News Ticker

Gradske vlasti ni na koji način neće pomoći dolazak Remeda u Novi Sad

Bruka se nastavlja: Novi mural biće na privatnom zidu

U klubu „Suburbia“ u Kineskoj četvrti organizovana je benefit žurka za prikupljanje sredstava za mural koji bi naredne nedelje trebalo da oslika francuski stritart umetnik Remed. Pored muzike za koju su bili zaduženi bendovi „Deep Steady“ i „Killo Killo Banda“, kao i DJ-evi BoBad i Mouse, posetioci su imali prilike da vide kratki lutkarski video manifest inspirisan cenzurisanim muralom “Jedina istina”, iza kojeg stoje glumica Danica Grubački i ekipa sa Akademije umetnosti. Prema rečima organizatora, odazvalo se do sada najviše ljudi i prikupljeno je oko 500 evra, a uz sredstva koja očekuju od Francuskog instituta, preostaje da se obezbedi novac za iznajmljivanje piker vozila.

Prema najavama, Remed bi u Novi Sad trebalo da stigne 11. septembra, a plan je da mural oslika u roku od dva dana, 14. i 15. septembra. Novi mural krasiće zid Kulturnog centra Lab, u Ulici Dr Hempta, nadomak Kliničkog centra Vojvodine. Kako za VOICE precizira Stanislav Drča iz KC Lab, reč je o potpuno privatnoj inicijativi s kojom Grad Novi Sad nema apslutno nikakve veze – nije učestvovao u dovođenju Remeda, niti u finansiranju njegovog novog rada. Sredstva su obezbeđena angažmanom KC Lab i partnerske organizacije Lančana reakcija (Chain Reaction), koja je u prethodnih četiri meseca Novom Sadu poklonila čak tri murala

– Još nije konkretizovano, ali razgovaramo sa Francuskim institutom u Novom Sadu da nam pomogne oko pokrivanja troškova Remedovog puta i, eventualno, dela honorara. Grad niti bilo koja državna institucija nemaju nikakve veze s tim – kaže Drča.

Stanislav Drca, foto KC Lab

Stanislav Drča: Reč je o potpuno privatnoj inicijativi s kojom Grad Novi Sad nema apslutno nikakve veze (foto: KC Lab)

Sa Remedom je u kontakt stupila Milica Grujičić iz Lančane reakcije, a KC Lab je ustupio svoj zid za novi mural. Dve organizacije, po rečima Drče, inače tesno sarađuju pa nije bilo problema da se saradnja produbi zajedničkom akcijom vraćanja Remedovog murala na ulice Novog Sada.

– Prirodno je da se Remedov mural nađe tu gde bi, na neki način, bio siguran i gde bi predstavljao  odgovor na potrebe građana Novog Sada da se takvo delo ponovo pojavi – kaže Drča navodeći da će novi Remedov mural, iako nešto manjih dimenzija od prethodnog, biti iza ograde, ali vidljiv i sa Futoške ulice i iz ulice Dr Hempta.

Kulturni centar LAB

Kulturni centar LAB počeo je sa radom pre oko dva meseca, a kako objašnjava Stanislav Drča, ideja je da se napravi prostor u kojem će moći da se okupljaju različiti kreativci i stvaraoci za koje nema adekvatnog prostora u gradu. Zahvaljujući poklapanju određenih prilika, ličnim ulaganjima i činjenici da je prostor u njihovom vlasništvu, pokrenuta je priča koja će se realizovati tokom narednih godina.

– Oformićemo ozbiljan galerijski prostor, sređujemo muzički studio, a sredinom oktobra pokrenućemo i onlajn radio. Deo opreme je već stigao i sada rešavamo izolaciju u prostoriji, a u planu je i fotografski studio. Ideja je da dovodimo strane izvođače i umetnike koji bi u okviru tog prostora funkcionisali i imali šta da pokažu novosadskoj publici – kaže Drča. Precizira da nikakva sredstva za pokretanje KC Lab od grada, pokrajine ili bilo koje državne institucije nisu dobili, niti su ih tražili i ističe da je plan da tako bude i ubuduće.

– Gledamo da sa drugim partnerskim institucijama, koje su mahom nevladine organizacije ili strani instituti, pre svega potenciramo kvalitet programa, a onda kroz taj kvalitet i neke druge sporazume postepeno sređujemo i opremamo taj prostor – zaključuje on.

