A veseli regionalni lideri baš do njegovog štanda nisu svratili…
Nema ko nije čuo za nedavno održani Wine Vision by Open Balkan u Beogradu. I, verovatno nema nikoga ko nije bar jednom odgledao snimak regionalnih lidera koji (pre)opušteno i bonvivanski obilaze štandove i redom prazne čaše do dna: na ovom međunarodnom sajmu se fakat predstavilo preko 150 vinarija, pa nekako, srećom, nisu uspeli da obiđu baš sve. Događaj iz prvih dana septembra je, upravo zahvaljujući rečenim političarima, dobio medijsku pažnju kakvu nije imao nijedan sličan ranije, a tih dana i svi drugi događaji ostali su u senci. Uglavnom, sve se moglo čuti i videti u medijima, pa i to ko je sa fešte otišao „malo pod gasom“, ali ne baš i ko je otišao kući pevajući – sa nagradom u ruci, naime.
Red je da se taj propust ispravi. I, pritom, ne kasnimo uopšte – em nije prošlo mnogo od vinarske smotre, utisci su još sveži, em je septembar najvažniji mesec za vinare.
Radoslav Tripković, vlasnik Vinarije VRT, jedan je od tih koji se kući, u rodni Sombor a onda dalje do pradedovske Riđice, vratio pevajući, ovenčan šampionskom titulom – u kategoriji belih vina njegov Pesak Sivi pinot grigio 2021 proglašen je za najbolje. Za isto vino pripala mu je i platinasta medalja. Uzgred, veseli regionalni lideri baš do njegovog štanda nisu svratili…
„Znao sam i bio siguran da imam dobro vino, svake godine sa posebnom pažnjom ga i pravimo, ali kada dobiješ poziv da se pojaviš na bini i kada shvatiš da si ti taj u koga svi gledaju, onda poželiš da poletiš. Osećaj je divan, čaroban, fantastičan, očaravajući kada znaš da se trud ipak isplati i da od tog trenutka ceo vinski svet zna za tebe. Žiri je dva dana donosio odluku i svi su bili saglasni da je to TO – vino koje se po svim parametrima izdvaja od drugih. Presudilo je i to što je u pitanju pinot grigio, sorta koja baš i nije prvi pik na izboru kada sednete u restoran, a ipak je ovoga puta ispred svih“, priča vlasnik najboljeg belog vina s beogradske smotre regionalnih vinarija.
Od toga da je VRT, za svega šest godina postojanja, pokupio sasvim solidan broj nagrada na domaćim i međunarodnim sajmovima, veći je kuriozitet činjenica da vina koja proizvode stižu iz, za mnoge, totalno nepoznatog vinarskog toponima – Riđice, sela na samoj granici sa Mađarskom.
Tripković sa žalom konstatuje da je to mesto, nakon Drugog svetskog rata naseljeno porodicama iz Dalmacije, već dugi vremenski period u lošem statusu jerje to „ ipak selo gde se okreće autobus, odliv stanovništva je strašan tako da sada nema ni 1000 stanovnika na spavanju“.
„Mislim da je cela zajednica zajedno sa gradskom upravom tek od nedavno počela da se bavi zaboravljenim selima, a i sam status i aktivnost lokalnog življa je bio jako slab. Riđica ima specifičan spoj vetrova koji su tamo jako česti – to su topli vetrovi što je totalno čudno za sever Vojvodine; ima fantastičan pesak – braon, crni, sivi i žuti koji su veoma specifični za rad, voda brzo prolazi kroz njih a opet čuvaju vlagu. Uz sve to, Riđica je na nadmorskoj visini koja je za 40 metara viša od Sombora, što je veoma dobro za vinogradarstvo. Istorija vinogradarstva u tom mestu doseže unazad više vekova jer su tu i Podunavske Švabe sadile vinograde – bilo je skoro 220 katastarskih jutara pod vinogradom, a pre njih su i Srbi koji su tu živeli shvatili da je pesak jako dobar za uzgoj vinove loze.“
Tu istorijsku činjenicu, uz Riđičane koji su ljubav prema vinu iz dalmatinske postojbine nastavili da neguju i na krajnjem severu Bačke, saznao je i poneki Somborac – kad bi se ne malo iznenadio ako bi ga domaćin ponudio svojim „kućnim vinom“. Radoslav nije od tih Somboraca – nije on ima šta da čuje i otkriva, on, naime, istoriju vinogradarstva u Riđici nosi u genima.
