Više od 50 godina Branislav Bane Kerac oživljava ljude i prizore u tesnim strip prozorčićima. Bure tuša je do danas potrošio još od vremena kada je, zajedno sa čuvenim Tozom Obradovićem, počeo da precrtava Reja Karsona, Kanzas Kida i Roj Renka. Danas ima zavidan ugovor sa izdavačkim gigantom Bonelijem za kojeg crta Zagora-Te-Neja, Duha Sa Sekirom, najvažnijeg lika ovog italijanskog brenda. I najpopularnijeg strip junaka na prostoru državica koje su nekada činile Jugoslaviju.

„Pueblo“ je naslov stripa koji je Bane promovisao nedavno u novosadskom klubu Trema. Kolekcionarsko izdanje formata A4 na 328 strana sabralo je sve četiri epizode prvog serijala koji je 2019. godine izdat u Italiji, i događaj koji dobro potcrtava činjenicu da je on prvi crtač sa ovih prostora koji je dobio tu čast da nastavi avanture heroja kojeg je osmislio legendarni Galieno Feri.

Bane kaže da je crtao od kako zna za sebe. Dok su druga deca ganjala loptu po travnatim površinama između zgrada, on je mastiljario po papiru sve dok i sam nije shvatio (i prihvatio) da tu stvar radi bolje od svih drugih stvari. I od mnogih drugih ljudi.

Strip je u to vreme, a govorimo o šezdesetim godinama prošlog veka, do nas stizao kroz “Kekec”, “Crtane romane”, “Plavi vjesnik”, “Strip zabavnik”. Njegovu pažnju privlačili su crteži Fostera, Berija, Maseroa, Hesusa Blaska, Tarkvinija, a sa jednakim žarom pratio je radove i domaćih autora Maurovića, Navojeva, Radilovića.

“Panorama je bila prekretnica, preteča Stripoteke, tu smo se upoznali sa svetskom produkcijom. Tamo negde 1962. godine došli su Flitvejevi stripovi u novosadski Forum i prikazali nam drugačije strip stvari i kreatore. ‘Dečije novine’ su plasirale Marvelove stripove, uskoro sam prvi put video Romitinog derdevila i moja se vizura stripa ozbiljno proširila”, kaže Bane u intervjuu u emisiji “Stripovedač”.

Poručnik Tara

Do 1975. godine stekao je širok dijapazon uzora na koje je mogao da se osloni i da izgradi sopstveni stil. To i jedan susret sa Tozom Obradovićem na ulici bilo je dovoljno da se rodi ideja o Poručniku Tari, partizanu čiji je karakter građen na Klintu Istvudu, a avanture na vesternima koji su dominirali stripom i kinematografijom.

 “NOB kao tematiku smo birali svesni da je to najlakši način da se uđe u gigant kakav je u to vreme bio Dnevnik. Teško da bismo išta učinili da smo im ponudili neku SF priču ili vestern roman. Dobro osmišljenu priču iz Narodnooslobodilačke borbe će sigurno prihvatiti”, priseća se Bane svojih početaka. „Tema je bio NOB jer smo znali da oko toga neće niko praviti pitanje. To nam je bio zicer.“

Stripovi iz NOB-a tog vremena nisu se bavili individualnim junacima. U fokusu su uvek bile manje ili veće grupe partizana. Kako su Bane i Toza obožavali Bluberija i Istvuda, osmislili su hladnokrvnog partizana, obučenog u britansku ratnu uniformu, zanemarili parole i ideologiju i počeli da pišu i crtaju pravu vestern avanturu smeštenu u rat sa nacistima.

Dnevnik je bio zadovoljan jer ima strip iz rata, a mladi autori jer su konačno gurnuli nogu u vrata strip sveta.

Koliko mu je ovaj junak bio važan u životu pokazuje i činjenica da je svom sinu dao ime Tara.

