Migranti u vreme pandemije – između kolektivnih centara i ultradesničara

17. Apr 2020 by Ekipa VOICE | 1 komentar

Pranje ruku je mislena imenica u kolektivnim smeštajima 

U poslednjih nekoliko nedelja, društvenim mrežama i portalima šire se snimci i fotografije, koje navodno “dokazuju” kako su migranti krijumčareni u toku policijskog časa i “naseljavani” bez znanja građana, zajedno sa teorijama o tome šta se u toku pandemije “zaista” dešava sa njima.

Na većini video-snimaka zapravo nije moguće odrediti ko je zapravo na njima pa se na taj način često širi mnoštvo dezinformacija i poluistina. Neretko, ti materijali su snimani u toku noći, izdaleka ili su veoma lošeg kvaliteta, te se većina komentara i objava svodi na nagađanja dela građana i administratora u grupama na društvenim mrežama.

Po informacijama iz Komesarijata za izbeglice i migracije, u centrima za azil danas je smešteno 8.823 migranata. Oni su sada raspoređeni u ukupno 20 centara, od kojih su dva privremena – u Moroviću i Miratovcu. Na početku vanrednog stanja u prihvatilišta su dodatno smešteni i oni migranti koji su boravili van pomenutih centara, zbog čega je broj migranata značajno porastao, te su neki centri preopterećeni. Prema navodim iz Komesarijata, naloženo je pretvaranje zajedničkih prostorija u spavaonice gde je to moguće, a ponovo su u funkciju stavljeni šatori i pribavljeni su novi.

Iz Info parka – centra za zaštitu, edukaciju i osnaživanje izbeglica – potvrđuju da je to razmeštanje i dalje u toku. Oni objašnjavaju da postoje razmeštanja među kampovima i da pored toga, policija odvodi u kolektivne smeštaje migrante koji su na ulicama, kojih danas nema mnogo. Treći slučaj “raseljavanja” migranata su slučajevi policijskih racija u hostelima, posle kojih se migranti upućuju u kolektivne smeštaje.

Naime, kako navode iz Info parka, određeni broj migranata boravi i u hostelima kako ne bi bili primećeni na ulici, a neretko u tim hostelima borave migranti bez potrebnih papira ili sa falsifikovanim dokumentima. Problem je u tome što policija privodi i one koji imaju redovnu dokumentaciju.

“Stradaju čak i oni koji imaju regularne papire i potvrde da mogu samostalno to da plate i borave, ali racija ih pokupi sve i odvodi u kolektivne smeštaje”, naveli su iz Info parka za VOICE.

Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Đurović za VOICE kaže da za vreme pandemije, nema razlike između prihvatnih centara i azilnih kampova zbog preopterećenja kapaciteta. On kaže da nema ni aktivnosti u kampovima te da su migranti uglavnom po svojim sobama ili u kolektivnim smeštajima, koji su veliki javni prostori. U zavisnosti od kampova, negde su bolji uslovi, a negde ljudi ne mogu biti izdvojeni, već su u prostorijama gde na desetine njih spava, a kako on navodi, tamo nema ni privatnosti, a ni adekvatne zaštite.

“To je jedan problem koji ranije nije bio rešen, koji je bio ignorisan od strane institucije Komesarijata, koji je uveravao građane da su kapaciteti dovoljni, uprkos svim izazovima. Zbog toga smo došli u situaciju da nema dovoljno mesta, što predstavlja problem za naše izbeglice i za naše lokalno stanovništo.” naglasio je Radoš Đurović.

Ksenofobija i rasizam u Banatu

Portali Epancevo i Vestidana, zajedno sa nekim grupama i stranicama na Fejsbuku, krajem marta, preneli su informaciju da je Komesarijat za izbeglice i migracije bez saznanja i saglasnosti Opštinske uprave Kovin i obaveštavanja meštana te opštine, doneo odluku o naseljavanju migranata na toj teritoriji. Komesarijat, sa druge strane, tvrdi da je lokalna samouprava bila upoznata sa tom naredbom i da je teza o “naseljavanju” proistekla iz nepoznavanja činjenica i pravnih propisa, ali i zloupotrebe od strane pojedinih grupa.

“Reč je o tome da je Komesarijat za izbeglice i migracije,  naredbom Pokrajinskog štaba za vanredne situacije, dobio na korišćenje Školsko-rekreativni centar „Čardak“ u Deliblatu, kako bi se u uslovima povećanog broja korisnika, prilagodili uslovi trenutnim potrebama”, naveli su iz Komesarijata.

