate. ZAŠTO NOVINARI OVO NE ISPITAJU?

2 Trackbacks & Pingbacks

  1. FINANSIJSKA PODRŠKA PORODICI SA DECOM : naknada zarade odnosno plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi ( posebne )nege deteta u skladu sa novim zakonom | Pravo i korporativno upravljanje
  2. VOICE: Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom diskriminiše romsku decu | Vojvođanski istraživačko-analitički centar "VOICE"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*


This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.