Subotica: Javno informisanje kao privatna stvar

24. May 2020 by Natalija Jakovljevic | Nema komentara

"Zdravstveni sistem i vlast štitili se od novinarskih pitanja"

Prvo javno obraćanje gradonačelnika Subotice Bogdana Labana, u poslednja dva i po meseca, usled pandemije korona virusa, održano je u sredu, 13. maja, na koju su putem telefona bili pozivani samo odabrani mediji i novinari. Na konferenciji za novinare su sumirana poslednja dva meseca rada lokalne vlasti tokom vanrednog stanja, o kojima su novinari, inače, bili izveštavani putem mejla. Međutim, nisu bili poželjni novinari koji mogu da postave “nezgodna” pitanja na koja gradonačelnik ne želi da odgovara ili nerado odgovara.

Sagovornici Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) kažu da je situacija, kada je u pitanju izveštavanje građana, tokom i nakon ukidanja vanrednog stanja – nepromenjena, i da se u ovoj lokalnoj samoupravi teško dolazi do odgovora na pitanja od značaja za građane. U protekla dva meseca novinarima je bila uskraćena mogućnost da postavljaju pitanja i da zvaničnim putevima dolaze do važnih informacija, te da stručnjacima iz zdravstvenih ustanova nije bilo dozvoljeno da daju izjave. Pojedini novinari koji se putem mejla obraćaju gradskom Medija centru, koji je zadužen da pitanja prosledi nadležnim službama, jednostavno ni dalje ne dobijaju gotovo nikakve odgovore na svoja pitanja.

Dopisnica lista Politika iz Subotice Aleksandra Isakov ocenila je za VOICE da su se lokalni mediji, pre svega elektronski mediji i internet portali, dobro snalazili u izveštavanju tokom vanrednog stanja, posebno kada se uzme u obzir nedostatak zvaničnih informacija sa kojima su se izveštači suočavali, dok je Štab za vanredne situacije bio jedini zvaničan izvor informisanja o merama i aktivnostima tokom epidemije.

“Međutim, informacije koje je Štab davao stizale su sa zakašnjenjem, bile su selektivne, i po sadržaju i po tome kome su upućivane, odnosno, kojim medijima su prosleđivane. Nije bio poznat čak ni sastav Štaba”, navodi Isakov.

Prema njenim rečima, osim informacije da je Dom zdravlja formirao kovid ambulante i dao brojeve telefona, ni jedna informacija se nije mogla dobiti ni od jedne zdravstvene ustanove u gradu.

Aleksandra Isakov: Zvanično se ne zna ni koliko je ljudi u Subotici testirano, koliko ljudi je ozdravilo, gde su lečeni. (Foto: Nikola Tumbas)

“Tako se zvanično ne zna ni koliko je ljudi u Subotici testirano, koliko ljudi je ozdravilo, gde su lečeni, u kojim medicinskim centrima, od kog dana se više ne registruju zaraženi u Subotici, što su samo neka od pitanja koja su ostala bez odgovora”, napominje Isakov.

Dodala je da je primetno da u drugim gradovima nije bila ovakva situacija i da su zdravstveni radnici i ljudi na čelu medicinskih institucija pružali odgovore koji su bili potrebni građanima, odgovore koje su građani imali pravo da znaju, jer blagovremena i tačna informacija je mogla da doprinese suzbijanju širenja epidemije.

Novinarka Dnevnog lista Blic Biljana Vučković rekla je za VOICE da ni jedan novinar u Subotici, bilo da je reč o novinaru koji radi za lokalne ili druge medije, nije mogao profesionalno da izveštava.

“Svi smo bili uskraćeni za podatke koji su u većini, drugih gradova, ali ne svim, bili dostupni. Uskraćeni za informacije na lokalu, osim povremeno o ukupnom broju zaraženih i preminulih. Lokalni mediji su uglavnom prenosili informacije koje su se odnosile na stanje u državi. Novinarima nisu bile dostupne informacije koje su bile značajne u tom trenutku, zbog čega je često bilo i negativnih komentara građana na društvenim mrežama. Izostale su mnogo važnije informacije od onih koje su bile servirane putem mejla, po nekoliko puta”, smatra Vučković.