Protest protiv “naseljavanja migranata” održan je 25. marta u selu Deliblato, te na kraju, Školsko-rekreativni centar “Čardak” nije adaptiran za potrebe izbeglica. U međuvremenu je novom naredbom taj objekat opredeljen da bude zdravstveni karantin za državljane Srbije. Iz Info parka navode da najčešće takav protest prati priča da migranti “proizvode problem”.

“Saradnja sa meštanima i lokalnom samoupravom je presudna, ali problem je što uvek iza takvog jednog protesta uglavnom stoje ksenofobija i rasizam”, ocenili su iz Info parka.

Međutim, Radoš Đurović, navodi da Komesarijat često odluke o smeštanju ljudi i otvaranju novih centara donosi preko noći ili se odluke donose bez prethodnog obaveštavanja građana u sredinama gde ti centri treba da se otvore, te da je to bila situacija u selu Deliblato.

“Taj protest nije rezultovao samo nezadovoljstvom građana, već njihovim strahom jer ne znaju šta se dešava, jer im neko radi iza leđa. Onda se nađu neki, koji to zloupotrebljavaju i stvaraju dodatne tenzije i tu dolazimo do problema”, ističe Đurović.

Povodom navoda da u Srbiju i dalje dolaze migranti, iz Info parka navode da u Srbiji ima novih migranata koji su došli sa granica neopaženo, ali da ih nema mnogo i da njih policija vrlo brzo odvodi u centre.

“Policija ih često kupi kod Bubanj potoka ili Pančevačkog mosta, jer krijumčari misle da će biti manje primećeni ako ih ostave sa druge strane tog mosta”, navode iz Info parka.

Komesarijat je na pitanje o novopridošlim migrantima rekao da oni nemaju zvanične podatke, jer je to u nadležnosti granične policije, ali su rekli da je potrebno naglasiti da zemlje u okruženju ne drže svoje granice čvrsto zatvorenim i da je stav Srbije da svi migranti budu smešteni u prihvatne centre u cilju kontrole širenja virusa.

Život kao u zatvoru izaziva anksioznost i sukobe

Od uvođenja vanrednog stanja, migrantima je ograničeno kretanje odlukom Vlade Srbije. Oni ne mogu da napuštaju centre, osim u ograničenom vremenskom periodu, u opravdanim slučajevima.

“Migranti su sada osuđeni na onaj najdosadniji zatvorski život, ujutro ustanu, doručak, onda slobodno vreme, koje nemaju kako da iskoriste jer sada nemaju programe, onda ručak, pa slobodno vreme, večera i opet ujutro isto. To je rutina koja kod ljudi izaziva anksioznost i potencijalno može da izazove sukobe”, upozoravaju iz Info parka.

Neredi su se i dogodili 5. aprila u Obrenovcu. Kako u Info parku kažu, činjenica je da je deo migranata informisan, ali da jednom delu nije najjasnije šta se trenutno dešava, zašto ne mogu da izlaze i koliko dugo će sve to trajati. U kampu u Obrenovcu, koji je po navodima iz Infor parka, tipičan primer loše organizovanog kampa, incident koji se dogodio nije bio međuetničkog karaktera, već je to bila pobuna protiv Komesarijata, što je prvi takav slučaj u Srbiji.

“Činjenica što ih ne puštaju napolje stvara revolt, zbog čega se i dogodio incident 5. aprila. Zatvaranje sa preventivnim karakterom u stvari vodi do potencijalne eskalacije sukoba unutar kampova”, upozoravaju iz Info parka.

Iz Info parka i Komesarijata navode da su centri dodatno zatvoreni zbog prevencije širenja virusa, a da su iz te direktive izuzeti prevodioci, a većina organizacija je povukla svoje aktivnosti za vreme pandemije ili sarađuje sa njima putem telefona.

Prema navodima iz Komesarijata, higijenska sredstva se dobavljaju u skladu sa potrebama, a donatori pomažu u tome kako ne bi bilo nedostatka. Tamo gde postoji mogućnost, i sami migranti su se uključili u šivanje maski koje kasnije dele među sobom i poklanjaju zaposlenima. Oni navode da u centrima postoje ambulante koje rade svakodnevno, da su centri u konstantnom kontaktu sa zavodima za javno zdravlje i epidemiološkim službama, a da korisnici koji se prebacuju iz jednog centra u drugi, kao i oni koji naknadno dolaze u centar, prolaze kroz obavezan zdravstveni pregled, što je bio slučaj i pre vanrednog stanja.