Posle 22 epizode započinje serijal “Kobra” koji je izlazio u magazinu “YU strip” i bio jedan od najomiljenijih serijala osamdesetih godina. Po uzoru na svetski popularne romane “Šang Či” ili “Čelična pesnica”, a pod direktnim uticajem popularnosti Brusa Lija Bane je crtao jugoslovenskog kaskadera i karatistu Slobodana Markovića Kobru.

Cat Claw

Baš tu, u Kobri, u jednoj od epizoda pojavila se superherojka Karolina Konor poznatija kao Cat Claw. Crvenokosa ratnica i zavodnica proslaviće Kerca kao nijedan junak kojem je posvetio pero. Objavljene su 44 epizode, a roman je postao popularan u skandinavskim zemljama, Turskoj, Francuskoj, objavljivan je i u SAD, no ne sa tolikim uspehom kao u evropskim državama.

Toza Obradović je nacrtao prvu epizodu Cat Clow i povukao se iz projekta. Zamenio ga je Slavko Draginčić, da bi sam Bane, posle nekoliko epizoda, nastavio da piše scenario i crta.

Crtao je Bane u međuvremenu i licencne heroje: Velikog Bleka i Tarzana. Nijednog od te dvojice, doduše, nije voleo. Velikog Bleka se rešio tek kada je „Dnevnik“ zamenio „Market printom“, da bi kod novog poslodavca sebi na ramena natovario Tarzana, koji mu ni izbliza nije bio zanimljiv kao neki likovi koje je sam osmišljavao i crtao.

No, kada bi strip umetnici radili samo ono što vole, ne bi se mnogo ufajdili.

Za američke izdavače pod pseudonimom H.M. Baker radio je na serijalima “Ghost“ i „The Black Pearl”.

Ime i reputaciju koje je izgradio došli su na naplatu kada ga je Andreas Knige, vlasnik firme “Karlsen Ferlag” zamolio da uradi kratak strip u boji za album “Durch bruch”, povodom rušenja Berlinskog zida. Ova knjiga izdata je na 14 jezika a u njoj su crtali i Bill Gibbons, Enki Bilal i Mebius.

Sa muzikom je išlo malo drugačije. Tu nije morao ništa osim onog što voli, a voli metal. I to onaj prvobitni, originalni iz sedamdesetih. Svira bubnjeve već godinama i sa metal bendom Gera metal snimio je dva albuma.

Na promociji „Puebla“ svirao je sa svojim „Best moon rising“, tribute bendom koji izvodi hitove Kridensa. Posle uspešnih nastupa na Nišvilu i Stripfestu u Herceg Novom, i novosadska publika je imala priliku da oseti ritam Swamp rocka i duh nezaboravnih šezdesetih.

Njegov crtački stil odlično je opisao književni kritičar Vasa Pavković u pogovoru „Puebla“

„Od početka crtačke karijere Bane Kerac predstavljao se kao pravi evropski crtač realističke provenijencije, koji je sklon da sa tim temeljem vlastitog pristupa stripu kombinuje i iskustva američkog stripa, u rasponu od njegovog klasičnog novinskog odela pa do onog superherojskog. Po pravilu: s merom i sa funkcionalnom upotrebom potrebnih ili odgovarajućih iskustava. I to je tako bilo tokom cele karijere, a sintetizovalo se, na neki način, u prvoj Banetovoj epizodi o Zagoru. Lako ćemo se složiti da je evropski podstrek francusko-belgijske škole naročito vidljiv u Kobri, a uticaj američkog superherojskog stripa u Ket Klou. Uticaj novinskog stripa američke škole najizrazitiji je u Tarzanu, inteligentno i duhovito kombinovan sa oba pomenuta podsticaja. Slično stanje susrećemo u ovom Zagoru, s tim što je sve prilagođeno Bonelijevom formatu i tradiciji, kako onoj iz Zagora, tako i iz nekih drugih klasičnih serijala.“

Rođen je 7. septembra 1952. godine u Novom Sadu.

Petar Klaić (VOICE, screenshot: YT)