Njegov pradeda, priča nam, imao je baš u Riđici ozbiljan vinograd, a tu ljubav gajio je i njegov deda s majičine strane, Stevan Tanurdžić, pa čak i njegova braća. U jednom momentu se to prekinulo jer su majka i tetka napustile selo i sve prodali.
To što je (p)ostao „Radoslav bez zemlje“, nije ga odvratilo od sveta vina; porodično nasleđe bilo je previše snažno. Radio je neko vreme i, kako kaže, postigao fantastične rezultate u prodaji vina za druge (Rubin Kruševac, WOW Palić), a onda su geni proradili do te mere da je preko noći doneo odluku da već sutra treba da kupi zemlju, posadi vinovu lozu i pravi svoje vino koje će biti u tim istim restoranima, hotelima i kafićima u kojima je prodavao tuđa vina.
„Probudite se i kažete sebi: Da, to je to, idemo! I tako je sve počelo, bio 13. maj 2011….I, onda sam, poveden jakim emocijama, uskoro otkupio pradedinu porodičnu kuću i zemlju koja je bila u njegovom vlasništvu, i na većini tog zemljišta posadio vinograd. Imao sam veliku podršku ljudi koji su poznavali lično moje pretke i koji su mi pomogli u kupovini zemlje i spajanju parcela. Sada nam je proizvodnja, naravno, u Riđici, dok u Somboru imamo i degustacionu salu i showroom.“
Vinarija VRT zvanično je registrovana 2016, ali je Radoslav i pre toga znao pravac u kom želi da razvija posao a imao je i moto svoje vinarije: Mi pravimo vesela vina. Uz genetiku od predaka, blagorodno riđičko zemljište, ljubav prema vinovoj lozi i vinarstvu, plus upornost i spremnost da tome bude posvećen 24 časa dnevno, imao je razloga za uverenje da će jednoga dana sve to biti nagrađeno.
Vinarija VRT trenutno pod zasadom vinove loze ima nešto manje od 3 hektara, ali je u planu da se ta površina najmanje utrostruči. Iz te vinarije na tržište stižu Pesak beli – sauvignon blanc, Pesak žuti – muscat kupaža, Pesak plavi – frankovka ,merlo, Dark Riđo wine – slatko aromatizovano crveno, Middle Riđo wine – rose slatko aromatizovano, i Rozze Pozze – roze vino frankovka merlo.
I, naravno, već pomenuti i već nagrađivani Pesak sivi – pinot grigio. I baš je to ONO vino od kojeg Radoslav očekuje da postane najbolje na svetu!
Što se tiče ukusa drugih, pre svega stručnjaka, Pesak sivi dobio je 2017. bronzanu medalju na BIWC Sofija, potom 2019. srebro na BIWC Sofija i srebro AWC Wien, a već 2020. godine zlato na BIWC u Skoplju, pa 2021. i 2022. godine zlato na BIWC u Grčkoj. Ove godine Dark Riđo wine 2018 ovenčan je velikim duplim zlatom u Bergamu (Italija), a Middle Riđo wine je 2019. dobilo na AWC Wien veliko zlato i našao se među prvih šest na svetu.
Za domaće vinarstvo Radoslav kaže da je u velikom usponu pogotovo u poslednjih nekoliko godina, i ističe da to ne bi bilo moguće bez pomoći države.
„Mnogo se radi na traženju rešenja da se vinogradarstvo digne na ozbiljniji nivo. Bez pomoći države teško da se može funkcionisati. Trenutno se ozbiljno radi kako pomoći vinogradarima i vinarima. Ima jako puno prostora pogotovo kada se zna da se ovde stvaraju jako dobra vina i verujem da možemo Srbiju vratiti na vinsku mapu sveta.“
Rođen je u Somboru 4. marta 1969. Završio je u tom gradu Srednju ekonomsku školu, a potom United College u Beogradu. Završio je više strukovnih edukacija i seminara, postao je profesionalni somelijer i degustator kafe. Oženjen je i otac je troje dece.
Denis Kolundžija (VOICE, foto: privatna arhiva)