Pranje ruku je mislena imenica u kolektivnim smeštajima 

Međutim, Radoš Đurović smatra da preduzete mere nisu održive na duži rok, jer se po njemu, sve zasniva na pretpostavci da niko neće doneti virus među te ljude. On kaže da nije uzeta u obzir mogućnost zaraze od zaposlenih koji su uglavnom ljudi iz lokalne sredine, a da sada u azilima postoji ogroman broj ljudi na jednom mestu, što je suprotno od onoga šta se traži, što je fizičko distanciranje.

“Dovoljno je da samo neko od zaposlenih možda donese virus, što bi onda izazvalo ogromne posledice – kako po te ljude, tako i po sistem – jer ti ljudi kasnije treba da budu smešteni u naše bolnice. Sve ovo govori o jednom olakom shvatanju problema kada je reč o njihovom pitanju i pitanju njihovog zdravlja. Ovde imate ljude koji su bukvalno jedni do drugih, što je jedno plodno tle za pandemiju”, upozorio je Đurović.

Iz Info parka takođe upozoravaju da insistiranje na pranju ruku, ne može baš tako da funkcioniše u kolektivnom smeštaju, gde je nekima vrhunac da dođu do toaleta jednom dnevno. Takođe navodi da virus ne diskriminiše, da smo svi jednako podložni zarazi, ali opet, sistem diskriminiše, jer su jedni manje zaštićeni od drugih.

“Prvo, to bi bilo širenje zaraze čije razmere još srećom nismo ni osetili, a drugo to bi bio politički poraz svih i varijanta u kojoj su opet, migranti krivi za sve, a ne država koja je to dozvolila”, kažu u Info parku.

U Komesarijatu, sa druge strane, kažu da je svima jasno da zbog uslova kolektivnog stanovanja nije moguće držati propisanu distancu, te da poduzete mere daju rezultate, jer 41. dan od prvog slučaje zaraze u Srbiji, među migrantima nema pozitivnih na korona virus.

Organizovane ultradesničarske grupe šire antimigrantsku propagandu

Na sajtu UNHCR (United Nations High Commissioner for Refugees), moguće je naći mesečne izveštaje o situaciji u kampovima, koji prikazuju i statistike o podacima korisnika u centrima.

Pored tih izveštaja, postoje i profili centara za Srbiju, koje je moguće pronaći i na sajtu UNHCR-a (ogranak za Srbiju), koji su veoma informativni, ali kako navode iz Info parka, danas ne prikazuju realnu situaciju u kampovima. Sam profil centara za Srbiju, nije ažuriran uoči pandemije korona virusa, a poslednja dostupna mapa profila kampova u Srbiji, objavljena je 26. januara.

Na  mapi profila Srbije, slikovito je prikazano šta centri nude korisnicima, koliko ima toaleta, izolovanih soba koje garantuju privatnost porodica, internetske mreže, restrikcija slobode kretanja i slično, te je taj profil koristan za informisanje, ali nije ispravan. Sa druge strane, sajt Komesarijata za izbeglice i migracije, već duže vremena ima probleme u funkcionisanju, te kažu da se u međuvremenu potrebni podaci mogu dobiti kontaktom na telefon.

Prema izveštaju o istraživanju javnog mnjenja Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, iz novembra prošle godine, grupa prema kojoj postoji najveća socijalna distanca su tražioci azila, to jest migranti. Polovina ispitanika izjasnila se da im je važan stav partije o migracijama pri izboru za koga će glasati, sa time da je 16 odsto ispitanika reklo da je veoma važan, a 34,6 odsto da je važan u određenoj meri.

Ove godine, moguće je bilo uočiti i snažnu antimigrantsku predizbornu kampanju pojedinih političkih stranaka, o kojima su neki mediji, uključujući i VOICE, već pisali. Sonja Tosković, direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, koji je takođe sproveo istraživanje o stavovima građana u vezi sa politikom i migrantima krajem prošle godine, smatra da su se strasti, posebno na društvenim mrežama, podigle pre vanrednog stanja, te da danas postoje vlo dobro organizovane ultradesničarske grupe koje propagiraju tu retoriku.

“Celo to propagiranje dovelo je do toga da se javnost prvi put zainteresuje za migrante, ali nažalost kroz neku negativnu percepciju slike o tome ko su ti ljudi i šta oni rade u našoj zemlji, onda se to sada, zapravo negde samo nastavlja”, kazala je Sonja Tosković za VOICE.

Sanja Kosović (VOICE, foto: Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije) 

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!

 

Print Friendly, PDF & Email