Govoreći o tome zašto je Remedu upućen poziv da se vrati i naslika novi mural uprkos činjenici da je „Jedina istina“, koja je 2009. urađena u saradnji sa gradom, netragom nestala, Milica Grujičić za VOICE kaže da je ta organizacija i nastala iz revolta zbog cenzure u kulturi. Podseća da je neposredno pre uklanjanja Remedovog murala doživela i cenzuru predstave „Čas anatomije“, u kojoj glumi, a koju je za SNP režirao Andraš Urban.

– Uprava nam je u tom momentu rekla da iz prve scene moramo da izbacimo određena imena koja smo izgovarali, a reč je o imenima ubijenih muslimana u Srebrenici, uopšte ne shvatajući kontekst te prve scene i toga o čemu govori predstava. Delovali su upravo iz nekakvih svojih kaveza, amova, gledajući stvar nacionalistički. Mi smo na tu cenzuru reagovali kao grupa umetnika, braneći svoju predstavu i na kraju smo je napravili tako da se vidi da je cenzurisana – kaže ona i podseća da je tih meseci, nakon prekrečavanja murala i predsedničkih izbora, bilo građanskih protesta, da je u društvu vladala naelektrisana atmosfera, da je bilo i apatije i mnogo straha, što ih je sve navelo da reaguju.

– Mi smo već krajem maja uradili prvi mural. Hteli smo da vrlo brzo, kao građani, na pravi način reagujemo kroz umetnost. Da odgovorimo kroz umetnost na prekrečavanje Remedovog murala, jer smo smatrali da je to veliko umetničko delo. Uostalom, videli smo svi reakcije ljudi, sve koji se bavimo umetnošću je to probudilo, ta potreba da se to reši – kaže ona.

Milica Grujicic, foto Dalibor Stupar

Milica Grujičić: Pukla je bruka u medijima u svetu zbog Remeda

Na opasku da je taj mural finansiran delom od strane Grada Novog Sada, Milica Grujičić kaže da je Lančana reakcija tražila i dobila finansijsku pomoć za izradu prvog murala jer kao potpuno nova i nepoznata organizacija nije bila u mogućnosti da sama realizuje taj obiman posao. Međutim, nakon prvog murala, naredna dva finansirana su sopstvenim sredstvima.

– Finansirali smo se uz pomoć određenih firmi i pojedinaca. U kontaktu smo sa mnogo muralista, mnogo njih već zna za nas i Novi Sad. Pukla je bruka u medijima u svetu zbog Remeda i mnogo ljudi bi se odazvalo našem pozivu i uradiće nešto za mnogo manje honorare – kaže Grujičić. Dodaje da će praksa samostalnog finansiranja biti praktikovana i ubuduće, a podsetila je da građani izradu murala mogu da finansiraju uplatama na račun udruženja, ali i na licu mesta, tokom oslikavanja murala.

Govoreći o ponovnom dolasku Remeda, Milica Grujičić kaže da nije jedinstven slučaj da se muralista vrati u neki grad kako bi slikao novi mural, ali da ne zna za slučaj kakav se dogodio u Novom Sadu.

– Brišu se murali, ruše se zgrade na kojima je nešto urađeno. To je umetnost koja je prolazna i street  artisti to znaju. Ali, jedno je to, a drugo je cenzura na koju se mora reagovati. Svako bira način na koji misli da treba reagovati, a mi umetnici mislimo da treba odgovoriti umetnošću – kaže Grujičić.

Dalibor Stupar (VOICE, naslovna fotografija: KC Lab)

voice_logo

 

About Dalibor Stupar (19 Articles)
<p>Novinar od 2001. godine. Počeo je u novosadskoj TV produkciji “UrbaNS” koja je, u sklopu ANEM-a, funkcionisala i kao dopisništvo TV B92 iz Beograda. Nakon toga, radio je nekoliko godina u novosadskom “Građanskom listu”, i pisao za portale “Autonomija.info”, “Magazin Vojvodina” i međuregionalnu agenciju “AIM-ng”. U novembru 2006. godine za reportažu “Čokoladni reper i beli brat”, snimljenoj u sklopu projekta “Triput” Novosadske novinarske škole na takmičenju TV minijatura Press Vitez dobio “Povelju za studentski rad”. Decembra 2007. dobija drugu nagradu za najboljeg mladog novinara koju uručuju NNŠ i Fondacija “Konrad Adenauer”. Od februara 2017. saradnik VOICE-a. Karikaturista portala “Autonomija.info” od maja 2016. godine.</p>

Leave a Reply