Biljana Vučković: Na sva pitanja u vezi epidemije iz zdravstvenih ustanova dobijali smo odgovor: “Izvinite, ali ne smemo da dajemo izjave”   (Foto: privatna arhiva)

Novinar vojvođanskog nedeljnog lista na mađarskom jeziku Családi Kör (Porodični Krug) Imre Toth rekao je za VOICE da nije imao primedbe na dostupnost informacijama tokom vanrednog stanja, kada je reč o saopštenjima za javnost koja su dolazila iz subotičke lokalne samouprave i pojedinih ustanova.

Dodao je da, međutim, Porodični Krug, sa sedištem u Senti, nije dobijao ni jedan poziv da izveštava sa konferencija za štampu koje je držao lokalni krizni štab.

“Gradonačelnik Sente nije davao izjave u vezi korona virusa, a razlog za to je, kako su rekli, da nisu imali dozvolu od nadležnih”, kaže Toth.

Zabranjena tema

“Ni od jedne zdravstvene ustanove kojoj sam se obratila nisam mogla da dobijem ni jednu informaciju, ponegde nisu ni odgovarali na pozive”, kaže Aleksandra Isakov i dodaje da je utisak da se zdravstveni sistem štitio od novinarskih pitanja, ali da je s druge strane, na taj način onemogućio i da se čuje reč stručnjaka.

“Neki su tada, kao i sada, živeli odvojeni od porodica kako ih ne bi zarazili, koji rade i očitavaju testove, i neguju obolele. Nije data reč onima koji su organizovali sistem i sprečili da korona, prema informacijama sa kojima raspolažemo, uđe u medicinske ustanove. Umesto reči stručnjaka, mi smo dobijali neutralne fraze o ‘velikom broju testiranih i’, kako je navedeno, ‘dosta oporavljenih’”, objašnjava Isakov.

Biljana Vučković podseća da su na sva pitanja u vezi epidemije iz zdravstvenih ustanova svi novinari u Subotici dobijali identičan odgovor: “Izvinite, ali ne smemo da dajemo izjave”.

“Imam utisak da su pojedinci i pored toga želeli da izađu u susret novinarima, i u znak dugogodišnje saradnje i poverenja da odgovore, međutim, vrlo brzo su se povlačili, uz izvinjenje da imaju zabranu. Među tim ljudima su zaista stručni zdravstveni radnici koji su mogli da daju najznačanije informacije”, smatra Vučković.

Imre Toth takođe potvrđuje da novinari u periodu vanrednog stanja nisu mogli da dobiju zvanične odgovore od nadležnih institucija ni na pitanja koja nisu bila vezana za korona virus, što je generalno otežalo informisanje građana.

Imre Toth: Mađarski prevodi zvaničnih saopštenja često gramatički loše napisana, ali i netačna. (Foto: privatna arhiva)

Podsećamo, u petak, 6. marta, kada je zabeležen prvi slučaj zaraze korona virusom, sve što su u Subotici novinari dobili bilo je spuštanje slušalice i odbijanje poziva, objavio je tada portal Cenzolovka.

Tako su novinari i građani u Subotici ostali uskraćeni za izjave lokalnih epidemiologa, zdravstvenih radnika, pa i samog gradonačelnika o tome zbog čega ovaj grad nema kontakt osobu koja bi na adekvatan način obaveštavala novinare o temi za koju vlada ogromno interesovanje javnosti. I koja je važna za zdravlje ljudi – ni oni koji su se interesovali kako da provere zdravstveno stanje zbog kontakta sa zaraženim nisu mogli da dođu do te informacije. Na taj način se povećao i broj lažnih informacija na društvenim mrežama.

Aleksandra Isakov napominje da ukidanjem spornog Zaključka Vlade, koji je usledio nakon puštanja novinarke Nova.rs Ane Lalić na slobodu, zbog kojeg novinari nisu mogli dolaziti do informacija, nije promenio niti poboljšao dotadašnji način informisanja u Subotici.

Istog mišljenja je i Biljana Vučković.

“Apsolutno je sve ostalo isto. Niko osim Gradskog štaba za vanredne situacije nije smeo da odgovori na pitanja novinara, a iz štaba tvrde da su dostavljali sve odgovore do kojih su uspeli da dođu”, navodi Vučković.

Imre Toth takođe potvrđuje da je način izveštavanja pre, za vreme i nakon ukidanja spornog Zaključka Vlade Srbije ostao nepromenjen.

Isakov je tokom epidemije pratila i zvaničan sajt Ministarstva zdravlja zato što do zvaničnih informacija u gradu nije mogla da dođe.

“Kontaktiram svoje sagovornike za nezvanične informacije. Radim uobičajeno, biram sagovornike za koje smatram da su kompetentni za temu koju radim i da mogu da daju proverenu i valjanu informaciju”, navodi Isakov.

Prema rečima Vučković, retko se obraćala zvanično Gradskog upravi i ukoliko to čini, uglavnom dobije odgovor, ali zbog procedure koja oduzima prilično vremena uvek pokuša lično da dođe do sagovornika i informacija istog dana.

“Tokom vanrednog stanja sam se obraćala Gradskom štabu za vanredne situacije. Nisam na svako pitanje dobila odgovor, osim na pitanja oko broja zaraženih i preminulih zbog čega kasnije nisam ni postavljala druga pitanja, osim molbe za kratku ocenu epidemiološke situacije”, objašnjava Vučković.

Toth dodaje da i nakon ukidanja vanrednog stanja značajan deo informacija dobija mejlom.

“Odgovore dobijam u obliku saopštenja ili kao odgovor na moja pitanja, a takođe i putem telefona. Drugi značajan deo informacija crpim iz relevantnih medija koje zatim prevodim na mađarski jezik”, kaže Toth.

Gradska kuća, Subotica (Foto: Natalija Jakovljević)

Bez odgovora iz gradskog Medija centra

Prema rečima Aleksandre Isakov, novinarske materijale dobija samo ukoliko su u pitanju servisne informacije, a da sa službama Gradske uprave ne komunicira telefonom, isključivo putem mejla, posredstvom Medija centra.

Pretpostavljam da u službama Gradske uprave postoji neki selektivni virus zbog kojeg moja adresa uvek ‘ispadne’ sa mejling liste kada su u pitanju događaji na kojima bi novinari mogli da postavljaju pitanja”, kaže Isakov.

Dodaje da odgovore na postavljena pitanja gotovo nikada ne dobija, a da u retkim prilikama kada je dobila odgovore, bili su nepotpuni i neprecizni.

“Odgovore na pitanja postavljena putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, dobila sam tek nakon žalbe Povereniku zbog nedobijanja odgovora”, navodi Isakov.

Biljana Vučković kaže da, iako se retko obraća Gradskoj upravi, uglavnom dobija odgovore na postavljena pitanja, iako tokom vanrednog stanja to nije bio slučaj.

“Podaci su mi bili potrebni svakog dana, a ne jednom ili dva puta nedeljno”, napominje Vučković.

Imre Toth takođe navodi da ponekad dobija odgovore na pitanja u ime svog medija.

“Obično da, ali je bilo nekoliko slučajeva kada nisam dobio relevantan ili nikakav odgovor”, kaže Toth.

S obzirom da radi za medij koji izveštava na mađarskom jeziku, Toth je rekao da iz gradskog Medija centra dobija gramatički loše prevedena saopštenja, a koja se, inače, dostavljaju na sva tri službena jezika u Subotici.

“Mađarski prevodi, ne samo da su pravopisno, gramatički i terminološki veoma loše napisani, već su neretko i netačni. Zbog toga mi je lakše da sam prevedem tekst sa srpskog na mađarski jezik, nego da njihove prevode pokušavam jezički doterati. Mnogo je veći problem što se ova saopštenja pojavljuju i na zvaničnom sajtu Grada Subotice, što je potpuno besmisleno”, objašnjava Toth.

Natalija Jakovljević (VOICE)

Print Friendly, PDF & Email